Србобран

“СГБВБР А!Г

Број 419

Страаа 4

1 савез иттп срба слога

443 )Же»1 за 8»гее»

(8ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М ЗШОА) Глзвно седиште: ЊУЈОРН; Њ. !

Кетг Уогк, N V.

Гмп! П»«дсехм1к: И. И. Г.УЛИН 443 V/. 22 51 гее 1 , Ке« Уогк, N. V. Гшн Подндедседнеи: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИН 443 V/. 22 51 гее 1 , Нетт Уогк, N. У. Чпном У I о > ■ н о г 0 д б о џ а за 1917 . СТБвв ВАВИк ч N. Очооевпг »\е„ Вициевпе, Г«. НОВАК И бОГДАКОВИН КК. I ВегШеу С 1 пћ, Вт к ћ»т Савуоп, ХЈић ИЛИЈА РАДАКМКИ 1611 Е. КооГГ ате.. РиећУо. Со(о. 4 1110 1. Г 1 а ■ ■ • г 0 д < • ■ ■ ■■ 1016 , 1917 , 1018,19101 Вох 544, Тиг 11 е Сгеек, Ра. 460 Сгге: Ј уе., Еаскатаппа, N. У. Вох 1811, В1вћее, Апг иоо ВгоаЈ'лгау, Сагу, ГаЛ. 6201 Е. 8 51., Капаа> Спу, Мо. 704 Еоокои1 Бггуо, Еов АпдеГоб, Са 1

ЈОСИ* РАЈНОВИћ ИИЛЕ КУНОЛЕЧА ВУРО И. ГРЕГОВЈПт ГЛИШО РАЛАИИ НЛИЈА ВУЈНОВИН 8ИД0ЈЕ ђОГО

СТОЈАН ПАВЛОВИН ДУШАН ПОВОВИћ НИКОЛА ТРБОВИН СИМО ВУЈНОВИН ЕОРђЕ ПУРЛИЈА

Заиевжцж: 413 Нису 51., МсКееароп, Ра. 348 — и\Л А> е., Кеиг Уогк Сћу. Р. О. Вох 341 ,\ Мгат!, Апг. 2106 — 137 5т, ГпгИапа Нагћог, 1п4. 819 5. ХУаиЈсгуетег А\е., 5г. Еоигз. Мо. КЊИГЕ САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ С;’Бл СЈЈоЈ \ ПГ.: ГЛКДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВ \КА Ч) .!Р МЈ ’ Савез Сједињених Срба Слога исплзкује: ... .$ 800 иги 4000 Дгга.

На ине оснртввне 3» губнтак »Са ока, нјги обс руке, ндв обо воге, мп једве руке л једне воге $1500 $1000 $ 800 $ 800 800

Ако капл.а опеспособи иапа га рад За иагубљену руку За ивгубљеву иогу За СЈОнљеиу квнну (ртеаачу) За укочепу руку и!и укочепу аегу $ 800 За ивгубљев палав Зв П 018 одреаане стове $ 200 За одрезане прсте ва аоев $ 150 иогг''..г.«п^ отг. $ 400

„ 7500 , „ 5000 , „ 4000 , „ 4000 , „ 4и00 , „ 4000 „ $50—$150 „ 1000 „ „ 750 „ 2000 „

3 1

з» операциЈе: сдевог црева 8100; кам. на у Сешици $100; у сдучају .цучеиоств $75; трахоме $25, отварање утробе $100; жеисве операцвје $50; ■псрацвјс шуљеоа $25; рака $100; дебедог црева $35; за операцпјо ва гавв, ову, уху, восу, грду а згхобовима од $25 до $75; за отроваае крви од $15 до «35.

Осим тога сваки члан до бија од 50 до 400 долара т на име операције, бодне аотпоре и осакатнине, коЈ је нису горе нарочито на зпачене, а према гежинп * повреде и увиђавности у правног одбора. ^ »*+'М<-*<-М 1 -к-к-м<-к-к-к-к-к-*.-к* 41 *Ј.-м. 4 .Ј<'к-к-к'».+'к-к'М. 4 .-к-к-к'к 4 .-к 4 <'к-к-м<'* 1 Ч«*+д МИ И ТАЛИЈАНИ.

* * * - ♦ * * * * * * 4 * $ * ♦ * ♦ * * * * * * * * ♦ * ! * I 1 * ! ! * * ! * * * * 4 * * 4 4 4 ■ 4 * * * * 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 •4

ИЗ СРПСТВА И ЈУГ0СЛ0ВЕНСТВА.

(Наставак са 1 -ве стране) “Радничке Страже” према на- тврде, и бугарСких бегупаца и шем народном питаау ’

. (Наставак са 1-ве страве)

шега народа учини талијанским робљем. 11ри иролазу кроз Италију приметно сам да свакоме радиику и човеку нз народа сино лице од радости кад сазна да пред собом има Србина, н више мање сваки од њих понављао је да ве Србија васкрснути слободиа и уједињена. Дабогме да реч уједињена није могла бити потпуно јаспа тим добрим људима, адн је једно ипак било сигурно: они су Србима желели што и себн. Највени талијански песник,. Данунцио, који је данас уједно и један од највених јунака, спевао је преклане једну величанствену оду нашем народу и нашем краљу, а стара је истина да је песник богодани тумач свога нараштаја. Нездрава шовинистичка ми сао нпје могла захватити ни целу талнјаиску штампу, ни све талијанске политичаре. Титони, један од најистакнутијих талнјанских државипка, чак је и путем јавности застулао погледе, које би свако од нас могао потппсати. Једно је у сваком случају пзвесно: ми на погрешке поједиђаца на талијанској страни не смемо одговарати погрешкама од своје стране, јер такав начнн не само не води ни чему, него и шкоди. Оно што ми желимо ираво је и победине; али баш стога мн немамо разлога да се узрујавамо, да се служимо увредама које стварају злу крв за дуги низ година и да тиме правимо на необавештене утисак као да нисмо у нраву ТГ • т* . ш •

п пазиа * ■ - ли је Бугарском Стражом. Последн>и пут смо писали о аој баш у вези са Др. Леонтићем. Али се “Радиичка Стража”, као и други п>ој слпчни листови, ра до служи извртањем онога што се о њој пише, те је стога њеним чнтаоцима тешко, па чак и немо гуће, да внде истину. Баш и кад читају друге листове, у којима се упозорава на штетан рад “Радничке Страже”, они не мо гу да запамте тачно све разлоге н доказе који се износе против ае, а оних читалаца који упоре ђују чланке и једне и друге стра не има врло мало. Зато ће ова де бата бити од користи за све оне који јој буду присуствовали. Али само за њих. Сви они којп доцпије буду о тој дебати чита ли извештај “Радппчке Страже” добиће о свему погрешиу слнку, јер ће она пли прећутати или из. врнути све што јој не пде у при ло 1 г. Тако ради “Народнн Лист” звани Народнц Тропило, тако ради и опај други жпгосанп и ја:: 1:о спаљени лист. из кога На род.п, Лист стално прештампавн чланке, па тако радл и Радни ч а Стража. Стога ми тонло препоручујемо свима нашим људима а наро чито читаоцима “Радничке Стра же” којпма је стало до истине да посете ову дебату н да верују са мо ономе што чују својпм уши ма. Гуслар Перуновнћ. Овнх дана посетпће српске колонпје у Синсинати и Колумбус, Ох. паш познати гуслар, брат Петар Перуновић, офпцнр Српске Вој ске п члан Војпе Мисије. Ко по штује народне песме и гусле, и ко је пријатељ нашег народног устапка, ослобођења и уједпње ња, нека се потруди да чује срп ске гусле и гуслара, јер гуслар је народни учптељ, који помоћу гусала, на јединствен начип, вас крсава пашу славну прошлост. На његовнм зборовиаа и селима не купе се прплози нитп се пла ћају какве улазннце. Поменутпм колонпјама топло препору чујемо брата гуслара. Насилна регрутовања у Срби ји. Под тим пасловом доносе слу жбене "Српске Новпне” ово са општење: -г* “Вестп о регрутовању у Срби јн, окупираној од Бугара, које смо раније у неколико махова јављали, потврђују се са свих страна. Сем странаца, који то

. Р ^ џ 7 »- " .—»; заробЉеннка са солунског фрон та»којп то на саслушањима изјављују, као и извештаја који су нам стнг^и из саме Србије, то потврђују п сами Бугари, јер су допустили да пз Србије, из вароши Прокупља доспе до нас Ј"една карта, у којој’ се нашем војнику на фронту, Нпколи Пет ровићу, јав.ља да му је брат Крста Петропић, бугарски војппк “четвртом етапном пуку чет врте етапне дружине, четврте Пресдавске Дивизијске Области.” Забава Женског Одбора Српске Народне Одбране, одржанау недељу 28 октобра, успела је у сваком погледу. Све тачке про грама испале еу на опште задо вољство а нароЧ|Ито је пожњео буру одобраваАа гуслар Перун, који се случај'да десно у Њујор ку. Матернјална страна забаве такође потпуно . адокол.ава, јер је посета била обилата, а добро вољни прилози 'давати су дареж' љпво. Тако је саојски труд Жен ског Одбора добио заслужену награду. У паредиом броју донећемо ошнирнијн извештај. Српске трговачке агенције у Америцп. Основане су недавно две српске трговачке агепције у Америци, једна у Њујорку, а друга у Чпкагу. Шеф агенције у Њујорку је г. Аца Деспић. Главни Тајник Српске Народне Одбране; она је отвореиа још пре неколпко недеља, п већ ради с пуном паром. Обе агенције даваће иашем трговачком свету и осталпм запнтересованим сва обавештења која су у вези са нашом привредом, а вршиће и трговачке послове. Сплетка. Један а.ујоршки лнст. који стално завађа и Србе ме^у собом, и Србе са Хрватпма, саоиштио је прс неки дан по другп пут да је на коввенцијп Савеза „Србобраиа” јсдан делегат бацпо под ноге „Србобраи”, оргац Савева „Слоге”. У стаљу смо јавпти да је та вест потпуно пзмпшљена и да је донета једпно радп тога д^се створн завада пзмеђу паших савеза, усја^ томе лпсту сталпо треба. Кад је .Ава вест први пут појавпла у томе јјвљно жпгосапом лнсту, копвенцпја Савеза „Србобрана”, која је опда још бпла па окупу, одговорила му је на '.у сп.тетку тпме, што га је поново свепано спалпла. Брака Слогашп добро звају тај лпст-, што пм се стално памо»е за тутора, и извесно му вису поверовали, ако га у опште још читају; алп јс у реду да буду облвсштспп п овпм путем да је поменута в. г јсдла обптаа пзмпшљотпна — као п мпоге друте вести, у осталом. које тај лпст допосн.

моб. Немцима је овај напад свакако био потребан из чисто политичких разлога. Унутрашњу кризу, која је донела оставку новога канцелара. неповерење које је избило код њенпх савезника и читав инз других тешкопа отклања или бар ублажава Немачка овим ударцем, који је задат под командом генерала Макензена. мада као главни командант фигурира аустрнскн цар. Дабогме да је све то крпаред>е. које не може спасти Немце н њнхове савезнике. алн се њнхова тактика у садашњпм прн ликама мора свестн на то да своје узнемирено и гладно ста новништво заваравају надом да не из рата изићи као победиоци. Осим тога, Немачка зна да је на пролепе чека вели ка еавезничка офанзива, уз учешће Сједпњеннх Држава, и стога је морала похитати да или уништи или бар што више ослабн једнога од савезника. Америка је, у осталом. већ активно ступила у рат. Њени војнпци већ су ушлп у бојпт линију на западном фронту, уз неоппсано одушевљење сво јих француских другова. Али је ова недеља нсториска за Сје дињене Државс не само стога, него и због потпуног успеха другог Зајма Слободе. Тражене су од народа у стварп свега

Ко не расипа -- не оскудева.

Од Админпстрацпје Хране Сје дињених Држава.

Данас, внше иего икад, важи 'стара опробана пословица: “Ко не расипа, пе оскудева.” “Па ми не расипамо”, рећи ће љутито многа добра домаћица. “Пе можемо да расипамо и да хо ћемо.” Тако је. Па ипак, да ли не расипате? Колико је кришака хлеба баче но у корпу синоћ после вечере? И шта сте учинили с њпма? “Е, па шта да радимо”? вели те. “Не можемо ми баш тачно зиати колпко ће се кришака хле ба поЈ"ести.” Енг.тески Краљ зна. Он свој хлеб сече за столом, и то сваку кришку тек онда кад затреба. Зашто Да ие можете и ви то исто? Колико сте преосталих парча ди масла (“путера”) покупили са тањирића? Ако суд с маслом метнетб на сто, тако да свако може узети само оиолико колико му треба, неће бити преостатка? Колико је хране остало на та њирпма, ц шта сте учинили са оном храиом која је остала у чи

нији? Пробајте да не кувате више но што је неопходно потребно, и уведите као кућно правило “чисте тањире”, то јест пазите да ништа не преостане на тањи ру од онога што сте Сипали. Шта сте учииили са оно пола шоље млека што је синоћ преос тало? Да га нисте бацили мислећи да се иеће одржати до су тра? Кисело млеко можете употре бити са содом за мешење разно га теста. А даЈ‘е и одличан овчар ски сир. Шта сте учинили са машћу ко ју сте употребили за пржење кромпира? Да ли сте је бацили или сачували да је опет употре бите? Кад вам вариво почне кључа ти, да лп под лонцем одржавате висок пламен (који неће брже скувати вариво) или штедите го риво заврнувши пламен нпже? Саме себи поставнте питање: колико сам почипила од ових на ведених ствари, које нисам тре бала да чиним ? И имајте на уму да се не може мо сачувати од оскудице ако се не будемо чували расипања.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Прошла недеља била је у нстини недеља францсукпх устгеха. Ти успеси продужилп су се н у овој недељн, н напре довање код Ипра забележено је и за Петенове и Хегове трупс. Број заробљених Немаца од стране Фраицуза изн г Ј ' о лоо 7 • -плењепреко 8.000, а брод „ < 0. Поред то нпх топова пре 1 ' удара. који су

га снажне Фраиљ'нанелп

.ачког

* " ^ х НН СјНИ П ПЧД Ј111 ЈЈсК ОЈГ ОД У својим односима према Италијп н Талијаиима мн стално и ј едан ; ак немачки иа илпокл иипти ип шпг пп лм Ф Л ТТИ 1.11 плтп ЛППЛПТТТ 1 ПП ОЛГ С\ I

морамо пмати на уму да су Талијани паши савезницц^-*® &ихови и наши неЦрпјатсгмт у.д»тт п ггс-т ДДа су ппЛи и да ћВ бнти), и да су н нашп н њпхови правилно схвавени ннтереси јсдни н исти. Споразум, ираведан н једнно корпстан за обе страно, доби ће према томе немнновно, а у толпко брже, у колико будемо раздожиији. И стога ми још једном понављамо, да данашњу талијанску несреву сматрамо за своју, и од срца желимо да се она што пре нретвори у пораз нашег заједничког нспрнјатеља. Тај обрт, у осталом, може наступитп свакога часа; јер ово што је дошло, дошло је поглавито због оскудице у ратној сиремп, а и Француска и Енглеска притећн г»с у том погледу Талијанима у помоћ у најкраћем року.

0 Г Л А С.

Г. Митар ђуровив, пређашњи црногорски министар прав де, који се сад налази у Пари»у, моли своје рођаке у Аме-

рицн да му се јаве* Сва писма тре.ба упућнвати на Д-ра Милоша Тривунца, уредника „Ср бобрана” (443 XV. 22 5«., Ме» Уогк, N. У.) који ве их отправити у Пари”

војсцн непрестолонасле.дника три милијарде долара, а он је уппсао преко пет милијарда, што представља огромну своту од тридесет п пет милијарда франака. Што је такође врло важно. у уписивању зајма узело је учешпа преко 10.000. 000 лнца: значи дакле да је за јам у истини народни зајам, да јс народ потпуно уз владу, да је рат с Немачком популаран*То је несумњнво једна ве лика и зиачајна ппбеда Сједињених Држава, н тпм самим један велики п значајан пораз Немачке. Можда и Аустроугарске. У везн са аустронемачком офанзивом према, Пталнјп пз Вашпнгтопа допиру вестн да се Амернка спрема да објави рат п Аустроугарској, н оне се врло лако могу обИстинити. Тако би Ауетроугарска. нат заклети вековни непрпјатељ, добила једног иовог м сплног протпвника. Немачка је свакако добила ове недеље једног знатиог но‘!ост од опкоља-! вог нсп Р и Јат рљ а: њој је обја-

поколебан, те је немнновно мо рало наступити опште повлачење. Као н крпликом руског пораза у пролепе 1915 године, морале с^ е е * напуштати без борб<- * .-'пом муком ЈоЈене тачкше, Јер ј„. ј претнла опасЈц! вања. Талијан влачи ка рецп ее очекујс одс штетл' напада

ДОБРОВОЉНО ПОЖРТВОВАЊЕ

;С 1 ;а војска се по Таљаменту, где Удна битка на

на Ени и код Пнра.. они су од- мачка Марна.)

ће Таљаменто; 1 бити друга не-

пад код Вердена. Али је ипак најзначајнији догађај V току ове недеље пораз Талијана. Да на талијапском фропту предстоЈ‘и немачко-аустрпски напад, знало се по многим вестпма нз талпјанских и других извора. Али да ће тај напад битп тако снлан, није ипак нико очекивао. Прво је јављено за 30.000, па за 00.000 и најзад за преко 100.000 заробљених Талијана, затим за губитак великог броја топова, за пад Горице, а затим п за пад Удине, досадагањег седншта талијанске врховпр команде. Пробивен на дужпни од 40 километара, талијански фропт је из основа

Прнсуство немачких трупа примвћено је Аеп од дужег вре мена на тали^анском фронту. али-сс. поред-све узнемирено сти коју су Талнјанн због тога показивали, у главноме веровало да су у пчтању само поја чања. потребпа да задрже тс• V ' пешну талиЈатцку офанзиву према Аустријшцпма. Сад је међутим јасно да су Пемци поипремали једн одсудан у дарап. коме је здатак да Италиј'у натера на тр. Оно што се без успеха псушало према Француској и Рсији, покуша ва се сад премгИталији, по свој прплпцп опг без успеха. јер су Фрапцуз« Енглези решенп да што брл п што одсуд није притеку ТаЈјанима у по

'■ча рат велнка јужноамерич ка Р Сж '^чика Бразплија. Тако сад пма оса.„, т д р жава ко . је су у рату с Не љ ., 1К0М ■^а. Верује се да I На руском фронту нп^, ^ п _ ло нпкаквих неповољних промена. чак је забележепо п једно повеће повлачење Пемапа код Рпге. Сматра се да јс Пе троград сад ван сваке опасно сти. Ради се жнво иа реорга низовању војске и сре.ђнвању унутрашњих прплпка, и верује се да ће у велпкој савезничкој офанзиви на пролеће п Ру сија узети уснешног учешћа.

ТРАЖИМ. Молим свакога Србина и Југос.товена, ако зпа за мога брата Јована Цицмпла; којн се иалазио прије три мЈ"есеца у Детропт, Мич. Нека мп јаве за њега, па чему ћу бпти захвалан; нли нека се он сам јави. Мпјајло Цпцмил 14 . Оак 81., 8. Е. МтпеароП:, Мтп.

У огорченим борбама између нас и Бугара, на Котки, предњем положају Доброг ГГоља, било је дивних примера личног са мопожртвовања. На Котки има већих и мањих стењака, разбацаних овде онде по целој њеној површини, из ко јнх штрчи разређено камење разне величнне и облика, обич но оштрог врха. Сем ретке траве, на њој нема никаквог расти ња. На северу од Котке земљнш те се напзменично мање спушта и диже до највише тачке иа Доб ром Пољу; па југу мпого стрми је. везујући се за Пожарску Косу; на истоку и западу одвојена је долинама од суседних коса. Првог дана борбе паши су ус нели да узму бугарске ровове на Ј‘ужноЈ" пвпцп Котке потпснув из њих Бугаре. Ово је било 25. априла. Сутра дан, 26. априла, напад је продужен. Могленску котлпну прптискивала је густа магла са белом илп сивом горњом површином, која је изгледала као узбуркано море. Котку су лепо обасјали сунчаии зрацп; снежпа површииа Нпџе блештала Ј"е јако, засењујући очи. Наша артилерија дејствовала јс све брже. Сплни пуцњи топо ва разне величпне, фијукаље њихових зрна кроз ваздух и страховита експлозпја прп удару у стељаке, појачавани су одјецпма, кој"п су са поступном ја чином ишчезавали у даљини. Наша пешадпја потисла је не пријатељску на предњу, северну пвицу Котке, где се налази највећп камењар, у коме су се бпли добро утврдпли Бугари. Пред камењаром је пешачки ров, ду5 око укопан са настрешнпцама од дебелих облнца, покрпвених каменим плочама. Између стена, а испод огромнпх плоча ископа не су рупе, у којпма су намеште н?Т~мнтраљези са уским пробпјс отровом унапред, кроз који је прову % „.._ р[ С11 ред рова је неколпко редп бодљнкаве жи це па гвозденом кољу. Наши пешаци дошли су до препрека од жпце, кроз које је артилерија направила пролазе. У рову се нпко не види. Из њега нико не гађа вероватно зато што је наша артилерпЈ"а својим иепрекпдннм сплним дејством створпла у њему пакао. Војнпци леже. Не пуцају, јер пе виде мету. Редом, један за другим, почев с левог крила,сва ки окрене главу у десно и полу гласпо саопштава своме другу; “Пнта потпоручипк: ко хоће да баци бомбу у ров?” Ово пптање стиже до каплара ђорђа Павловића, који чпм чу пптање поче пузити непријатељском рову, ву кућн поред себе бомбе. Друговп су га пажљнво посматрали. Бугари пнсу смели дићи главу од иаше артилерпје. Догаао је под сам ров. Прн-

премп обе бомбе коЈ - е Ј"е понео. Опали Ј‘едну п убацп у ров, затпм другу. Разлегоше се узастоп но два праска. Зајаукаше Бугарп у рову. Заклокоташе митраље зи из стењака. ђорђе, користећп мртав угао, живо пузи уназад к својима. Из рова отворитае пуш чану ватру и видео се само бле сак сабље, која је пролетала кроз ваздух. То су бугарскп о<фи цири тукли воЈ"нике и враћали на своје место. Пред фронтом I чете вођена је очаЈ"па борба око једног рова, ко ји су били отели наши од Буга ра. Бугари су бесно нападали, да га поврате. Нашпх неколико војника, који су ускочили у ров, одбпјалп су их јуначки. Напади многоброЈ’нијих Бугара бпли су непздржљивп. — ^ Никола Почуча, Личанпн, ђак. саопшти друговима: да он не ми сли одступити из рова. Много сте вн Србп пз Србнје поднелп мука за уједињење српскпх земаља, јер сте све изгубпли.па Ј - е време п право је, да гннемо и мн Србп ван Србпје, рекао је он. Штнтпо Ј’е сам повлачење својих другова, кад су Бугарп уска калп у ров, где је јуначки погп нуо. Нашпм поновним нападом Бугарп су избаченп пз овог рова. Дам. В. Рашпћ. (Ратнп Денвник.)

НАТЈЕЧАЈ. Српско-ПравославиоЈ - Црквепо-Школској Општинн “Св. Нн коле у Со. Омахи, Небраска, по требан је свештеник за парохпју. Ко жели да ово мјесто добпје. нека се одмах прнјавп и пошаље своје исправе на доњу адре су, јер мјесто може наступнтн одмах, пошто ће наш досадањи свештеник одлазнти на 21. о. м. Све увјете под којпма би све штеннк добио ову парохију јавнћемо писмено п споразуметп се с њим. За Управу С. П. Ц. Ш. Св. Ни коле у Со. Омахи, Небраска. ђока Земунскн, предсједннк. 5334 5о. з»-:( 81геец Зо. Отаћа, ^ећг. ТРАЖЊА. Нпкола Франкнћ, сада у Ита лнји тражн свога рођака Стјепа на Франкића родом из Ловрећа I котар Имоцки, Далмација. Нека ’ !се јавп на адресу: №ко 1 а РгапкЈс, кар. РогГе Тепа а На Сепоча, 1»а1у.

ђуро Вукасовић тражп свог прнјатеља Мнла Мидоролпћа родом из Грбља. Бока Которска.

Радомпр Новков родом из Крстура — Банат, тражи своЈ’е пријатеље Пера Бикнћа н Душа на Илкића. Адреса је обојпцп: Рп К »ошеп <Н јЈиегга РогТе Тепа^На Оепоуа, Па1у. УА , &.И