Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

— Говподо! Две државе кад склапају уговор, нису ништа ~ друго, већ два трговца, који међу собом склапају какав _трговинеки уговор. Што је пак који од ових двају трговаца боље схватио се60), а нарочито толомсај свога салговорника, у толико ће тај при склапању уговора боље проћи. Познати пријатеља или непријатеља, са којим је неко упућен да живи —- јесте прва, најглавнија п излазна тачка, која судбоносно делује на читав даљи одношај. - Данас је скоро ошште мњење, да је Србија са својим извозом упућена на Аустро-Угарску и да Србија у опште живи од Аустро-Угарске. Није, господо! Ко то мисли, он се вара! На против, ви ћете се уверити, да Аустро-Угарска црпе своју егзистенцију са Балкана, _ где Србија долави на првоме месту.

Према томе нужно је да с: докаже: 1. Да ли Аустро-Угарска потребује онеб српеке извов"не производе, који се у њу увозе или не» | Да ли Србија имаде ва те своје артикле и друге пијаце, осим Аустро-Угарске или нер 8. Да ли је могуће, да Србија, 1048 и другим извовним путем или нег

Кад се буду ова три питања темељито расправија, тада ће положај Србије према Аустро-Угарској посве други вид добити.

Шре но што ли пређем на саму ствар, нужно је још п ово да споменем: моја је намера, да ово трговинско питање заинтересује нат трговачки свет. Интересовање пак појављује се само онда, када је у човечијој души јасан појам о ономе, ва што хоће да се интересује. Јаван појам ве добија равумевањем ствари. О тога, господо, пуштам право дискувије т. ј. сваки од господе може ставити питање о ономе, што му није јасно, или о ономе што мисли да је неизведиво; вамо молим, да се са питањима строго огра= ничи на предмет о коме се предаје.

(Ово што ћу да говорим, израдио сам по службеним статистичким подацима разних држава за задњих 10 година. Ради јасноће, као модел увећу годину 1900. Таје година за српеки извоз била једна од најслабијих.

Те године увевла је Србија укупно предмета у вредности 54,02(.228 дин; од тога отпада на Аустр.-УГ.