Српска независност

БРОЈ 32

СУБОТА. 28. НОВЕМБРА 1881 ГОД.

НА ГОД1ПТУ 24 ДИИ.. ПА 110 ГОД1111В 12 Д1ГН.. НА ЧВТВРГ ГОД. Н Д||Н. 32. ::тпе згнљг нл злдханскж аод70т :к7. НА ГОДИ11У аО ФГАНАКЛ. НА 110 ГОДННК 15 Фр. НН ЧЕТВРТ ГОД. 8 фр. 22. 2ГГГ?:-7Г1?СКГ НА ГОДННУ 15 ФОГ. У ВАНК.. НА НО ГОД. !> Ф. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 Ф. В2 СЗЕ ::т131 1РЖА2Е НА ГОДИНУ об ФГАН.. НА ИО ГОДИНЕ 18 ФГ.. НА ЧЕТВГТ ГОД. 10 ФГ.

ГОДИНА I.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАД." /Т0Р1КН11, 1ЕТ1ГТШ1, СУВ1Т01 и НЕДЕЈШ И.&. ГЈ;Н;ЛО1Л: УРВДНИШТВО ЈЕ II АДЧННИСТРАННЈА У КЈЧкП г. ТоМЕ ЛНДГЕЈЕВПЕА 0В!1ЛИ 'г »ЕВ ВЕНАН.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: нгви иут 20 днн. нага од геда, л ноглв соакн иут 10 пр. ЗА ПГИНОС1АПО 50 НАРА ДНН. ОД РКДА. Рунописи шаљу се уреднии/тву, а претплата адтинистрациЈи ..2?ПСК2 НЕЗАВ2СЕ:СТ 2". Р.УКОПИСН НКВРАЋАЈ.У СВ. НЕПЛАЋЕНА ЈШСЈЦ НК ПРНМАЈУ СЕ

(> е н и в а ч к н () д бор „Дрзгзкине за потпомагање ср>пск:е жевности" .јак* ,т>а члановима те дру= ;кине, да ће ее држати в а н р е д н и г л а в н и е к у п д р у ;к и н е, који ће, уз друге неке иоелО' ве, имати да реши и то. хоће ли ее нрема ()<ом чла« ну дружинских правила иуетити у обрт и других иет етотина удеоница дру* жинеких. ношто је нрвих нет етотина иоузимано, а удеонице ее непреетано и да.ке траже како овде у месту, тако и из унутра* шњости. Састаиак екуна биће у неде.ку, 29. ов. мее. у бео= градекој Читаоници у 10 часова ире подне. У Београду, 18 Новембра 1881. ВЕОГРЛД 23. Новемора Мн смо у прошлом броју пашега лиета докаиивали и јасно дока:)алн. даје влада „расппсом министј «! нравде евнма судовима*. којви јак.т.а министар. да је влада приетиа на искање аустро-угареког послалства ,,да Боеании н Херцеговцн могу нрнбавл.атн непокретности у Србији' - и обратно. Срби у окунираннм провинцијама. ,,у међувремеиу до ратиФикације у речн стојећег уговора". повредила устав своје аемл.е. Но ми емо се носле заниталн: Да ли ми ннсмо етвар узелн одве11 једностраноУ Да ли ннсмо. у природном нагону опозицпје, да ногрешке владнне нреувелцуава. а :)асл)те побија нлн заћутк_,је. били ' престроги у осуди. а да можда нисмо превиделн коју заслугу владину? Да нисмо еамо мотрнлн на оно, чиме се влада обрукала, а прећуталн оно, чнмс се нрославилаУ И, збиља, кад ее пзближе ногледа, ~мора се прнзпатн да нма нешто. чиме се влада у томе распису нрославпла. Имају неки виши ао.штички обзири, што допрнносе, да она сама

себи може онростнти гако незнатну погрешку, као што је повреда земал.ског устава. Нлада се тпм расписом у толнко нрославила , што је нрва узела у своје моћне руке решеп.е једног 110замашног н туга.1.ивог мећународног нитања те прегла да поведе за собом нелу Јевропу. Слаго нама што пае је српска мајка родила, кад смо дожпвели. да вндимо српску владу како нредњачи у Јевропи ! 1?н као да још не разумете ? Ствар је еаевим проста, и акоје висока нолитика. Вал.а се само заиитати: Нашто је влада аустро - угарска нскала. да баш ..Босанци и Херцеговци могу набављати непокретности у Србији н ире ратпФикације у речи стојећег уговора- ? А зашто не други -поданицн етрана уговорница"'? .Је ли се збиља толиким „Восанцима и Хернеговцима" нрухтело, да се пастане у Србнји илн да нокупују земл.е шумадијске. или је Србима толика невол.а, да већ хоће да се селе у Босну, нли не знају П1та ћ'е с толпким парамн. па морају на врат на нос да купују спахилуке 110 Боснн ? Божс сачувај ! Ни једно ни друто. Ми смо уверенн, да до сада нн једнога недл.а зем.Ђе пити је који Босанац илп Херцегован 1101 ле рас пиеа мшшстра правде „нрибавио - у Србијп. ннтп ко.ји Србин у ..пкуииранпм нровиицп.јама". а тсшко да ће тога с.тупаја бнтн _нре ратаФикаццје у речн стојећег уговора - . Па на што онда та журба ? Та :;а бога. зар није угарски еабор. баш кад онај чланак нисасмо, наш уговор са Аустро-Угарском већ примио. а иаша га је скуиштина давно већ уевојила те ратиФикацнја може битн еваки чае. Па каква је то голема невол.а аустро-угарском ноеланнку била. каква му је крава етала на ногу ? Та се крава зове : оевојен.е. анексија Босие н Херцеговинс. У нашем трговачком уговору са Аустро-Угареком нема нигдс еномена. да су Боеанци п Херцеговцн „ноданнци" аустро-угарске монархије ; а није могло ни бнти. док иостојп берлинскн уговор. Ал' аустроугарској влади с.тало је много до тога. да Босанцн и Херцеговцн буду по нгго но то њени нрави правнатн ноданпцн. Шта да ради? 'Го би се имало мсћународним нутем иризнати. а тога нризнан.а нпје тако лако задобнтн. то се мора сиремитп.

Онако на пречац не ће нн једна ве.тнка енла јевропека приетатн, да ее нризна нашој суееткчгњи сувереност иад окупираним облаетима : а њојзп није до чекања. Она је већ почела Боеанце н Херцеговце узнматну своју војску. пајојје крајнаневол.а да задобнје ма најмање. ма најноередннје прнзнањс свога _суверенства и над Босанцима и Херцеговцима. А расппс нашег миннетра правде ннје ни внше нп мање. него најотвореније. безусловно признање гог же.кеног „суверснства." Јасно јс, да ее нростом ратиФИкацн.јом уговара то ннкад не би могло поетићн. а пос.ц: ратиФикације већ је касно. Отуда ненол.а н хитња са расинсом нашег „нраведног" мпннстра. Можда ће наша влада казати, да то не марн нпшта. Она ће се у својој уроћеној смерностн иозиватн на то. како глас мале Србије није одлучан у јевронском концерту. те ће, вал.да. овако умовати: Нли ће вел»пл! силс нризнатн. да Аустро-Угарека може раеиолагати еа Босапцима и Хсрцеговцнма као еа својим поданнцнма, нли нећс. Ако ће признати, онда је наше првенство, онда смо мн први момци у селу, онда је наша влада најнаметнија у •Јеврони: ако пак неће признати. онда нисмо ствари нахудили, а учннили смо услугу суседној иријател.ици, онда било па и није. Сасви.ч друкчнјеа—н даонростн наша -мудра влада" паметније умује Аустрија: II ако Србија, велн она у еебн. не важи нпшта у јевропском концерту, њен ће ми прнстапак бити најмоћпији разлог да ностигнем што хоћу. Ако ее. ка нрпмер, буде Руенја нротнвила, ,ја ћу јој казатн: А што ти кочиш точак. кад ево Србнја нрнстаде. која би иначе имала најпрнродније нраво на наеледство Босне п Хернеговине. којој су те земл.е нре туреке владе некад н нрииадале. у којој живн један исти парод н но крвн н но језику, а већпном и но вери, који је у Босни и Херцеговппи?! Ако се Русија, а можда н Енглсска. буде мало и затезала. тај ће разлог бити тако спажап. убедл.ни. да ћс га остали, да ће га већнна моратн нрнхватитн. те ће мањина. мпра ради, нрпстати; а за то сам се всћ нобринула, да сс Србија завадп е Руспјом, те да ова изгубп вол.у заузимати се за неко велпко српство, за неко срп-

ско уједињсње. за неку ерпску мнсао н будућност. Нпје ли то све тако јасно н разговетно, да то мора разуметп и наш министар правде? II тако ћемо дочекати. ко дожнви, да ће наша влада—ако дожнви — повестн за собом сву Јевропу. Па шта то мари, према тако славном успеху у вишој политнци. што ће се којн члан устава. па ма како важан био погазптп? Велнки уснесн требају и велнке жртве: а то је велика слава са малом жртвом. Не стоји пас нн једне наре. нп једне капи крви. А једап нли други члан устава. чудна мн носла; и опако хоћемо да га мењамо ! Уједно смо се онравдали због нздајетва оних босанских бораца за елободу. што су их носле стрел.али. прнзнав. и ако накнадно, да су Во. анцн. и иоред ненокретног имања у Србији. ауетрпјекн поданнцп. То смо поетвглн једним потезом пера: опрали емо крв маетилом те смо се и у научном евету прославнли тнм хемијским проналаском. Боже мој, ал смо тн мп елавни л.удн ! Благо нама, што нас је српска мајка родила!

0 УСТАВНОЈ В/1АСТИ од ЕДГАРДА ЛАБУЛЕЈА. (НАСТАВАК) Коме еиада у дужност одржати ову стару нолитичку зграду? Парламенту. То је нраво које му ппко не спорн. Он може. када наће за добро. дотаћн ее једне нли друге од овнх елобода које. уједпо ек\ п.љене. саставл.ају оно што се назива устав : енглески. У Еиглеској ностала је пословнца да парламенат може све, пзузпмајућн од човека жену н од жене човека, да направи. Франнузи, којп увек нду у крајност. нз гога су закључили да јс уставотворна власт парламента неограничена; сумњиво је да бн Енглезн уевојили ово резоннрање. Но ннје ее остало само код теоријског закључка: ова могућноет реФорме нривукла је многе француске публпцнсте. Многи еу се ннталп да лн пије само уображење иоставл.а гн разлнку пзмећу устава н обпчнпх закона. Зашто установити одвојено уставотворну влает, која буни и грозн свнма осталима ? Да лн ипје нростпје н мудрнје следовати нрнмеру Енглеске. н у редовно време оставити народннм нредставништвима н глави држаие право променпти устав заједнпчким еноразумом? Они који еу изнелн ово пнтање наведени су прнвидношћу. Парочнто у иогледу Кнглееке може ее рећи да ја истпна, да оно што се не види важиије је од онога што се