Српска независност

16«

се из 38-ог броја „Српске Независностн" и само уверило, да ми, који у Београду иетпчемо, као кандндата пародно-.шбералве странке ЈованаКрсмавовића, не „агитујемо" за раднкалце, који су. као што је позвато. нстак.тн као свога кандндата за Београд са свим другу личност. Ваша нервозност господо „Виделовци" навела вас је. те сте поред ваше вознате лакомпсленостн и не уљудности, постали још н брзоплети! Куда Кете са тим вашим ,,врлинама", показа ће скора будућност. А на вашој заслуженој судбп, зацело вам ннко не завиди.

Нпшка 118поаа иад УВ080М

а.:!44.к70

ШШЕ ПРИВРЕДНО И ДРУШТВЕНО СТАЊЕ

IV. Трговина између Србије и стра них земаља. Од 1802. до 1875- износи у средњу рук\ годншње вредност. Извоза пз СрЛпје Увоза са етранс у на страну Србцју Д Н 11 А I' А 26,864.731 24,391.306 По овом. внше се нз Србнје на страну нзвезло, него што се са стране у Србнју увезло, од 1862 до 1875. у срсдњу руку годншњс. у вредностн од 2,473.425 дин. илн 9%. Средња голиаиои вредност целокупног трговачког обрта ^извоза н увоза зајсдно) између Србије н стЈТаннх држава. од 1862 до 187Г> нзиоси: 51.1*4.608 динара. Кад ее уиоредн наш трговачкн обрт «»д 1875 са ошш од 1846. добије се овај нреглед : Износи вредност : Швоза па Србнје Увоаа «-а стране у ^ на страну Србнју 1'одинс Д Н И \ I' А 1846 10,053.17;» 6,764.293 1875 34,664.726 30,907.050 А вредиост целок\"нно1 трговачког обрта (нзвоза н увоза заједно) нзпоси: Годннс ДИНАРА 1846 16.* 17.466 Н75 65,571.775 У 1875. нзносн. дакле. више. него у 1846. вредност. И8В0П:1 ЈТЈОЗа ДСДОКЈИ. обрта Д Н II А Г, А 24,611,553 24,142.757 48,754.310 Т. ј. вредност извоза је скоро 3 1 / ј > ј пута. вредност увоза 4 1 /» нута. а вредцелокуниог обрта скоро 4 нута већа у ; 1875 лсго што је бнло у 1846.

Увоза нз Аустро-Угареке н ер. н зан. Евроне у Србнју

3,427,4*7 24,825,290 21 ..^6.803

'ГЈ>говачки обрг Србије простире сс : 1. на Ауетро-Угарску. и преко овс на западну н средњу Еврону : 2. на Турску, п 3. на Румунију. 1. Трговина и обрт Србије са Лустро• Ушрском и запсином Европом. Од 1862 1875. нзноси срсдња годишња вредност: Нзвоза пз СрбиЈе"Ув08а нз Ауетроу Аустро-Угар- Угарскс н средње еку и срсдп.у н н аанадне Евроне запад. Европу у Србдју ДИИАРА 22,115.561 18.770.691 А средња годишња врсдност целокунног трговачког обрта између Србије н Аустро-Угарске н ср. п зап. Европе. од 1862 до 1875. пзноси: 40.886.252 динара Да уноредимо 1846 са 1875. годином износн врсдност: Пзвоза пз Србнјс у Лустро- Угарску Н ср. 11 8. Европу Године дннлрл 1816 7,145.912 1875 30,641.664 Више у 1875123,495.752 него у 184.6/ нли 4 Ј / 4 нута 7 Ј / 4 нута А вредност целокуиног обрта (извоза н увоза зајсдно) нзмеђу Србнјс и Аустро-Угарскс н ср. н зап. Европе нзносн: Године дннара 1*46 10,574.399 1875 56,451*954 Вшие у 1875 него у 1846 45.882.555. нлн 5 пута. Вредно је да сс види, у каквој размерн стоји наш трговачки обрт са Аустро-Угарском н ср. н занад. Евроиом ирсма целакупном трговачком обрту нашем. Од 1862 до 1875. средња годпшња врсдиост нашсг: Извоза у Аустро- Увоза пз Аустро- укунног оУгарску н ср. н Угареке н ер. и брта са Ауаан. Евроиу пз- зап. Европс у С'р- етро-Уг. п ноенод врсдности бију одвредиостп е. и а. Евделокупног на- цедов\т1пог увоза ропом од шсг нзвоза на нашсг с.а странс вр. цел.трг. етрану пбртапашег еа стр. свсг. •*и°/о 80»/ 0 2. Тргбвачки обрт између С}>бије и Турске. Од 1862 до 1*75 нзносн срс.\ња годиињц врејност : Извоза нз С ј» Увоза нз 'Гур Вншка увоза бнје у Турску ске у Србпју над нзпозом Д II н V I' А 3,895.743 3,913.128 17,385 11.111 0. 43 % .1 сре,}ња годишња вредиост целокупног обрта нзмеђу Србијс н Турскс, од 18()2 до 1875 износн: 7.808.879. > поредпмо лн год.: 182(> и 1 75. онда нзлазн овај рачун:

Износи вредност: Извопа нз Србнјс У Гурску Године 1*46 1 Ч 75 Нншс у 1x751 него ,\ 1*46 }

Увоза Н8 Туреке у Србију

- 2,023.887 4.37 0.187 2.346.300 нли 2 п>*та.

динара 2,887.052 3,480.710 599.658 нли 21% А »редност целокупног трговачког о> брта између Србије и Турске износи: Године дннара 1846 4,910.939 1*75 7,856.897 Внше у 1*751 иего у 1*46 ) Нрсдност нашсг трговачког обрта са 'Гурском размерава се нрема вредности целокупног нашег обрта са сграннм светом овако: Од 1*62 до 1*75 средња годишња вр^д* ност нашег Увоза нз Гур. Укупног обрта са еке од вред- Турскон од предноети нашсг ноети нашсг цслоцелокунног у- купног обрта еа поза са етрапе страннм спетом

2,945.958 или (Ј0%

Нзвоиа у Турсву из110011 ОД Вр. нашег целокупног нзвоза на страну ' "°/о

(ПасгавнКе ее)

15°;

ПСШ1ТИЧКИ ПРЕГЛЕД л Кошапн1", потвр1)ује вест, да су занста прекннути односи нзме1>у ау- ! стријског посланпка н румунскс вла- . де. Иети се лист чуди како је могла бечка влада узети таковн корак нрема нотнуио либералном иоетунку румунске владе у дунавском ннтан.у. Ако се не донада. велн исти лнст, нреетолпа беседа нашег крал.а, то мп можемо свакога уверпти, да нсма нн једног Румуна којн би одступно од нрннцнпа. утврђеног крал.е»ом изјавом. Овде је у иитаљу. нн мап.е | пн ннше, но ру.мупска терпторпјална самоеталност. Кад бн се донуетнло нарушен.е нрннципа паше територн- I ја.ше самосталноети, значило бн то нсто. што н на ново напуштатп нашу државну иезавнсност. Укреп .Ђепи нашнм нравом н нрпицином слободне пловндбе но Дупаву, мн Кемо остатп доследии на нашсм путу. јер емо тврдо убе1)сни, да 1>е законнтост нашег протпвл.ења н нравичност ,1евронс. нринуднти аустро-угареку владу на нраведннје н пријател.скије одношаје н)>ема нама.

— Германски носланик у Лондону граФ Минстер, водн нреговоре о острову Хслголапду, које желн Германп.ја да узме есби. У Берлину се надају, да се британска нлада неће протнвити тој германској жсљи. — Пз Алжпра долазе узнемнрујући гласони. НоНе арапских ннсургечата сје.днннлн су се, и прете онашношћу франдускнм нозпцнјама. Француски командантиинггу ненрестано потпору. — Рускн дпнломатеки агент у Вугарској г. Хнтрово, вратио се 4. о. мес. на своју дужпоок у Софију. 11о пскнм руским вестима, г. Хигрово заменуће г. Нерсијанија, као рускн министар резнденат код српског двора. — Аустријске власги снреиају се у велико за војну у јужној Далмацнјн п Херцеговнип. Но вестнла што стижу пз тих крајева. опасала је аустријска војска цело земљнште устапика с овпм трунама: Четнри батаљона стрел.ачкпх, три исшачке региментс н једпои брдеком батеријом. Осим тога крстаре ио Боки Которској 2У0 жапдарма. „Пеет Лојду'- јављају. да губернатор Јовано виК не мисли нападатн Бокеље, н зато је нздао наредбу свима трунама да се држедеФанзнве те да буду снремни за одбрапу ако би н.\ Боке .Би наиали. Је лн то слабоет аустрнјеких груиа. нли је резултат жалосног искуства од 18ч»9 године. то Ке се скорим впдетл. (."^акакоје зиачајпо, пгго царске трунс гвозденим ланце.м опасаше брегове бокел.ске, а немају куражи да — поврате мир н поредак у зем.т.и. ИЗ ЛИСТОЕА з.., грчзпх Грчке новинс које излазе у Атини на францЈчмсо.м језику нод инсном: Лопгна! _•!' А^ћеиев" доноее (број 268.) о нанпш нрилнкама у Србијн уводнн чланак. који гласн: ~Скораши>и догађајн, који се нзвршише ! у Пеограду запреиаетили су пријатеље овога храброг н занпмљнвог народа. Поштонани ноглавар српеке народне цркве. учспи митронолит београдски. ноштснн н до еамопожртвовања ндеји нотнуне незавнсности свога народа о-

СТЕВАН ПЕТРОВИЋ ККИЋАНИН ИАРОДНН ВОЛВОДЛ ( РНГКИ 1ШШЕ Д22РА С. КЕГЋ13*ЛК а/гогргсор хемгуе аоч. коњичкп иотаоручнк Фала тсбп Кнп^АЈјрцше Стево Што отера Кнша од Мориша. (Пжродпа в№»'. (нлстлвлк ■ Какво иоштонап.с \ .кнкашс заит н тактпчии ред и код самог непрпјател.а. вндесмо но тои што сва маџарска војска уетопце ;а Косаинкем нође, нрсзнру1>п онај гмиж као да га н нема. Адам узме правац па мост нреко Надел.а на црспајском нуту; пепрнјате.т. за н.нм заостане код Франц-Фелда, да нрено||П н да се за сутра спреми. Ми скунимо нашс јужпо од Надел.а. доведемо нх у тактички ред. ноетавпмо етраже н сваку чету па своје место. Да ннднмо узрок данашњој изгубл.еној битци. Нека оделсња каспо стшоше на бојоштс тако. да јс Шарићева бригада од зорс вс1. еама у пат))!! малаксала била (геиерал-штаб му беше пеуморни иоручик Кокото-

ви1|). Дал.с беху мпогн војннцп прни нут у боју ненавнчни п бсз нкаког заклопа против тонова; ненријатсл. имаћаше крупних тонова п добро занрегнутих, мн сићушних гопова јадно запрегнутих; оносам сатипја одабрапих хусара (пре у царској војсцп . ми без каваљерије, јер ону сатнију народнпх улана несмедосмо у бнтку послатн. почсм је тек двс недел.с ностојала н за бој неснособна бнла. Изгубитн бнтку, ни за најбол.у иојску ни.је стпдно. само ако јс она у иуној мерн своју дужносг вршила. А.1 зант и таптнчин рсд тако на лако н брзо напустнтн, у најодсудпнје.м часу одре1|Ц сс војне поелушностн, никад н нн код којс војеке се педа нзвпнптп. Да шта би бнло тај дан да јс иснријатсл. мало одважнпји бно V Да су јуначинс Гергеј. Дпмјанн!! плн Фетер данас ту нрховнн заповедннцн били? Шта бнбилодајс Кнш бсзобзпрцс право на Паичсно ишо, п номсшан саоном иашом рул.ом Надсл. нрошаоУ ; Ко бн му стао био на пуг да још тај дан у Панчсво, то наше потоњс нрнбежнштс с онс стравс Дунава упп1 )С? Опа бн оншта пропаст бпла I нрнродно следство онога брзог н бе- I I зумног саморастројеша наше војске!

На Л.000 корака северно од 11анчсна кривуда од Црепаје као еупа низа долазе!|Н. мртпа. нлитка. блатна вода. Падсл.а; на новоееоском н бананпшком путу. Лужно пе.точпо шу.ма Нојловнца. иа другој сунротној севсро занадној странп ме1>ом од Гамиша па до цренајског нута прско Надал.а у дужпнн од 3.000 ко])ака једна редутна лпнија. а са четврте страие јужно-западне. служн Тамиш река. рит, а иза љега , (упан еад сапгама гусгнм нунн, Панчену и н.сговој нросграној утрнпп као оквпр. >'трпиа је као свака чнста. отворспа равница где марна н 1 .011. н насу. н гдс беху у мирно доба сваке годннс всћа војепа веџбан.а. Лоза јс у попије доба измс1)у варошн н Надал.а заса1)спа. Ал од крај вароши на јабучком нуту, И8ме1>\ овог н 'Гампша чак до онс редутнс линнјс н атара отегли сс ннноградн. Ппица нарошн у слпцн чствороугла састојн се нз шнроког дрвнма редом заса1|Сног нута. дужа сграпа нзмећу баваиншког н црепајског иута нз овс лнније у средн улазак пута са Новог-Села. с краКс етраие од Војловнцс војсна болнпца. МихаЈЈОВН1>ев врт и граНаиско стрелиште до нута старчевачког; н од Јабуке опет

редутнма утнр1>сн пут од Тамнша до -црепајског друма. Па уласку јабучког нута п црснајског. на рог.ву и нзме!>у оба. око дударе, дал.е на уласку новоселског друма. стајаху нам готовс ве1> редутс од оба мернпка . : 1укн1)а п Михајла Лцпигера гра1 )Сне. на ус.чузн. Тај дан у вече нмасмо у ко.тнбн па нредстражи црепајскога друма војеин савет, и ве1>асмо о овоме нредмету: (уиавом густс.санте, нрола:: бар за иојску у Србнју нлн у оемун немогу!), ако бн сутрашња бптка несретпо нсиа.та. Постоји дакле ово ннтан.с; Дал сутра бнтку па Папчево да нрнмимо. н да се до ' крајностн борнмо, нлн ако немамо поуздава у сами еебе, н оеобнто у своју војску. да још ову иоћ једнни * нам отворевп нут у Белу-Цркву н Базјаш узмемо, н ту да тражнмо савез п сној с царском у К.рдел.у налазсћом сс војском? Нстнну да исноведнмо; н врховнн зановедннк нуковиик Мајерхо«ер. којп даиас нрви пут нмаћаше зановедннштво над нашом војском, нуправител. му ђенералног штаба, којивећ од ночетка рата са народом добро н зло дели. обузела је бнла зебља и неко иеновереи.е насирам тактичног реда