Српска независност

147 |

и нема великих власника. а хвала богу нема нн јунака на Опланцу но само јунака и чистнх родољуба за ослобођење и независност Србије. којнма је девиза „ сачувати земљу и династију ОбреновиКа <>л неиЈ/ијатељски.г странскиа■ уаливч који се са силном навалом појављују.' Овакова садашња струја меЈ>у Рудничанима. и одлучи нас те оберучке нрихватисмо појав народно-либералне странке за потпомагање српске књиге. која ће једипо и бити у стању да истински обавестп срнеки народ и спасе га од злих посл.еднна. У тој цел,и и образовалисмо подружину „Сриске Књнжевности" у Гор. Милановцу што јавл.ано дружини у Веограду са топлнм ноздравл.ем. Мало нас је ал смо л.уди —. Подружина Рудничка 0 УСТАВНОЈ В/1АСТИ. од ЕДГАРДА Ј1АБУЛЕЈА. (НАСТАВАК) Најзад, а ово је главно, докле у Француекој. посланнци сматрају се за нозвате да управл.ају јавнпм мнен.ем. дотле у Енглеској парод правн законе средством нетпције, митинга, новина. Енглескн парламенат може се рећи да је ку|.а за регистрнрање. Он не памеће своје ћуди нити вол.у господара узднже за закон; он сматра за част да сл.едује јавном мншлењу а не да га силом за собом вуче. Пре но што доће пред нарламенат, свака реФорма треба да је од народа приил.ена, а као такова улази у палату Вестмннстерску да ту буде ио закоиу крштена; парламенат ннје отац реФорме. већ је само кум. Када се нојми ова разлика у схватању, правнма. обнчанма, разумеће седајеу Енглеској безопасно оставитн парламенту бригу неосетно ме њати устав. док V Француској право нромене, у обично време поверено шефу државе н двема кућама. само ће раздражити народно предетавништво и довести га у сукоб са владом. Промена устава бнва само средство опозицнје, знак борбе. У Енглеској. ко прозре у саму ствар нидн, да само народ има нраво диратн у устав, и то је уместно; у Франнуској посланицн без парочнтог

пуномоћија дирају у устав ненрестаон ма да без њега нису ништа, н по својој вољи производе узбуђења нан ! иемире да би само задовољили своје гадне страсти. Да би министарству нанрапила неприлику. онозиција захтева промену устава и етав.га на : коцку судбину земље. Опо што је у Енглеској конзервативна установа било би за Франнуску- средство револуције. Да ли ће доћи дан, када ће таласи демокрације пењућн се све внше и више, обухватпти и Енглезе н нокренути их да напусте крал.еветво плн даукину наеледство лордова? Онај ! који би то тврдио био би дрзак; али судећи о будућности но прошлостн може се поуздано рећп да и у том елучају Енглези небн напустили ни једну од својпх старих слобода. Нромена. внше привидна но стварна. вршиће се полако, мирно и суделовањем целог народа. Горднјев чвор развезаће се алн се неће нресећп. Изузимајући да наетупи револуција у идејама и правима. револуција коју нигата не да предвидети, ннкада Епглези неће даги чудан прпзор народа, који од данас до сутра, баца се у неизвеснос предузећа, прелази из монархије у ренублику како би брзо скочцо пз ренублнке у царство, рушећи ове иреграде или уншптавајућн ове слободе н то просто пз ј љубави према логики, или из ћеФа | илн од дугог времена. Увереии да је народ без прошлости народ н без будућностп, Енглези држаће свој I устав. увек|стар а увек нов. сретњи | због мудростн својих предака а поноситп због своје увиђавности. Ако Енглеска неби нам могла слуј житн за пример, другчије је са Америком н са више разлога. (НаегавлКе се) ♦ ♦ Седам смртпих грехова Министра иросвете и црквених иос.гова. Четврти грех. На четвртом месту рекли смо, да је 31. чл. устава књажества Србије дата иовластица иравославној вери према другнм дозвол»еним верама, јер се најодре1)еннјнм речима ,,з«брањује свакп радња. која би могла | бити убитачна за иравославну веру.'" Па нодразумевајуЈш у тој новластнци нека већа нрава од оних, којима се користе друте неповлашћене цркве, и знајући, да влада нема збацнвати нредставнике неновлашћених вера, мн смо занитали министра Но-

вакови1»а: како он схвата повластицу православне вере. кад са срнском црквом ради оно што не сме чннити ни са једном другом неновлашћеном црквом? На то ни гаље добнли смо овакав одговор: т 11равославна вера, као владају^а ■у земљи, тиче се министра иросвете и што о њој води тико строге рачуне, док га остале дозвољепе вере у Србији мало занимају, иа зато о њима мало и разбира." Нн овде нам, дакле, министар Новаковић није одговорио на став.кено му иитаље. Он је нрећутао оно што је најважпнје, а ностарао се да нам залеин очи тиме, што велнкодушно нризнаје православну веру за влаД а ЈУ^У У нашој земл.и. н што свечано изјављује да он о гој вери водн „строге рачуне. и А каквн су то ^строги рачунн" НоваковиКеви ? Хајдданх впдимо. Оиштнна Аугсбуршке вероисповестн у Србији има свога иароха као представннка своје цркве. Наш мннисгар нрквених послова. води надзор над тим иарохом: алн нитн га ноставља нити збацује. И ностављаље и збацнваље гога нароха стојн у рукама Евапгеличког врховног црквеног савета чак у Берлину. То сведочп акт под ПБр. 3615. од 15. Новембра 186-3 год. у минис гарству нросвете н црквеннх послова. Кад би неким случајем миннстар Новаковић покушао. да својпм актом збаци пароха ове оиштнне. нема сумље. да би искусио зле посљедице свога покушаја. чим бн му загудили из Берлпна. н сигурна је ствар да бн Новаковић морао одмах уступпти. II католичка нрква пма такође свога представннка у свештенику, над којим мннистар црквених нослова води надзор: али нити га министдр поставл.а ннтн збацује. Епискон католичкн иноставља и збацује тога свештеннка. Кад бн мпнистар Новаковић опробао да својнм решељем збацн свештеника католнчког. скочио би сав Ватикан на одбрану свога права а резултату бп насигурно била нобеда нанина. И код једне и код друге номенуте вере, црквенн законн недозвољавају нашем мннпстру црквених послова да самовол>но збацује представнике тнх вера. и министар знајућн то, клопи се тога, јер иза тих црквених закона иде страшна Фнзпчка сила, јача од силе Стајана Новаковнћа. Наша повлашћена српска нрква нма свога представника у Митроио.титу. И иад тим нредставннком води надзор министар црквених послова. с том разлнком, што овде министар норед падзора има још и дужност да иомаже сриској цркви у правнлном извоћељу њених моралних цељи. Министар нема те дужности ирема другим верама. јер је у томе иовластица срнске цркве. И закони српске цркве најсгрожије забрањују световној власти. да збацује енисконе, свештенпке н друга свештена лица: то је право у крнлу највише ирквене власти — архијерејског сабора. Али је министар Новаковнћ код свеко.тике новластице. срнске цркве. 18-ог Октобра ове г. збацно г. Митрополита Михаила у пркос каноннма нравославне цркве. Новаковић је у новлашћеној цркви урадио оно, што ни пошто не сме ураднти неновлашћеној. Он је српску цркву на њеном рођеном земљишту повредио упркос свима повластицама њеним! Онје сриску цркву ставно внше испод свију других нркава! А зашто ? Јамачно за то, што иза наших црквеннх канона нема никакве физнчке силе. која би наличнла на горостасну германску царевнпу, и за то, што наша црква нема оне снаге, којом папство кроз толике векове побећује најбесније тиране и најбезбожније грубнјане. Ево. то су ти „строгн рачунн", којима нам се хвалп, плн боље рећи иркоси миннстар Новаковић. Но он се вара с гим својим рачунима. Ми смо члановн оне цркве која се друкче зовс царство духовно. У том царству Физичка снла нема места. Нама је довол»но. што имамо уза се устав. књажевства Србије. који нам гарантује за чнстоту и неповређеност црквенпх закона: на и немаримо, за физнчком силом колосалне царевине земаљске. Ми имамо устав. којн је највнша вол.а нашега народа, на н не требамо иапских средстава у обављању својих религијских дужности. Устав је светиња. која стоји н изнад нас и изпад г. Новаковнћа. Повредом црквених закона мичистар Новаковић иовредпо је устав: новредом устава увредио је ернскн народ, т. ј. онај народ, чија је воља у уставу и чнја је вера у каноннма. Уз повлашћену српску нркву стојн. дакле, српски народ, којн ће нзрећн свој суд н Новаковнћу и целој влади.

као киша и нале разбарушену и раснлетену коеу у жена. Неке бацају целу Фризуру, и одмах за њом скачу одважно у платно. За десет мннута еви смо доле — снасенн. У нространом дворишту полиције носе се рањени н онн којима је лекарска помоћ нужна. Неколико Факли осветљују те тамне иросторије. који већ по себи изазивају немно утисак. Ту су искупл»ени лекари. стражари, војници и — начичкане и набацане гомиле мртвих и тешко рањених. Слика ужаса. какву је тешко замислити. Очајним погледима тражи отац свог млађаног сина, наду и уздан.е својс; престрављен држн смотру над мртвима и рањенама, те се чисто бојн да међу њима не нађе оно и;то тражн.' Наједаред врисне и строношта се код лешине двојачке, младе као капл»а н заносно лене и ако мртве. Тражио је сина. на је на кћер и заборавио. Куказан отац. Међутим амали ненрестано доносс мртва тела и бацају их на гомилу* Всћ од дужег времена ноематрам младу дивну жсницу, како разгледа мртве. Коса јој расплетена, нз румених лепих образа цури јој крв и нада на тешку свилену хаљнну ; но она на то и неиази. Амалнн унео и збацио још једнужртву. Млада госиа поглсда и врисиу, тс се очајно строношта крај самртника. На

врату јој дивни ред бисера, а на малом нрсту мртвачевом светлн се днјаманат | ванредне величнне. Кад је пала на земл>у изустила је име свог мужа . _Едуарда." Сад га ухвати грчевнто за руку, свест јој се враћа, она га онина на остави, затим потсже рукама у главу и и дохвати се злаћане косе, те је као бесомучна чупа: ужасно кука . беснн, бела пена излази јој на уста, крха руке као очајннца и после неколико минута стропошта се мртва крај мужа. Лекар приђе невољници , констатује да јој је пренА'кло срце од жалости и бола и | иде даље. Везнки војцода Виљем ушао је у двориште. Очн су му нуне суза. „И сувише јада и промрмља. И заиста. тек сад иастаје гроза . Амали уносе лешева по 10—12 уједанпут. Око 11 часова ночели су да односе мртве. Нишс од 200 лешева нренесено је из полиције у болиицу. Ватра је ирестала, днвљи разорујући елемепти учинише своје, они су дело довршили. Поносита зграда иостала јс руј јином а тај ностанак стао је стотине живота људских. Вшне од (500 људи изгибоше. Неки агенат, Нахмнјас беше са жсном отишао у позоршите да се више не врати и оставио на дому 5 нејаких сирочади. Други стар, сиромах шустср

УмлауФ имао је јединца сина у 22 годнни, пун, здрав п весео, нада и узда] ње изнемоглог оца свог: тогданадобио ; је слободну улазннцу н отишао први пут на трећу галерију да се више ннкад оцу не вратн. Једна удовица изгубила ј је оба своја снна, раииоце своје. Један стар слеп човек пзгубио је сву децу своју. И тако се то ређа. све горе за горим. све црње за нрњим. све жалосније за жалоснијнм. Велике просторије нозориштне исиу, њене су нспелом. Ту је нравн русвај као на крвавом бојншту носле тешке ' битке. Нсирекидно извлаче мртве. окој реле лешеве; на басамцима. но ходннци1 ма и на све стране лежс црне жртве пожара. Није ласно оинсати ову грозну слику. Изгореле главс. комади од лешеиа и ноједини удова леже на гомилу нобацани; нико није кадар раснознати ове жртве, ватра их је све подједнако накарадила. Више од 100 људи извађени I су из пснсла. Но то још није све. Лма; лн причају да су галсрије начнчкане још ј силеством дешева, да им се ни броја нсзна. Ал тамо нико несме јер се још нуши. Но чудновато док се у иартеру налазе мртвн. многе хаљине у гардеробн нрве галерије остале су нс| новређене, — ватра је нашла нлеменитију н бољу храну. У Бечу је овладала становништвом I неописана узрујаност. Док су први дани били посвећеии жалости и онштој тузи, сад се ве!» чују одсудни гласови који траже извн^ај и кривце. Онштина

бечка нареднла је да се жртве о онштинском трошку саране. Државно већа вотирало је 50.000 Форииата. цар је дао 10,000 Фор. Прнлози се дају на све етране. _Риштеатор- је дете разкоши пре краха бечког п довршен јс 1873. а отворен 1874 годнне, Ми смо укратко испричали својим читаоцима цео ток ове страховите катастроФе. Разуме сс да ни близу није све казано. но и ово је доста да се представи ужас и оцени велика несрећа, која је постигла бечко грађанство. Тај страховити случај нека је и нама. нашој нозорншној уирави. одбору и свима којих те тнче. довољна опомена. да ! се боље ноетарају око ујамчења .наше иозоришне зграде од таке несреће Све што год се сад буде у Бечу радило и уевајало за пажњу и јемство од ножара у свима нозориштима. све нека се е највећом нажњом иснита и опнта код нас и нека ее нрилагоди нашнм околностима. Особито ће бнти нужно иснитати, да ли је нужно прошнрити излазе и отворити нове. Па штогод буде требало, то да се одмах без нкаквог оклевања нзврши без обзира на трошкове Нека се и овом нрнликом наше „надлежноети- угледају на бечко државно веће. кад се всћ угледају у Беч и онде где не треба. на нека без обзира на бирократске „иостепености" одобре н платс еве трошкове, што би ее на ту потребу потражилн.