Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

15

Разлика се ова још боље примећава, кад се узме. у обвир, да је у првом и другоме перијоду Србија била територијално и по броју становника мања, дочим је у трећем перијоду добијањем ново-ослобођених крајева постала и територијално и бројно већа. У првоме п другоме перијоду није имала никаквих техничких комуникација, дочим је у трећем имала. Ове ово кад сеувме у обзир, Орбија је у гајењу свиња у задњем перијоду два пута слабија, него ли је у предзадњем перијоду била, а преко три пута слабија од задњег перијода, да _ се природно развијала. Кад се узму у обвир све повољштине, које је задњи перијод имао и да је био правилан развој тога перијода, тај је перијод трепао да покаже најмање 10-милијона комада извова. Да је Србија дошла до тога природнога броја, она не би од пољских производа имала шта извовити, све би утрошила на храну свиња.

Мирне душе и мирне савести може се тврдити, да је Орбита у задњем перијоду изгубила најмање-6 милона угојених свиња. Ако се просечно рачуна комад сомо по 100 динара, то би онда износило 600 милијона динара, а гласом статистике Орбија је за исти перијод за сву павозну храну добила 206,457.172 динара! Даклен разлика. је око 400 милијона, шт) их народ и земља, изгуби!“

Живот и у опште егзистендија Краљ. Србије вависи од извоза стоке. Свестрани њезини услови упућују је на тај производ и кадгод је недаћа била у овоме производу, ту недаћу је осетила читава земља и материјално и морално. У свима годинама овај производ преставља половину укупних извозних производа, коме се у земљи не може апсолутно наћи никакве примене, он се мора извовити. И скоро бав тај шроизвод извожен је у АуетроУгар., не можда, што је безусловно тако морало бити, не-_ го што ве то уобичајило и до данас тако остало, јер се није о томе размишљало. КЕ

(Србија је извезла у Аусгро-Угар. волова и бикова 5 56.488 ком, и свиња које дебелих, које пољудебелих 18.648 _„ Ово је скоро читава количина, коју је имала, Србија, те године за извоз.