Српска независност

'славк II да шЈобије заједно са својо .н иаством небесно свагда радосно и бесконачно царство. Да ли можс еиископ Мојсеј после опога. што смо у прошлом броју изнели, коме год показати ову диилому, која му служи за доказ да је правоелавии епиекоп?! ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ/1ЕД Аустро-угарска штампа једнако се бави питањем. ко ће ее поставити за минпстра спољвпх послова. Немачка странка која је у онозицији нротив садашље владе. радује се и еамој могучности, да ће гроф Андраши заузети најважшгје место у аустро-угарској монархији, јер се нада да ће у том елучају наступнти промена у унутрашњој политици т. ј. да ће садањн „словенски" кабинет грофа ТаФеја морати одстуиитн н начинити места уставоверном немачком мннистаретву. Чешки лнстови, који се такође много баве том истом могучношћу, не плаше се нн мало Андрашија. и тврде као извесно да би и сам Андраши . кад би се примио министарства, морао водити рачуна о данашњој нолитичкој снтуацнјн. која је тако корена ухватила, да је нн снага Андрашнјева ннје у стању нореметити. У опште се у чешкнм п нреколитавским круговима мисли. да се упражњено место минпстра спо.ђних нослова неће тако брзо попунитн, бар док се будући мннистар претходно не споразуме са председницнма мннистарства. гроФом ТаФејом и Тисом. — У лтарској делегацији прешао је Аалајн сасвим олако нреко посетс крал>а Умберта. напоменувшн просто да је овај састанак нскл.учиво од користи Италијп. пошто Аустро-Угарска нити се нлаши ниги што може очекиваги од те крал>евнне. Мора бити да крал, Умберто није задово .Ђио бечке политичке кругове и да састанак владалаца није био баш најискренији. кад је и сам цар аустријски, у ирогласу своме делегацијама. нашао за умесно, да нн једном речи не спомиње тога састанка. Свакако су ове цојаве зна-

чајне, и као што јс сасвим природно, изазвале су на двору римском и у народу нталијанском такво рђаво расположеље ирема Аустро-Угарској, да је уиравник аустријског миШ1старства снољних иосдова морао италнјанском носланику у Вечу давати објашнења, да, колико толико, ушфн и стиша јавно мишљење владе и народа италнјапског. — Поуздано се иоговара у евој штамни евронској да ће кнез Визмарк, усљед неповољпог резултата последњих избора, одступити. Та вест оснива се на самој изјави Бизмарковој. коме је одсудна намера да ее повуче у приватан живот. Видећемо је ли то његова збиља и хоће ли га цар немачки тако лако ирегоретн. * — Пештански лиет „Еђетертеш 1, гласило крајње опозпцнје угарске, има доиис из Рима о састанку краља Умберта са ћесарем у Вечу. Доиисник уверава. да је један члан коморе, најбољп нрнјатељ министра нредеедника Депретпса , казао: „краљ Умберто није хгео да нутује у Веч. ал' се на то склонио кад му је Њ. Вел. Фрања Јосиф четир или пет нута сам иисао и жнво замолио да дође". Допиеник даље велн: „Аустро-Угарска хоће да има слободну руку на истоку, особито у Арбанији, где је уплив италијански велнк. Да би то ностигла, она се не би дуго скањивала да жртвује један део Тирола (Италији)". Наравно је, да остали аустро-угарски листови поричу тај план, као шго га норнче, у опште, и г. Калаји пред угарском делегацијом. Свакојако је значајно да се онако мисли у Риму у владипим круговима те ће на послетку бнти: .једно крчмар. ^руго нијаница! — Из Царнграда јављају, да се спрема за Едем-пашу, турског по| сланика у Вечу, иодробна ннструкцпја у погледу евезе сраске железнице са осталим источнпм пругама. Порта ће. веле. тражити да се измене одредбе о турској поштанској ! служби на новим пругама. Она нрима ноднзање мећународних станица ; рад упрошћења царннског и иоли-

цајеког иоступка, ал' Едем паши се наређује да пагласи да конвешшја што је Аустрија нредлаже даје тој царевини сувише лрава на мешаље и утицаље. „II. Лојд и на то нримећује, да је главна ствар, да се Порта еклони на везу код Враље и Белове. Но да ли ће о томе бити сномена у инструкцији цариградској, о том нема разговора. ИЗ ЛИСТОВА српсзсих „Српско Коло" доноеи нод насловом „Београдска влада и срнски митронолитовај чланак: „Скоро није нала међу нас вест, која би нас више нзненадити и зачудити могла, као што је ова: да је српска влада скинула. — или као што гласи телеграм у једном овдашљем лиету, абацила београдског архијенискоиа Михаила са управе српске митронолије. Нама је на ту вест одмах синула кроз главу мисао: да ту није чист посао и да је пад митрополита Миханла носледица одношаја данашње владе српске нрема Аустро-Угарској. Данас стоје нрема и^ша и званнчне г Срн. Новнне", у којима је штамнан указ Њег. Височанства кнеза Милана. којим се мигрополит Михаил _на пред.1ог министра нросвете а по саелушању министарског савета. разрешава од админиетрације митрополије срнске" и управа исте поверава се неготинском владнци Мојсеју. Из указа — као што се по себи разумс — није могуће видиги ни једног разлога, којнм би се сам тај чин иромене на врху управе црквене у Србијн осветлити и оправдати могао. Тога ради се ваљда и ножурио мшшстар просвете г. Стојан Новаковпћ. да у истом броју званичног листа даде штампати читаву преписку, која се нзмеђу љега н митрополита Михаила водила због _закона о таксама" и због жалбе једнога пароха, који тражи повратак неких двадесет кућа, које су му од парохије, уз замену за читаво друго село. одузете и другом нароху уступљене. Из те „нреписке-, која како се види служи за сунстраст (нодлогуј скидања митропо.шта са управе српском црквом у Србији. мн вндимо само толико: даје митрополит сматрао „закон о таксама - , колико се исти простирчЈ на таксирање свенггеничких, духовних чинова за аротивукаконичан у опште , према виеини одмерених такса нак за неаравичан, Даље се внди, да је митрополит сматрао сам пут. којим је стварање тога закона ишло, за неправнлан. оелањајући се у том евоме мишљењу на односна онределења ностојећих цркву ујамчујућих држ. закона. Око тога се занлео снор између министра и митрополита. Министар нросвете и ц]жвених дела сматрао је таке

назорс митрополита за иогрешне и ' у крајним логичким иосљедицама њиховим за сунротне држави и но што се ствар довела дотле. да је митрополит изјавио. да „закон о такеама а не може еа стране свештенства спровести што је закључио и архијерејски сабор, — миниетар иснита ноједине архијереје. мимо митрополита, сваког на особ (чијисеиска:ш мимогред речено не слажу) иоднесе нредлог. да се митрополит уклони са уираве црквеш ке и Њег. Височанетво кнез тај предлог одобри. Има још у тим списима и једап акт министров. којим се као хоће да докаже и стварна репитенција (отнор) митронолитов. То је сние, којим мипистар тражи изјаснење од конзисторије, зашто ова није уплатила од митронолита хиљаду и осам стотина динара глобе, којом је министар казнио митроиолита за то, што нијс од игумана Теофила. кад га је у чин нронзвео, таксу од три стотине динара наилатио. Ми ћемо оставитн на страну даље набрајање оних узрока. који су изложени у тим снисима и који служе миннстру као довољан основ да се митронолит збаци. Нама се не чнне ни близу довољни ти чини. који се у тој пренисци находе, а да би могли оиравдати таку меру министрову. Баш да је заиета митронолит устао против закона о таксама. он тим још није скривио толико. да се може и мора збацнти, Држава има довољно средстава у рукама да таком закону прибави важност. Да где је сксекуција. која ће се по евој нрилнци указати нотребном и код појединих српских грађана светскош реда. Зар је влади н. ир. тешко бпло наилатити глобу од архијереја, кога Аржава нлаћа ? Но цела та дугачка ирениска коју је министар дао штампати изнесена је само да послужи за застор правих узрока због којих је митроиолит Миханл збачен са управе митрополије. Кључ целој загонетци ваља тражити. како је већ наиред иаговештено. у спољним одношајима данашње владе српске. Митрополит Михаил важио је у очима аустро-угарских државника као руски човек. II какоједогма аустро-угарске снољне политике у правцу истока означена у изреци: раепростпрање моћи ове монархије на балканском нолуотоку, дакле у сузбијању свију других а нарочито руског уплива, то је та политика лахтевала иад митрополита. А у Београду су тај захтев послушали и — извршили. Влада сриска у овој нрилици могла је у толико радије нриступити извршењу ове жеље евога -драгог суседа-, што је митроиолнт Миха1шо. у унутрашњим партајским одношајима Србије важио као члан либералне — нли како се тамо радије говори Ристићеве — странке. са којом је садања влада у отвореној борби. Обарајући митронолита Михаила, садања српска влада учинила је једнууслугу своме моћном суседу: за какву љубав је то учинила — видићемо. Уз то је уједно рачунала, но свој прилнци, даће тим чином уједно оелабити евоје политичне противнике у земљи. Хоће ли јој тај рачун за руком поћн. и то тек ваља ишчекати.

ну изображавати младићи. те тако сиремити нову и свежу енагу за рад на нољу духовне нросвете. У томе се не може одрећи велика и племенита заслуга ночив. Митроиолита Пегра: која је и дандани од великог значаја и утицаја за нашу цркву и духовну нросвету. Његово настојавање буде уважено, и он добије нзвешће преко тадашњег руског конзула г. Данилевеког.да ће по заповести цара руског бити нримл>епо шест српских младнћа у руски духовни завод. (Видн Гласник с за 186*. год. књига VII. св. 24.. стр. 86). Митронолит Петар одмах избере шест младића из наше богословкје, међу којима беше и Мхигоје Јовановип. данашњн Митроиолит Михаи.го. 1 ) Летом — Јула месеца 1856. год. Сима Милугнновић — Сарајлија. одведе ове младиће у Кијево. н емеети их у семинарију. Ово беху ирви младићи — Срби. који одоше у братску нам Русију ради духовне науке. Шта ]е било с осталим друговима Милоја Јовановнћа. нама је — вишс ман.е познато. Али, да је Милоје фшановић потиуно нојмио цељ свога одлас1 I у Русију, мн се лако можемо уверити из ово неколико речи. које је он сонетвеном руком у својој двадесетој годинн наиисао чим је у Кијсв 1840. год. стиго, и јутро-всче пред собом држао и и))очитавао. Ево тих речи: 1 ) Нчсна осгалнх .мдадића. који одошс у Руснјг с Милојем Јоиаиовићсм ова су: Сааи ОрепнооиИ, Иасн.шјс Нпко.тјевиК, Димитријс НешиК, Ми.госпа ПротиИ п Гаа^пиго Л {илибевиИ. (Тд. Гдасшис 8» 1868. год. кн>. VII. стр. 87).

_ Не заборављај никада ни једнога тре. ну тка, зашто си оставио своје отечество и дошао овамо. Знај, да ниси догиао овамо да уживаш, него да се и дању и но&у трудиш. да што вшие ирибавиш зиања и науке, које су твојој домовини од ареке котребе. Памти. да у домовини још има турака. који сметају по.гету и развиКу, да гивабе задржавају сваки наиредак. О, да јадни народе сраски. тешка ли ти је ! судбина. што си тужан срозно раскомаI дан.- Даље шкац се сам себи обраћа на вели: „Пази дакле и знај, да је у Србији огањ. који треба да сагрева иросветом све Сраске крајеве. Старај се. да са временом и ти можеш што иривредггти своме драгоме и љубљеноме народу. Дал' је Милоје Јовановић — садањи Митроиолит ерпски Михаило „шго иривредио своме драгом и љубљеном иароду ", ; екромност нам нс допушга да о томе за живота његова говоримо, јер ее живима историја не пише. Али. да је Мплоје данноћ лебдио над књигом. и нрикупљао знање, које ће нужно бити његовој домовини, јасно се видн нз тога, што јс он — после нроведене три године у Семинарији Кијевској, ступио у виши духовни завод, кијевску Духовну Академију. и исту свршио 1853. год. са одличним усиехом, добивши учени етенен ; „магистра 1 * и златан крст, који ее даје | само оннм учсннцима. који сврше нај; виши духовни завод са „одличиим успеј хом". А колико јс себи знања ирнбавио. ј то иам тврди његов књижевни рад. о I коме ће на своме месту бити реч.

Још из детињетва онажаше се код Милоја наклоност свештеничком чину. 1 ) Па и доцније. кад је већ био ноодрастао. ио својој тихој а благој нарави. свагда је волео усамљен жинот: клоњаше се од шумног и раскалашног друштва. а најмнлије занимање беше му: читање црквених књига и црквене литературе. Од нрироде склоњен усамљеном животу и ностојаном труду, мн га видимо, да одма но свршетку кнјевске духовне Академије 29. марта 1853. год. прима монашки чин у Кијево-Печерској Лаври од чувеног митрополита кнјевеког Филарета, н добијаод имена — Милојс, име Михаил: 12. анрила руконоложен је за ђакона, а 10 истог месеца и године за јеромонаха. Грамата. коју му је издао митрополит кијевски, јасно тврди о оним врлинама. које украшаваху душу младог јеромонаха Мнхаила. 1854. год. Михаило врати се у своју домовину. иун воље и енергије за рад. М Овом ирнликон, нн са аадовоЈ.ством белсжнмо једну малу епнзоду нв дотннстн»а Мнтро1Н0ДНТЗ Миханла која тврдн његову наклоност свештеннчком чину. Кад је једне годнне, блажсне памсти епискои негвтинскн Доситцјс обилазно своју снархију. дођу н у Бан.у алскснначку — мссто ро1). г. Мигроиолнта, н ту је служио литургију. Младн Милоје беше тада ђачнК у оснонној шкодп, н н.сму надас у део да се ! облачи у ната1пш>\ Но свршеној службн, он гонораше својнм школскнм друговнма: „Иочекајте . еамо, докиКе врсме кад ћу се и ја облачити у онаке хаљнне ка оно Владика, а Цк ће ми дрј жатн патарицу, ка" ово што ја сада држнм ила | дицн." Ову снизод}- слушао је иисац ових рс дова од једног Бањаднје.

! Јуна меееца исте год. постављен је за ироФесора богословије, и поред омнлитике. науке о црквсном бееедништву. поверен му је најважннји нредмет .Догматично богословље" да н])едаје. Само онај, ко је био срећан да слуша његова , нредавања, у стању је у неколико пој! мити и оценити ону дубину знања догI мата наше православне цркве којом владаше млади јеромонах Михаило. Ноученицн Михаилови нс беху сретни да се дуго богате знањем богословским из уста евог новог и омиљеног нроФесора. Промиелом беше одрећено шире н далеко важније иоље за рад јеромонаха Михаила. Само четири месеца и неколико дана. он је вршио дужност проФесорску, 11. октобра произведен је за архимандрита Сту1 деничког, а носле три дана 14. окт. 1854. • год. за енискона шабачртг. Тада му је I било од рођења: 28 гДч. 2 месеца и 25 ' дана. И дан-дањи има живих људн, који I су учествовали уЈгабору, кадјеМихаил 1 биран н изабраш &а Епискоиа. Ти исти људи сведоче ово „Кадје Архимандриту Михаилу саоџ/нтсн тај избор, он сс дуго , одупирао, н.^ије се хтео сагласити да нрими хир<<тонију позивајући се на младост и ненуни број година који се тражи ио канону од лица које ее хиро| тоншпе за енискоиа." Друга и најплеменитија одбрана беше му та: ;Што је желио да бар коју годину нослужи у ра! саднику духовне просвете — у нашој богословцјн. Ко је имао прилику да проI чита његову „ опроштајну бесеггц с ђаци| ма ", печатану у ^Црквен. учитељу" тај ће ее потпуно уверити, какве еу племе-