Српска независност

— 159 —

дописи Крагујевац 2. Дец. 1881 г. Прочнталн смо уводни чланак у 141. бр. -Вндела" од 27. Новембра. Оно нам у томе броју еветује и препоручује, да не бирамо за посланике л»уде, који су лупајући ногом у скупштини давали оставке н тимс скидали ћупрнју за свој повратак, што је велн било неуставно. Нама се чинн да „Виделу" није толнно стало до тога, хоће ли се иЗабратн за носланнке они, који су своје оставке дали пошто је нзгласан Бонтуов уговор, колнко до тога, хоћс лн се у Крагујевцу илабратн Тодор Туцаковић, који је своју оставку дао пре, него што се прнступило гласању за тај несрећнн. н по народ српски прештетан уговор. Читајући тај -Виделов" чланак уверилн емо се, да п Виделовим" патронима ннјс ништа свето н узвишено у овој земљн и да је пиеац чланака у Српској Незавнсности »Садашња влада и њена законодавна скупштнна 14 имао право што је рекао, да је садашња влада. влада зле воље и освете. Видело је заборавило, како је оно за време скупштнне у Нншу обасипало хвалом нашег честитог н укаженог по:'ланнка Туцаковића и стављало га за углед свнма народним поеланицима. Оно је заборавило, да је Туцаковић одржао равнотежу између владе и скупштине својнм беспартајскнм држањем, што нн један ^Внделов" прнсталица ннтн је учинио, нити ће учинитн у скупштини, па да онн и двадесет година управљају овом доиста несретном зсмљом, која је толнке беде н несреће преко своје главе претурнла, и која јс надживила н Вучића, н Петроновића и Гарашанина и еве друге, који нису толико воднлн рачуна о њој, колико о евојнм властољубним н еебнчннм тежњама. ^Вндело 1 " заборавља сву ту пошту н жвалу коју је одавало Туцаковићу. Да вндимо зашто? Туцаковић није одобравао 100.000 дннара на пензионирање судија. Ннје давао да сс под нменом незаииеностн судске врши дегредација илн збацнвање чиновника са внших на ннжа звања, што би још већма чнновннштво искварнло н што би била нронија на судску нсзавнсност. Туцаковић је тражио ако су плате великаша доиста велнке, да се све регулишу, а не да се почиње са платом митрополита. Он је тражно да се трговачки уговор са Аустро-Угарском закључи па оенову равноправности и узајамности, чиме би се наше економно стање могло да поправн, а то бн и одговорило нашој од Европе признатој незавнсности. Он се противио Пошто је Стеван доетигао момачки узраст узме га поч. кнез Милош у евоју свиту, тако званн ^књажеви момци и ; у те се момке бираху најбољи људи. но ипак их је све Стеван надмашио етасом лепотом и фнзичном снагом, те је услед тога а н добротом своје нарави обратио на се особиту пажњу Госнодара, који га из милости прозове КниКанип. Ово се Господарево одличије брзо разчуло, те га је тако сваки звао Книпапин , а најзад се н он одазове том свеонштем гласу па се иочне норед Петровиб подиисиРнти Книбании, задржавши тај назнв до смрти. Овн момцн кнеза Милоша као млади људи — често су се изван „конака" веселили. па понекад су чннили и мање ексцезе, због чега им кнез Милош најетрожије забрапи шврл,ањс но механама. Једно вече после ове наредбе крене се већина ових момака — кабадахија — у мсхану, а међ њима беше н Книћанин; они су се -ту веселили и Книћанин је неколико нути узвик-

I примању Бонтуовог уговора једно што ј је противу-законо закључсн, а друго што говари на народ један нрстешки те' рет, и то терет, кога се посљедице никако у напред не могу да измере. Што ј се тиче елободних установа и реФорама, I Туцаковнћ је вазда би за ове, па и при| ликом прошле скупштине. Господо „Виделовци", ви знате све ово ј што сада рекосмо, па зашто вам сад ; Туцаковић није по вољи? Ви сте сигурно мнслили, да ће похвале којима сте негда обасипали Туцаковића, учннити, да он заборави на своје и својих предака име, на част и поштовање, које је овдс и у српству задобио својим челичннм карактером, па да ће постати оно, што су постали Алекса Поповић, Глишић, Жуњнћ, Димитријевић и другн, да ће постати оруђе у рукама Пироћанца и његових другова, који од ове наше краене и уређене земл.е начннише тркалиште за аустријскс ннтересе, а отуђише од ње највећег н најискренијег њеног пријатеља, њену драгу словенску браћу Русе Но они су сс нреварили у своме рачуну, што иоказује, да нису људи ни од какве државничке мудрости и знања. Тодор Туцаковнћ нмао је свакад своју памет н евоје погледе на интересе ове земљс, па је све то и ириликом ирошле скупштине задржао. Он није хтео своју еавест, своју иамет и поштење да напусти ни за чију љубав. А „Виделовци" су сигурно миелилн, да ће он за оно мало хвале у п Внделу- погазити све то н да ће радитн оно што они хоће, да ће радити нротнву интереса евоје земље н свога народа. „Виделовци- су заборавили, да је Туцаковнћ нмао брата у кабинету Риетићевом, па је онет гласао противужелезннчке конвенције тражећи, да се према Берлинекој конвенцији и трговачкн уговор са Аустро-Угарском уједно решава. Кад л Виделу и н његовим патронима и овакав карактер данае није по вољи, кад они не трпе у скупштини овакве људе, какве је трнео и е њима се договарао н еам Ристић, онда је очито, да они траже само аминаше, да траже људе, који и своју памет и своју савест могу да продаду свакоме, који им више плати. Господо ^Виделовци-, куда миелнте са таквом вашом нолитиком, са таквим вашнм поступањем? Мислите ли, да таквом беекарактерном радњом верно служите своју земљу, н имате ли љубави, нмате ли оеећања и ннтереса за напредак ове земље и народа, кога је судба, по несрећи, дошла у ваше руке? Видоиста немате ни чега од тога. Вама је главно ваша власт, ваше иартизанство, ваша себичност и лакомост, вама је ова земља средетво, да дођете до вануо: ^Ја сам други Хајдук Вељко а ! У јутру дозна Госнодар за ово и казни све затвором, а „Хајдук Вељка" још и тешкнм оковом. У авлијн њихове ансане беше једна рупа дужа од хвата, коју Книћанин „сместа" прескочи са све тешкнм оковом, ириликом кад су нх пустили на иоље ради шетања. За ово чудо дозна одмах и Господар, на пошто је Книћанин то исто и иред њиме учинио, буде одма одкован и иоставл»ен за капетапа у Хаеан-Пашину Иалаику. Са овим дакле ночиње његов чиновнички живот. Веле за њега да је и као момак и као капетан био опште омиљена личност, вол>аху га Госнодар и сва дворска господа , а и свн његови другови. нријатељи и народ. Кад је кнез Милош ишао 1835 г. на подворење султану Махмуду II, он је собом повео и Книћанипа који је на султана тако добар утисак учинно, да је овај умолио кнеза, да га одмах аванзује чим се у отацбипу врате; овој се жел.и султано-

I ше цели, до богатства и освсте, и ви не штедите никаква средства, да све то | постигнете, ви идетс путевима ваших | предака, али знајте, да народ срнски има још доста снаге и памети, и да ће вам све ваше рачуне покварити. Ви имате образа те кажете у „Виделу", да је нсуставно, што су наш посланик и други изашли из скупштине. Пристајемо и хоћсмо да признамо, да је тако, али вас јавно иитамо, да нам одговорите, јелн било уставно, гато је ваш шсф Инроћанац отишао из скупштине 1873—74. год., кад се ио његовој пакосној злоби нијс дао онакав правац онтужењу ђенерала Бели-Марковића. какав је он хтео да се да, — и није ли био уставан пут, кад је Пироћанац 1877 год. из партизанских узрока отишао из скупштине без „Збогом" недав ни оставке?! То јс било сигурно уставно, јер јс требало оборити Ристића, који језапочеои извршио историјско дело. Туцаковић пак је хтео да предупреди, да се не реши једно ннтање. које није рађено по иостојећем закону, дакле које је незаконо, које товари на народ један иретешки тсрет, и које баца пезависну Србију у руке наше највеће ненријатељице и једног светског авантуристе. Има ли господо, према овоме код вас морала и љубави према великој српској идеји, којатреба да нам је свима највигаа цељ? Ми кажемо да нема, и да је ово покор и срамота, што ви све радите по овој српској земљи. Хоће лн према свему овоме свесни Крагујевчани послугаати „Видело" и његове натроне и хоће ли своје новерење поклонитн овом узоритом карактеру,као што је Тодор Туцаковић, то ће мо виднти 13-г Децембра! ^ >■> » Седам смртних грехова Министра аросвете и црквених иослова. Шести грех. Код шестога греха рекли емо, да су нашн Архијереји јавно подожпли заклетву у цркви, „да ће чувати каноне свете цркве, да ће се свагда покоравати преосвећеном Архијепископу београдском и Митрополиту српском г. Михаилу. да неће знати за другога Митрополита све докле је жив Митрополит г. Михаило, да ће чуватн своју паству од расКОЛа" и т. д.. па како је министар Новаковић натерао те исте Архијереје да погазе канопе, да оставе свога Митрополита, да ваправе раскол у цркви н да самн себе омаловаже пред свештепством и пародом, запнтали смо Новаковића: како је смео приморавЈти Архнјереје да вој одазвао српски кнез, н постави га за началника округа смедеревског. У неспоразумљењу које се десило 1840 год. између кнеза Михајла и најглавнијих земаљских старешина, пристане и он уз поменуте старешине, услед чега је иступио из државне службе и етранствовао са истима, све до конца 1841 године. Те се године заједно са дружином врати у Србију где развије живо и енергично своју радњу, као најватренији поборник „ уставобрани> телне иартије " у борби нротиву кпежеве властн. Промена која је следовала услед те радње подигне и њега — као присталицу — у чин „земал>ског совјетника са оддичијем потнуковника". Годинс 1840 ишао је тадашњн кнез Александер КарађорђевиК у Казанлук на нодворење султану Абдул Меџиду; у пратњи је његовој био и „совјетпик" Книћанин, којом је приликом одликован орденом „Нишана Ифтшара".

ј газе заклетву, п како је смео убиј јати аукторитет представника цркј вепих власти. Новаковнћ на то одговорио је ] овако: „Што су Епископи данас разре| шени од заклетве према Митрополиту, нити стварају раскол, нити уби| ,) а ЈУ аукторитет свештенству; нити су | омаловажепи пред народом; нити се руши црквени мир; нити се вређају црквене установе, од свега тога { нема ништа." Избацивши ове голе Фразе, министар није нашао за нужпо да изнесе I и поставке, из којих је и извео такве закључке; него нас је оставио да ' детињски и ропски верујемо њего, вим министарским речима и ако су ј ове неосноване. Но како ми нисмо 1 пи деца ни робови, то нити можемо нити хоћемо да верујемо празним речима онде, где треба само Факта I да говоре, и где не може бити нн недостојнога заваравања ни подлога врдарања. Ми ћемо овде да изнесемо Факта { која најочитије доказују да су под | пресијом министра Новаковића ени{ скоип иогазили своју заклетву в 1 омаловажили свој углед пред светом. Исто тако изпећемо и то, да је у цркви нашој мир нарушен. Први доказ. Еиискони наши: Мојсеј, Вићентије и Јероним заклелв су се „да буду верни митрополиту Михаилу, докле год он буде жпв и да следују његовом позиву и онда кад их власници и гомиле света буду одвајале од љега." Исто тако заклслп су се да ће до последње капи крви бранити каноне црквене и у свему по њима поступати. Један од тих канона и то 14 канон двукратног сабора гласи овако: „Ако који епископ, усљед окрив.т.авања напусти свога митрополпта нре него што се у сабору прегледа његова кривица, и ако прекине с њим односе, те му не буде помињао имена у цркви да се збаци чим се докаже, да је напустио свога мнтронолита те тим направио раскол." Кадје министар Новаковић предложио 18. Октобра ове год. теје г. митрополит Миханло збачен са митронолитске столице успркос канонима црквеннм, архијерејп нашн нскуиили су се сви заједно у седницу саборску 20. Октобра ове године и донели су акт у коме се јасно и отворено вели: „Да г. мнтронолит Михаило није цркви ништа Настаде и бурна 1848 година која је наднела тамие облаке над целом Евроиом, а најгушће и најцрње изнад оннх земаља аустријске им перије у којима живи српски народ. Маџари су жестоко напали на Србе због тога, што су ови потоњи браннли народност евоју; али с ким ће и како ће да одночне овај народ да се брани у овом међународном рату? Природно је дакле сасвим да је у тако очајном ноложају упро своје жељне погледе, у братску и суседну кнежевнну Србију. Услед тога реши се ондашње српско нравите .Ђство и кнез, да оружапом силом помогну пароду српском. Мећутим беху и духови јако раздражени буктајући у нламену свога натријотског заноса, којије подстрекиван био са свих страна, посев од патријарха Јосифн Рајачића, којн је већ у Децембру 1848 год. послао „ братски иозив к народу књажества Србије на на ннже. (Нродужиће се»