Србобран

ЈШМВЕК 414.

шго тои, м. т, 'тимоАТ, мртмш •?, «»*?.

60В8СК1РТ1ОМ КАТК 8 Итсед Зш« о( Атепсж оое уеаг бос. СапаДа, Еогоре е с е. оае уе»г В 1.50

НгВо^гап риђиа)1С(1 стегу Тћогаоау а( 54» V?. за ћсгеег, N6»» Уогк. N. V

чзт

I МК

СРГОБРАН

ИРЕТПЛАТА: Зш Сј«д. Држ**е ва гаджау 6о ц Квваду, Европу втд. год. $1.50

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА”

5 РВОВРАМ•

Србобрвж шгхшзм тетвртком ка 441 •*'. т >(ге«1. 14«». У»гк '<< V

ЗЕКВ ^АТШКАБ РАРЕК АИО ТНЕ ОКСА*. ОР ТНЕ 5ЕКВ ЕЕОЕКАТГОИ ,.8ЕООА".

Број 414

ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 14. септембра 1917.

ГОДИНА 7.

Краљ Петар Др. Трумбићу 4 _ Господнну Др. А. Труибићу: „Драги Г. Трумбииу, Жалим што Ми стак.в здравља није допустило, да примим Вас и Ваше другове. • И ако Ја више не водим државне послове, илак са пажњом пратим рад Југословенског Одбора, чији сте Ви вредни председник, и могу само да му кажем: хвала, за све што је он до сада учинио. Ја вев припадам прошлости, а Моме Сину остављам у аманет, да тако лепо започето дело уједињења Срба, Храата и Словенаца до краја изведе, к надам се да иете Ви и Ваши другови, у томе великом послу бити увек уз Њега. Шаљем Вама, Вашим друговима и Југословенском Одбору Моје Краљевсио поздравље. СОЛУН, 17. јула 1917. П Е Т А Р, с. р.”

ДЕКЛАРАЦИЈА ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ.

ЦрногфсЖ! Одбор за Народно Уједињење, свјестан својих националних дужности и оних - аманета историЈсие Црне Горе, који су оличени у њеној беспрекидној борби за иародно ослобоиење и уједињење; налазеии да Црна Гора овим ратом завршуЈе своју државну улогу и да јој, као српској држави, досљедно свему, предстоји само улазак у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца; прихвака у цијелости Декларацију Предсједнина Краљ. Српске Владе Г. Ниноле Пашииа и Предсједника Југословенског Одбора Г. Д-р Анте Трум’ии», овлашиено донесену по једнодушном спорДзуму 7-20 Јула 1917 на Крфу. Потпуно солидаран са начелима Крфсне Денларације а увјерен да изражаеа жеље Српсног Народа у Црној Гори, Црногорски Одбор за Народно УЈедињење продужиие рад на уЈедињењу Срба, Хрвата и Словенаца. Д.А-Р и 3, 29 јула (11 августа) 1917. Предсједнпк: АНДРИЈА РАДОВИћ, прсђатњи мпнпстар председник и минп стар спољппх послоиа и прсђ. члап држ. савјета. Ч л а п о в и: ЈАНКО СПАСОЈЕВИћ, народни посланпк, пређ. министар правде н пређ. члан великог суда. , дд , ' - ДАНИЛО ГАТАЛО, прсђ. министар војни, инспектор мшшстарства војног п главпи иитендант црногорске војске. МИЛОШ ИВАНОВИћ, члан обласног суда. ЛУКА ПИШТЕЉИћ, публнциста. ЈОВАН ђУРАШКОВИћ, народни посланик. Та ДенларациЈа Црногорског Одбора за Народно Уједињење упупена је Председнику Српске Владе Г. Николи Пашину уз ово спроводно писмо: П а р и з, 1-14 августа 1917. Господине Предсједниче, Знаменита Декларација о уједиЦ,ењу нашег троименичног народа, донесена на Крфу 7-20 јула тек. год., санкционисана потписом Вашим и потписом Предсједника Југословенског Комитета Г. Д-р Анте Трумбина, учинила Је и на Црногорски Одбор за Народно Уједињење утисак да Је одиста вен куцнуо час када не бити крунисани вјековни напори нације и када не слобода, коЈу је Црна Гора кроз вЈекове бранила и манифестовала, триумфирати иад сломљеним иепријатељем. Црногорснн Одбор за Народно Уједињење, увјерен да спас и напредак Црне Горе лежи искључиво у уједињењу са Србијом и осталим дЈеловима нашег народа, сматрао је за дужност да, у име народа Црне Горе, каже своју риЈеч поводом Крфске Декларације. То сматра за дужност у толико више што су краљ Никола и његова Влада остали по страни пред овим знчајним актом и што Је Народној Скупштини Црне Горе и војсци, коЈи су злочиначки неприЈатељу лредати, онемогуке^о да судЈелују у овом судбоносном питању. Усвајајуни у цјелости Крфску Декларацију, Црногорски Одбор за Народно УЈедињење на сједници од 29 Јула (11 августа), прибавивши мишљења и своЈих одсутних чланова, докио је једногласно слиједеку Декларацију, коју имам част у прилогу упутити Вама нао тод и Г. Трумбипу. Молим Вас, Господине ПредсЈедниче, да изволите примити знаке моге особитог поштовања. х , у < 1 ПредсЈедник I Црногорског Одбора за Нар. Уједињење: ’ А. РАДОВИћ, с. р. Уз писмо исте садржине лослата је та ДекларациЈа и председнику Југословенсиог Комитета, Г. Др А. Трумбипу. * * * Ова важна декларацвја долазп као потребпа допупа Крфске Декларацвје. Свн мв ваано да су брава Цриогорцп за уједпњење, и то не од јуче, али је било потробао да се то и јавво каже, аа начвп који веве оставвтв впкакву сумњу о томс да јо вроговорио варод из Црве Горе. Црногорскп Одбор за Народпо Уједињење је ј даиис најпоаваплјв да овамо, ваи Црне Горе, говорв у пме народа у Црној Го'I он је вроговорво. Проговорно је ва начвн којв му служн на част, зато вева братска двала!

Устанак Срба у Америци

БАНОВЦИ НА КОСОВО

Од како је-лодигиут усганак Срба у Америци, противу дахн ја: Бугара, Шваба, и Мађара, сва српска пле.меиа ууимају вид ног ученгћа у и>ему н такмаче се ко ће изаћи светлтгјег образа "пред Милоша” н пред друге ерпске вптезове.” До сад се бројем иарочито од ликују горостаснп Личани, мла дп Босанци п зории Бановцп. ЦрногоЈтаца н Херцегогаца у Америци има мало, шјн су “за мегдана.” Онн су у прошлим ратовима дали што су пмали. Дали су впше од свих српских племепа у Америци. Алн и од овога што нх нма издвајају се н одлазе. Скоро је пошла “чета Вука Мандушића”. Уз осталу браћу иду кесели Војвођап з : Сремци, Бачвани и Баиаћани. У њима живц дух војводе Кнџћанина и Путника. Даље одлазе и таиани Славонци. Са Србн.ма одлазе и браћа Хрвати н Слопенци. Скоро је но шла чета Зриновића Бана. Устанак сваког дана се ширн п на предује. Народ се буди, освеш ћапа п схпата дужност. Одлазе момци зорим. Овде ћу иавестн један дггван пример између мно гпх. Две српске .колоиије: Депју и Кевана, оппх су дапа пмале велику свечакост. Бпо сам њиховој срединп педељу дана Дочекали су ме како вал»а Братскп п Српскп. Познв п поздрав отаџбине, који сам им ис поручио, прихватплп су одушепљено. Обе су колоније дале ио четицу људи. Те две четице, спо јн.те су се у једпу н иачшгнле, праву н одабрану чету. У иеде љу 16. септембра бпо је јуиачкп састанак у Кеванн. Усташи нз Депјуа дошди су под заставом к браћи у Кевамм. Састанак је био срдачан, достојан славе и хвале. Сви су тн јунаци из Бани

две милијарде обвезница Зајма Слободе био је снажан и убедљив доказ о јединству сврхе међу свима становницима Сједињених Држава, у овоме рату за одбрану права Амери-

Адама Прибнћевића, пије пра ћена само љубављу њихове браће. него и љубавл.у целога града Кевани. Нај.тепшесе то гидн из величанствене параде коју је град Кевана у част срцскпх добровољаца приредно. 1 Пред окружном комаидом у Кеванп, где се регрутују војинци, био је скуп. С.рбп су под заставама дошлн на зборао место. Ту пх Је дочекала војска и народ. Одатле се у пет сати по подне кренула дивна парада на станицу. -Свирале су три музике, једна војI а п две грађанеке, На челу пар 1де ишао је батаљон од четнрн чете амерпкаасге војске’ под командом мајора Р В. Џусела. За батаљоном је ишта у колони простнх редопа 'Чета Адама Прибићевића. За нама су ишли ђаци, разне корпорацпје и савезна друштва Градоначелипк је држао величанствен говор, ксчјим је поздравио Србе као родољубе. Истакао их Американцимо као прпмер родољубља. Даље је рекао: Пдите, јуиаци! Тамо вас зове вашгАотааД^т?— вагаа Србнја, коју н мп Американци волнмо н ценп.мо. Ми ћемо вам у свему номоћн, да је ослободп|те и обновите. Ми ћемо вам по; моћи да се српски нарид х јсдпни'и своје право добијл. Пднтг, јунаци, срсћан пам пуЈ Вн пе идете сами. С вам;ТТс ТШИСЈцч- ■ на војска. Живела Србија!” Србп су одуипевљено поздраВИЛМ Амернку. Вплсона, гозоршгка н грађанс Кевами. У знак величанственог нспраћаја п дивне свечаности, која је Србнма приређена, војници су се слн кали свн заједннчки. У шест сатп је воз пошао и одвезао дивну чету, којој рапне па далеко нема. То су све момци од 25- 30 година. Лепи, здрави, снажин и развпјеми. Диино беше видети, кад су под командом прошли, кроз 10 хиљада душа. које су их праје, Прибићевићеве Крајиие. Син ј т И-ге. Свуда су бнлн засппанп су пошли одушевљено, свесии цвећем н поклошгма. Кад се воз своје дужности. Пз њихова раз- кренуо, заори се снлна песма: говора, гг из њнхових подвига, I Петар зове, Српство иште, видео сам, да у њпховим срццма I Да идемо иа бојиште...” у њиховом сећању стоје: ”С'рп- 1 Да би се знало ко су бдли тм ско Коло,” - ”Српскн' Привред- дивни ускоци и четпици чете Аник,” “Србобран Загребачки” н дама Прибићевнћа, ево њпховође Српскога Народа-у Аустри вих светлнх имена: комаидир че јц. Најдраже сећање имају па ју те Љубомир Србљанјгн, председ Председник десете конвенцинака и мученнка српског Адама , ник друигтва Сг». Јовап С.С.С.С. Ј е Савеза „Србобрана.” За предПрибићевића, кога је Бапија од Четници: Тешо Божић; Мнр- седпика X коивенције братског

свету да им дух Адама Прнбнћевића, кога су Маџари муком уморкли, ^ове на освету. Одоше да кажу целом свету да Срби из АустЈгпје неће више Аустрију, но са сиојом браћом из Србије: Кра.љевнну Срба. Хрпата и Словенаца. Нека им Бог буде у помоћи и срећан им пут! Свој браћи н сестрама, који ми помогоше у сакупљању и нспрћају јунака, пека је част, слава и хвала. Нз обадве колоније, Депју и Кеване, однио сам иајлепше уверење о честитости н родољубљу српском. Лепо се захваљујем

у име сдужбе, брату М. Јовано -1 јнца извеспо направити у Амевнћу из Милвоке. секретару На-' рицн иајбољм утисак, јер могу родне Одбране. који ми је у овом послу миого помогао. Исто тако нека је хвала браћи ђ. Несторовићу. Љупку Новићу. М. Радановићу. н г. Михаиловићу. браћи нз Гере н ХаЈгбора. који су ми помагали. Нека мн опросте браћа н сестре. ако пмеиа ие знам, да свакога похвадпм. Награда н похвала, права. бнћс им онда, кад се будемо наш.тп у пашој ослобођеиој и уједињеиој отаџбпнп.— Ја л’ на славу, ја ли у сватовц.... Петар Перуновић.

Порука министра финансија нлубовима, друштвима, организацијама и т. д. у Сједињеним Државама.

Одговор на први позив за^њу за „Други Зајам Слободе

достојио статн уз своЈе колеге из других европских миенја које су већ биле у Америци. Сва се тројнца нарочито одликују ретким образовањем, и стручним и општнм, шеф је чак и члан Српске Краљевске Академпје Наука и многих других учених др.уштава. Србнја у грчком парламенту. Недавно је Веннзелос, председиик грчке владе. држао у грчком парламенту нодужи говор, у коме је на основу званнчних докумената изнео издајиички рад бившега грчког краља Коистангина. После тога говора, ко ји се као и свп Венизелосовн говори одлш.опао истннском јтс читоп1ћу, грчки парламеиат је јс дногласно изгласао изјаву да је готов на све жртве ради Србије и помоћи потребие Србији. После значајних телегра.ма измењаних између Венизелоса п г. Патпића ова једподушна одлука грчког парламента дошла је да и саиез-

од 1917 године Уилиам Г. Мак Аду, Министар Фннансија У вези са горњом поруком 1 запечати пријатељске Министра Мак Аду, и сматра- ] ннчке одиосе пзмеђу Срба п Гр ке н васпостављање сталнога ЈУ ћи Д а се п0 се би разуме да | ка мира. . С У одани родољуоиви Н економ “Српски НаЈХЈд у Француској” Становници Америке стра- ни Американци вољни и жељнога порекла, и појединачно н ни Д а те своје особине засвепреко својих организација. у- Д оче д Ј а учтиво молим да: чествовали су на начин који Сваки клуб. друштво или ми је прибавио много задово- I организација, са просветном, љења. 'друштвеном или којом другом Држава ве ускоро имати о- С13 Р Х0М - нека на првој .седнипет да потражн кредита. У то- Ч и > а ако Ј е она сувише далеме морамо успети. Као џинов-! ко - 0Н Д а на нарочито сазваној ска заједница, са беспример- ! се Д ни ци, изабере Одбор за За-

нмм одушевљењем, расположе њем и одлучношпу треба становннштво Америке да прихвати тај позив. Оно то треба да учини без пкаква обзира на веру. на странку. на пол, доба старости или порекло. То се може постићи само до бро организованим. потпуно систематисаним и од државе концентрисаним напорима. .Ја стога најозбиљније препоручујсм да сваки клуб, свако друштво н свака органнзација узме учешћа у агитова

Из Српства и Југословенства , ■: . ,

гојила. јко 5 с Р ман о в ић, Јоваи Ракић, Колико цене заслуге својих ђуро Клашња, НнксЈћа Сужњејунака и мучеиика, иајлепше се | вић, Митар Костреш, Никола

показује на следеће.м примеру Кад са.м поделио чету иа водове и десетине, н кад сам је уредио, како се то у српској војсци чини, Бановци су својој чети дали име: “Прва Добровољачка Чета из Баније Адама Прибићевића.’ Један од најлепших примера, којп сам ’међу том дивиом браћом видио, јесте братска слога н љубав. Они су организованн у два друштва ’,Србрбран’ у ЈЈепју и’Слогу’V Кевани. Ту се не знцше ко,је из којег савеза. Брат се беше 9 братом загрлно. ЈТредседпнк "Слогила” друштва из Кђвани Љубомир Србљаннц био је командир' чете. Свн га грљаху и ноношаху се с џ»им. Ои је је понио заставу друштва. Пошао је н маршал заставе Стеван Милетић. Овг(дивна браћа пошла су како ваља. Начинили су историјсљи дотађај. Ко год инјс могао поћн учествовао ,је и по■отао душом. Издајника се није нашло међу њима. Сви су браћу дивно испратили. ,. ' Ова зорна чета Бановаца, чета

Радетмћ, Снмо Самарџић, Петар Вујаковић, ђуро Минић, ђуро Дацијар, ПетаЈт Вукмировић, Симо Јелић. Јово Ананнћ, Сгево Србљанин, Миде Љубншић. Матнја Бошчаиии, Васо Колар, Томо Копун, Пегар Јелић, Петар Новаковић, Стево Сужџевић Стојаи Брдар, Никола ћераи, Стеван Драгић, Мирко Бошковић, Мирко Кевић, Никола Томашевић, Мџлош Човић, Божо Љубичпћ, Петар Босиић, Сино Борота, Петар Грбић. Милан Манојлови^ Петар Вујанпћ, Јово Загорац, Мићан Боснић. Павле Борнћ, Петар Кнежевнћ Петар ЈасеновчаНнн, Симо Милић, Никола Вукичевић, ђуро Злокос, ђуро Батало, Јово Букарица, Стево Лазаревић, Јован Папнћ, Нмкола Јотић. Глпго Боберић,. У ндућем броју ће се продужи ти имена. Одоше днвна и одабраиа браћа, да загосподаре брзо оиим ко им је бмо господар, Аустријом, Одоше да избаве своју браћу и да кажу целом I

Савеза Србобр.тпа изабрат је г. Милан Н. Глумичић, председник Месног Одбора Српске На родне Одбране У Џанстону. г Конвенција Савеза Србобрана и Србија. Из Американског Србобрапа прсносимо овај део извешгаја-о говору Председника Савеза Др. Паје Радосавл.евића. “Камо срећа — велн нредседник — да се овде ипсмо нн састали, него да смо свн дааас у заједници са борцима славме |Грбиј*е иа фронту у одбрани српских п]1ава и слббоде”. Побожпо говорн о ( , крал.у

гонори о, . крал.у Пегру. Све устаје и громовиуб кличе: Живио чика Перо! За!тим — устаје се и к.шче урнебесно посланнку Србије, Љубомиру Миајловнћу, а одмах затим све заносно клнче Милаиу Прибнћепићу.” Конвенција Савеза Србобрана и југослов«нска мнсао. Срдачан дочек, приређен на коњвеи'цији шефу Југословенске Канцеларијел-. Мнлану Марјаиови'ћу, као и одушевл»ено одобравање иа које је наишао његов го-

(,,Ба Хабоп бегђе еп Ргапсе”) Под тим именом постој'и у Француској јака добротворна ор ганизација, чнјн су нредседнпци г.г. Мнлемко Весаић, српски 'посланпк у Паризу н г. Боп, француски посланик у Србијп. уЈручнтг.о је пр<- неколнко да-ча објавило исцрпан извештај о сво ме благотворном раду, иа 10Ј11 ћемо се по мопћству .осврпути у једђом од нареднпх бројева. Извештај г. Новака Богдановића. Г. Новак Богдан звић, члан Управног Одбора Савеза Слоге п члан Главног Одбора Српске Народне Одбране, за кога смо јавили да је са господином Иваном Гргуревићем, секретаром Југословепеке Канцеларије, имао -да испита стање у Аризошт, поднео је исцрпан извештај о сво.ме ]5аду- п Савезу „Слозп” и Српској Народиој Одбрани. Како су ти извештаји етигли при закључку листа, о њима може бити опшир нијега говора тек у наредиом броју. Толико ипак можемо одмах рећп да су нашн људи, као што се јасно внди нз извештаја. вор код браће делегата доказу- учествовали у штрајку у пајбоју да су браћа Србобранци јед- Љ0 Ј намери, и ме с.тутећн да ма ног мишљења са својом браћом к0 м °же због тога довести у сум из Савеза “Сјтогс” у погледу ју- Њ У н»ихово српско осећање или гословенског ослобођења и ује- оданост Сједињенмм Државама. дињења: да су готова на све жјј- , Изгледг, нарочито, да је највитве које изискује стварање кра- ' ше било оиих који су пострада-

јам Слободе и извести о томе Вигеаи о( РићИс11у, Тгеазигу БераПтеги, М7а5Н1пе1оп, Б. С. означпвши име и адресу таквог одбора, заједно са именом и адресом друштва. У нади да, ће ова нарочита молба.' због своје важности и хитности. бити што пре испуњена, Остајем с поштовањем ј Оскар А. Прајс, Директор Пресбироа.

љевине Срба. Хрвата и Словенаца. Конвенција Савеза Србобрана и Српска Народна Одбрана. На конвенцији братскога Савеза Србобрана дато је и речју н делом врло видно место Српској Иародној Одбрани. ГГзмеђу осталога, сакупљена је међу делегатима и врло лепа свота као прилог Народној Одбрчнн, која, према вести , Амерџкаиског Србобрапа, износи близу хиљаду долара. 1 Предлог за скупљање прилога потекао је, од председника Савеза Д-ра Паје Радосављевића, који је браћи деЈтегатима д^о леп пример прнложивши сам тоо долара. ‘

ли баш због своје лоЈалности, т. ј. стога што нису хтели да се греше о чл. 82 савезних иравила и да раде против својпх другова штрајкаша. Чланак Др-а. В. Јовановића. У Њујорк Тајмсу од прошле недел»е изишао је подужи документован чланак Др-а. В. Јовановнћа, професора београдског универзитета, под иасловом ”Не успех Аустрије са словенским питањем”. Наводнма из гђвора појединих посланика у бечком парламенту и низом других 'Чињеница г. 'Јовановић потпуно доказује своју тезу, п то на начнн који је н за странце убедљив. Ово је други велпки чла-

нак г. Јовановића у "Њујорк Српско пзасланство. У току Тајмсу”. месеца октобра стићи ће у Америку нарочито српско мзаслан-

ство, састављено од два угледна политичара п једиога угледног официра. чија, ћемо имена саопштити доцније. За сад само можемо толико Ј)ећи да ће сва тро-

“Благотворан рад” аустриске управе у Србији! Под тим иасловом доносн “Ново Вријеме” ово саопштење: “Српски Уред Штампе у Лон-

(Наставак на 4-тој страии)