Српска независност

— 12 3 —

дднас буна на југу Далмације у вејгико . Из Котора јарл.ају за наредбу новог губсрпатора, барона Јоиановића, да се у евима градићнма посада иовсћа. и да се размеети војека која еваког дана са свнју страна стиже у Дадмацију. Веле, да су вс1> и принраве учињене за нзхрану војске, и да су најмл>ени коњи и волови, што ће тајип нреносити. Дакле баш права војна? — Из Галаца јављају, да јс 17. о. м. била прва седнина евроиеке Дунавске Комисије.

ПОЗДРАБИ

ДОПИСИ Врања 15. новембра. Чисто нам је дика и понос, шго нас је српска земља родила. која је вавек рађала и рађа јунаке, кад год је земл>и затребало, и то чврете и сталне духове и карактере; који су кадри стићи и утећи — и на страшну месту постојати; — Ето такав је српски митроп >лит Михаило, ког нам је дала мала, али пичим мања од осталих српеких варошица Алексиначка Бања. Српски се народ, српска црква и српско евештенство може дичити, што је на управи његове православне вере стојао човек са таком енергијом и сталним карактером, као што је г. митрополит Михаило. Он за љубав исгине презре сјајан положај, у коме је Сио, ал је бранио истину до последњег часа своје власти: „Марко сине, једини у мајке! Не била ти моја храна клета, Немој, сине, говорити криво, Ни по бабу ни по стричевима, Већ но иравди Бога истинога: Немој, сине, изгубити душе ; Боље ти јс изгубити главу, Него своју огрешити ду шу. и

ЊЕГОНОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТВНСТВУ митр0п0литу српск0м МИХАИЛУ Муњевито продре глас кроз цсло српство да су се нашле и такове грешне душе, тс Ваше Високонрсосвештенство збацигае са светог места зато: што сте верно заклетви и иозиву вашем бранили нагпу свету веру и цркву нашу. Велики поборниче наше свете цркве и аравославља, твоја света дела нигде и ни од кога не могу бити помрачепа. Ми всрни сннови свете наше нравох*лавне вере и цркве, участвујемо са вама заједно у овим кобним данима за свету православну цркву нашу. Нека Господ Бог даде да нам се скорим са много већом славом на евоје свето место новратиш, а ми ћемо се потрудитн да те као српског патријарха у Пећи видимо. Целујући свету дссницу сад и навек јесмо Вашсг Високопреосвештенства 12. октобра 1881 г. у Облачини. Најодлнији представинцн оишт обдачниске у срезу добрнч&он овругу ТОПЈНЧКОН. Председник општинс обЈачинске Јован Милић. Члднови: Милоје Тодоровић, Костадин Николић. Стајко Ивковић. учител>. О дборници : Костадин Антић. Мита Пешић, Дина Томић, Марко Стевановић. Петко Стевааовић. Живко Николић. грађлни : Јованча Цаврић. Симон Илијић, Милан Николић, Никола Џаврпћ, Риста Стајиљковић, Милета Стојановић. Тодор Ристић, Јованча Петровић. Ник. Марковић, Коца Јоваповић, Павле Живковић, Ђорђпја Вулковић, Милојко Стојилжовић.

— И не ноиусти у несми српској, прослављени српскн јунак : јер знамо шта рече на Косову, Вукашину и његовој браћи, у очи. И не понусти на унрави српске црквс, увснчани архијереј, јер знамо, шта одговори својнм нротивницнма у очи ! Дивнајс ово слика! А још днвнија јс <-лнка између видимс главе српске цркве, и невидиме главе њене. Јер гле! За спаснтсљем света некад ађаше много хил».кад их са иет лебова нарани у пустињи, на их бсше и до саме тајие вечере, ал кад пође на Голготу беше сам ! И са сриским мнтрополитом, не бешс боље, јер, кад раздаваше : митре, напрсне крстове. узвишења, звања и одличија, беше их с њимс много : а кад пође на Голготу бешс сам! То нам бар засведочи 228. број „Срн. новнна-. Али Физична сила, чини тренутно страх и забуну, док се духови не нриберу, а када дођу к себи, после притисак не иомаже. Јер, п Притиснуто јаче све на више скаче и \ „Ко уши има нека ово чује!" Пчинско свештенство.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. „Српске Новине" донесоше ових дана поставдења п унаиређења чиновникау разним струкама, а по највише у струци нолицијској. Међу постављенима видимо и једног поштара. који авансује за среског старешиву у Пиротеком окруту. Он је у | пошти Смедеревекој починио мпоге здоупотребе, које је и комиеија извиђаза.Код њега јенађено, даје по два I нута дневно коње ноткивао, разне оправке ненадлежно чивно и у рачунима стављао 30. и 31. Фебруар; ] касу је оштетио са више од 1000. ' динара. За све то кажњеп је пла| том, дакле административно. Па за ј све овако несавесно вршење сво: је службе он се награћује и ноставл.а за канетана. сигурно за то што је зет познатог ^лринскт јуI нака. и Етотако „виделовци" пречишћаваI ју полпцију. Гопе из ње савесне и вај .Ђане чиновнике, од највећих па до ј најнижих. а поставл.ају на њихова ! места својс присталице, необзиру! ћи се пи мало какови су опи. Но од „впделоваца" није се чему бол.ем ни надати!

ДНЕВНИ К Страни. (Ју\ос,\авенска ака^емија знаности и ужетности у Загребу) држала је 13. о. м. своју годишњу свечану седницу, на којој јс председник држао свечану беседу, тајник др. Петар Маткоаић читао извештај о радњи академије у мипулој години I и прави члан Ј. Јурковић читао распра! ву: „Натурализам у позоришту." ТЕЛЕГРЛМИ Карловци 22. Новембра. У данашњој седници обављен избор патријарха. Стојковић добио | 53 г.таса, Анђелић 12 гласова. Седнице саборске одгођене док не дође | краљев (рескрннт) одговор. Шабац 22. Новембра. На Наведење држатје збор овда| шњид грађана удеоничара за нотномагање срнске књижевности. По чла; ну 3 нравила друштвених изабрат је иодружински одбор. Радњаподружинска саопштиће се.

Петроград 22. Новембра. Рускоме министру резиденту, Г. Персијанн за г. митронолнта Михаила. Иетроградско словенско добротворно друштво у својој свечаној еедници једнодушпо изјављује жел.у да Господ Бог даде Вашем Високопреосвештепству моћ да истрајете у искушењу, које је нашло и вас и све нас, и да ношље боље дане српскоме пароду. У име свију Нредседнин Бестужев Рјумин. Секретар Аристов. ЧИТУЉА (Дакило МелаковиК.) 0 покојнику доносе загребачке п Нар. Новине" овс животописве податке: Данило Медаковнћ родио се 5. новембра 1819. у Зрмањи, на граници далматинској-личкој. Савршив основне школе у Крајини, гнмназију у Задру. пређе годинн 1838. у Србију. Кнез Мнлош заволн га јако, те одреди да буде пратилац његових сннова Милана и Михаила, које онда зваху беговима. Д>же врсмена боравио је Медаковић са кнегињом Љубицом н са кнежевнм синовима у Тамишвару. Вративши се у Србију остао је у државној службн до г. 1842. Те године са кнежевићсм Михаилом пређе н Медаковић у Аустрију. Именован тајником кнеза Миложа, пратио је Медаковић кнеза по Немачкој и Влашкој. Год. 1845. посла га кнез у Немачку да продужи и доврши своје пауке. У Берлину положи Медаковић докторат ФилозоФије. Док је Медаковић учио у Берлину, ћеврем Обреновић, брат кнеза Мнлоша, познајући одличне врлинс Медаковићеве, замоли га, да прими његова сина Мило* ша, да га пази н да му у свему буде место оца. Повративши се ковцем год. 1847. нз Немачке одлучи Медаковић, да се са свим посвети књижевности. Помоћу кнежевом куни тискару, у којој науми издавати политички лист, али га затече оуна од г. 1848. те се мораде са тискаром иреселитн у Карловце. где покрену политички лист „Напредак." Када Маћири из Варадина ударншс на Карловце, Данило Медаковић био је међу првима. који се латише оружја па обрану. Ондашња српска управа мораде се из Карловца преселити у Земун, куда и Медаковић мораде са својим листом поћи. Тискару морао је Медаковић сместити у лађу. У оно време, а и после, писао је Медаковић чистим народним језиком. слогом лаким и за свакога разумљивиМ. Бранећи народна права, није се плашио прогона. Због једнога чланка буде затворен у земупски контумац, а одатле иод стражом одпраћен у Руму, где га држаху нод ведрим небом, док није бан Јелачић дочуо. те заповедио да га одмах | пусте. Год. 1852. написао је Медаковић и ј штампом издао повесницу српског наро- ! ј да у 4 књиге. Поеле је нокренуо опет ; нов нолитички лист под именом ^Српски ј | Дневник" и књижевнн лист „Седмицу.^ ј | Као игго всли руски писац Пинин у своI јој хисторији словенскс лнтературе, Ме- ј I даковић је тада са својим листовима | постао средиштем душевног рада Аустро-утарских Србаља. Г, 1859. пређе Ме- ј даковић у Београд. Кнез Милош нуђаше га, да ностане министром просвсте. али ј Медаковић одби понуду захвално. Оста- ј де у Србији подругу годину дана, а кад је но том у Аустро-Угарској престао ап- ј солутизам. иоврати се Медаковић у Нови Сад, где из нова поче издавати политич- ' ки лист „Наиредак." Од 1848—1864. годнне бавио се Медаковић непрестано књнжевношћу. Написао је биограФију кнеза Михаила у 20 табака која јоште ни- I је штампана; исто тако некоје хисторијке црте о војничкој Крајини које сетакођер још налазе у рукопису. КЊИЖЕВНА ВЕСТ Јављамо поштоваиој нублици, да смо 1 предали у штампу дело: ВЛАДА МИЛЗША ОБРЕНОБИЋА (од 1859 — 1860 г.) нревод с руског од 1 Нила Попова. познатог инсца „Србије н Руенјс. 4 *

ЗА

()гласи

Е

Траже ее ноуздани агевти цод пробптачнин уелонима за једну чрвену енглеску Фасрику пољопривредпих машина, парпих плугова дуплог мвгниоског снстема, које су у нОследње четирн годипе нрве награде добиле од речних нол.опривредних друштава. Јесна машина за пробу била је у 8н11ећПе1(1 С1 п ћ А^гЈсиНига! НаМ 1 у о п (1 о п од 5 до 9 и.зложена, и ту је била тим иоводом најодличније примл.ена. Само опи са сигурним мугатеријама између купаца пол.опривредних магаина еа нужпим пренорукама мека се обрате под адресом: Мг 1.агеп, М/ЛапЈ Епдте №огк$ иеевх (Епд/апЈ;)

НаЈЕе±.е САБРШЕНСТБО!

"I

С више меетаназрађ е на с н р ава за се-. ч с њ е р е п е -САМСОНс једним и е вшне ножева за уметање. Сасвим од гвожђа № 1 30 Фор. Л0 2 на стативу од к«Јваног К. К. рпо. Мавсћјпеи Каћпк уоп Кгаи*?!> А Сотр. 1п \УЈеп (\Уаћпп$г).

♦ I

НОБ ПРГГИЗВОД РагЈшаше 1Х0ВА ЕБ. РШАЦп Саоуп I Г1ХОНА >енцвј» & ГХЗКОВА )1кр1шмм ВОДВЦА . . к Г1ХОКА Повада 4 ПХОКА Уљ* 4 ПХОКА Прћша« ажрш«до«% . . 4 ПХОКА Оцат 4 Г12СОКА 37, Вои1еаг(1 <1е Лгиђмц, Р.Ш5.

Свагоме беспдатво одправља унутетво за иотцуно нзлечек.е у тајности и са мало трошка, тајних бодести скорагааих и застаредих само вад.а нлсати: ЕУМ1М. а УЈеппо 11зегв > Ргапсе. НОВ КЛЕГАНТНО НЛМЕШТКНН ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ кнкз михајлова > лшц на земл»ип1т> иокојног днмнтснјл вкличкониђа. Част је нотпнеаним јавити поштованом грађапству да емо ноднгдн фотогрдфохи -д.тж:ље: и уредилн га по најновпјем Фазону и отпочели ФотограФека снимања. У нагаем ФОТОГраФСКОМ садону, ради!.емо елнке у разним величннама, као кабинетске. облонг, будоар, слнке у природној ведичини н Формата обичног за албуме. Исто тако извршиваћемо и енимања. која спадају у врету педе архигектуре. Оснм тога, на захтевање и жел.у поштоване нублике н надлежне властп, енимнћемо ноједине знаменитије грађевине пределе. и вароши Такође израћиваће се н кодориране слике, у разном облику. У иашем садону има одвојена еоба за госноду, а тако исто и за госпође н госнођице, у којима ће се моћи преоблачитн, Фрпзирати речју прибавили смо сваку удобност. Наша ће главпа брпга бити, да на време елнке буду готове. и за то, не плашсћи се иикаквих сметља. учтнво молимо ноштовану публику. да нас нзволи евојом обилатом посетом почаствовати. Београд 1881. Лекић и Живковић