Србобран

ОАрААА Љ.

Врој 437

5КВОВК А N — 5ЕКВ IV Е Е К I V РиМњће«! ћу 8ЕКа1ЛК ЕЕ1ЈСАТ1СЖАЕ АКС ВЕКЕУОЕЕМТ РЏКО ОР 8ЕКВ РЕБЕКАТ10К „8ЕООА”

443 ^Јс8( Д' 3(хее1

Кетг Уогк, N. У.

Еибјпез: лцег: М. I. .Рирш, 443 \У. 22п<1 51., Кеиг Уогк, N. У; Те1ерћопе: Сће1зеа 6008 Е(И(ог: ,хеси(јуе Воаг<1 о I Зегђ Ке<1гаиоп „81ова”, 443 ТЛЛ 22 3(„ Мелкг Уогк, N. У.

Еп(еге <1 аз зе. оп<1-с1а53 ша((ег а( (ће Роз( ОШсе о( Кеж Уогк, N. V., ипдег 1 ће ас! оС Магсћ 8, 1879.

СИРОТА СРБИЈА Холандсни новинар Смис о стању у заробљеној Србији. У листу „Телеграфу” од 16. октобра пр. год., изашао је на уводпом месту из пера холандског повинара Смиса овај чланак: „Моја жена и ја станова .111 смо, за време рата, у Нншу. Ја сам ту становао до 11. августа 1916., датума када ме, по наредби фслдмаршала Макснзена, Немци прсведоше у Хафелс бург, да ме интернирају у овај логор беде. Мојажсна је остала у Нишу до 13. септембра ове године и тога је датума могла оставнти ов унесренну и исцрпљену земљу Србију. Моја жена је била изгладнела и знатно омршавила од б&ко је нисам видео. Кад човек кроз чптаве месеце не добија за јсло ништа др]ТР- в хлеб н то какав хлеб од панрике н патлиџана, не треба се чудшти кад у очпма другог света изгледа као скелет обавијен кожом. Према томс ја могу да говорим само о Нишу п о окедини Ниша, дакле о ономе делу Ср.бнје, који су окуннралп Кугари. Ниш је варош од 26,000 становника. У почетку рата, када су Аустрнјанци бомбардовали Неоград, Шабац н Смедс|)ево п када су узалуд докушавали да нродру у Србнју, Ниш је бројао око 75,000 до 100,000 становника, већином избеглица нз угрожсних крајева. Сада, у септембру месецу 1917., варош нијеб ројала може бити више од 12,000 становника. Сада сс нијо бројала може бити више од 12,000 становннка. Сада се избеглице су се вратнле својнм купама. Где су нишки граџани? Они су интернирани н депортирани у Б\гарску. Јер Бугари нису иозајмнли од Немаца само начин снабдевања својих војника: онн су такоџе усвојили н њихово држање и применили га у пракси, модпфикујупп га нрема татарским концеснјама. Шта се ради у Бугарској са депортиранпм Србима? Све оно што раде Немцп са депортираннм Белгнјанцпма. Сасвим се гграВн.пњ Бугари називају балкансклм Ирусцма. По тоде мишљењу, то није почасно обележје. Денортирани преносе у Бугарсксј несак н камење н награда им се састоји у нарчету сува хлебг « води. Тако сам ја нознавао у Ипшу једног старог адвоката. вска од некнх 65 годнна, којн се увек пскључнво посвепив > својој професији, којн никада нијс вршио нпкакву јавну функцију и којн сс ннкада није мешао у политику. Њега су депортирали и одреднлн га да носн песак и камење. Сада су га пнтернирали и сада нема впше да носи песак и ка мење, али мора да плапа стан н храну. Јер свакн онај, кога ђугари интернирају, има да гледа сам како не жнвстн н он мора да плака стан и храну. Бугарп у окуппранпм крајевима мало воде рачуна о томе. шго се њнх лпчно тиче. Они узимају за себе најбоље собе, али нене да нх плапају. Рат је, вс ле онп. Али сопственикс тих купа натерају да плакају порезе, и то врло велике порезе. П то такоџе стога, што је рат. У Београду се офнцпрн још внше понашају као да су код својих куиа. Онн заузимају такоџе најбоље собе. II н они не плаћају никако. Али када какав господнн вишн офнцир наџе да тај н тај прозор није добро намештен и да би било боље да је на другом месту, он онда нареди да се тај нрозор зазида, а да се отвори нов прозор на месту где он желп. Сопственик куће мора да платн трошкове. У једној познатој купи у Бсограду становао је један официр. Он је желео да нма купатнло. Изгледало је, да није хтео да нде у јавна купатнла. Сонствснпк куће имао је у кући каду, алн нпје имао душа, нли каквог другог инструмента, који би могао заменити душ. На тај начин сопственик је био прнморан да купи душ. Офпцир је једног лепог дана отпутовао н са собом однео душ, не плативши га. Дошао је његов заменик н он је тако исто нзразпо жељу, да пма један апарат ове врсте. Сопственик је бно прпморан да купи нов. Да ли су сви Срби, *којих је нестало из Ниша н околнне. депортирани или интернирани? Ко ће нам то реки? „Ах, узвикују нишки граџани, „када бн тврџава могла да говори.” Н бојаж-БИво погледају у правцу старе турске тврџаве где ухапшени много трпе и нишкп граџанн дрхте нри помисли на судбину, која је досуџена оннма, којн су тамо затворени. Тврџаву и Нишаву, брзу реку која извнре у Бугарској, пролази кроз Ниш и баца се у (Мораву, становницн Ннша ке вечито проклињати. Јер обе крију у себи страховите тајне. Када би 1 ишава пресушнла, говорио нам је једнога дана један Нишлија, видили би да је њезино корнто покривено лсшевима. Ннгде се не може видети ни један нишки граџанин, којн би јео рибу, ухвакену у Нишави, ма колико бно гладан. Бугари су јавно продавали намештај и стварн свих оних, који су напустили варош пре него што је заузета, да не би па ли у шаке ових Татара. Бугари су изнели робу из дукана н продавалн су је јавно. Све српске књиге, које су нашли по књижаргма. уништили су. Они су вршили прсметачине по

становима поједпнаца н ту пстражнвали српске књиге и српске слнке, да су све уништавали. Онн су давали бугарска имена српској роби. У Србију су послали бугарске учитеље, да уче српску децу бугарском језику. Онп су хтели да уннште све што је српско, да би га заменнлн бугарским. Али све то не служн ничему, јер Србин остаје Србин, чак и кад му се огрне бугарска ливреја. Чему сдужи унпштавање српскпх књига? Ове ће књиге бити одштампане и прештампаване вечнто. Чему служи називати г. Поповића пменом Попов? Г. Поповић и даље говорп српски и то ће радЈћш целог свог живота. И чим Бугарн буду изашли нз земље — а у то је г. Поповнћ стално уверен — тај исти Поповић ће понова заменити име Попов, које су му Бугарп силом запнсали, својим правим нменом Ноповнћ. Чему служн то, што бугарски учитељн н бугарске учитељице уче српску дсцу бугарскоме језику? Код куће та деца говоре српски п мајке су нм Српкиње. Чему служн одузнмање од Срба српских светих икона и нрогоњење иротив њнховога Светог Саве? Свети Сава ће се и даље светковати н Срби ће се по томе познаватп. Али Бугари су глупи и онн као деца мисле да могу постнпи свој цнљ помоћу татарског система прилагоџивања, провокаторског н свирепог. Они мпслс да могу да од Срба начпне Бугаре. Меџутнм, онн у томе ннсу успели ни у Мапедоннјп. Српски свештеници су изведени из Србије у Бугарску, не колпма, већ пешнцс, у сред зпме и страховитим путевнма. Они су терани као ста^,о од стране бугарскнх војника, наоружаних пуним пушкама ичц^оајонетпма на пушкама. Ја сам у овпм групама српских свештенпка внџао старце који су се једва кретали у средини својих другова, носећи собом малн завежљај са својим оделом. II мислите ли, читаоци, да су се Бугари, када бн који од ових несрећних свештеника, нсцрпелих годпнама п умором, нао, заустављали да му допусте да се мало одморн ? Мсстос рлскога клера, ми смо у Нишу и целој Србнји, имали бугарске свештенпке. Место српскнх чпновиика, имали смо бугарске чииовнике, еа аоцепаним пенџетима п закрпљеиим панталонама. Па мссто српских учптеља, добнли смо бугарске, у уннформп или у цивилу са крагном, али без краватни. 11 сва та господа, која се праве важни, господаре потпуно у окуппраннм крајевима. I (Српоке Новпне, Крф.)

Живјело народно самоопределење

ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА 3 А НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ. Црногорски покрет за народно уједнњен.е у Лмерици свакнм даном све силиије н јаче напредује н долазп до свог правог изражаја. Нациоиална свијест америчкнх Црнограца може да нослужи за пример велпком дијелу Српскога Народа. Они достојанствено, мудро и паметно прилазе светоме Храму Народног Уједшвења. Ту истину, између осталога потврђују најнооезолуције, писма и апелн, :оје је ова Канцеларија прнмпла а које гласе: I. Црногорци у Тонопах, Нев. Тоноп|ах, Нев. 5- фебруара, 1918. Ми потписати Црпогорскн држављапп, окушвени на збору 5 . фебруара ове године, прире ђеноме по питању уједињења нашега тронменоца народа, једнодушно одлучујемо да путем јавностн дамо прави израз наших жеља и осећања. Потребу овсига цашаже нам и незаслужнн ропски положај на 1 ше браће, који не само да им спречава оружану акцију у борби за остварење дародпога идеала, већ и изражај њнхових жеља. То нам налаже н наша дужност према општој српској заветној мпслн и гробовима иаших неумрлих предшка, који животе положнгае на олтар њенога остварења; и једновремено постављенп цпљ рата од страие наших племенитпх Савезнпка, израокен у ријечима: ‘‘Слобода и самоопределење народа.” Дакле у вршењу нашнх савезничких дужности намеће нам се рад за уједињење нашега троименога народа. Узевши у обзнр наведено, а у вези са програмом п радом Црногорскола Одбора за Народно Уједнњење у Паризу, нежелећи датп могућности да ма ко зло-

улотребљ^јва наше ћутање, једноду!шнО| доноћнмо ову РЕЗОЛУЦИЈУ: 1) Коначно уједињење Црне Горе са Србијом и осталим југословенским покрајннпма у једну нераздвојену демократску државу, без обзира на личне интересе поједниаца, најенергичннје захтјевамо, прнмајући програм Црногорскога Одбора за Народно Уједињење у Паризу, за свој. 2 ) Све оне, којп раде за сепаратизам наше уже домовине Цр не Горе, најенергнчније осуђујемо, јер са таквим радом оступају од светога прађедовскога аманета н помажу наше заклете неприј|аггеље, којн су под утицајем својих освајачких тежња, објавом рата братској нам Србији, наметнули читавоме културноме свету датђаипњу крваву борбу. 3) -Ступајући у опште коло Црпогорскога покрета за народно уједпњење, свој до сад органпзованој браћп у Европи и Америци, с надом да ћемо помоћу Боца и наЈших племеннтнх Савезника у најскорије врнјеме, као награду за небројене жртве нашега племеиа, видети слободне п уједнњење све земље Словенскога Југа, шаљемо српскн позрдаш, клпчући: Живјели у слободи уједињенп Срби, Хрватп и Словенци! Живјела непобедива ослободилачка Српска Војска! Живјелп нашн племенити Савезници ! Живјео пле меннтп председнпк Вилсон, заштптник слободе и самоопределен^а парода! Потппси: Мпћан Т. Пламенац, Живко Д. Перовић, Марко Р. Бојовнћ, ђоко Т. Баничевић, Жнвко П. Даковнћ, Миђор Вујпчпћ, Марко Вујичић, Марко Ш. Вујовнћ, Анто Вујовић, Живко Драшковић, Радован Драш котнћ, Рздосав К. Бањевпћ, Акнм Бачевић, Пајо Вучетић, Драго Ннколић, Радоје ђ. Лакетић, Јован ђ. Лакетнћ, Мијушко Рашковић, Трнпко Марковић, Јован Булаић, Андрија

Булаић, Божо Пејовић, Стеван Перовић, Блажо Р. Милнћ, Ми лан Влаховнћ, Томо Рогановић, Милинко Раичевић, ђорђије Ра ичевић, Крсто Л. Кујачић, Нико ла Радосавовнћ, Лазар М. Да и ковнћ, Јанко Р. Бојовнћ, Петар Крњетић, Радован Р. Ннкчевић Марко И. Петнјевнћ, Милан П. Бнјелнћ, Глигорије Шарнћ, Ми лић Калезић, Сама Милашиновић, Обрен Копрнвица, Миловап Ннколин, Спасоје Гдушчевнћ, Андрнја Никчевнћ. Од горњих погписника изабрана је ова управа: Мицан Т. Пламенац, председник; Живко Д. Перовић, секретар; Одборницн: Марко Р. Бојовнћ, ђоко Т. Бр1ничевић, Живко П. Даковић. 2 . Глас из Мпами, Арнзона. Потписани Цриогорски држављани на збору одржаном 16. фебруара, 1918. год. у Миамн, Аризоња, једнодушно доносимо ову РЕЗОЛУЦИЈУ: 1) Прихваћајућн програм и рад Црногорскога Одбора за Наролпо Уједињење у Паризу, 1 за свој, са одушевљењем поздрављамо сву њашредну црногор ску омладину, која је у овоме по крету узела виднога и активнога учешћа. 2) Констатујући да су најпозванији црногорски фактори у ијајкритичнијим данима по целокупно Српство према народу у Црној Горп учинили један смртнн и неопростиви грех, то једновремено осуђујемо такав протнв народни чин. 3) Све прнговоре који би били упућенп у намери да нашкоде угледу народа у Црној Гори, као неумјесне одбнја1мо; јер су Срби у Црној Горн од увјек би лн н осталп вјерни зашгитпици српског завјета — уједињења, за које су у саразмјери највише жрт{1ва подипјели. / \ 4) Свјеснп да су се наши прет | ци увјек борили н потоке крвп пролили за слободу потлачене браће и за уједињење целокупнога нашега племена и увјеренн да је једини спас свију нас укуппо н свакојега посебно само у уједиљењу читавог нашег троименог народа, пзјављујемо своју пајодл) г чнију вољу и готовост за безусловио уједињење Црне Горе с витешком Србијом и осталом браћом Србима, Хрватима и Словенцима. 5) Налазећи се организовани на заједничком програму са осталом организованом браћом у Европи н Сједињеним Државама Америке, ми их позивамо на споразуман рад по овом општем национдлном питању, клпчућ: Нека жпви наша велика држава свпх Срба, Хрвата и Словенаца, у коју удавимо сви до једнога са једнаким правима и дужностима. $800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00 800.00

275.00

Потппси : Љубо Капа, Душан Орланднћ, Живко ВукојевићЈ Јоко Саб[а!и, ђуро Ивовић, Или ја Сабан, Илија С. ђуровић, Ја ков Алекспћ, Радосав Рапчевић ТТетар Церовић, Мпло Думезић, ђуро Н. Пејаковић, Јоко Вуксановпћ, Р.а'де Станковпћ, Стеван Поповић, Лука И. Вуксановић, Лабуд Пајовић, Стево Прља, Љубомир Пурлија, Мато ђу ровнћ, Иво М. Киежевић, Секуле Станковнћ, Јоко М. Сабан, Мило Рлкчевић, Петар Маручић, Блажо П. ђурановић, Стеван Ракчевић, Иво Н. Вукчевнћ Радоје Касалица, Мнјат Касалнца, Радуле Касалица, Лука Шаи новић, Владпмир Ковачевић, Ристо Вучедабић, Нико Мартиновић, Видо Вуксановпћ, Васо Ковачевић, Јоко ђоновнћ. Од горњих потпнсника изабрана је ова управа: Мато ђуровпћ, председник; Владимнр Ковачевнћ, секретар; Одборници: Иво Вукчевић, Љубо Капа, Стево Поповнћ, Стево Ракчевић Мијат Касалица, Лабуд Пајовић, Петар Церовић.

РАС ПИС Бр . 77. На основу смртних листова, лекарских сведоџаба и друш твених пзвештаја одобрене су следепе своте за исплату: Осмртнине: 1 Миле Орешчанин, др. бр. 8, Питсбург, Иа. 2 Раде Хајдин, др. бр. 63, Јунгвуд, На, 3 Софија Глумац, др. бр. 69, С. Чикаго, Ил. 4 Илија Коњевип, др. бр. 74, Џолиет, Ил. 5 Раде Наранчик, др. бр. 79, Мидвел, Јута 6 Дмитар Цетина, др. бр. 90, Бдшгам Кењон, Јута 7 Стево Милошевић, др. бр. 106, И. Чикаго, Ил. 8 Милан Милановић, др. бр. 115, Хемонд, Инд. 9 Душан ђукић, др. бр. 115, Хемонд, Инд. 10 Дане Маљковив, др. бр. 121, Хибинг, Мин. 11 ђорџе Бањанпн, др. бр. 134, Ст. Луис, Мо. 12 Лазар Демоња, др. бр. 190, Лебанон, Па. 13 Милан Жнгић, др. бр. 198, Бингам Кењон, Јута 14 ђуро Петровнћ, др. бр. 237, Детроит, Мич. 15 Стеван Хорватовнћ, др. бр. 283, С. Чикаго, Ил. 16 Лука Богуновић, др. бр. 301, Бизби, Ариз. Отправнина: 17 Мићо Табаковић, др. бр. 31, Ст. Паул, Мин. Осакатнине: 18 Пајо Самарџић, др. бр. 167, И. Хелена, Монт., за изгубљену руку 19 Павле Вилус, др. бр. 289. Норт Тонаванда, Њ. Ј. за сломљену хртењачу 20 Лазар Вујачнћ, др. бр. 22, Сиатл, Ваш.,за озледу ноге 21 Иван Томић. др. бр. 185, Росланд, Б, К., за нзгубљено око 2 Никола Јовановић, др. бр. 301, Бизби, Ариз., за деломнчну паралнзу 23 Марко Вуксановић, др. бр. 5, Пуебло, Коло., за озледу ноге 24 Ристо П. Капор, др. бр. 15, Џаксон, Кал., за озледу руке 25 Томо 3. ђурђнћ, др. бр. 230, Супериор, Вис., за нзгубљена три лрста. руке 26 Мнлан Шповин, др. бр. 5, Пуебло, Коло., за ^ изгубље|( прст . 27 Мато Кличан, др. бр. 17. Тонопа. Невада, за изгубљен прст 28 Снмо Јаковић, др. бр. 151, Рилтон, Па., за озледу ноге 29 Давид Родић, др. бр. 169, Дукнн, Па., за изгубљен прст 30 Наво Мијодраг, др. бр. 269, Фарел, Па., за озл. ноге 31 Мато Каталнннћ, др. бр. 252, Конвеј. Па., за изгубљен прст 32 Миладнн Докмановмћ. др. бр. 149, С. Омаха, Неб. за озледу руке

800.00 800.00 400.00 400.00 400.00 200.00 200.00 150.00 50.00 50.00 50.00 50.00 50.00 50.00 25.00

Операције: 33 Јанко Црнокрак, две, др. бр. 68, С. Чнкаго, Ил. 34 Томо С. Копрпвпца, др. бр. 10, Лед Сити, С. Д. 35 Мнле Пргомоња, др. бр. 26, Гери, Инд. 36 Софија Глумац, др. бр. 69, С. Чикаго, Ил. 37 Марта Сердар, др. бр. 90, Бшнгам Кењон, Јута 38 Миливој Момчиловић, др. бр. 134, Ст. Лунс, Мо. 39 Етел Чавић, др. бр. 234, Пеорија, Нл. 40 Мара Јовнчпћ, др. бр. 237, Детроит, Мнч. 41 Никола М. Павлнца, др. бр. 264, Ванкувер, Б. К. 42 Јелена Капетановнћ, др. бр. 278, Герн, Инд. 43 Јово Бркнћ, др. бр. 289, И. Тонаванда, Њ. Ј. 44 Јован Фнлнповнћ, др. бр. 82, Рак Спрннгс, Вајо. 45 Мићун Бошковић. др. бр. 29, Рсд Лоџ, Монт. 46 Петар Радуловић, др. бр. 133, Рапсон, Коло. 47 Јанко Вујиновић, др. бр. 268, Џнбо, Вајо. 48 Крсто Новчић, др. бр. 1, Чнкаго, Ил. 49 Михаило Говедарнца, др. бр. 1, Чикаго, Ил. 50 Михаило С. Бурзан, др. бр. 3, Бџут, Монт. 51 Марко Павловнћ, др. бр. 14, Фресно, |Кал. 52 Ннкола Томовнћ, др. бр. 31, Ст. Паул, Мин. 53 Стево Чанак, др. бр. 47, С. Чнкаго, Ил. 54 Милан Бучннић, др. бр. 103, Кивани, Ил. 55 Јанко Агбаба, др. бр. 121, Хибинг, Мнн. 56 Васо Р. Вушовић, др. бр. 11, Лос Анџелес, Кал. 57 Ненад Рајнћ, др. бр. 234, Пеорија, Ил. Болне потпоре: 58 Мато Кличан, др. бр. 17, Тонопах, Нев. 59 Снмо Абрамовнћ, др. бр. 81, Лакавана, Њ. Ј. 60 Мирко Голуоовић, др. бр. 87, Барбертон, Охајо 61 Стеван Бањац, др. бр. 102, Лак Но. 3, Па. 62 Манда Станисављевнћ, др. бр. 121, Хибинг, Мин. 63 ђуро Катић, др. бр. 132, Феирбанк. Па. 64 Никола Велетип, др. бр. 147, Б,рнет, Ваш. 65 ђорџе Пешкир, др. бр. 157, Клинтон, Инд. 66 Јово ђукић, др. бр. 275, Блансфорд, Инд. 67 Стево Гојковип, др. бр. 301, Бизби, Ариз.

150.09 100.09 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 100.00 75.00 50.00 50.00 30.00 25.00 25.00 25.00 25.00 25.00 25.00 25.00 25.00 15.00 15.00

90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00 90.00