Српска књижевна задруга у 1901. години : годишњи извештај

ХЕХ

и продаје „забавника“, дуга у вредности 1.964 динара и капитала у магазину Задругину, где има 13.052 књиге, које кад се цене само са по 1'40 вреде преко 18.000 динара. Треба дакле само чекати, па данашњи новчани мањак накнадити продајом књига, јер се старе књиге „Забавникове“ непрестано траже, тако да данас н. пр. од Итове „Богородичне Цркве“ штампане у 5000 примерака немамо више ни једног примерка. Па ипак, од смањивања показанога мањка (наплатом дуга и продајом „Забавникових“ књига) зависиће даље управине одлуке 9 палажењу „оабавника“.

Да се дакле то излажење што пре настави, као п у отште да се настави досадашње напредовање Задругино, треба нам се надати) у читаоце и у поверенике Задругине. Повереници су, као што је управа и до сад имала прилике много пута казати, главни чинилац материјалне снаге Задругине. Управа и ове године предлаже екупштини да се нарочито одуже некој господи повереницима који су се највише истакли успешним радом за Задругу, а на овоме месту сматра за дужност посебно захвалити оној господи међу њима који су помогли да се Х коло што брже и за Задругу што подесније разашље многим повереницима и задругарима по удаљенијим местима. На првом месту захваљује Т. (Оветозару Обрадовићу, професору у Нишу, и г. Отеви Живковићу, царинику у Радујевцу а тако исто г.т. Андри Отојићевићу, среском начелнику у Шапцу, Васи Живковићу, протођакону у Пожаревцу, Владимиру Илићу адвокату у Шапшу, Владимиру Пешићу, свештенику у Марковцу, Димитрију Трандафиловићу, благајнику штедионице у Лесковцу, Димитрију Тричковићу, професору у Чачку, Дратиши Лапчевићу, књижару у Пожези, Боки Јовановићу, учитељу у Параћину, Јовану Молнару, књижару у Ваљеву, Лазару Нешићу, среском начелнику у Јатодини, Марку Јовановићу, свештенику у Аранђеловцу, Милошу Миленовићу, учитељу у Зајечару, Михаилу Срећковићу, свештенику у Крагујевцу, Панти Ђукићу, потпоручнику у Ужицу, Оветиславу Огњановићу, судском

Бе