Србобран

Р1ЈВ1Л8НЕП АИП Ш5ТК1В1ЈТЕБ иИОЕК РЕКМ1Т (N 0 . 71 ) А1ЈТНОК12ЕО ВУ ТНЕ АСТ ОР ОСТОВЕК 6 , 1917 , О« РП-Е Т ТНЕ РОВТ ОРИСК ОК НЖУЈ УОМС. — Ву оп!«г о( »ћ* Рг«*1д«т: А. 3. ВиКЕЕЗОИ, Ро*»тм«г Оепег«1. г

мнмвек 418.

УОКК, N. У., ТНЈЈКЗОАУ, ОСТОВЕК 35 , 1917 .

/>

81ЈВЗСК1РТ10Н КАТЕ 8 1Јш(ед Зшеа о( Ашепса ове уеаг бос. СапасЈа, Еогоре е I с. ове уеаг (х.јс

Згћођгап рић1мћед ееегу Тћипдау ас 443 V/. зз ЗсгееС, N« 1 « Уогк, N. У.

Н! 19

С Р И Г II Л Л I А; Зв Сј«д. Државе нз годачу 2о ц Каажду, Еаркзпу «гд. год. $г.јо Србобрач П 5 ЛВЗН петвргтож «е 441 V зх всгаес, Н«Г 7 » Уотк, Н. V.

В!

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН СмВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА Број 418

5РВОВРАИ

ЊУЈОРК, Њ. Ј.. ЧЕТВРТАК 12. ОКТОБРА 1917-

$ЕКВ ^АТ1США1> РАРЕК А^О ТНЕ ОКСАК ОР ТНЕ ЗЕКВ КЕ0ЕКАТ10Н „ЗБОСА". ГОДИНА 7.

Уписујте Зајам Слободе! Ово су лоследњи дани за уписивање Зајма Слободе. Похитајте, брапо, јер се доцније не може иакнадити оно што се сад пропусти. Ви зиате све појединости о Зајму, знате, нарочито, да иупујуки обвезницу Зајма Слободе потпомажете и борбу Америне, и борбу Србије, и себе саме. Да је уписивање Зајма Слободе српска дужност, доказ је и у томе што је Сзвез „Слога” упнсао овај други Зајам Слободе са 10.000 (десет хиљада) долара. Угледајте се сви на овај леп примср, и то одмах, јер је последњи дан за уписивање прекосутра, у суботу 27 октобра. Нека свако упише бар једну обвезницу. При уписивању се полаже свега један долар. У слози је спас. Природно је да сви људи не могу мислити подједнако. Не каже наш народ забадава да нн сви прсти на руци нису једнаки. Отуда групе и странкс. У њнма се једномишљеници групишу да би својем мишљењу извојевали победу над супротним или другачијим мишљењем. које они сматрају за погрешно. ^ ' Странака и група има у свима земљама, код свих народа. Заоштреност је међу њнма мања или вена, према томе какв | су питања на дневном реду и ирема томе да ли је сам на"о I внше плахе или тихе парави. Али се сви зрели народп одликују једном особином: пред сполшим непријатељем сложне су све групе и странке, па ма како сс иначе ме$у собом разК ликовале. Свн се ме^усобни споровн одлажу док се спољни непријатељ не сломи, јер је он тај којн прети целом народу, 1 а народ је светиња сваком родољубнвом појединцу. и свакој ' родољубивој странци. Шта бива кад се тако не ради, показује нам данашњн прнмер наше великс сесгре и доброгворке Русије. Како у погледу слоге стојо амерички Срби? Много боље но што на нрвн поглед изгледа. Народу је јасно да. је данашње време најсудбоносније у целој нашој псторији, и он искрено желн слогу. Али остају појединци, којима је њнхова личност преча од свачега, п који су стога вољнп да њој жртвују све, па и најбитиије народне интересе. То су себичњаци нарочите врсте. Било из свог личног интереса, било из сујете, било из ината, онн свесно и намерно ометају сложан рад у своме месту или у своме крају, заводепн необавештене. ( Занимљиво је, на пример, како се у неким местима војује против Српске Народне Одбране. На њу се више не сме да удара отворено, јер је данас јасно свакоме који има очи да види, да је она за наш народ светиња; и стога се прибегава обилазним средствима: народ се наговара да у својнм колоннјама подиже — домове Српске Народне Одбране. Каква препреденост! У доба кад српскн народ највише страда, и кад му је номоп његове америчке брапе највише потребна, појединци ометају ту помоп, учепи народ да за српску сирочад скупљенн новац чува и подиже њиме — домове Српске Народ не Одбране. Народу се, разуме се, објасни како су ти домови потребни стога да се за седнице и састанке не би издавао но= вац странцима. У ствари, ти појединци који народ наговарају на зидање дома имају само један циљ: да скупљени новац Це дође Главном Одбору Српске Народне Одбране, који њима нИје ио вољи само стога што су у њему заступљене с в е српске организације у Америци. Они добро знају да се тај дом [ непе никад сазидати, и да никоме п не треба, пошто наши љу Е. ди ретко остају стално у истој колонији, а сад све више одлазе и у војску; али је њнма главно да покажу своју „силу”. Што У. за то време наш народ у старом крају пропада од глади н зиI ме, њих се не тнче, јер они срца немају. Главно је да они исГ. терају своје. Зато је дужност свакога Србина у Америци да бди над на Ц родним интересима. Потребно је да свако буде обавештен о ^ опасностима које прете нашем народу, како би у свако доба » могао стати на брапик народних интереса. Потребно је да б свако познаје непријатеље свога народа, како би у свако дог< ба могао устати против њих. Спољашњн непрнјатељи познати су довољно и .против њих је најбољи лек одлазак у доброК вољце. Али унутрашњи непријатељи нису увек поУЈ знати; само, њих ја лако познатн: ко год омета одЈ лазак у добровољце, ко год омета скупљање и шиљање прилога за Српску Народну Одбрану, ко год омета сложан заједнички рад. па ма под каквпм изговором — тај је народни непријатељ. Ако вам се учинн да неко наопако ради из необавештености, гледајте да га обавестите; алп чим се уверите да намерно и свеено ради наопако, укажите на њега прстом, скрените на њега нажњу свој брани, да би га се знала клонити, па ма ко он био. Радепи тако, чинипете само своју српску дужност. I Сложно, брапо! Сложан народ јачи је од свих тешкопа, јачи је од свих непријатеља, и спољннх н унутрашњих. Слога купу гради и у мнрно доба, а за данашње тешко време важи више него икад мудра народна изрека: У слози је спас.

НАПРЕД, БРАћО! Прочитајте ниже саопштено I добровољачким четама које се писмо српског добровољца и не спремају за полазак. часите. Придружите се одмах I Напред у добропољце!

ПИСМО СРПСКОГ ДОБРОВОЉЦА СЛАВКА ЛЕСКОВЦА.

Из Бизерте. Упућено Петру Перуновићу, гуслару и п. поручнику. ' ‘Драгп г. Перуиовићу, Ево вам шал>ем три мале али врло значајне сличице. Прва је слика, нрослава п освсћеи>е заставе Првог Српско-ХрватскоСловеначког нука. Под н.ом се данас заклињу Југослопенски добровољцп на верност Краљу п Отаџбпнп. Застава је стара, сва куршумима изрешетапа. Би ла је пре 140Г пука другога пози ва, а сада је наша добровољачка. Оиа је за нас светшва. Ми ћемо је бранити н чувати, као старп јунацн 14. пука. Они су је про носили кроз љуте окршаје, који су на заставн оставили траго 'ве дугог сећања. Заклињемо се да ћемо и ми достојни бити сво јих предака. Заставу нам је Пре 'дао командант добровољачке ди визије К. М., а примио је коман дант пука К. В. Ја вам не могу опнсатн радост добровољачку. Кад пред нас, са крвавом и ста'ром заставом, изађе командант дивизије и поче говорити. сва,, коме од узбуђења ударнше сузе на очп. Кад помену, да ће Хрвати и Словенци имати иста права као и Срби. Хрвати и Сло венцп заплакаше од радости. Друга је слика наше чете, у 1 којој су Срби, Хрвати и Словен ци са свих страна, и то из Бо сне, Херцеговине, Хрватске Сла воније, Далмације, Барање, Љуб љане, Срема, Бачке, Баната, Цр не Горе, а по неки и из Србије. Скупили смо се са свих страна све бољи од бољега. Видећемо, ко ће битн најхрабрији. Кад 'смо пошли, рекли сте да вам пи !шем како су нас дочекали и ка ко живимо. Да вам право кажем, нисмо се тако надали. Нека Бог живи Ср бнју ц њене старешине. РазгоI варају с нама као да смо сви официри, а не војници. За све се распитују. ^Лного им је мило што идемо добровољно. Допуста нам дају колнко хоћемо. Хра на је одлична. Пиће нам не бра не пити. Добијамо два пут у ће дељу вина као следовање. Сви рају нам музике, правимо шале. Соколи вјежбају. Сви смо као једна весела фамилија. Међу на | ма има и једна девојка. Али ми ! иемојте рећи да пас варам. Јесте, |девојка. Алн јунак. Зове се Мис 'Сандес. У чниу је наредник. Она је учествовала у свима ра-

товпма на Балкану и носи Карађорђеву Звијезду иа прснма. Пма седе косе, али је хигра као 'п један мбмак. Ја вас молим г. Перуновнћу, да у вашим пјесмама номенете ову јуиакнњу Еиглескиг.у. Оиа је врло бо^та. Све је их,ан>е пб'тслонпла Србији, па С-во ђ живот. Кад идете кроз наше колоније по Амерпци, молим вас да кажете пашој необавештеној бра 'ћи, да не чекају. Нека се крећу за нама. Чега се плаше?! Кад могу Епглеске девојке ићи с на ма п добијатп највише одлпковање, шта чекају ти тамо?! Ре 'цпте им да што прије крећу, да ие долазе после свршетка рата, као лисице после дана. кад тра же да што украду. Да Бог да ■проклет бно свакн Србин, Хрват н Словенац, који не помогие иа шој браћн која пате. А Бога ми, да шм је видетп српске војнике како после пет годипа ратовања скачу и кликују да се што пре иде у бој, не би ни један тамо остао. Сад је Српска војска на одмору. Али она стално тражи да је пошаљу на фронт, да што пре ослободи Србију. А сад, драги г. Перуновићу, прво поздрављам ваше миле гу сле. које иам пробудише срца у Детроиту, па онда вас. Поздрављам сву браћу Србе, Хрвате и Словенце. Нека се ниче га не плаше. Нека се крећу у борбу за слободу. Ко хоће слободу, треба да се бори за њу. 'Зато нека крећу што пре. Ако одете у Детроит, молим 'вас поздравите мога брата Плав шу п моју снаху. Кажите им да сам здрав, весео и одушевљен и да не жалим ни погинути, само ‘кад се борим за Уједињење Српства и Југословенства и за демократску државу Чика Пе‘рину. Поздравите, све добре и че'стпте Србе, Хрвате и Словенце 'тамо. А сад испод ове свете заставе клпчем: Да живи наш стари 'Краљ Петар Први. Да живи ‘цар јунака, јунак над јунацима 'Александар, млади престолонаследник! Да живи нова Краљевнна Срба Хрвата и Словенаца. Да живе сви честити Срби Хрвати и Словенци! ‘ Ваш искреин добровољац Славко Лесковац српски војннк.

ПИСМО СРПСКОГ ПОСЛАНИКА

Главвп ОдОор Српске Народнс Одбране прпмно јс од Посланпка Краљевине Србнје, Господнна Љубомнра Миланловнпа писмо следене садржнне:

ВАШИНГТОН, 13. окт. СРИСКОЈ НАРОДНОЈ ОДБРАНИ

1917

Њ У Ј 0 Р К. Број 806. Примио сам писмо Српске Народне Одбране, нојим ме извештава, да је лослала 25,000 долара Срлском Црвеном Крсту у Женеви, као ломок Српском Народу — његовој сирочади и невољницима. У исто време сам добио извештај и од Американ Екслрес Компани, да је горња сума послата преко нашег Посланства у Берну. Ја сам данас известио Српску Владу о овој лелој помоки, која ке ублажити невоље нашој браки и сачувати многу нашу сирочад од пропасти. Молим Вас, да свима приложницима изјавите моју најтоплију захвалност и да им лошаљете српско поздравље од ПОСЛАННКА СРБШЕ Љуб. М. Михаиловика.

Из Српства и Југословенства

Повратак г. М. Прибићевнћа у Њујорк. После дужег бављења у Вашингтону, где је био службеним пос.том, г. Прибиће вић се у педељу, 21-ог овог месеца, повратно у Њујорк. Од америчких кругова са којима је тамо долазио у додир г. Прибићевић је понео најбоље утиске. Предавања Д-ра Трумбића. Ка ко јављају службене Српске Но вине, председник Југословенског Одбора Др. А. Трумбић држао је у Паризу и Женеви на југословенским зборовима предавања о Крфској Декларацији. Оба су предапања примљеиа са одушевљенпм одобраваљем од стране присутних. Први Божићни Дарак. Првп Божнћни Дарак стигао је од г. М. Мнлиновића из Сан Франци ска, којн се редовно сећа Српске Народне Одбране. Желети је да се на њега што пре угледа ју и остала браћа. Ситон-Уотсон о Супилу. Под пасловом “Фраио Супило: Један југословенски родољуб” об јавио је познати енглески пубЛЈтцпста Ситон-Уотсои правн папегнрик покојиом Супилу. Тај нсцрпан извештај о Супилозој личиости и Супилову раду изашао јс у познатом енглеску часопису “Нова Европа”, а иочиње овим речима: “По свој прнлици је само ма ли број оних којн су, прочитавши вест о смрти Франа Супила, 'ималн макакву слику о њему као човеку п његовим тежњама. Па ипак, није претерано описа ти га као једну од најспособни јих политичких глава, не само у његовом народу, него у целокун ној зараћеној Европи — као јед нога од оних који би, ако би са мо били саслушани, несумњиво утицали на саветовања будуће конференције мира. Истори ја његовог живота јесте псторн 'јл једне народне идеје, која је знатно допринела узроцнма ра та, н чије остварење мора бнтн главни чицилац у сваком трајном решењу европског питања.” Долазак Српске Мисије. Према извештају, који је дало Срп ско Посланство у Вашпнгтону, Српска Мнсија стиже овамо у децембру 'а не у току овога месеца, као што је било раније јапљено.

По заслузи. Осетивши да се њихоппм Савезницима измпче земл.пште под ногама. Бугари су се разлетели па све стране да обавештавају свет о својпм "пра вима.” Они добро зпају да су последњпм мучкнм нападо.м на Србнју ц свој пм зверствнма у ’о купнранпм крајевпма потпуно изгубнли снмиатије Сила Споразума, II зато гледају да своје грехе колико толико загладе лепим речима. У том циљу дошла је у Швајцарску парочита бугарска мисија, у ко јој се налазе неколико професора универзитета из Софије. Бугари сматрају да ће из неутралне Швајцарске њнхове речн најлакше допрети до Снла Споразума и зато су тамо упу тили своЈ'е најјаче људе. Алн су ти бугарски изасланици дочека ни сасвим по заслузи. Позиати швајцарски универзитетски про фесор Рајс упутно је, преко уг

ти од оних које су издали — од Сила Споразума. Српска Народна Одбрана. Сжрећемо пажњу на данашњи шестомесечни нзвештај Главног Одбора Српске Народне Одбра не, објављен на трећоЈ" странн. Из њега се види да пздатци Гла виог Одбора не износи ни 4 од сто прихода, мада Правила Српске Народне Одбране пред виђају на трошкове до 10 од сто. Има још да се напомене да су од I септембра ове годппе издатцп за пнсарски рад у канцеларијн Главног Одбора смањени са пре ко 30 од сто, тако да ће код иду ћег шестомесечног нзвештаја су ма на плате за писарскн рад би ти знатЈш мања од ове. Та уште да била је могућна стога што је посао са легнтимацијама у глав номе престао, те је довољна мања радна снага. Овај је извештај шестомесеч ни и поред тога што је Главни Одбор основан још 4. фебруара јер су прилози почели долазитн на адресу Глав. Одбора тек од априла месеца, а све дотле ишлп су на пређашњи Централни Одбор Проширење “Хрватског Свије та”. Под насловом: “Новн члан пагаег уредннштва” доносн “Хр ватскн Свијет” ову пријатну вест: “Уредничко особље ' Х.-Свлј«? та” појачано је једпом новом, младом силом. “Бранко Дајичић, позиати ра деник па нашем народиом и но винарском пољу, постао је чланом уредннштва нашег лпста. ‘ ‘Њему Ј‘е посебно повјерено уређивање оног дјела наших но вина, који је посвећен српском дијелу нашег народа. “И ово је један корак у осно в,и и раду за уједпњење и усавршење нашег народног новнн ства. “У иовнм, велнким, најмодер није уређеним просторијама, у којс прелази “Хрватскн Свнјет”, уз младе, нове раденпке и старе прокушане сараднике, испунп-

ледног швајцарског лпста Газет де Лозан, незваннм гостима ти ^ е оно > што су народнн прновакву поруку: “Желети је само ј ат ељи одавна желили: да се на

једно и то: да Бугари, који су два пута нздали Србију и који су починили по Србији страхо вита свнрепства, напусте нашу мирну земљу.” Тако су Бугари чак у неутрал ној Швајцарској могди Еидети да их свет зна и да уме да им одмери по заслузи. Може се онда мислити, чему се нмају нада

род окупн око Једног, узорно уређиваног, југословенског дне вника, као гласила исељених Хр вата, Срба н Словенаца.” ' “Србобран” добпо повластпцу. Као “Хрватски Свијет”, “Хр ватска Застава” н “Американ'ски Србобран” н “Србобраи” је добио повластицу (лајсенс) на поштп, те не подлежи цензу ри.

Црногорци - осветници или издајници.

"Иапа није јак да уједини Италију алн је довољпо јак да то другима омета” — рекао је чуве нн талиЈ - ански писац Макијаве ли. И — данас Горе ннје у стању >?ак ни да омете уједињење Српства, а камо ли да га сам нзврши.послао је он преко својих поклисара своју по следњу, али иаклену и смрћу задахнуту идеју: “Кад Србија не може битн под Ц. Гором, неће ии Ц. Гора под Србијом.” Кад је Српско Царство пропаиуло, мн смо однијелн Крсташ Барјак у наше горе да га тамо поносно браннмо; бранећн га да се ирославимо, јер Ј - е борба била до крајности неједнака, до крајиостн дуга, крпапа и пнтеш

ка. — Али је та борба имала уви Ј'ек звијезду водиљу: — Уједин>ен>е Српства, његову слободу, велнчпну и напредак. А што у кад владар Ц. I том слободном кутићу Српства нијесмо задржали српско држав но нме једини је разлог: што Црногорцн нијесу хгјели, нити су смјели, сматрати тиј' кутић цијелим Српством, него се је чувала слобода и у тој слободи аманет: Ослобођење чптавог на игег народа. II сад није питање хоће ли Ср бија “потпасти” под Ц. Го{ 5 у или Ц. Гора “под” Србију, него хоће лп Црногорци, петовјеков ни борцн, браниоцн правде н

(Наставак на 4-тој страни.)