Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

170

3. — 1748. умро је, у Паризу, Анселмо Бандург, Србин Дубровчанин, велики научник, члан Француске Академије Наука: написао је одлично дело о париградским старинама, превео је на латински многе византијске писце. — 1878. српски је владалац ушао први пут у ослобођени Ниш.

4.—1485. зетски господар Иван Црнојевић основа. на Цетињу манастир св. Богородице. — 1881. рођен је, у Крагујевцу, Др. ован Ристић, државник и књижевни радник: био је кнежевски и краљевски намесник, више пута министар председник; радио је на најновијој српској историји („Спољашњи одношаји кнежевине Србије“ и „Дипломатска историја Србије“) и био је председник Српске Краљевске Академије. — 1848. рођен је, у селу ПШетници, у округу ваљевском, „Љубомир Ковачевић, научник, прави члан Српске Краљевске Академије: ради поглавито на историји српскога народа; у Ти ПЛ! редовном колу књига Српске Књижевне Задруге изишле су Ги ШП свеска „Историје срлског народа,“ коју је Ковачевић написао с академиком Љуб. Јовановићем. — 1894. умро је Шрока ЛГиладиновић, просветни добротвор : оставио је 10.000 Фор. Матици Српској, да се из дохотка школује по један ученик у гимназији и један у медицини.

5. — 1524. умро је Марко Марулић, Оплећанин, научник и песник: он је од далматинских песника први почео са успехом певати народним језиком ; писао је поглавито побожне песме и приказања. — 1864. умро је Коста Руварац, књижевни критичар и приповедач: његова приповетка „Карловачки ђак“ штампана је у четвртом редовном колу књига Орп. Књижевне Задруге, у збирци „Низ старијих приповедака“. — 1878. умро је, у Шапцу, Илија Марковић, народни првак и борац у првом и другом устанку за ослобођење.

6.—1488. умро је, у Бечу, војвода Стеван «Јакшић, велики јунак у борбама, које је српски народ водио с Турцима, после пропасти српске деспотовине. — 1821. умро је, у Млецима, Лавле Соларић, књижевни радник: био је најближи последник Доситија Обрадовића у нашој књижевности. — 1880. умро је, у Новоме Саду,