Српска књижевна задруга у 1899. години : годишњи извештај

—=--

ЈРТО0

сарадника: уграбила је чланове добротворе: Јована, Ристића, пређашњега краљевскога намесника, браћу. Димитрија и Светозара Стаменковића, трговце београдске, Регину Јелишеву, учитељицу у Београду, архимандрита Нићисора Дучића. Омрт је уграбила дадругина књижевнога радника, Владу Јовановића, професора у пенсији, уграбила је заузимљиве поверснике: Јанићија. Путниковића, свештеника у Коларима, п Михаила Милошевића, срескога начелника у Великом Градишту. Управа моли скупштину да устајањем одамо пошту покојницима п да речемо: Вечан им спомен међу задругарима и свим Србима. (Скупштина устаје и одазива се: Вечан им спомев).

Председник. Молим вас, господо, чули сте извештај управин о прегледу рачуна. Чули сте и извештај административни за прошлу годину. Шитам скупштину : је ли задовољна прочитаним извештајем, одобрава ли покавани преглед рачуна за прошлу годину, и даје ли разрешницу управи за вођење материјалне

"гране Задругиних пословаг — (Шрима се.)

Је ли ко противан да се управи да разрешница за материјалну страну Задругина рада у прошлој годиниг — (Није.)

Сад прелазимо на пету тачку дневнога реда.

По „Правилима“ предвиђено је: да се она г. 7. певереници, који се нарочито буду показали вредни у прикупљању што већег броја чланова, одликују нарочитим екуптинеским признањем или и избором за чланове добротворе, т.ј. да им се једном за свагда, као и осталим добротворима, призна право да добивају издања Задругина, повеље и т. д. Молим г. тајника, да о томе прочита формулисан предлог скупштини

Љуба Јовановић. Чита: Према чл. 17. друштвених правила управа има част предложити екупштини да прогласи ва чланове добротворе у име нарочитога признања ову господу: Јована Воркапића, катихету у Петрињи, који је за 5 година скупио 201 задругара ; Љубомира Јојића, учитеља у Пироту, који је за 4 године скупио 800 задругара; Џетра Бојо-