Српска независност

— 114 —

етрпјом, па су се свн ти покушаји ноказади не само као варљивн но и као штетни. И њему ће битн нознато, како .је један н-лш државник 1852. год. бно утврдио теснн споразум сЛ Наполеоном III., па кад је овај на нариоком конгресу 1856 год. оставио СрбпЈу на педнлу/ а одмах 1860. год: ишао у Штутгард на састанак са Лзјександром II., онда је и наш државник уверио се о непостојанству прнјатељства лападног, па нриступио Русији, с н>еш)м се нредставницима кумио и на томе новом нуту до смрти своје остао постојан. ма да је пре 1861. цео свој јавни живот ировеоу бескорпсној борбн са прнроднпм савезником Србије. Па кад на даљном западу нема услова за пскључиви насдон Србије, како је могуће њега тражнти у суседству нашем, где, као што смо ових дана пзнелп. сам цар Фрањо Јосиф (1854.) прнзнаје, да је политпка Аустрије према псточнпм народима вазда била погрешна, али да је њоме Аустрији и „положај створен", кога се он сад мора држатн. Но ми немамо потребе да убеђујемо нашу владу о њеним заблудама туђим доказима; она ће нам донустити, да је подсетимо на њене ро1>ене разлоге. „Само Немцн данас заиоведају над милионима Словена, п тражити опет наслона у Немаца а против Словена, ако није апсурд, бар ће бптп доста ризична ствар. Кад је г. Ристић (читај г. Пироћанат нашао за корисно да наслонн српску будућност на немачки елеменат, он је предузео да разрешп један неразрешив задатак. Ми бисмо били врло радознали сазнати на којп би се начин могла сложити идеја српске народности са претензнјама Аустро-Угарске свемоћи на Истоку... Ми смо у првом реду Срби, а у другом Словени. То српска дипломацнја не би требала да губи из вида.... Аустро-Угарска јавно исказује тежње за свемоћи на Истоку, то је бар опипљива ствар, да она неће номоћи да се Србија иолитпчкп унапреди Ми смо понуштали вшпе но што смо требали попушта-

ти, и у место да устуици АустроI Угарску умире и задовоље, они су у њој пробудили само јачи апетит па политику притнска према нама". Ето какву је политички смртну пресуду изрекао сам себи г. Пиро|,апац у своме органу 12. септембра 1880 г. Почео је са „Формулама", па дошао до бањалучког поља, на коме под бајонетима аустријским падају српски грађани, које је он ј нредао Аустрнјанцима без довољног основа н оправдања. Па ни тиме задовољан, он баца данас рукавицу осведоченим пријател,има и савезницнма Србије, — просто за то, што руска штампа њега лично напада и осуђује. Да себе оправда, што је земљу усамио и што јој је овако тежак иоложај створио, он, место својих ирсију, сад износи прсп Србије пред стреле јавнога словенског мпшлења. Кад цар најмоћнпје војене државе у Еврони нде на сусрет цару велике Русије, да с њим углави ( пријатељство ; кад и сам цар оне суседне монархије, на коју наша влада тражи да паслони Србију, уговара састанак са Александром III. — онда председник нашег министарства М. Пироћанац норучује Русима, да су се надања Србпје на Русију ноказала „варљива", па је упућује, да нас остави а да гледа код куће своја „ поштена иосла а . То ако није манитост, оно је криминална охолост, која иретходи пропасти. Ш ТРГОВАЧНИ УГОВОР СШТРО-УГШО! пред угарским сабором. (Наставак) У колико су дакле правпчност и наши експортни интереси дозвољавали, утврђена су уговором односно уређења тих намета ова изузетна определења: а, Наука п пракса познају дував и со као такве артикле, који су најспособнији за консумно оптерећење. У погледу ових артикала остаће регална пореза све дотле, док се у Србији не заведе монопол. б, За каву као предмет чисте ђумручине остаје садашња утврђена

пореза. Кава је, као што је онште позпато, један артикао, који се не продукује у Србијп, с тога се н није могао нрема начелпма уговором израженим узети као нредмет упутрашње порезе. Истина да би било корисније н да би бол>е одговарало самој ствари, кад би се завела пореза за каву у виду ђумручнне; но пошто Србија према уговору са великом Британијом највише 10% ђумручине може узимати, то се морало пронаћн средство, да се тај за нас равподушнп консумни артикао у другом впду оптеретн. в, Трошарина на раФинирани шећер износи на 100 килограма 16 дин. 84 иаре; досадаља ђумручина пак 3 днн. 76 нара; цео намет дакле 20 дин. 63 паре. Та за срнске финансије неизбежпа пореза моралаје остати, ма да у Србијн нема шећерних Фабрика , те се по томе ни унутрашња нореза неби могла наплаћивави; но то је тако учињено да у будуће ђумручина 7 динара а трошарина 14 динара износи; свегадак| ле 21 динар. Докле год не буде у Србији шећерних Фабрика, оптереј ћиваће се унесен шећер тим наметом. За случај, ако се у Србији нодигне така Фабрика, ступа последња алннеја члана X од закључног нротокола у живот, те ће се ирема I томе и на тај српски Фабричкн шећер иста консумна пореза наплаћивати. У том случају плаћаће се за унесени шећер, за разлику у земљи Фабрицираног, вишак само у 7 дннара, те ће тако српски Фабрикати сразмерно само незнатну заштиту уживатиг, За цигар папир, карте и нарфимиран сапун остаје досадања конI сумна пореза још за две године, ма да се тн артикли у Србији не пронзводе (?!_]. како би се српској владп дала прплика, нриход од отуд на други начин наплаћивати. д, Што се тиче пива, шнирита, ликера. рума и финих вина (у Флашама) мораће се уговор у свој строгостн вршити, а да се у том : смотрењу небн сумње изродиле, условили смо то још нарочито у за| кључном протоколу. Како дакле уго-

вор ступи у живот, мораће одмах престати досад постојавше нарочито оитерећење ових артикала нашег импорта, а трошарина уз уговорену ђумручину моћнће се с»мо онда наплаћивати, ако се и у земл.и ти артикли буду продуковали, и у колико се на њих буде трошарина плаћала. У извештају се напомиње да у ногледу трговачког нромста Србије нстнна нсма ноузданих дата, но да се инак према оним податцима што их има даје констатовати, "ајеиз Србије у Аустро-Угарску унесено 1879 г. еспапа у тежини од 430.706 метарцената, а у вредности од 12,341.000 Форнната; а у 1880 год. еспана у тежини од 485.682 метар центе а у вредности од 10.497.000 Фор. Нанротив је из Аустро-Угарске у Србију унесено 1879 год. 455.538 метарценти за 13,263.000 Форината а 1880 год. 432.861 метарцентн за 11.779.000 Форнната. У нзвештају су даље означени сви главнији еснапн уноса н извоза, и придодана је таблица специФичне ђумручине, из које се може видети. да нам је према Србији пошло за руком, да у погледу наших главннх експортних артикала у главноме ностнгнемо умерену ђумручину, која само у ретким случајима нрелази 7 нроцената. (Настави^е се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Кнежевнм указом од 11 о. м. одређени су доиуњавајуКи избори нчродних- иосланика за иериоду скуиштинску (1880. 1881 и 1882 год. на дан 13 декембра о. г. Избори ће се обавити: 1-о, у вароши Јагодини, 2-о. у срезу пожаревачком округа пожаревачког, 3-е, у срезу моравском округа пожаревачког, 4-о, у вароши Београду, 5-о, у вароши Крагујевцу, 6-о, у вароши 'Кунрпји, 7-о, у вароши Крушевцу, 8-о, у ерезу темнићском округа јагодинеког,

ЛИСФЛК

„И МИ ХОЋЕМО ДА СМО СЕ/10 .. (Свршетак.) IV. Буљиновчани су нобожнн људи. Спомињу своје мртве; дају им за душу, пале нм свеће, верују у вештице. у вукодлаке, у море; моле се сунцу, прпзивљу месец, не раде на 12 господскпх празнпка и стотину снротињскпх. Празнују редовно све младе петке, суботе и недеље; побусани нонедеоник, по.љубранију и сваку свету Петку. Не раде четири заветине и девет четвртака у априлу, мају и јунију. Светкују „благу" и „Огњену" Марију, св. Стевана Иетровитога, Пантелнју Ватренога, и Илију Огњенога ; светкују св. Вратоломију, св. Прокопља да им змнје у гости не долазе. Празнују свете Вериге и опасне Кресове, да се рухо неискреше — ако га и иемају, и многе друге нразнике. Како због зиме

не могу зпмн да шетају но гоетпма, та се шетња отпочне одкада се кукавица наједе зелене шуме и закука. па та се шетња сврши, када дође св. Мрата а с њиме и снег за врата. Тек се они тада сете, да су им празни кошевн и амбари, на похитају, да надзиравају и иазе туђе кошеве и амбаре или читаве зиме светкују св. Казаницу и њену св. Муку-Мученицу. Тако ти се богме у светковању св. мученице нроведе Јован и Сава ледовнтп и снеговити, па како настану коприве, јечмењаче п мислиме — тако се треба снремати за светковање н шетање по заветинама, саборима, вашарима, а хвала Фннанеијернма, они су толико отворилн вашара, да док их Буљиновчани обиђу оно и лето нрође. јер су већ отворени вашари чак и у Буљииовцу и Смрдљиковцу. Тако су тн Бу.гиновчани богомољнн н иребогомољни и трговци над трговцима. Како су се много напатнли од ваминра и Караконџула , то онп светкују задушнпце као нн у једпом

| селу. Такву ћу једну задушнину овде да прнгажем. 1844 г. у очн задушница крену се сви бул.ановчанн на гробл.е, н мали пвелики, и стари н млади иа и баба-Ружа. Само се строго назшо да за њнма не нође нсето или мач| ка, јер ће сс сваки онај повамнирити кога мачка ирескочп, а псето онет може случајно нретворити се у ; вампира или вамнир у псето, на зло и наопако. Сваки је ионео, што му Бог дао. Зна се, да треба еве женеке да закукају, како се од куће крену на гробље. Гробље им је на једном чоту и чолонеку, на кад се почне разлегати кукњава. заиета бн ева околна села нресвиела од нлача, када то не би били Буљиновчани, са чега грешнн људи хоће да ноцркају од смеја. Љине су жене кукале, онн еу нлакали, иа су на гробљу свеће позапаљивалп и кад је мало по мало жалост посиадала са срца, и еузе олакшале болове у грудма, они ее нрикупили у једну гоми.чу, ј около ватре, на којој би се могли испећи два вола, па разастрли зас-

торке, повадили пиктије. сир, месо. гпбаннце и што је ко принео н како ко могао. Грдна ватра пламтн. а после плача раепламтнло се срце у јунака и јунакиња, на се само чују пољупци с бардацима и нљоскама. а еве за „ у аокој дугие. и Таман су онн отночелн да гутају н да нанијају за „бог да му душу опрогти!", а.чи се са две стране зачу некакво штекање, рикање и урлање. Буљиновчанн чнсто нрееташе дисатн. на упрли очи у номрчину н уши тако наирешули, да су најмањи кмаук прима.чи за громовито нроламање. Па и ђаво бн га знао, каква ли ее туна еотонска сила није била нрикупнла: час риче, чае лаје, час мауче; час урличе, час закука, час занева, час ее пренемогне као да у бездан пада, а час потмуло зањиска као да из накла долази, а све ее ближе и ближе примнче огњу. На главама буљиновччна каие несу хтеле седети, већ су еаме надале ца земљу. Кад се та маштанпја тако бн.ча ирискучи.ча, да су је онн могли назрети.