Србобран

Страпа 9 .

Број 478

СГБЛ 1 *А»

колебе, 'али су Србм аекином под суд. Суђење мм је требало иље заједно са српском вбјском. | већ трн тодние бнлн иод ве- отпочетн у Котору иодовнном Одтовор бугарске влада бно Је дрнм. небом иа киши и без по- дрошлог мјесеца, али су њихо- до очмгледиости неистнииг. кривача. Храиа, која нм је ва Ораћа на суву и нору иохн- 1 Да је митроиолит Вићентнје

БЕОГРАД, КРУНА ЈУГПСЛАВИЈЕ.

ЈОШ ЈЕДАН НИКОЛА ПРОђЕ. Под тимр насловом овдашњи дневник Њујорк Гајмс, 4 децембра, доноси следеви занимљив чланак: Никола Црногорски био је тако исто застарела ствар као што је био и његов имењак у Русијн. Ну у његову одбран\ може се реви то, што је био савремен у оно време када је сео «а престо, а то је бнло близу пре шездесет година; Балкан јо међутим брзо напредовао током црошле лоловине столена, н промена од турскнх прилнка ка савременој дсмокрацији бил;. је тако нагла да није никакво чудо шго су неко истакнутиј( особе далско застале иза времена. Као борац у народ: бораца, као песник у народу песника, он је бно слнковит вла дар; његова јушачка боцЈба за Скадар у првом балканско: рату изазвала је ошште- дшогење. које није умањено ни тим што је Никола био дошао чак и дотле да изазове општн европ скн рат. Он је био вештак у краљевској всштпни да се игр. са обема странама. Новчана помок и од Руснје и од Аустрнј одржавала је њсгов двор, и за дуго 'време он се играо и са Ру сијом и са Аусцрнјом и са Италијом, изигравајуни једну нро тнв друге све за славу Ннколе Петровића. Као позорпшни краљ за једно позоришно краљсвство. Као играчка-краљ за јсдно мало краљевсгво, он је био доста подесан, али су се времена /нромспшла. Никола је проду жио да буде самодржац чак и пошто је самодржавље одавпа пало у немилост код народа. Када је Макензенова војска прешла преко Балкана-, српскн краљ Петар и њсгов надаод аису хтели никако да напусте борбу, а Инкола је стругнуо >прекЈ Јадранског Мора, остављајупн за собом једног од синова дп се покори Аустцјији. Од тог доба Нпкола јс жнвнб у Неји с. престолонаследником, помаган новчано од стране савезиич кнх држава, док је другога снна лукаво послао у Беч, тако д; је династија имала по један ослонац да се придржи ако 61 ветар дунуо на једну или другу страну. Због овога је народ о мрзнуо Николу, а то отуђнвањс је бпло /лотпуно када се от крило његово држање према врховном југословенском пнта њу. По првом 'ллану требали су захвалити нашресто и Нико ла и српскн краљ Петар, његов зет, тако да на престо нов д;жаве дође престолонаследншс српски Александар, којп \ својој особи уједињује обе дииастнје. Алп Никола одбп да с ; дрече престола. Два узастапна министарства захвалнла с< бог тога што он није усвојио јвнхово гледиште о потреби д, абдицира. Ну у брзо сс вндило да је идсја о уједињењу била /ако силна да јој није могла противсгати ниједна особа, п ка да је Ннкола нзашао са прсдлогом о федерацијн да би спаса овоју круну, њсгов парламенат га је збацно са (црестола. Лфивредне прилнке у Црној Гори траже уједињење са осталпм ЈЈГословенским крајевима. АЈцоге хиљаде.њеног народа до I --глгиа&в* у ову зсмљу јер нису биле у стаљ\ д'а Жпнс у сибјој л омовини. Уз то још национална свест је још јача и од самич ..ривредних потреба, Иадом овог краља-песЈника краљевск ред у Бвропн губи једног од овојих најромантнчнпјпх представника, али ои је бно и сувпше скуп луксуз за овај на, п

. - 1 М Л “ Ј иЈдаиаиа, састОЈа,!а се из иоде тала да нх ослоооде ирнјс иего иаиустно (.коиле заЈедио са у којој Је ои,;о неколико зрна што јс ЛустриЈ а стигда да изре- ! срискои војском, јасио је да, у кукуруза. Г. ИраЈС је кидеО:че иаз н.ниа пшу "шмниЈ I г..и. пиичи к'..о, X"’” I

■ кукуруза. Г. ЈТрајс је кндео када су Бух-ари одиели десет лешева Сроа, којц су у очж тога дана умрли и то у колниа, који су после једиог часа уиотребљеиа за траислорховање заробљеничког хлеба. Када је стигао у логор, јохи трн лехиа налазила су се иа зем;х,и у једиој ихушхци коју су назииали болиицОм, а у којој је блло осии тога јоих пет заробљеиика, од којих су се четворица налазила у агонххји без икакве иоиоћи. (Јстали заробљеиици су изји•вили, да шхкад нису ххххдели лекара. Г. ЈТрајс вели, да су бри- , таиске воЈие власти одмах дредузеле мере, да се цружм иоиоћ осгалии заробљеницима и изјављује, да Србији чиии част што су бугарскж заробљеххици у срххској војсци иаишли иа врло добро постуиање. Солун, 14 октобра. 11 ако Је протекао иесец даиа од како су иотдисали кониеицнју о прииирју, Бухари још иису ослоОодили наше заробљенике и иихериираие, као што су то били дужни учинмти. Бнглеске групе, које су ишле иут Штииа, среле су по свима стаиицама хруие сриских заро бљеника, који још увек иод стражом наоруасаних Бугара раде. Само један незнатан део заробљеиика и интернираних Бугари су ххустили кућама и они су моралн из иајудаљенијих крајева Бугарске, дешке и без икаквих средстава за живот, цросећп, да се потуцају докле су стигли до иаше граиице. Иротивно нзричиим проиисима Хашке Канвенције и најобичннјим обзирима човечности, Бугари су убили иеколико од ових мученика, иод нзговорон да су покушали побећи.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ СЛ КРФА. На даа 18 овог месеца све осоОље Министарства Грађевниа отпутовало је за Скопље. Племенитост Канађана Сриски Црвени Крст саопштава: "Од нашега Посланства Лондону добили смо нзвештај, да је Каиађаиски Црвенхх 'фст нослао раз-них ствари нашем Црвеном Крсту, за ххаше

|Че иад хвима своју "ирамду У мизу лажиих телехрама мз Беч 1— којима се хоће обманухм страни свнјет како сам цар Карло и аустријска влада помажу свему што оцеххљенс народностм овнЈех дана изводе — Један такав телеграм је саигдш/хио 'како Је бечка влада иредала аустроугарску рахну флоту у руке Југословенско? Народног ВмјеХ1а. То је, међугим потлуно лажно, Јср су побухвени југосдовенски морнарн — офнцирн и војници —сами ирисвојили ратие броове ухапсивши или отјеравши иезиатни броЈ официра ГБеиаца и :Д 1 ађара. један једиии брод није нао у руие југословеиа: то је крстарица "Бирибус нитис” која је на једаи још загонетан начин торпиљххрана и нотопљена и ако у тоие тренутку од н>е вишсахххје било ннка 1 ве опасностц 1П1 по СавезнхГке ни но нову југословенску флоту Тако исто својом саагом и вољом — а нс нристанком Беча и Деште — Југословеии су завладали и трииа делики нристаиишти^а Гијеком, Трстом и Пуљем. И из истих разлога да обмал свијет да унесу ннтриге— Беч и Дешта су неу.пешно покушалн да чак и умирућп нрпмене свОЈе сгаро ххаче ло уношења заводе и интрнге Али нм је и са једне и са друхе стране, на које се цнљало, дато Јасно на знање да су све те хшгриге ххровидне н узалудне

Ул а зак војводе Бојовића у српску престоницу. — Европска штампа о херојској улози Србије.

томе случају, Крал.евска Влада пе би ии тражила обавештења о њему. Неиотиуиост и неистннитост оваквог одговора бугарске владе уочмла јс р ек0 рд какав није позиат у истоодмах и саиа Света Стодица, 1

Српска војска забиљежвла је у својс славме аиале још једаи

који се њиме ниЈе могла задо вољити и која је, стога, предузела даља тражења • судбини скопљапског митрополита. Сви иапори Свете Стодице остали су, мпак, узалудии. Бугарска влада није хтела дати више ни каквих обавештења. На томе

Је ово данас.

нптање остало све до

ГЛАСОВИ ИЗ ДОМОВИНЕ.

АШНћ И КРФСКА ДЕКЛАРАЦИЈА. 11 о своме доласку, Г. Пашић ,е изјавћо редактору “Дел Мел азете” следећ*: 11 овлачеи.е Бугарске са б»,.1шта укииуло је једиу од по| .ледњих пренрека уједињењу југословена под династијом Карађорђевића а на основиКрфске уекларације. Уједихвење Срби ,е, Хрватске, Далмацнје, Сло сначке, Босие и Херцеговиие /лће један потпуно природан хигађај, који диктује јединство расе и језика. У ствари, Југословенн нису никад бжлп подељени. Вештачке препреке уједињењу, које су стављале страначке владе, нису никад цризнали заинтересов'ани народи. Таква упорност ннје могла годити дотичинм владама, а гешко Ке бити онима којм нису никад осетЈгли страначко угњетавахве да разумеју потпуно шта ће значити слобода за те народе, којл су дуго бжли угњетавани. Међутжм то је саао споредно пптање ако га упоредимо са огромним полжтпчким последицама, које ће произићи из уједињења. За југословенске народе отвориће се једна нова ера напретка. Далмацпја, са њеном обалом на Јадранском Мору, прулсиЈће Србији нзлаз на море, за којим је она тако дуго тежила, а наШИ ОДНОСИ Са прИ1*НСКНм цпрством, који су поткрепљени овим ужасним ратом, осжгураће нам слободне везе са целим светим. Јака и уједињена Србија, поред које ће са источне стране стајатн пржјатељска Румуншја и која ће Дупавом бити везана са Чехо-Словацима, сачињаваће најјачу препреку према амбицшјама централних снла ш учшниће крај немачком “Дранг нах Остен.”

Обновљење Србије мораће, разуме се, да задржи нашу пажњу за доста времена иосле рата. Могуће је, да ће под извесннм условима рат иматн н лзвесннх добрих резулата. Цад рушевинама, на х:оје ћемо наићи, подићи ћемо-лепшс и боље зграде. Подићи ће се лепше п боље снабдевене болннце, а у удаљеннм крајевнма, где их јс до сада мало било, моћи ће да се заведу трајне саинтарне установе. Нада Србије бнће и даље н.ена млада генерација. Благодарећи срдачном гостопримству наших Савезннка, хихадама српских младића васпитавају се сада у Крфу, у 11 аризу, у Риму, а на моје велико задовољство впдео сам да 400 Срба настављају своје студијс на старим универзнтетима у Оксфорду и Кембрнџу. Улаз: додир са другим народима мо же по Србију да пма огромни.ч последнца н да да ново обеле жје новој Србији, жоја ће се дићн над рушевинама старе и која су произишла из седам година ратоваља.”

НЕСТАНАК МИТРОИОЛИТА ВИћЕНТИЈА. У јсдном телеграму, у коие су саоиштења о разним злочииива и насиљима, које су Бухари извршили у Скопљу за х/реме своје 'окупације, наглашеио је да је РБегово Бисокопреосвештенство Вићентије. Мшрополит Скопљански “но свој" прилици убнјен између У рошевца и Гостххвара, када је сировођен пешке.” Ма хсодико да бп оваква је"па ирегиоставка била страшиа невероватна, када Сн се њоие чинила адузија на владавииу лха коха културног и цивилизоипак, није

у Србији, а у вредиослх од је-Ц аиш ' ак н п о мн.1 ИОН дннара. Ства- | ЈСЗ

УДРУЖЕНЕ СРПКИЊЕ У ЊУЈОРКУ. Добровољни прнлозн са села. ЕГо $2: Др. Гргић; по $1: И. Мнлосављевнћ, К. Димитријевић, Фамилнја Адамовић, Ннкола Пера^зић, Мајор Гаић, Ј. Дицитрнјевић, Велимир Србих.овнћ, Гавра Грунћ, Сима Лаиетин, М. Ковачеавић, В. Вуић, К. Башшхански, Павле X. Павловић, Милутиновић л Стан ковић, А. Бркил, Крста Томић. B. Шошо, Новакошић, Рада Марфковић; по 5оц.: Трбовић, ЈГ Поповић, Г. Милић, Костић, C. Цу)рнн, ђорђевић,. К. ђурншић, С. Самарџнћ; по 30Ц. : М. Петравић; по 2^ц.: Н. Н., Десанка Никол;ић. Ј. Србнновић, благајница.

СА ПОСВЕТЕ БАРЈАКА.

Срп. Д. Д. “хМнлош Обилнћ” бр. 261 СССС. у Ист Сг. Лујзу, Ил. посветило је своје друштвене барјаке 28. новембра о. г. у 11 сати пре подне гу Пољској" Хали. После освећења барјака обављена је парада уз нратњу музике. Чланови друштва бнли су у друштвеној унпформи. При пролазу кроз градске улпце ианга је повсрка бпла бурно поздрасљена од стране Амернкапаца. Поворка се је повраТпла у 1 сат п. п. у халу ђ. Храски где

ријм ратовања и нзазвала Је иово дивљехве чак и оиих који су зиали саква је чуда у стању та војска да ночмми. За иецуиих шест недјеља срдска војска је, идућж жз борбе у борбу, тукући се неуморно жз даиа у дам, допрла до Биограда. У тренутку када је друга српска арммја загазила у Босну, а југословенске трупс жзбжле пред Нодгорицу, славом увјенчана прва српска армија ушла је у престоницу Србије. Деве ? тнаестог октобра (1. новембра по новом) храбри војвода Нетар Бојовић, на челу својжх трупа, свечано је ушао у Бмоград засут клицањем, цвнјећем и сузама радости. Биоград, круна Југославије, који ее ни у дапима најтежих искушења није поколебао у вјери да ће српска војска до краја извести дјело за које је дала толике жртве, дочекао је своје ослобођехве истога дана када је у Заг ребу прокламовано уједињење цијелог нашег народа, када је Црна -Гора, грлећи југославенске труие, за увијек ушда у народиу зајединцу и када је црослављепи војвода Степа Степановић, ступајући на земл.иште Босне и Херцеговине, огласпо крај ропству и страдањииа каква није видјео ии ираш Средњи Вијек. Званични извјештај врховне команде Савезиичке Источне Војске, описујући невјероватне подвиге и јунаштва српске војске морао је напустнти хладнп тои комуникеја описујућв ријечкма пуним заноса ж дивљеља ! лакше и јаче држа.хи у ропств\ побједоноснн пут српскнх тл —■ — армнја: диом члаику од 3 ов. м-ца, овако поздравља ослобођење Београда: . “Ево гдје се Срби враћају у стари град Београд којм господари иад равницама СријеМа и Баната. Кроз два мјесеца -(6 јаиуара) бмће равио сто дваиаест ходииа од како су сриски устаници, предвођени дЈедом краља Детра 1 , освојили стару твђаву која је дотле Оила у рукама Турака. • Колико ли је родољуба са терасе, врта подигиутог над утврђењима што покривају стрме калимегданске иадиие, сањало о иародиом уједвњењу х о отвореиим путевима ка Истоку и Заиаду посматрајући унавску долииу, тај ве.1ики пут народа. Али је хабзбуршха моиархија затварала тај иут. И у скромиим кућама сриске престонице читаве генерације су промицале једна за другом, ■•овучеие у саме себе, гледпј>ћи у даљиии обећану земљ>, уздрхтавајући свакога иута када би се повела ријеч о правима и слободи свиЈета, раде..и одано на будућности коју ннкако нијесу могле сагледати. А данас, послије четири годиие претешких искушења, на непуиа два мјесеца пос.хије чувено! говора Виљема II који је Круповим радницима у Есену огласио да је са Србијом “свршено", побједоиосиа српска воЈска враћа се у Београд и иред њов је отворен хоризонт: нема више аустро-угарске монархнје. Каква одмазда за храбре војнике који су подлегли у повлачењ> 1915 године! Каква епоиеЈа за земљу од пет милиона душа! Из те мале земље ево гдје се рађа велики народ. Вијековима већ угњетачи Турци, Није мци и Мађари махцито су се трудили да поделе племена Словенског Југа да би нх такч

иара рп су упућене преко Лондона за ( олун и чим буду приспеле, .бразоваће се нарочити, одбор за поделу ти.\ ствари народу, који се налази у беди. Наш Црвенн Крст изјавно је депе1 ом своју најтоплпју захва'ност нлеменитим дародавцима за тако леп и обнлан поклон. Позив Нозивају се сви иаставиици стручних, средњих и основних школа, који се налазе на Крфу на војним или грађанским дужностима, да се по могућству, прнјаве још данас Миинстарству Просвете и Вера. На знање Позивају се сва г. г. официри, војни чпновницп и обвезпицн чиновннчког реда, којн су на Јоловању, а на принадлежности код Главне Војне Станице, да изволе Јдоћи у Интендантуру Станнце, ради хитног саопште1ва о њнховим прннадлежностима за време болокања. У отаџбпну. До сада је отпутовало за Србпју неколнко' бродова нашег света из Француске, Италнје, Швајцарске и са Крфа.

ЈУГОСЛОВЕНСКА ФЛОТА. Прнје него што се ослободи ла ЈугославнЈ'а је већ имала с»оју војску, приЈ'е пего што се ује динила и избила слободно на своје море, Југославија има већ своју ,флоту. Цијела ратпа мсрнарица бгхвше аустро-угарске мопархије налази се данас у .рукама југословенских мрнара који су је, преко Народнога Вијећа, ставили на расположеп.е Савезпицпма. Готово цијела аустро-угарска марииа састојала се из Југословена, поглавито Далматннаца, који никада нијесу крили с*оје народно расположење и који су због тога имали да. парочито од почетка овога рата, прођу кроз најтежа искушења. Позната је већ досољно мученичка смрт поморског капетана Хаџије који је стртјељан 'без икакве крнвице само зато што је Србин; позиато је да Ј'е по

ЗВЕРОВИ ДО КРАЈА. Ворд Прајс. кореспондент у британској војсцн у Маћедонији, послао је жалостан оппс "Страховитог скандала који се дешава пред самим вратнма бугарске владе, а који даје један страшан доказ о иржњи Бугара према Србима.” Прилпком лпчне посете, кој'у је г. Прајс учиппо у заробљеничком логорукод Софије, на радомирском путу, он је констатовао следеће:. На једном блатишту од три хектара били су группсани као етадо српски заробл.еници, којих је, било три хиљаде, шест стотипа интерниранчх ^ Грка као и пекоДико Руса п стотине педесет мрнара Југо- пошто је он — тако Ј'е тврдила Француза. Французи су ималн словена стављено у затвор ж софнска влада—папустио Схо-

авшш Бугара. Страшно је, доиста, и претпоставнти, да се ме ђу данашљим народнма цивидизоване Европе мох'у наћп ј'6ш народн, чијн су предстаници сиособнн, да на овако грозан начнн поступају са је дним највећнм црквеним великодостојииком. Та претпоставка постаје још страшиија и ГЈ.озннца, кад, се односи на поступаље према црквеном великодостојнику од страие народа, који, по спољашљем свом обеежју, прнпада нсгој цркви, коој и тај влликсдостојник. Страшно је да се такав једап елпкодостојник иагони да иде пешице из једиог места у друго/ За европскн културан свет м такво поступање је непојмљио и несхватљиво. И само такво поступаље мора код сваког културног човека изазвати одвратност и гнушаље према индвидуама, способнпм да чине п такве нискости. Еолико тек гнушаља, одвратности и запрепашћехва мора изазвати крвннчко и мучко убиство, извршено над једном тако високом духовном личношћу! II зато што је тај факат тако страшан и ужасаи, потребно е да буде изближе испитаи и утврђен. Званичних података о томе, да је Његово Внсокопреосветенство Внћентије убијен, за сад још нема, алп има пуно фетпоставкп, које цају права на закључке о најгорој судбии митрополитовој. По изласку из отаџбине, Крал.е вска Влада је желела да се обавести н о судбнни свих наших духовних лица, која су остала у СрбиЈ'и, окуппраној од стране Бугара. За посредоваље о добпЈ’ању тих обавештеља умољена је римска Света Столица, оја се тој молбн врло љубазно п врло радо одазвала. Међу лицима, о чи јој су судбини тражена обавегптеља, налазпло се и име митрополита Вићентија. На тракеље обавештеља, бугарска влада је у то време за свако лице посебице дала извеснпх обавепгтеља. Само за митрополпга Впћентија бу-

рсч о вла- ‘се после кратКог бдмора почело

сакупљатл доброшољне прилоге 1:ао што следи: ГГо $105: Стево Лукшћ, кум српског барЈ'ака; по $50: ђуро Лућ/пћ, к>’м амернч|Ког барјака; по $30: Петар Рогуља; по $15: Мпле Милетић, Никола Црнић Т1п $20: Д. Д. “Александар Карађорђевић” бр. 1Г7 СНСС. из Ма дисон, Ил.; по $и: Мија Станојев, Јово ГГочуча, Стево Гап ић, Р.аде СтоЈ’ановић, Велимпр Радмжловић; по $ш: Јово Брзпћ,--ђорђцја Стајннћ, Јоспп Ба лог, Стоја« Драгић, Игњатија

четком ове годипе у тој ([лоти гарска влада је тада одговориизбила буна и да ј'е преко три ла, да о љему нема података,

Дабић, Јефто БЈелић, Остоја Чворак, Милован Шипов, Илнја Почуча, ТеЧно Мншчевнћ. ТаикоКук, кроЈ'ач, Стево Ши.кић по $8.50: Марпј’а Стојаповић; по $7: Јела Дратић; по $12: Мнрко Крнвокућа; по $5.50ГГетра Радмилог.ић; .по $5: Миле хтосић, Лазо Теппћ, Јаков Мплпчевић, Милан Ољача, Нпклоа Бралић; по $7: Цвета Неиадић ; по $5 : Станко БГароида; по $2: Васо Стој|ко«нћ, Р. И. Цудлам, Т. Петровић, Вељко Металовић, Мплош Вукмиров>1ћ, Стево Стојновпћ. Јово Дра гпћ, Љуба Мпхшичевић; по $1: ћ!арија ВуЈ‘новић, Марнја Плисић; по $2: 'Ннкола Јерковнћ, Лхубо Металовпћ, Стево Тадеј. Ивица Брмболпћ, Гђа. Нешић, пџ $1 : Марко Берхгћ, Јово Бјелић, Паво Стојаноитхћ; по $5: 1 Гпм Шваб, Ни1к(ола ГГерлина; по $1: Тефто КовЈ‘анић, Бабо Блажевнћ; по 5 °Ч- : Макрвија Кпвјанић; по $10: Петар Нпколић; по $2: Симо ђукаловић. Свнма дароваоцпиа нека Ј‘е хвала од стране на)ш|ес Друннтпа а особшга хвала Друттву “Алек саидар Карађорђевић” бр. 117 ;П Мадисон, Ил. Још једном захваљујемо свима и молимо сваког брата којп је прплсжио дар а иије м>" име иЗашло случајно, да се јави на ниже потписане. Петар Рогуља, председнпк, Јово Почуча, тај’пик.,

“Прва српска армија којој Је врипала част да уђе у Бжоград (вели се у томе комуникеју) чествовала је у свима борбама, проднрући без престанка и одмора, увххјек у додиру са непржјатељем кога је држала за гушу, врло често рђаво снабдједена храпом, алж не осјећајући џи глад ни умор и гоњена вјечкто иапрнјсд свој'ом вољом да побпједи по сваку цијену. Пратећи је савезничке трупе .у учиниле пајвеће напоре само да би постигле задатак који жм је био повјерен: уништење заједничкога непријатеља.” јско једннство. — Побједа треПариски “Тан” у своме уво- ба да

И сви ти експлоататори народа нашли су се уједпљени пропп једне храбре расе која је волела хезависност и која није хтела аборавити свој'у прошлост. Пораз Њемачке и распад Ау стро-Угарске треба да означе за увијек крај тога одвратнога система. Јер када је толпко људи убијено у одбрани пранг. народа и у борби за трајни и; иико.неће хијети њити ће моћ. ма у којем куту Европе одржа ти полнтпцх" пнтрпга II ОТ"-'Г. чина јер бн то 'нензбје;г 1 х вело до новпх сукоба. ЗаЈ'еднички претнљена стра дања запечатила су југослопен

га крунише.

ИЗЈАВА П0Д0ДБ0РА „ПРОСВЈЕТЕ” У ЧИКАГУ.

Поводом нај.новнјих догађаја ј назови трзавица које су избиле на толнку повргаину у авдаган.ој на(ш(ој јавностп, да су иросто несиосне, нашто се људп, којил су почели да уносе те немиле трзажице у нашлу ПросвЈ'ету, са тпм : што је свешт. г. Матпја Стијачнћ из Ст. Лујза дао изјаврп у неколико задњих бројепа “Ам. Србобрана’’ да он гепералио заступа “Про6вЈ'егу” на чикашком конгресу. Нама нису потребие те свађе, да ступају у Просвјету. Проспјетк је задаћа: т,а ради, а не да уносн икакве спађе у свој племенити рад, који она има да абавља без икаквнх странака. Ако је г. Маткја Стијачић добпо мандат и псверење од Пододбора из Ст. Лујза, њему не одузимл.е ш<ко то право, да у име истог говори, ннти то пра во нко море да задрлои, на мислнмо: да исто тажо он нема пра ва да говори мспред друпих Ппдодбора, а иајмање пспред Пододбора у Чикагу. Ако је г. Матија СттцачЦћ истинити при ■атерк Просвјете. то он неће ни чнннтн. За то се Пододбор Про свјете (у Чнкагу потпуно ограђује пзјаве г. Матије Стијачпћа. Тако псто сваких покушаја ма од куд оии долазили, да се ГТрасвјета увлаччг п у какве нове или старе трзавице, Јер пх Просвјета лпје ни почињала, нити ђе пх потпомагатп ни довршашати, Ј'ер она 'има и ипаче а.ога преппсијег рада, него тога, којтт Јој' се хође злонамјерно да натури, ако се пак хоће да се искажу нехе жеље нашег жа-

кро

рода из Херцег : —Боспе. Просвјету. Просвјета је доказала својп« • радом п гласом, да је вазда б ла за Српство и Срб" : -.- н т. тааова остаје за нав;■ • То ј‘< даказала и овч1х дана. када !е послала свој меморапдл '■> ч.хад Сј. Држава и владама Счпезч • ка у коме је рекла: да ка т ег. >р чки трзжи уједпњен-е типо замаља са Србнјом. Црн м Г ром н осталнм ј-утослопенск"-• покрајкнама у Једну једнпс пу л иераздвојну државу. оп з давајућн то' жртвама св а • рода. Надамо се да ђе ово исто у ниги и прп томе остати и в други Пододбори “ПросвЈг-р" V Амерпци. ПросвЈ'еза је Просвјета а чкакав патент поједннаиа. Ока има своЈ'е предпостављене у Ег ропи, кој’и пма највишве право ,да заступа Просвјету. а то је п.е зип Главни Одбор. Оволико ради расветлеи.а саме стварн, ие желећи нгекакве даље полемике. За Пододбор “Просвјсте'’ у Чпкагу Јефто Говедарпца. предсетппк Јован Т. Атељевпћ, тај п јг *. Лр бр. 261 •

ПОЗИВ.

Срп. Д. Д. “Гусле” бр. 203 С' ССС. у Ди Калб, Ил., иозива своје чланове, да изволе приоус твоаатн глатнОЈ' годипгњој седпици, која ће се одржаги у недељу 28. децембра о. г. на којој ђе сб биратж нова друттвенж управа за 1919. годину. СпасоЈ'е Васковић, председ. ђорђе Памучпна, тајнжк.