Српска независност

.Кабинет Пироканац — Гарашашанин — Мијатови^ поднео је ве мерас оставку због тога. што се кнез противи да пензионише генерала Бели-Марковића и још неке штабне оФицире Састав кабинета повериће се Јеврему ГрујиЂу или Гарашанину који 1<е имати да склопе коалиционо министарство Кабинет је нашао да је ово најбољи пут. дасе пре отварања снупштине повуче натраг где би на најжеш^у опозицију наишао." Ако се „Внделовци" жесте што се у зслл.и хаки гдасови ироносе, те мисле да им се тиме кредит побија, колико мора да им је опао кредит у присннх пријател>а Аустро-Угарске, кад њенн меродавпи листовн и то још нред нзбор мши-мвају такве гдасове! Неће лн се и _Пест. Лојду- пребацпти партајска маневра ? Аустро-румунске стварн све се више заилећу. Председник мпнистарства румунског изјавио је у коморп. да влада впје мислила вре),атн Аустро-Угарску одсуднпм тоном у престоној беседн: но аустроугарска влада као да се пе задовол,ава том изјавом., јер је позвала свога посланика из Букурешта у Беч, да јој лично реФерира о етању ствари. Међутим један посланик, опозиционар, предложио је. да се пзјави сажалење због наступелог неспоразума са Аустријом и ма да је влада тај предлог усвојила, комора је великом већином изјаснила се против њега. — * » ^ ПОЗДРАБИ ЊКГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ МИТРОПОЈШТУ СРПСКОМ МИХАИЛУ Премгигостиви Архиаастиру ! Немио удес. који постиже нашу православну пркву пре некодико дана можда је прва и јединствеиа појава у целом православиом свету. Чии, што га изврши данашња влада у иезависној српској цркви на дан 18. прошлог месеца јак > је узнемирио хришћанско осећање у сваком Србину. а нарочито у свештенству овога краја. Дубоко увређенн неправедним и противзаконим поступком владе. која је таким својим чином посредно, преко тебе Високопреосвештени Арх.ипастиру, учинила необично дрзак нанад на цркву српску, те да тиме омаловажи светињу њену. народ са свештенством у овоме крају, у нсто време радује се такој појави, што у њој налази јасних доказа, да садања влада сриска, газећи његову прадедовску светињу, отвара широм врата не само у државу нашу непрнјател>ској сусетки нашој Аустро-Угарској, него и у цркву нашу језујитској католичкој проиаЈанди, које су у данашњим члановима владе српске нашле верне сензале за остварање својих давнашњих жел>а и планова на балканском полуострову. на коме су они већ довол>но успели да р«*шире своја крила. Али мора иастати време. кад ће врншоци оваких иокора у нашој милој независној отаџбишг давати одговора и рачуна где треба и коме треба. Високонр. Архинастиру! Ти си незаконим нечувеним начином уклоњен за време са управе црквене! Ти си увређен вожда до срца неблагодарношћу која ти је подисшена у место благодарности, за твоју многогод. архин. службу у цркви нашој, за оне благе мелеме. које си и речју и нисмом давао срцима иобожних г рпских душа. Но иезаконит иоступак владе с тобом, неблагодарност, која је т • ји учињена од стране рушнлаца у-

ставпостн државе срнске и неноштовалаца црквених канона и правила. која су темел. свој добила од основаоца хришћанске религије и цркве Господа Исуса Христа а освештану криљу безбројних мученика за веру и цркву његову, — не само да те није уннзио пред твојом паством, него ти је на против оно ноштовање, које сн до сада код народа срнскога, као прави Архииастир његов, као син српскн ужнвао још устостручио. Твоје чврсто и непоколебимо држање на становншту канона и устава свете Хрнстове цркве увећало је иоштовање твога нмена не само код народа српскога. коме си Архипастир, него и код свију другнх хришћанскнх народа. Будн и од сада, Велики Архнпастиру нравн чувар светиње, што је нас.Ђедисмо у цркви нашој од светнх апостола, учнтеља и отаца цркве и првнх српских архииастира — Светител.а Саве. Арсенија и Максима. па се с нама заједно. надај, да ће правда Божија нре или после одржати побед}' над неправдом. Са оваким надањем народ са свештенством у овоме крају жели ти, Високонреосвештени Архипастиру. да те опет у скоро види на виспни управо српске цркве. на којој нека дочекаш славу првог српског Архипастира и нросветите .Ђа св. ('аве. 15. новембра 1881. год. у Шапцу. вашем високоирЕОСвешгкнотву цедујући свету деонииу Алекса Бајић тоговац. Јоца Мнтић трговац. М. Јосимовић трг., М. Мнлановић трг., Ј. Гашић трг.. Јован Шијћ свешт. шабачки Маријан Марковић трг.. Јован Шкорић трг.. Коста Денић адвокат. Тоша Јаковл>евић воскар. Ђока М. Нлијћ гостионичар. Никола 5 нн^шћ. Иет. М. Јовичић, Сава Јелесић. Петар Л. Стојчевић. Андрија Влајковић. Драгутин А. Влајковић. Коста Живановић. П. К. Живановић. Стеван Бајчнћ. СветозаЈ) Нешић. Милош Жнвановнћ, Стеван М. Петровић. Антонија Ј. Васиљевнћ. Влајко Мићић. Никола Дашиовић. Станш ав Берић. Недељко Нешковић. Јевта Васнћ. Јаков Ђурић. Навле Добриловлћ. Сима Матнћ, Марко Живановнћ. Мил. Ђурић. Мнјаило Галонић, Др. М. Новаковнћ, Марко Сладојевпћ. Мијаило Ј. Плнћ, Јован Г. Вукомановић. Коста Теодоровић. Никола С. Петровић. Јером. Мидутин Намесник. Наум Петровић. Тешман Релић, Спасоје Д. Иетаковић. Андрнја Живановић. Владимир А. Живановић, Никола И. Нетровнћ, Васа Павловић. Марннко Ђорћевић. Ђура Обрадовић. Тадија Радивојевић. Јован Маричнћ. Петар Мнћић. Павле П. Бајић трг., Сима Т. Нолићевић, Петар Ристић трг.. Петар Ј. Узуновић. Јеврем Павловчћ, Андрија Сокић. Стојан Ч бановић, Нетар Милошсвић. Стојан Митровић, Милован Игњатовић. СтоЈан Војновић. Стамснко Иоповић, Јован Михаиловић. Јован Мариновнћ, Јован Петровић. Максим Петровић парох шабачки, Антонијс Јовановић. Алекса Дамјановнћ. Митар Латнновић. Марко СтеФановић. В. Јанковић, Миленко Иетровић. Милан Ристић. Максим Поповић, Јован Лукић. Тодор Тодоровнћ. Илија 1'аннћ, Милош Г. Станковић. Мијаило Јанковић. Лазар Тркић. Јаков Тркић. Иока Мијаиловић, Васа Драгојевић. Стеван Недел.ковић. И, В. Д., Станко Шкорић, Светоз р Јевтнћ. Живко Мандић. Глиша Богдановић. Антон. Тешић. Петар Поповић. А. Ђорђевић. Станко Стојановић. Цветан Ранковић, Сретен Перић, Милан Милановић. Наум Костандиновнћ. Ђока С. Мијић. Лука Ј. Мишковић. Никола П. Илијћ, Алекса Димитријевић, Никола Игњатовић, Радован Богдановић. Јован Гајнћ, Ст. Павловић, Лука Сузић. Ђорђе Јовановић. Крста Јанковнћ. Вас. Милошевић. Бранко Нешковић. Панта Глувчевић ,Павле Јовановић оба из Крнула, Петар Веселиновић из Петковице. Драгутин М. Лазаревнћ парох провски, Миша Јовановић, Мнлош Иавловић, Петар Машић. Ђока Кунић. Више јс од четвртине века, како Вашс Високопреосвештеиство, стојећи на врховној управи српске цркве служи јој искрено и постојано н кроз све критичке мене нашега народнога и црквенога живота. Обилати и разноверни рад ваш. заједно са одличним особинама вашега ума и срца: ревност ваша за свету хрншћанску веру; старање о црквн и духовној просвети: светитељска брнга ваша за срећу и благо отачбине: не уморно ста-

рањс на одржаЈву и учвршћењу братских всза између Срба и Руса, стекло вам је ошнте нризнање и дубоку благодарност и нас малени у безтројном колу ваших иоштовача. И сад нас обузима нс обична милнна, сећајући се архннастирских ваших поука праћенн смерношћу и лфођеном блаи гошћу вашом, које смо ерећни бнлн чути приликом лањске каноничке посете ваше. Име Вашега Високопреосвештенства као ревннтеља и борца за истнну иверу; као неустрашнмог бранноца чистоте и светости срнске цркве од неверннх нападаја. чувено је постало и записаноје већ не изгладимим урезом у златнс листове не умитне историје међу духовите мужеве. Српски је народ и робовао али ннкад није оладнио ирема прађедовској вери, већ је све неверничкс нанадаје увек достославно одбијао. Но доста више. Безгранична љубав и постојана оданост не зна много говорити. Иостојани и непоколебими у вери коју нам Ваше Високоиреосвештенство ироиоведа. сматрамо за свету дужност, да вам се бар нскреннм срцем заблагодаримо на толиким родољубивим услугама указаннм н цркви и народу српском, и да вам свесрдно иожелимо: да пожпвите много година здрави и постојани у одбранн свете хрнстове цркве а на корист наше драге оттџбине. Просећи вашег светог благослова љубнм<» вам иресвету руку и јесмо иокорни: 21. новемкра 1881. год. Ореовица. Аранђел Илић свештеник, Станимир Марковић трг.. Јев- Марковић, Ј. Марковић трг.. Сава Ђокпћ предс. општ. суда, ЈБ. Миловановнћ кмег. К. Марковнћ пнсар. Јеврем Марковић трговац. Мнлош Николић трговац, Сава Минић бив. кмет, Сава Мратинковић б. кмет, Раја Иваноновић б. кмет, Јован Бранковкћ б. кмет, Стојан Ђорђевкћ б. кмет. Милоје Николић б. кмет, Димитрнје Мпладиновнћ б. кмет, Аранђел Стевановић б. кмет, Јован Делаведела млинар. Ианта Марковић тежак, Живота Николић тежак. Јован Стојадиновић мех.. Никола Иван вић тежак, Нађа Николић тежак, Станоје Живковић тежак. Манојло Савнћ тежак, Ђорђе Рајачић тежак, Ђорђе Богдановић тежак. Седам сиртних грехова Министра иросвете и црквених аос.и)ва Седми грех (Једмп смртни грех мннпстра Новаковића најтачније обележава тип смртнога грешвика. Новаковић је овај грех учинио тпме што је на основу §. 95. зак. о црк. вл. предложио, те је указом иостављен Мојсеј за заступннка г. митрополнта V администрацпји. Тај § гласи ова ко: „ ка,( се место кога архијсреја уира-ти, и.ш кад архијереј буде сиречен ,\а Јужност исиуњава, застуиа&е м по наредби митрополита у ар.сијерејској дужности најб.шжч ао месту живлења архијереј; — а ка,1 иодобан с.1учај настуаи ири митроаолиту, митроао.гита Ке по наредби правитељства застуиити онај архијереј који је ао аосвеИењу најстарији. 1 - Па почем се у овом § јасно вели да се застушшк митрополита поставља наредбом а не указом. и почем се под речи „правитељство'' овде разуме само влада, зашпали смо бпли Новаковића: како је смео предложпти, те је Мојсеј на основу овога § постављен указом за застушгака да ли Новаковић није хтео тиме да заклонп своју партајску страст за аукторитет личности, која је по уставу нспрнкосновена'? На то тако значајно питање добили смо овакав уговор: „Упражњеио место митрополитово заузпма по наредби правител>ства п заступа га по носвећењу најстарији архијереј (чд. 95. зак. о цркв. вл.). Тај случај био је овде. Еппскоп неготински г. Мојсеј као најстарији епискон у Србији заузео ја место митроподитово и вр

ши сву админисграцију у име српскога митрополита. и Овај одговор, као што читалац види, није иишта друго него нарафразирање § 95. Њиме није одговорено на горња интања. Ми ионово оптужујемо министра Новаковића што је нредложио те је указом иоставл.ен Мојсеј за застушшка г. митрополнта, а ие наредбом владе као што то захтева § 95. зак. о цркв. вл. на који се министар иозвао у свом нредлогу. Наредба и указ нису једно и нсто. Наредбе може издавати свака власт а указе издаје само Господар. Исто тако оптужујемо Новаковића и зато. што је под речи „ иравите-гство " раЗумео виши аукторитет од владе. § 95. најтачније налаже да правителство наредп да најстаријн епископ замени г. митрополита. Правителство је влада н нншта впше. За доказ овоме навешћемо употребу те речл код онога истога мннистра — Цукића — који је и закон и цркв. вл. пројектирао. У нисму које је овај мннистар писао архијерејском сабору 25 Октобр 1865 год. Л5364а. стоји: .правителство Његове Светлости одобрава....- У друтом ппсму његовом од 27 Октобр 1865 год. Л53605 стојн: „правитедство Његове Светлости прима... Пз овога се јасно види да је правптелство влада Н>еговог Височанства. — Да се нод речи „ иравите.1ство~ у § 95-том зак. разуме влада а не књаз сведочп и § 94. тога зак. у коме се вели: „ Архијерејски сабор бира еиискоаа и овај избор пред.шо^е књазу на одобрење." Да је законодавац хтео у § 95. рећи да књаз одређује 11 нрцвременог застуиника митрополиту, он бн н ту рекао .Књаз- као што је то умео рећв у § 94. а небн рекао „правигел СТВО." После овога пзлази јасно као дан, да се мшшстар Новаковић огрешио §. 95. зак. и цркв. вл. кад је преддожио те је Мојсеј на основу тога §. указом поставл>ен за заступнпка г. митроиолита у адмшшстрацнји. Ово је Новаковић учинио пли пз непажње плн намерно. Ако је непажњом погрешно, крив је за лакомпсленост, које код мннпстра а нарочпто пред највншим местом несме битп: а ако ли је намерао да заклони своју партајску страст за аукторнтет ненрикосновене личности, н за то бн требало Новаковића сгавнти под суд. Ми овде не устајемо само нротив Формалле ногрешке Новаковнћеве него п против злоумишл>аја његовога. Он је нредвићао негодовање у црквн н народу иа је тражио заклона нза ненрнкосновене личностн. Он је у нашој осведоченој л,убави према господару хтео да наће за себе корнсти. Но мн умемо да одвојнмо узвншенога господараод миннстра Новаковнћа. Ми знамо да у уставној земл>и за све одговарају само миннстри. Мн поштујемо указ господара али осућујемо иоступак Новаковића. Да би се чнталац још већма уверно о неумесности постунка Новаковићева, мићемо изнети и ово. Г. мнтроиолит је указом разрешен само од администрације. Исто је тако Мојсеј ноетавл>ен указом за заступннка митрополитовога само у администрацији. Но г. митрополнт има норед административне н судСку власт У §. 93. зак. о цркв. вл. стојн: „Архијерејаси сабор судиће архијерејс за учињсна сагрешења Ј . Из овога се види да је архијерејски еабор судска власт. У §. 81. тога закона стојн: „Председате.1> је архијерејско/ сабора архиукиискои бео1радски и митроио.шт сриски ". Г. митронолнт је дакле