Српска независност

БРОЈ 27. УТОРАК, 17. НОВЕМБРА 1881 ГОД. ГОДИНА I

П2НЕ ЗА СРБ2Ј7:

на

ГОДННУ 24 ДНН.. НА ПО ГОДИПЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. С ДИН.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ :

на

ЗА ССТ1ЛЕ ЗЕИЉЕ ЕЛ 31ЛКА2СК0Ш Л0Ј170Т0К7. годјплг 30 франака, на по годипе 15 фр. на чвтврт год. 8 Фр.

УТОРНИНОН, ЧЕТВРШМ, СУ80Т0М н НЕДЕШ

ПРВП пут 20 дин. пара од реда, л посјв свлкн цут 10 пр. ал НР11ПОС .1лно М ј илил днн. од гкдл.

31 17СТР0-7Г1РСЕ7:

ЕС-А- Х.^ТП.7ГОТч/Г Т 1 А. Т=ЈА.Ж:"5Г

ва

ГОДИНУ 15 ФОР. V ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. ПА ЧКГВРТ год. 4 «•.

Р/мописи шаљу се уредништву. п претплата адтинистраци/и

31 СВЕ ССТ1ДЕ 1РЖ1ВЕ :

УТВДНИШТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАЦПЈА у КГКН Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕИИКА

.,С ? П С К Е 2Е313 ЛСН0СТ2".

на

годинг 36 ФРАН., НА по ГОДИНЕ 18 *Р., на ЧКТВРТ год. 10 ФР.

ОВИЈИК.ЕВ икнлц.

рукопнси неврлћл.ју ск. нкпллт.кнл ннснл нк и.чшајд- СЕ.

БЕОГРАД 16. Новембра. Међер наша 1. е мудра влада баш освојити иео православни свет »а себе, а против мигроиолита Михаила. Ономад нам је ,.Вндело" доказало, да је освојила влашко иравославије, а јуче нам опет „Видело" доказа, да је већ оевојен и бугарски „православки" народ. У том свом најмлађем броју доноси „ Вндело" један чланак нз пловдивеке .. Марице", „уваженог оргаиа јавпог мишљења у јужној Бугарској", као што нам ее „Видело" куне, у коме се великнм одушевз.ењем одобрава владин поступак са митрополитом, а на митронолита и — разуме се — на Ристића напада се и грди на пајжешћи иачин. Очевидно је , да је тај чланак уиисан београдској „безуказној" каицеларнји. То се већ види по неким цветовима стила што само нз онаког ђубрета ничу. каквим еу „внделове" лехе нађубрене, н. нр. .. одЈлжава г. Мгити„ничн " онде где ш пс ссјеш", ..тгг/чен .1" мути свуда^, „мора бити у евакој чорби жиро/јуја" и т. д. Оио, до душе, ни иека „браћа" Вугари нису у томе постидни, и у њиним неким .уваженим органима јавног мишљења" могло сечитати у златноме добу бугареке слободе, како је овај ил' онај министар „ краставо магаре" I и ,томе подобно"; ал' ови комплименти, којнма марнчино „Видело". ј или, рецимо, вндслова „Марица", ебасипа мптрополита, носе на себн , сувише српско-виделовачки тин, и ако исти дух из њих провејава ; ба- | дава, што браћа, браћа! И то се разуме но себи. да је том Иолпву чуства наше безуказне каицеларије био приложен по који златан аргуменат. Зна се да код неких бугареких листова „пари , нарнчки" — „руше еваку незгоду." Но признајемо и разумемо врло добро, да је „Марица" погрду на митронолита, а особито на г. Риетића примнла са нравпм. иекреним одушевљењем. те да су Лчатни ар■ гументн били приложени можда еамо „блигоглаепја ради-. е погледом на Францускн лзрек, да „мали нок- ; лони одраавају добро ирнјате .т.ство". То је одушев.кење маричино врло разумл,иво. Бугари не могу да заборавс г. Ристићу, што нм је у ј Берлину отео Пирот. Огорчење је ■ тим веће, нгго бн нначе ЛироИанаи,, бар по нмену. био Бугарин, а он .је сада тако славан муж, да га Бугарн не могу никад прежалитн. На

то „Видело" није никад помпшл.ало кад год је грдило г. Риетића. То је „црна неблагодарност". Зановетања маричиног дописника надмашују .још — акоје можно и песмислнце „романске независноетп." Наша безуказна канцеларија булазнн тако виртуозно, да ,је то чнтав концерат несмнслица, којим ти уваженп књижевници забављају своју публику. Да видите само најкрупнију несмислицу, најдивнију пијесу тога концерта: „београдски митрополит г. Михамо" вели „Марица", није никад био русоФил." У исти час, кад цела Русија листом изјав,т.ује, да је митрополит г. Михаило најбољп пријатељ Русије п Руског народа у Србији, а то ће по свој прилпш! рећи да је русофил , у тај исти час нашла се шпрл.ава „Марина" те каже, да „београдски митрополнт г. Михаило није никад бно русоФИл." —А да је на првоме месту Србин. о том ншго не сумња. Та ће новина јамачно — развеселити наше читаоце, а и ева Русија би јој се, ако то прочнта. грохотом насмејала, па не само Русија. него би јој се слатко насмејала јамачно и сва Аустрја, а особито МаЦрска! Но нма у томе нешто старе „виделовачке" политике, која је и ако је л.уто насела, ил' уираво баш зато, што је гако л>уто насела, врло занимл.ива. Кад еу виделовци билн у опозицији, они су се из петњих жила унињали да докажу еваком руском човеку, а особнто разним руским поеланицима, како су они правп прнјатељи руски, а како је Рнстић нријател. аустријски „андрашијев човск". н т. д. Познато је, како јс садањн министар просветс Стојан Новаковић приликом еветковнне у част иокојног цара Александра II. у руском носланству нзбацио ону дугачку, наметл.иву, досадну з равичентину, злоупотребљујући на најнеотесанији начин етрпљивост и домаћнна и гоетију. Онда су нешто својим упн- ј њањем и наметањем и успели. И ако нису успели код руске ј владе, успели су подривањем, ула- ; гивањем и нодваљивањем код нских елавеноФила, којих ,је уплив еад у ј Руеији велики и екоро одлучан. Ал' сад је и славеноФилима нук- I ло пред очима. Сад проФесор Ку- { лаковеки. у оно доба приснп нрн-

| јатељ садањих министара и њиних нриеталица . иотпнсује демопстратпвне поздраве Митрополиту Михаилу и жестоке осуде владиног посТупка. II еад је г. Риетић после митрополита најомиљенији Србпн у ; Русији. Виделовцн се у безобзирном. дивљем заносу своје партајске страсти и несећају, колику су онн услугу учшшли лично г. Ристићу, а време ће ноказати, да је исто толнка, ако не још већа услута, што су је учинили лично митрополиТу својим бруј талним поетунком. II, занста, да имамо само своју нартајеку кориет нред очима, да нам није саконитост, корист народа ; и државе више свега, ми бисмо нр! ви били, који бн се таком безобзирном понашању внделовачке владе зарадовали и слатко му се пасмејали. НАШ ТРГОВДШ 1ГОВ0Р сштро-угтви пред угарским сабором, Као што емо у прошлом броју нагласпли, доноеимо по еграним листовима напшм читаоцима разлоге Ј извепггаја Финансијског одбора у; гарског сабора у изводу. „У источним државама јако је уобичајеио,дасенод пзговором унутрашње трошарине онтерећују стра1 ни еспапи у прилог домаћих, који ! нису способнп да конкуришу са страннм. Да ее томе на нут стане, ушла су у уговор ева нужна определења. која су такав поступак учинила немогућим. 'Гако је утврћено, да се поједини артикли, ако се за њих, за Фабрнкацију ј или нотрошњу њихову у извесном крају зем.ке мора намет плаћати, немогу, чим се нз страних земај л>а унесу, још на граници (у ви! ду ћумручине) тој иорези подврћи, те тако у свој земл.и том иорезом оптеретити, већ се за такве унесе! не еспапе иекључиво у једном ере| зу еамо можс пореза наплаћивати. ! Даље је утврћено, да се на таке ј унесене еспапе еамо у том елучају, ' ; у свој зеиљи или у нојединим сре- ! зовима наплаћује порески додатак, ; (ЗЈеиеггивсМа^) ако се артиклн ис- < те природе у зем.ки или у поједииим ерезовима израћују, и ако се ј за њих толико ието нлаћа. Изузета су у том обзиру еамо нића, храна Ј за људе и стоку, материјал за о- I грев. осветљење н грађевпне. Ако | се ова начела. кад уговор ступи у !

живот. одма.х мримснс свом строгошћу, онда се морају укннути сва споредна нлаћања ГхећИћгеп/пасШ^е) за свс из етраних земаља у Србију унесене еснапе изузимајући ћумручину, која је савршено нзједначена унутрашњом општом порезом за те еспапе. Из таког хитног И замашног оиредељења. претрпиде би српске Финансије велики губитак, шта више, и самој српској индустрији, која се у извесним гранама развиха под заштитом тих оптере^ивања страних еспапа. тешко би било опстати. Данас се у Србнјн као унутрзшља пореза нод именом „регала"н _трошарине" иаплаћује: Под именом „регал" оптерећен је дуван. цигаре и со. На дуван се плаћа (закон од 1865 год ХХП) без разлике на оку 6 нореских гроша, а толико ието на 100 комада цигара. На ео се такође илаћа регал и то од метарценте 1.67\ Ио закону од 1879 године наилаћује се трошарина на ове артнкле: а, на оку каве 1 грош; б, па оку раФннираног шећера 20 пара; в, на оку шпиI рита 2 гроша; г. на оку рума 5 I гроша; д. на оку финог нића или ликера 5 гроша; е, на туце карата ! 24 гроша; д, на кутије цигарпапира (до 60 књижица) 1 гр. 20 нара; ј з, на туце мирнсавог сапуна 1 гр. I 20 пара; и, на оку есенције за спи! ритуозна пића 6 гроша; к, на хектолитар нива 8 динара. Доходак Србије од регалаитрошарине*" износио је 1878 год. свега 909.000 динара, и то од регала на дуван п со 394000 дннара, а од трошариие 515.000 динара. Не треј ба дакле доказивати, да би нрост | губитак ове суме за срнске Финанј сијс био јако нсповољан. еНаставнћс се)

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У псмачком сабору приликом генералне дебате о буџету узео је први реч посланнк Рихтер,једаи од најжешћих противника Бисмаркове унутрашње нолитикс. Он је. на основу [цареке послацице, којом је Бисмарк сабор отворио и која је носила премапотпне Бнсмарков, критиковао најодсудннје епољну п унутрашњу полнтику Бисмаркову, п рекаоје даје то само Формална ствар, отворио цар лично еабор престоном беседом, или оетавио Бисмарку да то учппи цареком нослааицом. У поелапнци као н у престоној беееди говори круна по еавету канцлеровом.