Српска књижевна задруга у 1899. години : годишњи извештај

—– –

(бе =

ХХУЦ

се клони од ових погрешака, кад буде Задруга издавала дечју књигу дмајевих песама, нека гледа да је изда у лепшем издању. За тај циљ може позвати кога српскога сликара и платити му коју стотину или хиљаду динара, па да се све то лепо уради. Сем тога нека Задруга не тражи никаквога посредника између деце и Змаја, него нека остане без предговора. То бих имао казати о извештају Књижевне Задруге; пошто ми је забрањено друго што год говорити, то задржавам право за другу прилику.

Председник. Има реч г. Живојин Дачић.

Ж. 0. Дачић. Ја ћу се задржати на другој једној ствари.

Поред тога што су задругари у минулој години добили од Српске Књижевне Задруге седам лепих ењига редовнога кола и шест књита Забавника, Задругина је управа учинила и оглед с ванредним издањима, давши задругарима Дечје песме Змајеве и Српекукњигу Стојана Новаковића. Велики успех, постигпут овим двема књигама ванредног издања, показује да је управа Српске Књижевне Задруге, излајући ванредна издања, пошла правим путем, којим треба и у будуће да иде. Али у напред Задругина ће управа морати да обраћа све већу и већу пажњу ванредним издањима. 'ога ради и мислим, да нећу логрешити, ако овом приликом изнесем једну мисао, 0 којој би управа Српске Књижевне Задруге могла промислити, па је и примити, ако нађе да јена своме месту.

Ја мислим да би у ванредним издањима Српске Књижевне Задруге требало да буду у првом реду књите за народ.

У нас још нема књига, које би биле нарочито подешене за прост народ и ако су нам овакве књиге врло потребне. Истина је, Матица Српска издаје из задужбине Петра Коњовића „Књиге за народ“, али ове књиге тешко могу поднети за оно, чему су намењене. Пољопривредне поуке, које у засебним издањима, с времена на време, издаје наше министарство народне привреде, такођер нису за прост народ, већ за учитеље народних школа и школоване пољопри-