Србобран

Страна 4

СРВОВРАН

ВроЈ 404

ПОЗДРАВ ДОБРОВОЉАЧКОЈ ЧЕТИ „ЗРИНСКИ"

(Наставак са Вндинсге да смо истински гла сццци народни ваши, послани из Европе до онима, који вас доле чекају, да је реч наша и њихова. Мило не вам би ти тада што нас послушасте. Сретно путујте и сретно до$ите на Солун, усташе ви прве наше и револуционари, потомци прави Зринског и Гупца. Музика уз пут која не да вас прати, нека вам буде шум оружја рускнх револуционарних батаљона, пгго проваљују данас кроз Гадицију. Гледајте да се доле првд Приленом покажете достојни ваше браво са севера, јер и одоздо ваља провалити. У Хрватској и Словенији ослобођеној треба да се састану и загрле револу цпја руска и југословенска у загрљају своме рађајуни нови свет. .. Велсбајтс се за то у логорима нашим леиим у Бизерти, у које всте најпре дони. Спремајте се за борбу. Знајте да се ништа без спреме и науке не може доброг постиви. Док се спремито прони не времена у коме мислим свршити свој за датак овде, јер ве се до тада кренути наш народ листом у буну против злотвора својих. Тада, браво, ето ме доле на Солун, међу вас, заједно с вама да пођсм преко Србије у ми лу зсмљу Хрватску у којој ое родих. Дотле, здраво, браво, и весело, љубав моја и старање пратн вае на путу а и после. Сретан вам пут, соколи Зри њски и витези Југословени. Сретан вам пут и до скорог ви$ења! У Њујорку, 12 јула 1917. Милан Прибивевић. ■^гг-=' * Пођите сретно јунаци наши! 1 Јест, јуиаци нашн, јер сте јуначки одолили свнм заприје кам, иа које сте наилазили од часа. кад сте се одлучили на пут, који наступате. Одговарали су вас кукавцн, грозилн су вам се, заплотњаци, ругале су вам се, продане душе, а ви на све то одговористе једннм мушкнм, јуначкпм п соколскнм дјелом: Окуписте се у осввтничку ..Зринску Чету” и ви данас, под барјацнма нашим, управљатс мнслн и кораке ваше прама засужњеној и л :лл:

1-ве страие.) отаџбини нашој, да јој окове скидате, да браву своју од туђинског јарма и зулума ослобаџате. Част вам зато, осветници и соколови наши! Дуг је и трњем посут пут, који данас наступате, али вас то не плаши, јер знадете, да се само тим путем слобода стиче зато се данас и зрцали суза ра досница у очима вашим, која се, попут драгог бисера,' одсијева и на лицима пријатеља ваших. Влагословљени од Бога и за хиалног народа нека буду путн и кораци ваши! Ви данас пишете једну од првих страница, нове, крваве повјеснице наше, ви сте први гласници бунтовне, осветничко исељене Хрватске и Слове није: вас је занала част и срева, да први пронесете тробојницу нашу, кроз земље великих пријатеља наших, док ју не развијете и на зпдинам Бео града, Загреба и Љубљане на ше! Будите горди и поносни, бу дите-јунаци и соколи: очи сви јета народа нашег у вас су упрте! Многи од вас клонути ве од труда и муке, многог чека зрно убојито... многи вас погннуве прије него дому, оцу, мајци стигне, да тамо почине. По јуначкој смрти вијечни жи вот свиве, јер харно потомство златом свијетла дјела пнше: Мајке ве кверима, оци синовима, харан народ потомцима прнчат о јуначкпм соколима, што су преко мора долетјели, и животе младе за дом жртвовали. Мед тпм именима, младим соколима, и ваша ве славна сиомен бити: народ ве вас у пјесми славити! Скидај са себе удовичко ру хо мученице, домовино наша, бјежите с огњишта наших црне вране и крваве орлушине, бјежите пред јатом мдадих јунака соколова, који данас кри ла шире, да горе и мора на крилима љубави прелете, да се у крви окупају, да мајци отаџбини крваву главу цвијевем овнју, а главе своје ловор вијенцем овијенчају. Пођите сретно, јунаци осве тници и соколови наши! Дон Нино Гршновић.

РШШ, БШТЕ СМ1ТРЕМ! После штрајка у Бизби, Аризона нзбно је штрајк и у Бјут, Монтана. Нама нису иознатс појсдиности ни о једном ни о другом штрајк^'. те стога невемо о њима ни говорити. Ми само ховсмо начслно да нагласпмо да штрајк у ратно време има сасвим други смисао но у мнрно доба, и да ирема томе наши радници треба да буду што смотренији и што уздржљивији. У мирно доба. штрајк нма само једно значење: он је крајње средство да се послодавац нрпмора да испуни радничке захте ве. У ратно доба штрајк међутим нма и своје наличје: он може бити средство да се послужи непријатељу на тај начин што ве се ометати правилан рад у фабрнкама и рудокопима. А баш у овој земљн. где има толико непријатељског елемента међу радницима, постоји врло велика опасност да се штрајк не употреби као средство против ове земље, а у корист њених и нашнх непрнјатеља. Оданост српских радннка Сједињеним Државама не подлежи никаквој сумњи. Као добри Срби они морају волети земљу која се данас, раме уз раме са осталим Савезницима, бори за српску слободу, и која је вев дала толнко доказа о своме пријатељству према нашем напавеном народу. Српски радник, према то!«е, неве никад угазити у штрајк да бп шкодио овој земљи п њеннм савезницима, међу којима се налази и Ср бија. Он само може бити жртва несавесних туђинских агената који на све могуве начине рију против реда и рада у Сједињеним Државама, да би помогли непријатељу. И стога је потребна крајња смотреност и крајња уздржљивост. Није право да на српског радника падне љага да ради против ове земље, кад' јој је он истински одан; није право да се он, стога што је по невољи аустриски поданик, излаже опасности да буде интерниран као номагач Аустрије у тренутку, кад он носве дневно даје непобитних доказа да Аустрију сматра за свога највевег непријатеља. >

Дабогме да кривице може бити и до послрдавца. Може се, нарочито, десити да послодавац буде са својим симпатијама на страни непријатеља ове земље и да на све могуве начине покушава изазвати штрајк. У таквом случају дужност је нашег радника да на то скрене пажњу земаљских власти. Тако ве најбоље помови и себи и општој савезничкој ствари. Споразуман рад са званичним представницима Сједињених Држава неопходно је потребан у свима спорним питањима, јер се само тако могу избеви и лични и општи заплети и трзавице. Штрајк у данашње време нож је са две оштрице, те је стога потребно да се законска средства исцрпу увек до крајњих граница. Радници, будите смотрени!

ПОЗИВ НА ЗБОР

У суботу. 21. овог месеца, одржаве се збор ради оснивања Месног Одбора Српске Народне Одбране за град Њујорк, на који се позивају сви Њујоршки Срби. На збору ве Главни Тајник Српске Народне Одбране изнети у неколико рочи задатке и значај Српске Народне Одбране, затим ве говорити говорници који се буду пријавили, и најзад ве се приступити избору управе. Молс се сва брава Срби да неизоставно дођу на овај збор. Збор ве се одржатн у Сокол Халу, 420 Ист 71-ва улица у 8 сати у вече. Сазивачи: Чланови Срп. Певачког Друштва „Гусле”: Гл. Петровић Душан Жнвић Бр. Стојановив. Члановн Срп. Д. Др. „Слов. Југ” бр. 150 СССС.: ђорђе Антоновић В. Бугарин-Србин Иво Бејасић. Чланови Друштва ..Удружени Срби”: Драг. Милојевић Драг. Нешпп У Њујррку, 16. јула, 1917.

К. Перкаћански.

САОПШТЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ У ВАШИНГТОНУ.

Дана 14. и 15. јуна ове г. одржане су у просторијама Ју госдовенске Канцеларије у Вашингтону сједнице ИзвршногОдбора Југословенског Народног Вијећа у Сједињоним Државама Америке, пак је на завршетку вијећања закључе но да се изда на јавност ово саопштење: > 1. Досадањи рад. 1. Канцеларија. Послије из вештаја Управитељства- Канцеларије и појединих чланова Одбора установљено је, да је досадање искуство оправдало оснивање Југословснске Канцеларије у Вашингтону. Ни један други мали европски на род нема. у Вашингтону сличне установе. Југосдовенска Канцеларија је, у кратко време свога деловања, стекла пу но поверење и признање од стране америчких власти на основу услуга које је учинила и дјеловања које је развила преко својнх поузданика и ор ганизација. Како је ово поверење америчких власти од ванредне вриједности за заштнту свега нашег народа и за успјех сваке акцпје југосло венског народног покрета, Канцеларија ће у досадањем праицу паставити своје дјеловање тако, да се сви лојални Југословени, све народне организацпје и покретачи свих народних акција могу ослонити на њено посредовање. 2. Народно Вијене. Установ љено је даље, да су Југословен ском Народном Вијећу до сада приступиле са својим Главним Одборима слиједеве народне организације: „Хрватски Савез”, „Српска. Народна Одбрана”, „Словенска Лига”, „Југословенски Соколски Савез”, „Савез Сједињених Срба Слога”, „Српски Православни Савез Србобран”, „Хрват ска Свеза на Пасифику” те ви ше самосталних локалних клу бова и друштава. ,Српска Народна Одбрана” одредила је за сада $1000 као допринос Канцеларији и исплатила 'је $500.—, „Хрватски Савез” одредио је допринос од $50.мјесечно. Ријешено је да се по зову поново и остале организације да приступе Народном Внјеву, да одреде или новевају њихов донринос. Канцеда-

риЈа има да ступи у ужи саобравај са свим члановима гла вних одбора оних организација које су пристутшле у Народ но Вијеве и да се свима, као члановима. Вијева пошаље потиуно полугодишње извјеш ве о раду 1 Швршног Одбора и Канцеларије ;за вријеме од Збора у Питсбургу до 30. јуна о. г. 3. Доприносници. Са задовољством примљен је до знања извјештај о све вевем порасту на.родног доггринашања у фонд Југословенске акције у Америци. Од 1. јануара о. г. до 15. јуна био је износ народ ннх доприноса слиједећи: Јануар $904.95; фебруар $953.75; Март $951.65; Април $1736.74; Мај $2254. 03. — Од 1. до 15. јуна $2364.65. — Укупно $9,165. 77. Свеукупни издаци за рад у Америци били су кроз то вријеме $4,947.55. У ту своту је урачунат сав трошак за тиска ње, списе пропаганде на нашем и енглеском језику, путовања, издржање Канцеларије у Кливланду, премештање, ново намештање и издржање Канцеларије у Вашингтону и т. д. Зринско-дански дар изнио је $2,137.15, урачунав $1000 добитка од нрославе у Кливланду. Редовитих мјесечних доприносника је било свега970, и то: 1 по $25, 1 по $20, 2по $15, 5 по $10, 49 по $5, 4 по $3, 5 по $2.50, 48 по $2, 15 по $1.50, 1 по $1.25, 620 по $1 и 222 по мање од $1. П. Политички положај. 4. Акција Америке. Пошто је одбор темељнто и свестрано расправио садањи политич ки положај, једнодушно је, и са. највећим задовољством, поздравио и потпуно усвојио формулацију циљева рата, ка кову је дао Председник Вилсон у ноти нровизорној влади Русије. Одбор је одлучио свим силама и средствима радити на томе, да сав наш народ, свагдје и у свему стане уз Председника Вилсона тражећ да се она начела потпуно примијене, пригодом склапања мира, на цијјзли југословенски народ, на све његове дијелове и на све његрве крајеве у Ев-

ропи. Особитим је пак усхитом поздрављен говор што га је Председник Вилсон држао на „Флег Деј”/ дана 14. јуна у Вашингтону у којем говору је витешким начином скинуо од наше мученичке Србије сва ку одговорност за овај рат, праведним начнном приказао улогу Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске, а дубоким познавањем прилика истакнуо насиље, које ушуткава народе Аустро-Угарске, који се не ће и не могу умирити прије Пего што буду потпуно слободни, уједињени и независни. Одбор види у ријечима Председника први отворени наступ Америке против државног система Аусгро-Угарске и владавине династије Хабзбурга, који ће корак, у коначним сво јнм последицама нужно дове ети до разорења Аустро-Угарске и до слободе њених з&робљених народа. 5. Тајни уговори. Данас је изван свакс двојбе да никакове мировне сплетке Њемачке и њених Савезница неће услјетп и да ће се рат наставити до коначне побЈ'еде Савезника, а мпр моратн да склопи на основи оних принципа које је, до сада најтачније, формулирао Председник Вилсон. Установљено је, да ни Србију, као нн Амернку не вежу никакови јавни ни тајни уговори који би били на штету или на сметњу потпуном ослобођењу и уједињењу свега нашег народа и свих нашнх крајева. те да су и Енглеска н Француска нзјавиле приправност револуционарној Руснји да ревндирају досадање тајне уговоре меву Савезницима. Сви члановн Од бора су били једнодушни и од лучни, да се крајњим напором сила појача борба цијелог нашег народа и против запри јека које би стајачле на путу потпуном ослбођењу и уједињењу, нарочито пак противу покушаја који би давалп тали јанском империјализму право на било који дио наше јадранске обале, Јадран претварали у затворено талијанско море. 6. Зајам Србији. Констатирано је са радопшу, да је наш народ, а нарочито наше веће народне организације, у лијепој мјери учествовао код унн сивања амерпчког зајма Слободе п да је то наше учешве стекло признање од стране америчких власги. Са великом благодарношћу поздрављена је пак предусретљивост Америке, коју је она показала отварајући Србији нарочити за јам за давање прве помоћи на страдалом народу. Ириправност Америке да. увећава далње оброке према потребама, доказује да ће сав наш народ у свим нашим крајевима, када буду ослобођенн, моћи да добије тим начином прву нужну ПОМОћ. 7. Акција Црногораца.. При мљено је до угодног знања'кон ституирање ЦрногОрског Одбо ра за Уједнњење у Женеви, те је одлучено”да треба подупрнјети његово настојаље, да се, за извршење програма тога Одбора, организује црногорски дио нашег народа у Амери ци. Са успјехом и овога рада триумфнраће мисао народнога уЈ'едпњеља. Југословена изнад свију сепаратизама н сплеткарских династичких ин тереса. Ш. Нови рад. 8. Значај рада. Одбор је био једнодушан у мишљењу да је значај цијелог југословенског покрета био, од првога почетка, револуцпонаран. Идеја ослобођења је револуционарна идеја. Данас и цијели светски рат понрима револуционаран карактер. Потребно је да то ре волуцнонарно схватање југословенског покрета продре у масе цијелог нашег народа и да у том смислу буде руковођен цијели народни покрет за ослобођење. Одбор је ријешио

да везодвлачно развије у ције лојг нашем народу у Америци пајопсежнију н најодлучнију акцију са циљем да га органи зи])а и покрене на устанак (протпв стољетних тлачитеља и Ј.ротив сваке тираниЈе; да у том правцу организуЈ'е и утвр ди све наше народне организа ције теко, да буду спремне свпм силама да омогупе што бенобзирнију физичку борбу народа за слободу. 9. Циљеви борбе. Цијели рад у том ногледу треба да буде унерен: а) против сваког и свачиЈ‘ег пмиеријалистичког тлачења, освајања. н заробљивања народа под било којом нзликом и у било којем облику. Цијели нап народ мора да буде сиреман борптп се до краја. макар сам, против насиља које се но чиња било у име повјеспнх права, политпчке моћи, друштвеннх и економскпх интереса, у пме милнтаристичких, дннастичких или нацноналистичких амбиција или у нме вјерске несиошљивости. Нарочито треба да се до последњег човека бори протнв германске силе у Словеначким зе мљама, мађарског безакоња у Хрвагској н Јужпој Угарској, против бугарског шовинизма у Македонији, против талијан ског империјализма на Јадрану. б) Не могу иаш народ да всжу, да. нити ће он да тгрипозпа, икакакове јавне или тајнс дипломатске уговоре бпло између Централних власти, би ло између појединих Савезника, којп би унапријед одређнвали судбину бпло цијелог на шег народа било којега. његова дијела или које његове земље без питања, мнмо н против воље, традицпје и пнтереса тога народа, Свн наши кра јеви и сав народ у њима трсба да буде слободан да, без обзира на икакова хисторијска права или буд чије уговоре, располаже својом судбином и да слободном вољом урсди питање својега уједиљења н облика владавпнс и органпзацнје своје слободне државе. в) Сав наш народ из Аустро-Угарске треба да гледа у Југословенском Одбору у Лон допу прнврсмено, али једино законито представништво револуционарне акцпје против Аустро-Угарске п Хабзбуршке дпнастије, која се у име тога народа треба да поведе, и да даје највећу могућу моралну и новчану помоћ том Одбору. Србији пак, која као држа ва у војпом погледу руководи народном борбом, треба да наш народ у Америци даде нај већс могупе помоћи у борцима, да непрскндно појачава прорсђене редове њене војске. Србија је жртвовала сџе за- сло боду свију нас. Ми сви треба да. иомогнсмо ослободитн њу и све остале наше крајеве п штп

ма, да ашажују за ту акцију у првом реду све народне ор! а низације заступано у Наро!ном Вијеау, а онда и оеталс, као и уопће цијели наш народ у Америци. 0 руковођен.у акције. о начинпма органнзацнје и о сред ствим:а су створсни ткође сви гготребнн закључци. којн ће се нрема потреби накнадно саоп шгити јавности. Ова ријешења су цриродна консеквенциЈ'а закЈнучака. створених на Народном Збору у Ннтсбургу. а одговарају данашњим лриликама и духу времена. Цијели досадањи рад Одбора био јо само потрсбито принремање за ову акцију у к јјој треба да нађе југословен сгл нокрет свој стварни изражај н врхунац својега напора. Извршни Одбор стЈ ; па тиме пред народ н иде међу народ да дигнс народ на устанак про тив свих тиранија које су га газиле, израбљпвале и тровале пли би у будуће хтјеле то да чине; иде да га покрепе у борбу против свију туђинских слугу, пријатеља п агената, било јавних било тајпнх,^е узима за дсвизу ријечи Председ ника Вилсоиа: „Јао човјцку и ли скупнпи људи који би хтјели да нам стану на пут у том дану велнке рдлуке.”

ИСЦРПЉИВАЊЕ ПОСЕДНУТЕ СРБИЈЕ. Бугарске мере за исцрпљнваае поседнуте Србнје продужују се и дал>е систеиатскп. Оне су уперепе иарочито против Моравских области, погато су области Старе Србије п Македоннје давно већ псцрпљене, а неке од њнх — јужна Македоннја нарочпто — у крајњој' бедн. У одредбама (раниЈ’е коиптета, а сада) днректора за исхрану, познатог србождера, иакедонског дејца, геиерала Протогерова, увек се издвајају носеднуте област*. ( ш Прикупљање вуне,~(.Ј-_(л..**-р; у БугарскоЈ’ вршп се куповинох за гот.ов новац, а у поседнутоЈ’ Србпји реквизиционпм боновима. То пзреком прпзнаЈ’е п Народни Права, 20 апрнла 1917. У Поморављу се исцрпљење вршн двоструко. У Западној Зони бугарске окупациЈ‘е врше га и Немци и Бугари, у Источној’ п Јужпој’ само Бугари, али не искључујући ни овде Немце из куповнне с нарочптвм одобрењем екопомске цеитрале. Исцрпљење врше п цпвплв* властп за исхрану становништва, н воЈ’не за исхрану гарнизопа и одашиљање војној' мнтендантурп, п трговцп за извбз у Бугарску. На областп северне п нсточне Србнје (Подунавље и Поморавље) пала Ј'е исхрана све Македоније. Уза све то вгасти су нзвршпле и једиу особпту црсту реквизпције крупне стоке која је просто пренета у Бугарску, да се разда бугарским земљорадницпма, у замену за њпхову ситну стоку. Ово јавља бугарскн лнст “Утро’’, 9. марта 1917. године. Пста нолнтшса продужује се и даље. На пример, у наредбп кој'У објављује “Мпр” I. маја 1917

тити их од било чије и којс вла веЈ1И се:

стн која бн била протнв воље народа народу наметнута. Потребно је да се, поред Срба из Америке, који су већ почели да крену, у што већем броју крену н Хрвати н Словенци у бојне редове. Све, што је кадро да се борп, а што није везано америчким војшш законнма, мора да крспе за солунски фронт, да даде Србији потребну физичку снагу, Југословенском Одбору потребну моралну јачину, и да образује ондје у правом смислу ријечи: револуционарну војску свеопћег устанка југословенске демокрације. Све оно што не може да крене на фронт, мора да приступи у народне организације којс ће свим силама поду пирати велику борбу. 10.) Организација акције. За провођење ове акције ријешено је, да јој се стави на чело цјелокупни Извршпи Одбор Нар. Вијева, да сви његови чланови лично учествују у њој свим расположивим сида-

“Управа исхране упутила Ј‘е телеграм комптетима и железничким станлцама у царевпнп, којим забрањуЈ’е куповање хране ма од кога било, осим Македоннје. Мораве и Добруџе.” Тако псто, ограничааа за куповппу стоке не вреде за поседнуту Србију. Зарја од 6. маЈ'а јавља: “Саопштава се лицима, која имају “наредбе за куповнну”, да им се допушта да купују стоку и у Поморављу и Македопијп”. Други начин за нсцрпљење Ј'е привидпа реквпзиција стоке за војску, која св потом одмах иа другнм странама продаје као расходована за вОЈ’ну употребу. Тако бугарска Балканска Поста од 9. маја јавља: “Скопска фннансијска окружна управа Ј’авља, да ће се распродаја крупне стоке, коју Ј’е вој'на власт расходовала, вршнтп свакога уторнпка на пијаци у граду. Продаваае ће се продужаватп до краја годнне”. Поред досадањих рехвизицИЈ’а бакра, проаоди се реквизиција плавог канема за внпограде. (Женевскн Бплтев.)