Србобран
1 ШМВЕК 4 о 7 -
МЕ\У УОКК, N. У., ТШЈКбОАУ, Аи 01 ЈЗТ 9, «917.
»IX
8 1 ! ВбСКХРТХО^ КАТЕ8 !Јш1ед б(асе| о! Атепса опе уеаг бос. Сапа( 1 а. Еигоре е (. с. опе уеаг 11.50
Кгћоћгап рићНаћес! е?егу Тћигадау а( «44 « 7 . гз б(гее(- N6» Уо1к, N. У.
СРБОВРДН
ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Дрхжве на годнну 6о ц Канаду, Ехропу хгд. год. $1.50
Србобри жгллзш тетхрткок п «41 X. И 1 (гаа(, Илг Уогк. К V
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САБЕЗА СЈЕДИЊЕ НИХ СРВА СЛОГА
Број 407
5 Р ВО В ад N ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвр1га^27.Јула 1917.
ЗЕКВ ^АТ 1 СЖАЕ РАРЕК А^О ТНЕ ОКОАИ ОР I НВ 81 :КВ ЈЕОЕКАТ 1 СЖ „8ТООА" ГОДИНА 7
Један брагски споразум
Вашингтон. Д. К., 1 августа 1917. Славно уредништво: Част нам је ставнтн до угодна знања да јс Југословенска Канцеларија у Вашингтону примила од госп. Љубомира Михајловића, српског министра, слиједеће писмо: „ПОСЛАНСТВО КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ. Вашингтон, 1 августа 1917. Југословенској Канцеларијн. Вашингтон, Д. К. Кр. Посланству је част послати Југословснској Канцеларијн у ирилогу резолуцију, која је била објављена као резултат конференцпје измецу Српске Владе п представника Југословенског Одбора у Лондону. Посланик Љ. Михајловин. с. р.” Резолуција у цјелини гласи овако: * „На састанку између члаиова прошле, коалиционе владе као и чланова садашње владе п представника Југословенског Лондонског Одбора, који су до сада водили упоредну акцију, нзмењати су погледн уз учешне председннка Скупштиње о свим животним питањнма Срба, Хрвата н Словенаца у њиховој будукој заједннчкој домовини. Ми смо среиии што ;, 'Шке.\го утврдитм и овом приликом потпуну сагласност свих члпно^ о свим овим пнтањима. Најпре представиици Срба, л 1 п / (ата и Словенаца изјавише поново п на најкатегоричнији / , 'А"‘1пн да наш народ, троименог назива, сачињава само јсдан ларод. јер је један по крви и језику који говсфи и којим пише, по осепањнма за своје уједињење, по континуитету и целости земљишта на коме живе и најзад ио заједничким и жпвотшш интересима за. нацпонално самоодржање и општи развитак свог духовног и материјалног живота. Идеја о народном уједи њењу ггије се никад угасила ма да су све силе његовог непријатеља биле управљене протнв тог уједнњења, прогив слободе нашег народа. п њсговог постојања. Распарчаи по неколиким државама наш народ је подвргнут само у аустријској монархији на једанаест провинцијалних администрација са тринаест законодавних тела. И само осевај за народно уједињсње као и жеља за слободом н независношћу одржали су га у сталној вековној борби на истоку против Турака, а на западу против Немаца и Мацара. Вројно слабнји од својих непријатсља на нстоку п на западу, он није могао спасти своју целину као народ и као држава, нпти своју слободу и независност против грубог принципа да. је сила јача од права, који је принцнп владао како на истоку тако и на западу. Али дошао је тренутак када наш народ није више сам у тој борби. Рат. који је немачки империјализам наметнуо Русији, Француској и Енглеској, за одбрану њихове части и слободе као и за слободу и независност малих држава, претворио се у борбу за сло боду целог цивилизованог света и тријумф права над силом. Свн народи који воле слободу и нена-висност удружили су се у заједннчкој одбранн да спасу, по цену највећих жртава, цпвилизацију н слободу, да оснују нов међународни поредак на основи н])авде и права којнма сваки народ да сам одређује сво ју судбнну и да сам образује свој независан живот, најзад да обезбеде трајан мир посвећен напретку п развитку човечанства н да спасу свет од слнчне катастрофе какву је изазвала освајачка грамж.т>ивост немачког империјализма. Уз племениту Француску која је прокламовала слободу народа и уз Енглеску, извор слобода, прндружилс су се велика Америчка Република н нова слободна н демократска Русија., објавивши као главни циљ рата победу правде и демокрације, а као базу новог међународног поретка, слободу самоопредељивања за све народе. Наш троимени на.род којн је највише претрпсо од грубе силе и неправде и који је поднео највише жртава да би сачувао право унрављати својом судбином, поздравио је одушсвљсно овај узвишени принцип као главни циљ овог страшног ра.та, изазваног гажењем тога принципа. Овлашвени представници Срба. Хрвата и Словенаца, утврдивши да је жеља нашег народа да се ослободи од сваког туђинског ига и да се организује у једну националну и независну државу, жеља, основана на начелу да је сваки народ слободан располагати својом судбином, сагласили су се да та држава треба да буде основана на овим савременим и демократскнм начелима: 1. Држава Срба, Хрвата н Словенаца, познатих такође под нменом Југословена. биће слободна и независна Краљеви-
ча са недељивим земљнштем и једним поданством. Д|ш; ва ће бити уставна., демократска н иарламентарна мона]»хија, са аарађорђевнћевом династијом на челу, која је увек де;нра идеје и осепаје народа стављајупп изнад свега слободу и* вољу мародну; 2. Име државе бићс: Краљсвнна Срба, Хрвата м Словепаца а титула владаочева: Краљ Срба. Хрвата п Словснаца; 3. Држава кс имати један грб, једну заставу п једну круну, која ће бити састављена из наџшх садашњих шн^тшх емблема; јединство ке бнти представЉено са гј)6ом и з^ јавом Краљевине. Застава К])аљевине као символ јединств; /бићс истакнута на свим државним зградама Краљсвине; 1С 1 4. Иосебне заставе: српска, хрватска н словенач и /а, имају једнака права и могу бити слободно истакнуте рсвим приликама; исто то важп и за поссбне грбове; * 5. Три народна. назива: српски, хрватски п словекачки, једнака су иред законом у цслом краљсвству и сваки Де може њнма служити у свим приликама јавног живота п прсд свим властима; 6. Обе азбуке, ћирилица и латиница, пмају једнаклправа и сваки се може слободно служити њима у целој Краљевини; краљевске власти н месне аутономне в.тасти имају дужност и право употребити обе азбуке према жељи грађана: 7. Гвс. признате верс бпћс слободно п отворено исповедане; православиа. римо-католичка и мухамеданска. којс наш на])од нарочито исповеда., бине једнаке и ммаће иста ирава пре.ма држави; с погледом на ово, законодавац ћс сс попарати да обезбеди верски мир саобразно духу п традицијама цслог нашег на.])ода; 8. Календар ће битн изједначен што пре: 9. Земљиште Краљевине Срба, Хрвата и Словепац-Ј обудватиг.е свс зсмље на којима наш троимени нацо.ч кксвгд , \ стим масама и нераздвојно; свако његово парчање нанАто би штете животним интересима заједннце. Он жели да буде слободан п уједињен. Зато он одбнја најодлучније свако д?лимпчно решење проблема њсговог ослобођења од аустро-уга; ске управе и његовог уједињења са Србијом и Дрном Го])ом у једну државу; 10. Јадраиско Море биће, у интересу слободе п једнаких права свих народа, слободно и отворено свима п свакоме; 11. Сви грађани у целој Краљевини бипе једнаки н уживаће иста. права према држави н пред законима. 12. Избор представника. за Народну Скупштцну вршиће се општим, једнаким, неносрсдним п тајним гласањс, такав начин гласања биће и за општинске изборе као и за /тс .адмнннстративне установе. Гласање пе бити у свакој општини; 13. Устав који ће донети Уставотворна Скупштина, изабрана ошнтпм. непосредним и тајним гласањем — служићс као база за цео држаннн живот; исти ће бити ночетак н крај свих властн и свих прзва па којима ће цео државни живот биТИ регулисан. Устав ће дати народу могућиост да развија сво је иосебне делатности у локалним аутоиомним властима, одређеним природним, социјалним и економским приликама. Устав се мора изгласати у целости бројном већином одрсђеном од Уставотворне Скупштине. Скупштина као н закони које ће бна донети имагш извршност тек пошто нх краљ санкционише. Тако уједињена нација црпско-хрватско-словеначка имала бн око 12 милиона становннка. Та држава биће гаранцнја за њнхову нацпоиалну незавнсност као н за. њихов национални и цивилизаторски напредак; биће снажни бедем против германског надирања: нераздвојнн савезник свнх оних иарода. и цивилизованих држава који су прокламовали принцип права, слободе и међународне правдс; била би достојан члан новог друштва нација. На Ирфу, 7—20 јула, 1917 године. Председник Министарства, Министар Иностраних Дела Краљсвине Србије, Нинола Пашић. Председник Југословенског Одбора, Др. А н т е Т р у м б и ћ, « адвокат, заступник и вођа хрватске народне ст])анкс у далматинском Сабору, бивши председник општине Спљета. бнвши заступник котара задарског у аустријском парламенту. (Саопштење Југословенске Канцеларије у ВашингтонуЈ
УОПЕХ СРПСКЕ Н1Р0ДНЕ НД6Р0НЕ»КМЕРНН
Скређемо пажњу на лепу своту коју је за кратко вр>еме сакупила Српска Народна Одбрана у Америцп. Та свота износп до 3. августа 24,041,17 долара, од ■тега $16,477,89 долази на редовне прнлоге, а 7,563,28 долара на Ви
На западном фронту, којн из дана у дан све внше обелодањује савезничку надмоћиост над Немцима, воде се непрестаио веће нли ма-ње борбе. После снажног ударца удружсце. енглеске и француске снаге на линији Фландерс дошао је енглески напад на по знато средиште рудокопа Лан (Лспс). Надмоћност енг.теске артиљеријс над нсмачком. која је јако поколебала морал не мачких трупа н донела прошлс недеље Енглезпма и Французима само код Фландерса нреко 5.000 немачких заробљешнса, учмн.ф је да се Немци и код Лана осенају врло озбнљно ирикљештени. Што Лан всћ није у енглеским ру■;.<мн. п.хА сс аахвалмти поглавито енглеској тежњи да што вмше успеха постигну артиље рпјом. без великих губитака у људима. Као што је познато. Немци раде обратно. Ради тре нутног. и често пута чисто политичког успеха, они су у стању да жртвују масе својих вој нггка. Тако су урадили и сад код Вердена, где су изв|)шпли један крвав напад. н то без икаквог успеха. јер су нх Фран цузи одбили својом артиљеријом, наневши им при гом огромне губитке. Сврха тога на пада била је. разуме се, чисто политичка. У тренутку кад се из Не.мачке поново пуштају гласовн о миру, Немцима. је по требно да свет верује да су онн још увек способни за напад п да се збуни и уплаши. Али сест тачно зна како стоји Немачка. па се не да збунити. Ма колико да се она довија у свим другим питањима ( у питању о исхрани навикавањем свога становништва на гладовање, у питању о новцу изнуђивањем зајмова од малих суседних држава, на пример Швајцарске., м .т д.), у питању о људској снази не помаже довн јање, јер је факат, да Немачка у том погледу стоји све горе и горе. нарочито упоређена са Савезницима. Рачунајуви на кратак рат. она је немилице раснпала своју снагу, док су Савезници, нарочито Французи п Енглези, предвиђајући од самога почетка дуже ратовање, били веома штедљивн у погледу људске снаге. II дефицит је код Немачке већ наступио. Данас се поуздано зна да она на западном фронту не би нмала толико војника коли ко Енглези и Французи заједно, баш и кад би сву своју војску повукла са источног фронта на западни. Дода- ли се томе да пе Савезници добити још и знатна појачања из Америке, од којих је један део већ стпгао. да је њихова арти-
што значи да је свота од преко двадесет и четири хиљаде долара сакупљена у току од непуна четири месеца. Уједно скрећемо пажњу на то да је на трећој стра нн код целокупног збира погре шно изишло 2 уместо 4. Цело-
љерија и авија.тика већ сад надмоћна. а да ће бити још надмоћнија уз припомоћ Сједињених Држава: дода ли се, даље, да су онн господари на мору, да су појачањем блокаде од стране Амсрнке још више прикљештили Немачку и онемогућили јој сваки увоз из Сједињених Држава чак н пре ко неутралних — онда је јасно да јс пораз Немачке само питање времена. Да је. то јасно н у Немачкој. показале су скорашње промене канцелара и министра спољних послова, а показује и цео тон зва-ничних немачких кругова, који више не говоре о освајању све та. као у почетку рата. већ само о одбрани Немачке. Јасно је дакле да је случај с Русијом сами нешто продужчо живот Нсмачкој. м то је све. Повлачењс само по себи није у рату -никад од пресудног зна чаја. докле год војска остане војска. Срећом, свн последњи гласови из Русије гово]>е за то. да је руска војска, разриве на разннм ранијим лакоумним и непријатељскнм атитацијама, изишла ојачана из искушења последњих дана-. У њој, како изгледа, има сад више дисциплине него икад. Сам Керенски поправно јс своју ра ннју превелику попустљивост у питањима војне дисцнплнне примерном строгошну, а но ви командант руске војске,Кор нилов, показује највећу решеност да- руску војску потпуно очисти од свих невојничких утицаја. А докле год је руска војска способна да врши нанаде и контра-нападе, са општег савезничког гледишта нијс важна ствар. да ли се она налази неколико киломеФара западније или источније; глав но је да је она ту, и да задаје непријатељу доста посла-. У оп ште, случај са Русијом нс даје за.сад нпкаква повода за песи мнзам. После Балканске Конферен ције у Паризу, чији су се благотвории илодови одмах показади, дошла је сад општа савезничка конферснција у Лон дону, којој председава Лојд Џорџ. и на којој су заступљени свн Савезници. Србију представља лично г. ,11. Пашић, српски Председник Мини старства, Какав дух веје на тој конференцији, може се вндети из једнога званичног говора Лојда- Џорџа, одржаног го тово пред само отварање конференције, у коме се поред осталога налазе ове речи: „Учи нимо своју побе.ду таквом да народна слобода, па били у пи тању мали или велики народи, не може нкад више доћи у питање. Мали народи морају она
но исто бити заштићени и сачувани нао и велики народи.” Те речп изговорио је Лојд Џорџ у присуству српског председника министарства и министра спољних послова Па шина и талијанског министра спољнпх послова Сонина. Сла ва Лојду Џорџу! То Срби, Хрватп и Словенци никад неке заборавити. У том нстом говоРУ Лојд Џорџ је уједно нагласио да су Савезници данас бли же постигнуву свога циља но што ико слути било у савезннчким било у нопријатељским земља.ма. Из Српства и Југословенства Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Свакога доброга Србина, Хрвата и Словенца обрадоваће саопштење које даиас до носимо на уводном месту. Питање о иашој заједничкој држави решсно је. н то братски н спора зумп •; на саопштењу се налазе два најмсродавнија потписа:пот пис Председника Министарства Краљевипе Србије г. Ннколе Па шића, и Председника Југослоског Одбора г. А. Трумбића. Све одредбе»постнгнутог споразума дишу братстпом и демократским начелима, а међу њнма се нарочнто пстиче одредба о Уставу, која гласи: “Устав којн ће доне * ) ч \ ставотворна Скупштина, иза брана општнм. непосредним и тајним гласањем — служиће као . база за цео државни живот; исти ће бита тзчетак и крај свих власти и свих права на којима ће цео државни живот бити регулисан.” Значи дакле да ће тај основшг земаљски закон бити донет уз слободно учешће целога нашега троименога народа, и да ће и он имати све одлике брат ства и слободе, који.ма се одликује и овај споразум. Значај овога чина неизмеран је. После њега мора битн јасно свакоме. и пријатељу и непријатељу, да Срби, Хрватн и Словенци хоћеслободну заједничку државу, а тиме су пресечене сму тње п спољних и унутрашњих непријатеља. Нити спољашњи непријатељи могу после овога полагатн право на Југословенске земље. ппти се унутрашњн непријатељи могу наметати за самозване тумаче “српског” или “хрватског” гледншта. Сад се та чно зна и српско, и хрватско, и словеначко гледиште. и зна се и више од тога, зна се да је оно једно и исто. Нека је у добри час! Г. Пашпћ у Лондону. Како јав љају амерички листовн, свечаном скупу, на коме је Лојд Џорџ одржао свој знаменити говор о савезннчким условима мира, био је присутан и г. Никола Пашић, Председник Српске Владе и Мн нистар Иностраних Дела, и то као позвват госг. Тај скуп се сматра у Лондону као највећа патриотска демонстрација у току целе године. а одржан је поводом навршене трогодишњице рата^. Г. Пашић је дошао у Лондон као представник Србпје на савезничкој конференцији. А. Трумбић у Солуну и на срп ском фронту. По закљученом споразуму, који објављујемо на уводним месту, г. А. Трумбић са члановима Југословенског Одбора отишао је са Крфа у Со лун и на ерпскн фронт, где је био предмет нарочите и опште
(Наставак на 4-ој странн.)
довданскп Дарак. У прв,ој поло- купна свота износи дакле 24, вини апрнла Главнн Одбор Срп 041,17 долара, (двадесет четнрн сг.е Неродне Одбране ннје још | хнљаде четрдесет и један долар имао нп пуннх боо.оо долара, н 17 центи.)
НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД