Српска књижевна задруга у 1901. години : годишњи извештај

У

Али, да услуга буде потпунија, да књиге не буду само предане у руке читаоцу, него да још буде уклоњено што више оних сметња њихову разумевању, које је за многога данашњега читаоца подигло време кад је које од ових дела написано или покрајина или књижевни правац у којима су поникли, настављено је у овом колу, само у много већој мери, оно што се у ранијим почело, те су све четири књиге ранијих писаца опремљене, предговорима или тумачењима текста, тако, како ће свакако бити и лакше корисније читање. То су пре Задругиних издања биле само усамљене појаве у срп ској књижевности, а сад се Задругина управа стара да то у нашим издањима постане правило.

Десето је коло, као и сва ранија, једном својом књигом пресадило у српску књижевност и једно чувено дело из туђе књижевности. То је Балзаков роман „ Чича · Горијо“, значајан колико сам по себи и по многим 01личним песничким особинама и по таленту којим је написано, толико и по томе што му је писац — Балзак који је имао онаки значај за развиће модернога романа не само у Француској него у целој Јевропи. Управа се нада да овим преводом није само обогаћена српска преводна књижевност, него и да је задругарима пружена лепа и пријатна забава.

Али сем Балзакова романа, ово је коло пресадило у нас још једно дело светскога гласа. То је знаменита аутобиографија: „кивот“ Франклинов, а Франклин је, на жалост, исто као и Балзак, до сад као писац врло мало био познат српском свету. Његов је „ћивот“ изашао у овом десетом колу, да пружи задругарима, порел оне поуке коју им пружа онако издање Вујићева „Шу тешествија по Сербији“, још једну књигу оне поуке коју предвиђају Задругина правила. Ту има не само поуке о догађајима и приликама о којима се прича, него још више красних примера, посредних и непосредних савета и поука моралних о животу човекову, тако да ће овај „Ивот“ достојно наставити оно што се за тај део програма