Србобран

ШГМВВК 4*6'

токк, н, т, тимолт,

, ОСТОјВ

ВВ II, 1(17.

8иВ8СКХРТ10Н КАТЕ8 ХЈш(е<] б(а(С 1 о{ Агоепсг опе уеаг бос С*пас1а. Ешгоре е (. с. оае уеаг (х.јо

Вгђоћгап рићЈлаћес) етегу Тћиг*с1ау *! *43 IV. а 2 $*гее(. Мел» Уогк. N. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ДИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА

ШТГ

П РЕ 1 ПЛАТА: 1Тв Сјед. Државе на годнву 6о ц. Канад>,. Евроиу втд. год. $1.јо

Србображ кздазж чствртком жа «41 Т. ■* 1(гее(, Иа* Уегк, N. У.

апмннв

5РВОВРАМ

ЗЕКВ КАТ10МАЕ РАРЕК АКО ТНЕ ОКСАН ОР ТНЕ 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „5ЕОСА”.

Број 416

ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 28. септембра 1917.

ГОДИНА 7.

Уписујте Зајам Слободе! Уписујте, и то одмах, јер уписивање траје само до 27 овог месеца. Тиме своју уште^евину улажете у најсигурније предузене, обезбеђујете себи 4 од сто витереса, не плаиате порезу ни на уложени новац, нити на интерес, а обвезницу Зајма Слободе можете претворити у новац кад год хокете. Али, што је најважније, ви том сигурном и рентабилном позајмицом потпомажете борбу велике Америке, која је ушла у рат да заштити права свих народа, па и нашега; потпомажете Зајам Слободе из кога је век добила лепу позајмицу и наша ојађвна Србија и њоме утрла многу сузу и залечила многу рану. Купујуки обвезницу Зајма Слободе ви даклс помажете и Србију, и Америиу, и себе. Обвезница има опет од 50, 100, 500, 1000 и т. д. долара, и могу, према жељи гласити и на име. Новац се може положити одмах, а може се отплакивати и постедено, и то овако:

2 процонта планају се одмах, 18 процената 15 новембра 1917, 40 процената 15 децембра 1917, а остатак од 40 процената 15 јануара 1917 године. Уписујте одмах Зајам Слободе! Уложите слободно у обвезнице сву своју уште«евину! Неиете се кајати. ’

ПОМШТЕ, ЕГШ!

СТРАДАЊЕ НАШЕГА 11АР0ДА ПОД АУСТРОУГАРСКОМ. —

Доктор МаркоВпп даљс наводи да у Србији влада велнкара Милетића. Бугарска пропаоскудица и у новцу, јер суме које шаље Српска Влада и Сри- гацда и б У га Р ски терор отерали

У Аустроугарској је завладала таква беда, да саме аустриске новине отворено пишу о њој. Угледни енглески часопис „Нова Европа” („Дн Њу Јуроп”), саонштава у своме броју одЈЉ седтембра оце.псчи из бечкога листа „Цајт": „Рат нас је научно да будемо скромни у начину живота. Алн постоји једна тако ниска граннца у потребама, да се пснод ње не може спустити ни најскромнији... Рат нас је натерао на малс порције, принудио нас јс на једно лишавањс за другпм тако да смо ми у својим животним иавикама изостали далеко иза раннјих нараштаја. То је се све догаџало аутоматски: н ми смо непрестано притезалп појас. Али најзад долазн тренутак, кад је немогуве и даље се лишавати и прнтезати појас, јер сс дотсрало до првобитног животног нагона, и јср је нсмогупе наставнтп и даље овако. Човек мора да јсдс и да се одева. Не мора имати слаткиша, острига, колача и сладоледа, може 'бити II без печења, па чак и без меса; али хлеба и кромпнра просто мора пматн да напуни стомак. Тако псто и у своме оделу човек можс бити без свих излшпних ствари, без свега што је чиста мода, накит и лудорија; али цео капут, читава кошуља, цнпеле чији ђонови ннсу подеранп — свс су то ствари збнља потребне, и које и најскромннјп грађанпн мора иматн. Јавља се да пе се ускоро увести карте за одсло. То је одлично средство да се заведе штедња н помогне да ово што имамо потраје што дуже... али је сад сувише доцкан, јер је остало мало материјала са којим бп се могла воднти штедња. То исто важн и за обуну и рубље. Шго је преостало, то средња класа није у стању платнти. Чак нема ни материјала за оправ ку. Поцепане чарапе, на пример, не могу се потплести. јер нема вуне за потплетање”.. . Све то што је објавно „Цајт” важн за Беч и целу Аустрију. Може се онда мислити како је тек нашем свету који је под Аустроугарском, па бнло да је заробљсн или интерниран, пли да се налази у крајевима које је окупирала Аустроугарска. Малочас поменутн енглески часопис наводи да јс један аустриски официр рекао једном Србину. „Ако до$е до умнрања од глади, ви пете Срби помретн први.” Да је одиста тако. видп се из овога што иде. У прошлу среду, кад је „Србобран” био у главноме завршен, донела је „Њујоршка Трибуна” један вапај ( за помоћ Србији, којн је ирво изишао у женевском листу „Ла Сербн” (Србнја). Вапај је написао уредннк женевске „Србијс”, Др. Лаза Марковић, професор Београдског Уннвсрзитета, те је с тога нзвесно да у њему нема претеривања. И баш стога његова садржнна и јестс поразна. Довољно је навести само ово место: „Многобројна лица у Србији у толикој су мери без хранс да не могу имати хлеба ни једаппут нсдељно. а неке врсте хране не могу се у онште ннкако нп добнтн, као на пример млеко, , које кад би се послало, могло бн спасти од смрти децу што су још у животу. Одело и обуцу такоце јс немогуће наг»н у Србији, или су им цене тако високе да их нико није у стању набавити.” ски Црвени Крст нису нп из далека довољне да подмире провелике потребе паћеничког становпиштва. Јасно је, према овоме, шта је наша дужност. Ако нисмо радн да се наша лепа п драга Србија претвори у велико гробље, мп јој морамо притећп у помоћ свнма силама. н то што пре. Ко је јунак од мегдана, помоки ће јој најбоље ако поце на македонскн фронт и својим грудима пзвојује ослобоцење браке што умиру од глади н зпме. Ко је спречен да поце у свету борбу, одужићс се прплогом у новцу. Истина је да су амерички Срби стално давалп и да дају и данас, али је истина и то да је наша народна несрена тако велика да све што је дато и што се даје још нпје довољно. Оспм тога, сви не дају. Кад би с в н давали онако као што дају поједнни, помоћ би била не два пута него десет пута већа: али док један део брапе даје обилато и стално, другн, већн део не даје никако. И зато они који дају не треба да се задовоље само тнме што да,ју. Онп треба да опомињу на дужност и ону своју брану која ппшта не дају, јер не само општа и заједничка помоћ бити осетна. Лако би било кад би у нашој отаџбини патили само поједнпци. Али тамо пате свн, умпру од глади и зиме С4Ш, и зато и одовуд треба да номогну сви без разлике. Главни Одбор Српскс Народне Одбране шаљс свих дана Српском Црвепом Крсту у Женеви своту од 25.000 (двадесет и пет хиљада) долара. То је несумњиво лепа помоћ. Али свп ми зиамо да је та помоћ могла бити и знатно вепа. да су ео само сви одазвали својој дужностп. 11 зато онп који су нропустили раиије да испуне дуг према браии, треба да похитају сада. Нека нс будс ни једног састанка, ни јсдне гозбе. нн једнс свечаности где се не бп приложило за страдалнике у Србијм. јср је на прагу зима, а зимп се више страда п од гслотиње п од оскудпце у хранп. Сласавајте, брапо. што се још епасти може! Притеците братски у помоћ!

су га међу Бугаре, и данас је његов син Љубомир Миетић (и име и презиме су му српски) професор на уииверзитету у Со-

‘‘Ми Немди имамо најмањег разлога да пгго споримо Бугарима. Нису Ли Бугари били пр ви и једини који су се у току страховптог рата који водимо у савезу с Аустријом и Турском

фији, један од највећих србофо- 1 придружили нама и тако пока-

ба! То је опај исти Љубомир Милетић, кога је бугарска влада делегнрала да по Немачкој држи предавања у корист бугарских интереса на Балкаиу а ко га и Г. Вајганд врло добро поз паје. Кад је овако са интелигент пим људима, може се мислити како је са простим светом. Пози вати се на та-кав ефекат много је и од плаћених агената. Носледњи разлог г. Вајгалда осгављамо без коментара. Он гласи:

залп пред целим светом да ћемо ми изићи нз данашње борбе као нобедиоди. Због тога се морамо старати да Македоннја буде сје диљепа с Вугарском, чак и у случају закључеаа мира без аиекси ј а”. Да је Г. Вајганд овај иоследн>и аргуменаг метнуо на прво место, био би цнљ његовог одговора мкого јаснији но што је насилно наводио аргументацију која никога не може убедити. Т. Р. 1 >орђевић.”

Штедите шећер!

— Од Херберта Хувера. Адми нистратора Хране у Сједињеним Државама. —

Од француске владе д*билп | Француви ће •статн натиуно

смо молбу да јој доп/стпмо да у без шећера за читава два иесетоку овога месеца извезе из Сј. Дрисава гоо.ооо тона шећера, а

“Ко су Македонци” Од д-ра Тнх. Р. Јјорђевнћа, професора Београдског Универзптета.

На чланак о Македонији од Г. X. Вендела, којп је начинио иелику сепзацију међу Бугарима, јавпло се врло много одговора. Бугари имају свуда врло много плаћених агената којн заступају њнхову ствар у Европн. Један од најзиачајнпјпх је Густав Вајганд, професор романске фплологије на унпверзптету у Лајпцигу. Г. Вајганд је типичнл бугарскн агеиат, који је већ одавно у бугарској служби. Ње гова јс спецпјалност проучавање македонскнх Румуна (Цпнцара, Аромупа), чега ради је доста путовао по Балканском Полуострву. Чим су Бугари видели да Г. Вајганд долази на Балкан, одмах су га купили и ставплп му у задатак да поред својег главног посла, као тобожњи очевидац стварп па Балкану, пропагнра и бугарске пнтерссе. И Г. Ба-нанд је већ одавно јавнп бугарски агенат. Сад кад је Г. Вендел отпочео доказивати иеправедност бугарских захтева на Македоиију и Г. Вајганд је морао да се одужи својпм господарима. У “Фоснше Цајтунг” (17-8.) написао је Г. Вајганд чланак “Ко су Македонцн” као одгрвор Г. Венделу. Какав је тај одговор, впдеће се из следећег. Г. Вајганд вели: “Ма да у македопском језику пма н дпјалекатских одступања од бугарско"а, па чак и пскпх гласовннх по'!ава које су ближе српском иего лп бугарском језпку, све то не мен.а бугарски карактер македонског језпка”. Колико је пак македоискн језнк бугарски. најбоље ће се впдети из једног врло убедљпвог аргумента. И Бугарн и Срби имали су за време

турске владавине својнх гимназпја у Македонијп. Бугарске су тп.мназије имале нрпправне разреде у којима су македонска депа по свршетку бугарск.е основне школе морала учити најмане ;ош шест цесеца бугарскн језик да бп могла пратити предавања у гимназнји. Српским гимназијама приправни разредп нису билп потребни. Може ли бптп у погледу језпка Македонаца очевиднијпх аргумената у кормст Срба од овог? Г. Вајганд хоће да докаже бу гарско право на Македонију и тпме што су се у Македонпји “од средпне 19 века” подизале бугарске школе. Коико му тај аргумеиат вредн најбоље се впди нз тога, што су се бугарске школе завеле у Македонпји тек “од средине 19 века”; међутпм српске школе у Македонији нису лпкад престајале од средњега века до дамас. Што је најглавније, бугарске је школе створила бугарска пропаганда, српске је школе стварао и одржавао сам народ у Македонији по свом срп ском уверењу, без пчијег утицаја. Г. Вајганд се позпва и на ефекат бугарских школа у Македопијн. Још боље би учинио да је нагласио ефекат бугарске пропагаиде и тсрора, који су ие само створилп бугарске школе и њпхов ефекат, већ и отерали чпсте Србе у Бугаре. .Колпко су били јакн бугарска пропагаида и бугарски терор у Македонији нека покаже овај прпмер: Још пре стварања бугарске Егзархпје дошЗо је у Македонију• за српског учитеља Јјорђе Мплетић, рођени брат вође српскога народа у Аустрији Гветоза-

доцниЈе вероватно и више. Ми са шећером стојнмо тако да таман имамо довољио за своЈУ редовну потрошњу до 1-ог ја нуара, када ће жства у Западној Ипднјн стајати свима на расподожењу. Наша иотрошња износи просечно 90 фуната годишње на главу, што чини нешто мало мање од унце, (око 120 грама) дневно на главу. Француски Народ стоји са шећером тако да просечно долази 21 фунта годишње на главу, што не^пзноси ни једну унцу (око 30 грама) дпевно — а то је само ма.то •више од тежине ј'едног сребрног долара. Ни енглеске и талијанске порције не износе више од једне унце дневно на главу.

Из Српства и Југословенства Српска Народна Одбрана. Скрећемо пажњу на саопштење на трећој страни о шиљаљу новца Српске Народне Одбране Српском Црвеном Крсту у Женеви. Г. Рајновнћ на конвенцији. Члаћ Iлавиог Одбора Савеза 'Слоге г. Ј осжф Р*/жовжћ жоздраж љен /е одушевљено жа кожввжцији братскога Савеза Србобрана при самој својој појави, а тако исто, као одличан говорник, и после свога поздравнога говоР а - Г. ‘Рајновић је нотпуно заслужио тај срдачан пријем. Ј'ер је од самога почетка искрено и предано радио на сједињењу Саж«м. Јачина Македонског Фронта. Како јавља Њујоршка Трибуна, премаједном полузваннчном извештају, савезничка снага на македонском фронту износиће кроз два месеца 1.250.000, рачЈ-нујући ту српску и грчку војску. По

ца, па н више, ако не пристане ИСТ0 Ј вести, једна половина те мо да одвојимо од своје количи ( во Ј ске упутиће се иа север у

не шећера и дамо им то мало : СрбиЈ’у, а друга ће на Бугарску што траже, јер се шећер не мо- и Цариград.

же набавити ни с које друге ј Наши Босанцн. “Хрватска За ^тране. | става доносп ову лепу вест: ЈПећер је људска потреба. и | “Мађарски лист “Аз Ешт" то у већој количини но што из-|Ј авља Д а је на руско—руноси-фрапцуска порцнја. Ако мунском фронту, зп врпнаше стаиовшшттво смањп за Ј еме кајзерове посјете, јед трећину своју куповину н по-! трошњу боибона и шећера (изу-

зев за кување воћа са шећером у што нећемо да се мешамо), онда мн можемо спасти ситуацију у Француској. У интересу Францускога Народа, и зарад лојалностн која захтева да у заједнпчкој борби делимо храну, ја позивам Амерпканце да овако поступе. Немогуће је и помислити да се ова молба одбије. Херберт Хувер, с. р.

Р, тш ЛГОСМЕВШ ШИШЕ1

Да живи Др. Љубо Леонтнћ! —

— Допис из Чикага. Наш мили гост, вредн ијуго словенски радник и преданп апостол, југословенске идеје г. Др. Љубо Леонтић, налази се у колоиији чикашких Југословена. Госп. Леонтић, у кратком времену свог бављења у Чикагу, одржао је велики броЈ - јавних предаваља, у корист наше опште ствари у сврху уједињења Срба, Хрвата н Словенаца. Српска колонија на северној страни Чикага у четвртак 4. октобра т. г. имала је срећу у својој средини користити се предавањем г. Леонтића. Тема предавања била ј>: Српска На родна Одбрана у Америци, њен циљ и њена задаћа. Пре него што је прешао на тему говора, г. Леонтић саопштио је тужну вест о смрти покојног Владимнра Јаћиновића у Швајцарској. Будући да је покојни В. Гаћиновић, за време свог доласка у Америку, најдуже се бавио у средиЛи чпкагаких Срба, његова прнјатност, карактер и енергпја, остали су неумрли у души нашег народа. То се је могло цриметитп и овом приликом. Када је г. Леонтић саопштио тужну вест о смрти покој‘ног В. Гаћнновнћа, кроз целу публику

прпметио се уздисај, сузне очи, а затим су сви присутни узвикнули: “Слава Владимиру Гаћиновнћу! Слава му!” Затим је г. Леонтић наставио своје предавање о Српској Народној Одбрани. Госп. Леонтић је два сата непрестано говорио и неуморно разлагао сврху поненуте организације. Публика је схватила предавање г. Леонтића, а своје одушевљење изражавала је честим аплаузнма и узвицима: “Живео Др. ЛеонтиК! Живело уједињење Срба, Хрвата и Словенаца!!” Госп. Др. Леонтић одржаће још пуно предавања у Чикагу. Браћо Срби, Хрвати и Словенци, не пропустите исту прилилику корнстити се поучним и потребним нам предавањем г. Леонтића. Нека је хвала Д-ру Лентићу на труду и пожртвогању. Такођер не бисмо могли пропусти, а да не захвалимо Срп. Пев. Друшт. “Бранко Радичевић”, које се и овим путем одазвало патриотској дужности и поздравило збор са “Српском Хпмном’’. Хва ла целој чнкашкој колонији, која је, свесна дужности, у великом броју посетила ово предавање. За Српску Народну Одбрану у Чпкагу М. Кошутић, Б. Дулић, таЈ'ник. председник.

на босанска регимента, под заповједн једног Сарајлнје, пребегла код Оцна к руско-румунској војсци н одмах изјавила жељу да буде уврштена у војску наших добровољаца.” Овај поступак босапског пука једна је залога више да ће будућност нашега народа бити лепша од прошлости. ИзмучеА* трогодншњнм ратом, храбри Босанци нису помншљали на од мор, кад су се нашли у слободи међу браћом Русима, него су се одмах јавнли за нову борбу, борбу против угњетача, а за слободу свога народа. Значи да к руској војсци нису пребегли да би спасли свој живот, него да би спасли свој народ. Слава и част храбрим Босанцпма! Енглези за Србију. “Српски Потпорни Одбор” у Лопдону сакупио је, поред огромне количпне матернјала, само у готову своту од преко 450.000 енглеских фуната, што износи преко 10.000.000 (десет милиона) франака. Кад се узме на ум да је цела та свота састављена чисто нз добровољнпх прилога, да је Енглеска у рату, да сличвих потпорннх одбора за разне савезне државе има у Лондону нежолико — онда ова дарежљпвост и пажња према Србијп заслужује свако поштовање и неограничену српску захвалност. Симпатије велнкога и племенитога Енглескога Народа очевидно су уз Србе п Србију. Српски Потпорни Одбор у Америцн. (Дн Сербпан Релпф Ко мити <!>в Америка). У прошолм броју поменуто је да је изишао годншњи нзвештај овога Добротворног Одбора, који је и по своме раду и по своме саставу један српски успех првога реда. У току Ј>дне годиие, од 30. јуна 1916 до 31 јула 1917. године Одбор је скупио међу Американ цима преко сто хиљада долара ($103.439.72), а од свога постанка, 10 фебруара 1915 годнне, па Д° З 1 ЈУ ла ове године, сакупио

(Наставак на 4-тој страни.)