Српска књижевна задруга у 1899. години : годишњи извештај

- Хху

пре би се сваки могао послужити којим писцем историје књижевности, а никако овом студијом о Лази Лазаревићу. Даље имам напоменути да је задатак Задруге да популарише, т. Ј. да изда и какву популарну Ењигу. Ако је ишта за популарисање, онда заиста, „Воће мн дрвеће“ није за то; јер ево шта сам писац вели за то дело. Он вели: „Целокупно дело под овим именом (Воћке и Воће) понуђено је било још пре четири године Фонду Илије М. Коларда, али га овај није примио, и ако је стручно мишљење било повољно, за то што се нашло да би трошкови око штампања, књиге и израде слика били сувише велики, и што је дело у оквиру школскога упбеника.“ Господо, КЕњижевна Задруга не штампа школске уџбенике. А ако буде радила овако, нека вас не изненади и каква: Физика, Хемија и т. д. Има страна са 67 латинских имена која нису ни за сељака ни за грађанина ни за чиновника ни за учитеља. Писац је тои написао као упбеник. Кад хоће нешто да се популарише, онда се питаопу не сме дати ништа да он у то може сумњати. Ако му се да нешто што би га доводило у сумњу, онда то није популарисање. него стављање у искушење. Тиче се књижевног рада и овај посаб. Могу да приметим да је писац овај свој спис израдио на основу књиге: Напађисћ Фет Ођаб ки ит, коју

је написао Никола Гоше и на основу других стра-

них извора. Гоше је ту књигу писао за своје ђаке, а овај опет за своје ђаке, и то је Задруга узела и штампала ! ;

Реч је сада о Змајевим песмама. Ја сам лањеске године приметио и био сам одбијен, кад сам казао: да не треба штампати све песме Змајеве, него да треба направити избор међу њима; јер их има које Нису за депу, а има их неколико које су без трајне вредности. — Мање је говорено о овоме са јавне стране. Један је реферат изишао у „Бранкову Колу“ и још неки по другим листовима. Мене је збиља пријатно изненадило кад сам видео да они не раде оно што сам ја напоменуо: али у овом издању има много