Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

190

.

наших народних умотворина: преводила је на немачки језик наше народне песме. — 1876. устаници у Босни, после крвавога боја од пуних пет часова, савладаше Турке код Рисовца у Босанској Крајини.

2. — 1810. погибе, у Шапцу, војвода Милоје Шетровић, народни првак у првом устанку за ослобођење. — 1854. умро је, у Неготину, Доситије Новаковић, први неготински владика: мното је радио да се Тимочка Крајина придружи Србији. — 1900. умро је, у Београду, потпуковник Паја Шутник, добар војник велики родољуб. Е

8. — 1278. острво Хвар у српскоме Приморју покори се Млечићима, да би на тај начин добило одбране од омишких гусара. |

4. — 1778. рођен је Тома Костић (Хећим Тома), видар: у устанку за ослобођење чинио је лепе услуге своме народу, видајући рањене и болесне устанике. 1848. рођен је др. Карло Затрадник, Чех по народности, знатан хрватски математичар.

5. — 1868. умро је, у манастиру св. Романа, од ране добивене у боју на Делитраду, „Лика Капетан, основалац српскога шанца на Делиграду, добар јунак у првоме устанку за' ослобођење. — 1814. рођен је, у Брибиру, у хрватском приморју, испод Велебита, др. Јосиф Панчић, прослављени научник и до сада у нас најбољи радник на природним наукама, прави члан Српске Краљевске Академије: са највећим успехом је радио на ботаници. — 1865. умро је, у Будиму, Хорнелије Станковић, до сада први музичар у Српству.

6. — 1825. рођен је, у Новоме Саду, Бура Даничић, одличан зналац српскога и словенских језика, прослављени наш научник и просветни и књижевни радник („Рат за српски језик и правопис“, „Српска синтакса“, „Облици језика српског“, „Рјечник из књижевних старина српских“, „Историја облика“, „Основе“,

„Коријени“ и др.. — 1867. Турци предадоше кнезу Михаилу градове у Србији. — 1869. умро је, у Ужицу,

Илија Неранџић, просветни добротвор : све своје имање оставио је школама у Ужицу, Требињу (у Херцеговини) и на Цетињу.