Српска књижевна задруга у 1901. години : годишњи извештај

Х

поветке С. Матавуља, приповетке Св. Ранковића, „Светле слике“ Драгутина Илића, збирка чланака Св. Вуловића. из историје српске књижевности, речник необичних речи у писаца „славено-серпскога“ времена, наставак „Историје српскога народа“.

Да би се знало које списе из старије и новије српске књижевности мисли управа првенствено издаваљи у даљим годинама, уз овај се извештај прилаже засебно одштамшани „Нацрт програма за издавање српеких писаца, старих и нових“. Управина је жеља да тај нацрт, који није нипошто дефинитиван рад, проучи што већи број задругара, па да своје напомене или п жеље саошште управи прво на конференцији коју ће управа сазвати у току месеца септембра у Београду, па друго, коме буде згодније, писменим путем пре или после тога. Тада ће се, према добивеним обавештењима, наново претресати сав нацрт, и онда ће се коначно утврдити програм кога ће се управа Задругина, без обзира на личне промене, стално држати у свом раду.

Прошла година Задругина рада донела је читаоцима и две књиге „Забавника“. У једној је штампана четврта књига „Рата и мира“ 4. Н. Толетога у преводу М. Ђ. Глишића а у другој друга књига „Давида Коперфилда“ Ч. Дикенса у преводу Драгомира М. Јанковића. Тим су завршена оба та знаменита романа.

Управа је мислила дати претплатницима „забавника“ и трећу књигу: „Изабране приповетке“ А. Додета у преводу Душана 4. Бокића, али је од те одлуке морала одустати услед спорога притицања „дЗабавникове“ претплате, о чем ће бити општрнијега говора данас на другоме месту. Ипак су две издане књиге „Забавникове“ изнеле 57:/5 табака, а то је само 2'/2 табака мање него што је читаоцима обећано при покретању овога низа издања.

Ва доцније књиге „Забавникове“ остају намењени романи „Чекић и наковањ“ Ф. Шпилхагена, у преводу с немачкога, и „Огњем и мачем“, Х. Ојенкијевића, у преводу е пољскога.