Српска независност

њега и његову буд*ст. 1арод је српски толиком крвљ*ртса а осведочио, да он хоће д^® и амостално и да иде историјом ^ежеим нутем ка своме вишем опр№у. Нас Русе колико мора јако пот^и св< >во што се ради у Србији. у т*о с« можемо утешпти, да ће то с*® 3 ««« ' народ да што силније станА бр 1ИК својих животних интереса * ТН( 'Н1Г0 јаче даје тим јачи отпор. Каријера српск <ргроп,лита Мнхаила није евршенЛ>биј1, јер није још изчезла свестј^ а Јарода српског. Његово гоне/° ж е сјмо нодстакнути народ на жн^* и ј .чу енергију. Трновни мл'ченичЈнац сЈлно дејствује на обожаоце? и, тои1тел>е; а да заиста сав српс^род 1ошт\је Михаила, о томе не^акс Iе сумње. ^Нема а.1 а брбраЧ вели једна етара руска посја. Т,|је и са овим случајем. Ово зјворпУе потпуно нараду српеком о^ да увнди ко су

његову срећу !пријател>и, и слабо се само за се-

му пријател.и п рад\ г а ко се брину о ње$о бе старају Ако Аустрпјали да се са уклонењем митрополДихаила, потнре свака снмпатнја гу^ема Рус1гји и рускоме народ ^рбији. то се јако вара. Она је игла баш противно ономе пгго желјзе <?/шскога народа са руским так! чвр<;те. да се оне не могу лако ^батг Њих су векови освештали Јрсн, њихов заливен је толиком кр^ руеком и српском. А оно што се {шчком крвљу залије. не суши се лИити се може потрести. Српекп јрод вазда мрзио Аустрнју п у о^осл^дњој години, та се његова мр^отнгноЈкрнсталиеала. Аустрија је бацдла уље на велики пламен српске^е нрема себи, и тај ће сеплашен још.ра ^уктнти. А скрпљеној монархијЈЈа и у своме крилу има мнго вулЈИх стихија. неби било саветно, да гватрусвуда око себе. Са ватром с^реба играти. јер она је опас^а уш »ајућа стихлја. Но стари н окорелсшник Аустрија неће канда да се ^ памети, но се игра са ватром Јћн другоме да упали дом. Но сте^ гор\- лако, а напротив трулеж се лали. Ову поуку има Аустрпја пз Ије иДемачке, па ће је на сигурно дож< и 1а истоку. само што она канда н^шебити проста поука, него Фатацатз троФа скрпљене и трошне лонје. ^ . - ц — Ево ш^елфаФпшу из Београда у бечку „#>6. (реву :„ г 17. Октобра преметана ућа.рпскога митрополита Михаила.ђе* су хартије комп])омитпрајућеирлја. Сут|)а дан је митрополит укЈн I свога положаја и управа црк^х >слова предата јенеготинеком <ког Мојсеју.^ Саоишта*и ву депешу додаје Н. Вре.чја у с&О'. броју п Ово нам је веома чудн^иј чудно то. што су нађене компргиЈЈуће харт^гје, јер таковим се V нгватн ма какове хартије, само ка л хоће и жели. но чудно нам је то јешњен претрес. Зар је баш у тој :н ^служивао Михањчо подозрење ? саа та мера некомпро-

митнше више српек^ владу но самог митрополита Михаила? Очевидно је, да се у Београду ради нешто рапаво, непријатно. Ко зна однос „ Н. Времена и , са ђенералом Игњатијевим, тај ће тек нојмити значај ове приметбе. А да је она за цело страшно тешка, сведочи тон којом је написана. Руси овако пишу само онда када су најсилније раздражени и озлојеђени. Поводом збачења митрополита Михапла пише „Јоигпа! с!е 81. Ре1егзђиг5 и : Једини он остао је ста*>ган у опозицији против такса ударених на свештене чинове, аремда су с иочетка иротивгит се и остали ^егшскопи сриски томе. Те таксе, које је скуаштина иримила, иојављују се као једна из целоиг низа мера. што имају за цељ, да лише сриску цркву многих њених каноничних ирава као н. пр. у стваргича брачнггм и т. д. Преосвештени Михаил, као ихава сриске цркве, нашао је за своју дужност да иротестује до краја, а на ово му је влада одтоворгига збачењем. Овај поступак произвеоје тежак утисак у Русији где се он узима као повреда православне цркве з^једничке обејим земл>ама и где се још није успело да се тако брзо заборави, да је Србија за очување своје народности у току вековнога робовања и за свој народни препорођај обвезана тој истој цркви према којој се саде понаша тако сурово ? „Ј. (1. 8. Р." у своме пнсању увек је обазрив и мери добро речи, више но што то чини и сам стари руски дипломата кнез Горчаков. Па кад и у редовима тога лиета видимо толику тежину огорчења према поступку „виделовачке- владе са г. митрополитом. онда се тек можемо уверити. да се у истини еав руски народ, од г^арске иалате аа до најскромније колибии^е рускога мужика, иотрегао и то у најве&ој мери. што се дарнуло у ону светињу, која је и Русима а и Србима зении/1 у оку. Ми би са наше стране ималн само то да приметимо. да наша браћа Руси. не треба да узпмају ово дело владино. за дело народно: народ је потпуно убеђен, да има својој светој прађедовској вери заблагодарити што се до данас очувао као целина. као народ сраI ски, и он поппује ту своју драгоцену светињу и данае истим оним жаром и пијететом, као год пгго су кроз толике векове чинили његови претцп. И као год I што се тим непромишљеним чином садај шње владе српске нашао увређен руски народ у најделикатнијим својнм осећајима. тако псто и српски народ осећа у томе повреду, која му из основа потреса п срце и душу. Овај неопростиви корак владин сматра сав српски народ као најтежу рану задату на , најопаснијем месту, и зато он неће никада битн равнодушан према онима, , који то учиншпе, нити ће пм греха опростити. Иде време и носгс своје бреме !!!

дописи Ниш 24. Октобра 1881 г. -Нека Бог нилостиви укрепи оне који су на добром путу, н о добру раде. али молимо се Богу и за оне који су на злом

путу и здо раде и мисле, да и њих упути на добро, да не би остали у греху и навукли страшну казну неумитног судије небеског. и !! Ово су речи. које је г. мит| рополит поодећп јесенас Ниш, са амвона наше саборне цркве. изговорио. Блага његова душа осећа заиста хришћански. али бадава су његове топле молитве, грешници неће да се иснраве но све више и више срл>ају у грех. Они се не заустављају ни пред оном светињом I народном што је Србина до данас очуI вала. Заиста ужасне појаве! У историји | нашој има доста жалоснпх нризора, али ; овакова канда до данас ннје било, Било ' је поједннаца. који су нрезрели мајчино ! млеко, те се одродилп и отуђили од свога нмена и вере. али редко да је било случаја. да се са умишл>еним планом • јуриша на народну светину — на нрај ђедовску веру. Ни најмање ми не претерујемо. кад кажемо. да је влада „видсловачка^ збацивши многозаслужног поглавицу наше независие цркве, учиннла одсудан ју, риш на нашу веру. Сваки Србин познаје заслуге г. митрополитове и сваки ! зна. да је он био снажна потпора наше вере. Па кад ногледамо у нрилике око ; нас, и провидимо у смерове наших неI пријатеља, онда нас заиста ужасава владин ноступак. Ненријател> наш. хоће свуда око нас да пскорењава нравославл>с и име српско. а већ је удесио планове. како и по Србијп да поткопава веру нашу а да пгарн опасни католицизам. И у таковим непово .Ђним прнлпкама, кад би свани који ијоле има српскога осећаја и српске крви. гледао да непријатељу стане на пут. влада „виделовачка - утире му пут, збацивши снажна поборника српске вере. У гробовима се потресају кости наЈ ших предака. што кроз толике векове бранише свету своју веру, јер ево дође зао удес, да се нађе Срба, који ће сами без икакова отпора, да помогну не' пријатељу. да оно поништи, нгго је нама најсветије било. Мисмо после 19. Октобра вазда зебли у срцу за наше народне тековине, И та наша зебња биха је оправдана, јер доживесмо. да се оне све жртвују туђој користи, па еада још доживесмо и ову немилу појаву. да се за л>убав непријатељу — жртвује и највећа светиња народна. Међер оне црне гадне тице. они злогласни језуите, што јесенас крстарише по овим крајевима. радилн су по смншљеном плану: они су знали, да ће после економни нораза нашн. доћи и ' пораз религиозни! па у таквом мутном , хаотпчном стању. за њихов паклени рад готово је земљгапте. Кад бп „виделовци" заигпли по народу и видели његово огорчење према њима неби се по своме „виделу и онолико I разбацивали. но би увидели да њих свако мрзи. н да би заиста онај час, када 1 би они сишли са владе, био ноздрављен, | као час новог васкрса и избавлења од страшне несреће. Но они се канда слабо обзиру на глас : народии. друтоме они хоће да угоде, | Али свако зло има својих граница. па ће и ово морати доћи своме крају. Народ наш неће малаксати, него свом снагом пренутн, да се зла курталише.

Што се тичс г. митронолита, адреса коју ћемо ово дана послати, показаће колико га мн из ових ослобођених крајева уважавамо, а у којој мери осуђујемо иоступак „виделовачке" владе. А. Р.

Петроград 26. Октобра 1881 гох. Колико је силно потресла све кругове руског друштва вест о збачењу митрополита српског Михаила. види се из тога, што је сва руска штампа са највећим узбуђењем пропратила тај случај. У свима руским новинама чита се жестока осуда садашње српске реакционарне владе. а изражавају се најтоплије симпатије према митрополиту и народу српском. Но сем руске пггампе устали су и поједини знатнији људи. те јавно осуђују тај ноступак владии. За сада ћемо вам саонштити једно нисмо протојереја Јована Палисадова, управљено на редактора „ Новог времена и . Протојереј Палисадов је дворски свештеник. н ужива велико ноштовање руских виших кругова. Ево тога писма: »Поштовани Госнодине уредниче! Телеграм кога сте ви саонштили из Београда. о том како је нреметан дом срискога митрополита Миханла. и како су нађене у њега хартије компромитирајућег садржаја(?) усљед чега је митрополит збачен са своје дужности. силно је потрееао умове и срца евију православних у Руеији. који истино и искрено уважавају тога великог светитеља у Србији. Вероватно је. да су ово богомрско дело на штету Србије I удесили њени лажни пријатељи — Аустро-Угри. У таковом случају за иста је жалосно пгго руковаоци судбе Србије, потчињавају се слепо упливу туђинаца. Ја као један од поштовалаца српекога митроиолита Мнхаила. за његову велику ревност око српскога народа и српске цркве. најнокорније молим да ви преко вашега листа изразите његовом внсокоиреосвештенству, моје сажалење, о каљању његова пмена. од етране ненријатеља Србије. Добро би било таково светило после удалења његовог са катедре српеке видети на катедри Кпјевског митрополита, која због болести митрополлта Филотеја остаје упражњена. тим пре. што је српеки митрополит Михаил ту добио евоје више духовно образовање. а г Протојереј Јован Палисадов' 1 На ово нисмо примећава Н. В. ово; „Ми штампамо данас писмо протојереја Палнсадова. са нзражајем сачуства митрополиту Махаилу. К тима осећајима разуме се. придружиће се млоги. Но ми разуме се, не мислимо, да би било потребно предложити њему Кијевску митрополију. Ми држимо да митрополит Михаил није још свршио своју улогу у Србији; и надамо се да ће он тамо наћи саучешћа и делателности V корист цркве и народа српског. ц (то исто мишлење делимо н ми —.Уред). Овим и још жешћим тоном пишу о о' вој ствари све руске новине. Немаш времена да вам све знатније о овој ствари јавим но другом приликом учинићу, што сам сада нронустио. Од највиших на до најнижих слојева рускога друштва. па и сами дипломатски кругови као што се види и из .Јоиг-

градском а ијиезом администрирао је за неко врашкоп шабачки г. Михаило. Но овако чомеето према канонскнм одредбамајС согло нити смело остатн дуто непошс Требало је дакле изабрати нов ;тополита, н овај избор паде на ачог еппскопа Михаила, кога је дрје> мнење — одма. чим је ло Ј 1~јР^тецапаменило за наследника митрополитЈ П>ра. 1859. год/>^е сазвана у Крагујевцу народна скуш *на. на коју беху дошли и отачаственкфхијереји: ужички Јанићије, шаба 1 Михаило и неготински Герг.сим. У »и покојног Микс ВулоГ. Еа иск > чком ЈаниЛију. Нсготнна. „Господин шшитропоЈнт у ведшиџ скорбв. Но телографу о(Гио се за заштнту књалу. Молнм вас, да умо* 1 кљаза да удадн ову опасност грозећу хаг п срамотом српској срархцјн. БШ. Михаил с. р. ! Пнсмо почнн г МнтроиоЈита Петра, писано из Карловаца. а-тирано 19 Јула 1859. године и адресовано на 'ископа шабачког г. Мих ила гласи овако: Вашђ Пр*јашченство ! „Н сам* вс|> "цлсочадше утврћент. на епархш карлштатскоЈј. цс* тиме нисамБ 1ошт> ст} - шо на определеше е!а^ а > нити уживани прихода нћнм . То отт |,уло овдашн «м1> установлен1К) текг по пмцти^и, кад се у цркви нрочита днплома Ш}јг;а 1 грамата патрјнршеска: а то ће м(ј, н с * концемт, нд>Кег месеца Августа. ј | и у ^четку Септемврјл. Кадт> стулимђ у д«г< тв; ел иост». службе, писај>у што -буде надлАаЈ о' / во Христв братв I М. Петар с. р. дј-ЈЦсзанг карлштатскШ.

вића у Крагујевцу еастави се сабор. у ј коме учествоваху — осем Архијереја, још нека духовна лица, као : Прота шабачкп Јован Павловић. Стеван Јаковљевић из Бершића. прота Јован (Јованпка) : Симеоновић из Крагујевца н други. 1 ) Поеле нризива св. Духа. иристуиљено је избору новог мнтроиолнта, Сабор једно1 гласно изабра за српског митрополита епископа шабачког г. Михаила. • Акт избора овако глаеи: Заседаније синодално. У Крагујевцу 25. јула 1859. год. Под председништвом епискона ужичко г г. Јанићија, у еоседанију епископа неготинског г. Герасима и еппекона шабач' ког г. Михаила Архимандрита: благове; штенског. Васнлија. љубостињског, Јоаннкија, каленићкос. Макарија: Протојереја: ' београдског, Илије Новаковића. војеног, X. Димнтрија Јовановића. рудничког, Петра Протића, крагујевачког, Јована Симеоновића. Јереја : Станка Димитријевића. Стевана Јаковљевића, Јована 1 Крстића — торжествовано. 1 ) КористеКп се овим случгуем, н :ножемо да прећутнмо а да не напоменемо један случаЈ, који се десио при избору новог митрополита српског, — случај, којн управ к^ракгернше колнко Је скроман био ново-ивабранн представннк српскс цркве. Прота крагујевачки Јован Снмсоновнћ, беше по најмла^и члан у сабору, па је требао први па да свој глас. Он сс затрчн, па ' рече: „Ја сам зато. да буде митрополит српскн I онај којн је најдостојнији, а то је енископ шаI бачкн г. Михапло. Дакле за н>ега дајем свој ; глас." Но епископ шабачки венгго га дочека, ] рекавши му скромно": „Оче арото, зар м&ђу арI хпјергјима може бити и не Ао <~гојни .т ?"

„По нредложенију г. епископа ужичког Јоаннкија, освјашчени синод увидевши, да је унражњени престол архиепискона београдског и митронолита ерпског неопходнмо попунпти. тим пре. пгго правила цркве не дозвољавају на дуже време оставити епархпје без архијереја, — а с друге. што је бнвши митрополит г. Петар. давши оставку, нримио се епархије карлштатске у Аустрији. чим ее ове на свагда одрекао : то смо у држаном данас Синоду закључилн упражњено меето попунитп. и призвавшн Духа светог, по зрелом расужденију о качествима I архијепископу и митрополиту потребним, , једногласно изабрасмо за таковог преј оевјашченог епископа шабачког г. Ми! хаила. „Избор овај поднети Његовој Све' тлости господару и Књазу Милошу ОбреI новићу првом на потврђење и обнародовање." потписани: еиископ ужичкн нротојереј београдски Јоаникије св. р. Илија Нованови^ в. р. епнскоп неготински протојереј војенн Герасим < в. р. X. Дим. Јованови*, св. р. епископ шабачки наречени А. Е. н митронолит српски протој. рудннчкн Михамд св. р. Петар Протић с. р. архим. благовештенскн нротојереј крагујев. Василије св. р. Јован Симеоновић с. р, архнм. .1>убостин>ски парох крагујевачки Јоаниккје < в. р. Станко Димитријеви1< с. р. архнман. калениКкц парох Першиккн Макарије св. р. Стеван Јанов*>евик св. р. парох јарменовачки Јован Крстнћ св. р. Овај избор Књаз Милош одма потврди, и у цркви крагујевачкој прочитаије ње-

гов указ, којим се за митрополита српског провазглашава еиископ шабачки | Михаило. Указ овако гласи: Осве^еном синоду „Уважавајући узроке који еу побудили освећени Синод, да попуни унразњено место архиепиекопа београдског и митрополита српског, и налазећи и сам, да епископ шабачки г. Михаило, кога је освећени Синод једногласно нзабрао за архијепискона и мпрополнта српског. има сва висока својства, која потребује ово ! узвишено духовно место. — ја сам дао моје потврђење овом избору освећеног | Спнода. „Признајући овим г. Михаила за ар• хиепнекопа београдског и митрополита | српског. ја сам тврдо уверен, да ће он доказаним врлннама евојнм прннети, да се узвиси поштовање нравоелавне вере и распростре слава наше матере цркве. ј 25. Јула 1859 год. у Крагујевцу МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ кн>ажевски прсдставнпк н • попечнте .Ђ иностраних дела полковник кавал>ср. Цв. Рајовић Јављено је о овом избору и тадањем цариградском натрнјарху Ћгсрилу, те се и он одмах сагласио, признао избор. н послао своју грамат}' новом митронолиту Србије, датирану нод 9. Августа исте годпне. Четрнаестог Октобра ове године навршило се равно 25 година од како је Мит-