Српска књижевна задруга у 1906. години : годишњи извештај

26

тих страних одличних дела и нису још за ону широку читалачку публику, којој Задруга намењује своја редовна издања, или су сувише обимна за редовна издања. Тога ради је пре скоро 10 година и покренут „Забавник“, па је после обустављен, јер се није исплаћивао. Али ако би се његову издавању поклонила боља пажња него ли пређе: ако би се увела већа штедња у свима трошковима око њега, издавала само читава дела уједно, а не цепкала на свеске, штампало само нешто више него што се повереници обвежу растурити у први мах, поклонила што већа пажња администровању, избегле велике вересије, а вршила што већа агитација помоћу агитациснога одбора ван управе од наших вреднијих повереница или истакнутијих чланица, којима је у првоме реду и намењен — „Забавник“ би несумњиво могао рачунати на 2.500 до 3.000 претплатника, колико би било довољно да се исплати. Поновно покретање „Забавника“ тражили су многи од оних који су одговорили на Задругину анкету, а траже га и многи задругари. Управа ће се о томе посаветовати јоши с повереницима, који су најпозванији да кажу, колико ће примерака моћи сигурно продавати, те ће према тим одговорима донети коначну одлуку о овоме послу. Међутим је управа жељна о томе чути и мишљење данашње скупштине. — Задруга у току године често пута има потребе, да се расписима и порукама обрати свима својим повереницима, а сваке године дужна је штампати извештај о своме раду, о раду скупштина и именик и регистар задругара. На све то иде доста новаца, па ипак веза између Задруге и љених повереника и задругара није онако жива, како би требало да је, ако се хоће велики одзив. Уз то многи наши дневни листови у последње време, због споразума њихова о наплаћивању свих објава, не отварају више своје ступце Задрузи као првих година њена живота, када су сви листови штам-

Кит