Српска независност

— 90 -

дн. то I*«* новЈнгпује, иа и сама светнња. Желслм имемо ;патн саш дн лн се у редовима опих -најбољнх .ђудп ц налазн који цн.л лдан погш ч Вндблова ду\а? II ииталн Гш најиоеле: кад мнннетар не иоштује положаја н частн једног мнтронолита. како може очекивати да '»акалш илн други који. његовом 1фнме|»у ељедује и чува н попптје евога нејаког иоиу? ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Нисоксшрсоквоштенн митронолнт срнскн Мнханл уклонво сс пспред силе и нсе.шо у нрошлп нетак. као што смоу јучерањсм листу јавнлн. нз интронолије. Влада н адмнннстратор Мојсеј могу га !а лнковати, јер им је нснало ::а руг.он да овог оседелог ноглапнцу срнсве цркве у С'рбнјн. којн јс свој век провео у не\"Морној. нстрнјној службн пркве и I народа. у »сговнм старнм даннма изгоне п:; његове свете обител.и. да га уда.ке од саборне цркве, у којој све што ,је у н>ој. нроноведа славу Ножју п иодсе^а на узорита дела нрш.г 11 најсмнренијсг љеног служнтсл.а. I 'а владом и Мојсејом ликују данас свн. којимаје нравослав.1>е. слога н мнр у срн. цркви нли сноредна. 1и» мож\а још н мрска ствар. п којиха јс мнтрополнт Миханл као један од мииннх носредиика српског народа са рускнм н осталн.\1 нравославним народнма. бно велика смегња за постнгп) 1>е њнховнх себичннх це.кн н ннтереса. Нека их. иека ликују. Страсно и неиромиш .Ђено изкршено дело свети се само. Ко у нар ајској запесености изгубп све озбнре човечности и правде. тај ке. кад тад. осетнти носледице лакомисленостн п .јсдиостраности своје. Страна журналистпка бави се пск.гучпво новим миннстарством у Фраицуској. Скоро сви. а у нрвоме реду енглсскн лпстови. деле наше мншл>ење. што смо га у нрошлом броју нашег лнста нсказади. да Гамбетнном мшшетарству нредстоји велика улога у нолптшш европској. Гледстоновн органн. па н сам безнристраснн _'Гајмс" нзражалају се

задовољно о том шшнстарству и оцењујћи га строго са гледишта енглеске поЈитнке. изричу тврдо увеоење. да Ке Гамбета у највећсм сноразуму с енглеском влад»м решаватн сва нитања евронска. која 1>е се ускоро нојавнти. Они држе да је савез Енглеске са Франнуеком на најширнм основима већ сада *акт. о коме ће сва Еврона норати да води рачуна. н којн ће изменити знатно ситуацпју европску. — Гамбета је у првој еедници Франнуек; коморе еаопштио програм нове владе: у њему се наглашују реФорме на но .ЂИма унутрашње управе, ревизнја изборног реда за сенат н зехтев ск]|утинијума са листама. — У Далмацији траје све једнако врева и узрујаноет. II Котора јавл>ају да еу Вокел.н одсудно и категорнчоо изјавили да се не иокоравају закону војном. Ус .Ђед тога проглаепће ее опсадпо стање. а :!а којп дан п])испеће три ратна брода аустријека да блокирају обалу иа некнм тачкама. Државве власти и јавне касе иремештају се из свих меета. о којима се сумња. Број жандармернје та!;оће ће ее повећати. —- Ово је најбо.га сведоџба _цивилнзатпреке" мнснје аустро-угарске. која од Европе нрима мандат да у Босну и Хернеговнну уноси културу н да поврати мнр и поредак у тнм зем .Ђама. — док на роћееом огњншту н>еном тнња варница. којV као што ее вндело 1868. нн.је лако угаентн. — У Бутарској су свршени пзбори :а државнн савет. Као што се могло напред прорећн, влада је овом нрнликом одржала победу. је|1 . осем неколико самосталних л>уда свн се осталн изабрапици сматрају за владинс нрнсталние. Мн ћемо донннје. док сазнамо за нојединоети, имати прнлнке да се на ову ствар новратпмо. ИЗ ЛИСТОВА •6. -Руске вједомости- доносе чланак к«га је навнеао члиенн. н елавци Мајков.

тра, нл које провнрује на једном месту. у пнсму мннистровом од 12 Јула 1881 ЦБр- 716. — једно крупно признање министрово, као што он у нсто време проглашује. унропашћен ауторнтет цркве и њених елужител>а (свештевпка) у народу. То место нз поменутог писма гласн овако: .Једно једино признајем, да нма у запону, што је могло но правди нсмило днрнутн вашс Високонреоснештенство, а то је нес/шЈ .нс /та вг.тчина такса за оне. ко.јн се корнсте дејствовањем илн б.1а<ос.1ово.ч црквенпх органа. Кад се закон нретресао у законодавном телу, нотписанн је (мнннстар просвете) осећајућн дужност коју је као мннпстар црквених послова имао. кушао да расположење народпог представништва склони на сразмерне таксе алн нн труд његов, нп труд некпх посланпка којп~ су ночињалн да у оуомс смислу говоре. нпје пмао никаква успеха". „Жалостан је. а .ти ,је истннпт Факт — продужава дал>е мннистар да је узрок овоме очевидно у веоиа ослабелом скоро упронашћеном ауторнтету цркве п њених служител >а у народу, у пречестпм сукобима свештенства с моралипм осећа.јима народним. у впд.ђивом недостатку крепке дпсгаплине, жпве спреме у нриготовл>еноетн за свој позив. Ово је ненрикривен доказ о црквеннм пословима најбољих људи из народа, н овим је мнелима и утисцима народно иредставшинтво дало јак нзраз . установнвшн скоро једногласно таксе. којпма се несразмерпост с осталнма доиета не може одрећцМи с правом претиоставл.амо да је мпнпстар знао шта је инсао. II мп се у дуб .Ђе консеквеншгје свега овог -јаког израза" спрам свештенства нећемо унуштатн. То оетавл.амо „Хрншћанеком Вееннку-. као лнсту свештеннчком. којн ће вал.да умети опрати уврећену и унпжену свештепнчку част. Оставл.амо дал>е и свештешч'има да ее самн расправе н објаснс: Кђлико је и у чему ослабљен н скоро упропашћен ауторптет цркве и њених служител.а у народу; Колнко се и како тамо пречесто сукоб.Ђавају свештеншш са моралним осећајима народннм. т. ј. чнме врећају свештенини „пароднн морал" : Остав.Ђамо да анализнрамо знања и способноетн свештеничке н

ЖИВОТ И РАД СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА 1 у ОТУ КРАТАК ПРЕГЛЕД КЊИЖЕВНОГ РАДА МПТРОПОЛНТА »ТПСКОГ ГОСПОДИНА М И X А М Л А ЗА ВРЕМК ДВАЈЕСТПЕТО-ГОДНШЊКГ АРХ1ШАСТПРСТВА. 'Свршетак.' Зо. ^Служба пренодобному оиу 11р<тору Пчннском-. Београд 1879 г. У новооелобоћеним крајевима срнекнм. на нме у Нагорнчкој нуетнњн. која ее друкчнје зове шаннна Козјак. не далеко од Врање. из давннх времена иоетоји манаетнр Пчннски, којн је иодигао цар Грчкн Диоген. (владао ј е од 1067 до 1071 г.) у чает св. П|>охора Пчннеког. Мн ематрамо за прнјатну дужноет. да у краткнм нотезама кажемо некодико речи нз жпвота овог светнтеља — Србина, којн је толико 'тогина г«>дина у ронетву турекоарнаутском. -Родител>н ев. Нрохора бнли еу—отац Јован и матн Ана. Они су живелн у овчепол>еком пределу у округу еконљањеком. Дутовреме не имађаху од ерца порода, и јако еу тужњтн што нх

да оценимо осиуднцу њнховс жине спреис и при)тотовл»еностн за свој познв. Ту брнгу прсдајсмо самнм свештепнцнма н ствар је њихове частп да оћуте нли прнзпају. Доста је то да је све ово г јак израз ц неких г најбољиЈ људи. у наролу и , и да то све потврНује нред целим светом внди Српске Новнне бр 22.^ и велп главару цркве — мнннстар иросвсте. Но жедсди смо да помепсмо само то. да мпиистар нс крпје. 4° ј е У ирошлој народној скуаттини одиста била раздраженост сарам свега што се црквено назива особито спрам свештеши чинова , и отуда су нотекли закоии о таксама у овакој опорости и иесразмерицн. Брапио јс , вели, мииистар да не буде законска такса тако висока ! Од кога? Вал>да не од себе сакаУ II ако ни министар нросветс није знао колика је цнФра свештсинх такса пре но што јс донесено то све у скупштииу , оида разумемо заш то се п архнјерејски сабор није питао: законн су сс дакле кројнли на врат на иос. ни свн мннистри нису дакле зналн шта се ио њихов °ј струцн узакоњава. Отуда мнннстар просвете веди да и сам тек сада види да су таксе велике!! Тако се радпло у скупштнии вели мнннстар. Овако је радно миннстар — всле његова дела. Је лн то објектпвност; је ли то , мудра н натриотнчна уирава са државом? Јесу ли то заштптннцн аравичности? II ако нема ^креаке дисигш.шн' " у свештенству. ко је онда крив ? Да лн је крнв главар цркве којн је желсо да све у добру ујединн пли су кривп онн разоравајући отпадиички елементи, који су се свима внднмнм и невнднмим иутовнма у листовнма. у скупштнпама. нпсмено и усмено труднли да ауторнтет уздрмају п тако посредннм пачином учине да нема вишс „кренке дисцнплине**. То је нзмеђу осталог носљеднца онога. што се цнвплнн и р)-коноложени носланицп нрошле народне скуишпше утркују да коју норужну реч вншс рекну о свему што се под црквеним кровом налазн. II сад? Сад нема . да како . ни днсшптлине. нн снреме, нп вере. нн клетве. нн ауторитета н — неће внше пн бнтн. јер што се не заштпћава. то гние н што се не ште-

Бог није обдарио овим најдрагоценнјнм даром. Уердне молитве Јована и Ане. узношене од чистог ерца, бише услишане у нреетола Божијег: Ала лачс и родн еина. коме на < и. крштењу бн наречено име Ирохор. Радост роднте .Ђска била је ноопнеана. алн није дуго трајала. Јер чим је Нрохор поодраетао н књигу научно. он завози црквенекн жнвот тако, да је највећу еладу налазио у цркни нри молитвн. Кад већ бешс етаеао за женндбу. родител.и намераваху да жепе. но душа младог Прохора тражаше вншу уеладу. тражаше за ее духовне хране. Једном гтојећи у цркви на молитви, чује из евотог јеванђел»а ове речн СнасЕггехеве: -Ко воли оца или мптер виим него мемс. није мен *■ јостојпн: ко ме волн. нека у-*ме крст свој и нек за мном пде и овс речи тако подејетвују на Прохора да се одмак решио оетав пи оао-светеки жнвот н једиом за евога носнетитн се Богу на молитву. Пмање своје разда « иротпњн. «»тнде у лланвнч Нагорнчку илн Козјак. наће једну пећнну н блнзу ње један кладененац. ту нзбере меето за евој живот и нодвнг. Трндееет и двс годнне он је живео у овој пећини , и за цело то време ннје видео човечијег лика. Храна му беше бил,с и етудсна вода. Случајно доће Дноген унланину Нагоричку у лов. н крене једну ерну. почне је јурнтн. но она бежећи упутн се нраво исћинн. с којој Нрохор обитаваше. Прохор петрчн иред ерну. а у тај нар дотрчи и Дноген нред пећину. Па кад виде старца у јадном н жалоеном оде-

лу. оп ее уплашн и почне натраг узмицати. Нрохор га зовне говорећн: Диогнс. етани и не бој се. јер <-ам н ја човек \ На овај по. нв Дноген се вратн. и паднс на колена нред овнм чуднпм старцем. Старац Олагоеловнвшн га. прорече му. да 1и- бнтн нзабран за цара. н топв радн да похита у Цаппград. У нето време ономене Дногена, да не заборави на старца ког је пидео у пугтињн. и Диогсп «-<• одиета обећа. Кад је Диоген етнгао у Царпград. беше ее иекупио парод да бнра новога цара . (>н стаие у гомнлу народа. а патријарх ее попне на узвишепо место и баци коцку. Коцка падне на Дпогена. Још ее два пута поновн бацањс коцке и ева трн пута падсе на /1,иогена. и тада он буде нзабран за цара. Диоген је дуго царовао, но беше заборавно на реч. коју је дао Нрохору. Нрохор му ее јавн у сну. н опомене га на дату реч. >' етраху цар ее еетп свога обећања. о\мах узмс др&гоцене дарове и пође да потражн чудноватог старца. Кад је дошао у предео жеглиговски. ту намнсли да еагради цркву. Но Нрохор беше сс удалио у нланипу Козјак. ту паће једну пеиггеру н у њу ее пасели. где још тридееет година иожпви. Међу тим цар ноднгне цркву у пустнњи Нагоричкој — на опом мету гдс јс првн пут Нрохора вндео. и ако га овом приликом није ту затекао. Цару беше жао што не могаше еазнати где почива тело Прохорово. н обратн ее с молбом светом нодвижннку. који му се јавн у сну. и каза му да га нотражи у планннн Коз-

јаку. Много су дана тражилн меето. али га пе могоше наћн. Некакав етарац попне се на пајуевншеније меето планнне Ко.чјака. одакле је могао прсгледати сву планину. Одатле угледа једног белог орла, којн се вно над пећином. у којој ее налажаше тело Прохорово. Јавн цару. н он се одмах уцутн н наће у пештерн неврсдпмо тело ев. подвижннка. С црквеннм цеемама и милитвама. понееу тел«' у већ еазидању обитељ Нагоричку која беше удал>ена од меета где је еветптел> наћен. < 'утра дан кад се скупу у цркву. не наћу свето тело. — оно се беше чудом божијнм вратило иатраг. Јо једном покушају н донееу тело у Нагорнчку обнтел. но оно <*ело ново вратн на етаро место. Цар зажзлн да тело овог божијег угодннка ионеее еа собом у Царнгра* али му овоне поће за р\*ком. Тада -ца}> раз\*ме вол>у божнјег угодника. ниодиже^нов манастнр Нчинеки у планшшКозјат. укомндан дањн почнва тсло гв. Нророх Нчннеког к . Око је укратко жнвотоп- г св. Прохора Пчпнског. Наш народ који живи у околннн тог манаетн]»а. високо поштује овог бошнјег лтодника. У тешким беде дама туреког ропетва. он ее ту скунљао па молитву. ту се брат брату јадао на турско-арнаутску тнранцју. молећи се Богу и жељно очекујућн. кад ће куцнути" чае њнног ослобођења. И час је куцнуо ! Пчинеки манастнр св. божији угодннк Прохор Пчннски. нашом храбром војеком беше оелобођен. Но на жалост. евроиека конеснја. каја је одреднла нове границе Србији, отрже овај манастир н у њему божнјег угодника Прохора Пчинског. н