Српска независност

— 179 —

дописи Ниш. 12. Дскембра. Нрошлог лонедсљника г. Рајовић са Местановнћем писаром судекнм. и једннм суруџнјом названим војводом, иозвали су многе житеље овдашњс у стан г. Рајовића, да образују клуб „Напредне~ странке: иа како но оваком нозиву дођоше само п Тата и двасвата-, то је тако н љнхов клуб прошао. Од одономад бавн се овде познати виртуоз г. Коча Радовановић са пуним ш иаговпма пуномоћија, па у договору са г. Рајовићом одштампалн су позиве којима позивају грађанство под Фнрму решавања некакове железннчке станице, надајућн сс да ћс ово бити мамац да поватају нишлпје у своју баксем напредпу н попггену странку. Ето како се служе нанредњацп н каква нм је ноштена радња: сад нека читаоци виде и оцене колико дијурне вуку Рајовић и Коча Радовановић. и чиме се баве. Да ли је и ово за народио благостање. што обећаше њнхове госе?!

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Шапца омо добнли етраховнту веет, коју за сад с резервом штамнамо н у свет нуштамо. Наш доннсннк нам јавља, Јп су на св. Николу у Бељини обесили Јванаесторицу, међу КОЈИМа ИМа ЧвТИРИ Шапчана иаших српских грађана. Ово је, ако је нстнна, заиста ужасно. II неосврћућн се на то, што је узруја4 ност због случаја са Свраком, на који влада као заливена ћути. и несигурност лична V свој земл>и у тој мери овладала, ла се овакви г.гасови у оаште подижу. ми у интересу мнра и личне снгурности | грађана ерпскнх морамо најсвечаније да иодсетимо владу на дужност њену, да грађане срнске курталнше тог страховања н да земљу ослободи трзавице, у којој ее од Свракиног елучаја налази. Ако то влада неће или није у стању да учинн. нека изиђе отворепо на среду, бар ће онда свакн грађанин српски знатн да ее чува. Такво понашање, н ако жалосно ц стидно, било би бар поштено, јер бн н свакп у земљи знао шта му вал>а чинити, н чега ее има чувати. Влада има н сувише разлога да оваки.м вестима стане на пут, но не силом већ разлозима и Фактима. Ми то у овом случају и очекујемо. — Из ПараКина нам јавл>ају да је збор за утшс акција г напредњачких и , у каФани Наума Костнћа, што јс у своје време сазвао Д. Днмитријевпћ. иснао п турФа работа", јер семорао разићн. пошто су се искуп .Ђени мећу собом мало жпвље поречкалн. Днмитријевнћ је затим са Н.

Костићем ва своју руку скупио неку жалосну листу н образовао нододбор. — У Ражњу агитујс полицајац Матић за виделовачку дружипу. Окружни начелник Радовић иде му у свему на руку. Матић је наговарао једногтамошњег механцију да не држи нашнх новнна, на што му је овај одговорио, да он новнне држи за гостс механске. а ко нх неће да чита, ^на тог неће пн новпне скакати. ц Матић купи потписе за Вогића, јер жели да остане у Ражњу као канетан. Прс кратког времена нскао је од кмета ЈеФте Мн .Ђковића цигље ради неке оправке, иа како му овај није хтео дати, то га је одмах узео на одговор у намерн да га занлашн, не бн ли му циг л »е дао. Но кмст остаде еталан. — Владимнр Арсеновић из Крнула, у срезу тамнавском. осуђен је нолицнјом на месец дана иос. затвора, што јенаелави казао да влада иије нмала ираво, што је митроиолита Мнхаила збацнла. Срееки начелннк Андробашић затворио је Владнмира одмах чим му је нресуду саопштио. недавши му, као што закон нарсђује, 3 дана рока дг се жали. Владпмир је молио да казну новцем платн и нудио је 30 талира. но начелннк је нскао 60 талира. Тако нам јављају из Шапца.

ПОЗДРАВИ ЉЕГОВОМ ВИСОКОНРЕОСВЕШТЕНСТВУ мнтрополнту српском МИХАИЛУ Свети Владико! Твоја еветла и корисна дела за ернску нравославну цркву крунпсана независношћу сриске цркве. и твоја така дела за нравославије у опште. народ ; срнски и народну династију, Историја ће световна забележити златннм еловнма нрпзнаЈка, а црквена Иеторија, спомињаће их као света, као што ће и тво' је име у календару г ветнх забележено бнти. Јер после спаептеља Исуса Хрнста п светога Саве, ти си најдоетојанетвенији и најзаслужнијн поглавар сриске цркве. којп све то у пуној мерн заслужујеш. Ово неће моћн пречптн нп скорашњн кобни случај с' тобом. који је сваку иоштену душу србннову као гром поразно. Па зато високоиреосвештени све ти владико очекуј у закрпљу свевпшњега, за свету ствар коју еи крепко бранио н жртва био, још већу елаву, у којој ћеш ; се ти као патрнјар а наш општељубљени Госнодар и књаз Милан М. Обреновнћ IV као краљ срнскп славптн и величати. II уз оваке наше најискреније оеећаје иреноручујућн још еебе н наше поро-

дице твојнм свегим молитвама из дубнне душс кличемо ти: дуго и много живио на дику и понос независне српске цркве н васколиког народа сриског и нравославија. 19 Новем. 1881 год. У Јагодинн. Твоји Најискренији одани иоштоваоци ГРЛЂАНИ ЈАГОДИНСКИ, Стеван .1укић нензиониранн началник Јован Н. Косовљанин. Јован Кда. Матић, Манојло Вучковић. Тома Рашковнћ, Стаменко Нешнћ. Таса Марјановнћ, Димитрије СтсФановић. Наетас Стојковић. Иетар Рајковић. Аћим Кузмаповић. Милосав Николић. Јованча Динић, Алекса Голубовић, Димнтр. Т. Гребендовић, Иетар Пантић. Димитр. Павловнћ. Јован Џ. Адамовић, 'Гаса Стојановић, Спира Стојановић, Коста С. Цветковић, Милоје Јевтић. Јаћим Стоиљковић, Ианта Рајковић, Тодор Јоцић, Андреја Стојановић, Аранђел Станћ. Петар Пауновнћ, Аврам Јовановић, Коста Младеновић, Днмитрије Аћнмовнћ, Јован Радовановић, Димитрије Донић, Јанићије Младеновнћ Таса Ја. Младеновпћ, Лазар Ја. Младеновнћ, Антоније Ђорђевић, Јован Петровић, М. Р. Петковић, М. Тпмић, Филин Симић, Илија Белобркнћ, Мнлован Јовановић. Василнје Ноповић. А. II. Иетровић, Милан Мнловановнћ. Коста Илнјћ, Атанасије Ђорђевић, Никола, Динић, Антоније Ђорђевић. Јован Станојевић.

НАРОДНА ПРИВРЕДА Нашем свету нознато је, како је прошао покушај да сс наша народна радинјст подигне, идасенеда маха нонлавн са стране. -Виделовачка" влада, а на име миниетар Финанснје Чеда, учинио је све могуће, само да се оно не оствари, што су многе српске патриоте хтеле. Но што тако „ виделовци 1 * раде није ннкакво чудо, Онн су отворили широм врата гуђој нндуетрнји, те не могу донустнти оно што не годи њиховим патронима, у чнју су -СФеру ннтереса и бацили сав економнп па ииолитички живот наше државе. Докле код нас овако бива, у суседној Румунији еасвнм се противно догађа. Тамо се води највећа брига, од врха државног па кроз цео народ, да се домаћој индустрнји да полета. Радн примера ми саопштавамо пиемо румунскс краљнце, кога је она нре кратког времена управила на министра унутрашњнх послова Розетија. У њему наиомиње краљица како је Румунија као независна држава стала на пут мирне производње радиноети н унутра1ШБег развитка, и како је еве што уме миелитн заузето за наиредак народне радпностн, иа наставља: „Као што у нашим зеленнм горама путннк нанлази на пебројене нзворе и иотоке. којн сједињенн у реке. дају жнвот и богатство нашим плодннм пољнма, тако н рад н | вредноћа нашег народа у опште, н до-

| маћа привреда наших сељанака посебице стварају разпе врсте радиности,у којима се виенреност духа дивно снаја с укусом и чуством леиоте. Наши сеоски застирачи, сеоска илатна, на и цело народно ношиво, са евојим леиим везом и украсом, нрнвлаче, уметничком хармонијом својих боја, дивлење странаца. Свн овн мали изворићн нроизводње, који кад се посебице гледају, изгледају не.шатни. мог.ти би, кад би сс ујединили и као што ! треба уредили, еаставити једно дубоко нроизводно врело, из ког би се разгранала моћна и жива индустрија.„Они који су на челу народа. и који унрављају његовом судбнном, позвани су и дужни су, да мис-ле озбиљно о тој ствари, и да учине што за најбоље пађу. г Али, иоред оних који могу да *припомогну општем добру и благу, ја као жена мислим нарочито, како да олакшамо судбу сиромасима. и Краљица напомиње даље. ; како је рђавом жетвом повећана оскудица у земљи па додаје, датреба нарочито сеоскпм еиромасима у номоћ нритећи и то давањем „благословеног" рада који ће им доносити што им за живот ј свакн дан греба.Даље наставља краљица: -Наше сељанке вредне су и не бегају од рада, који чини добро н нама н целој земљп. Оне ткају платно код куће. Држави треба много њчатпа за разне јавне заводе, за војску. болнице,школе, итд. У меето да увозимо тај артикал са стране, није ли боље, да га сами пронзводнмо радом, којим толики сиротани могу да се нздржавају V Ја мислнм, да бн требало основати у сваком главном месту округа по један одбор жена, који би прнмао наручбнне. да за нотребе државне нзради нлатна колнко га се у том округу може да изради. Ове наручбине размернле би сс на сеоске онштине, тако, да добију рада нарочито најеиротније жене и оне које пајвише заслужују. да нм номогнемо. Одбори би ( настали. да сеу варопшмаизрађујс плат; но којс за прсобуку нотребујемо. Новце за тај рад примали би увек одбори, па ; бн онн иосле појединима колико треба плаћали. Ја би била сретна. да то лепо дело узмем нод моју заштиту п потпору. А уверена сам да ће све румунске жене ирнмити ову ствар к срцу, као што при; мају и свако друго добро дело. Тако ћемо моћи н ми. с наше стране нотпомоћн нолет народне раднностп.-

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Накнадно еаопштавамо но г Срнским Новинама," да је у срезу јошаничком округа крушевачког изабран Марко Богдановић свештеник.

Кмет: Зорко Нетренић, ноћни стражар ! Моја околнна навешћује : Снаснћ. А чувар нашег ноћног мира: Спасић. Кмету се всћ досаднло н као да је једва чекао да спомене каквог трговца или чнновннка, а.г кад је на таког наишао — а то је био тек сваки трећи ид-четврти — ти су махом гласалн на Крсмановића или на Банковића. — Видите ли овогаУ занита ме мој познаник. Поглсдам на иоказаног, овај нас оиази. ноклонн се моме знанцу и стане слегати раменнма и уд*си нокајничко лице и поглед. — То је слуга у мннистарству, вндите лн, како се стнди, ал, што ће сиромах, мора. — Благо нама, кад је тако развнјена једнакост у пас! — Далеко смо дотерали, уздахне мој знанац у свом г натражњачком и болу, — до сад су газде давале слугама сведоџбе доброг владања. а сад је дошло врсме. да га слуге дају газдама! — А каква је ова врста? запитам ја указујућн на једну гомилицу. То су слуге из луднице. обавестн ме један лекар. — Могли су довестн и остале укућане, — нриметн трговац. Зашто не би? Имају 1иси1а т*ег\ г а11а(светле тренутке у луднлу), Ухааа! — Захорн се за нашнх ле1 )И. — Шта јс то? — заинтах ја. То су луцнута ннтервала, извести ме један прОФесор-радпкалац. — Тако ноздрављају, — дода трговац — бирачи радничко-занатлнјски свакога гласача на Крсмановића и Банковића. ЗаштоУ — Чуде се. што под овом владом још имају карактерн, — рече нроФесор. У осталом, као што вндите, неки међу њима по годинама још нису бирачи. пч бн да иокажу да н онн нмају глас. — Ево нам и нове Србије! 'Гако назва трговац једну гомилнцу што се гураше уз нас. - То су Јевреји, — донуним ја ногледав па дошл.аке и оиазив неке носовс што подсећају на кљунове у итица грабљнвица. Да. нзабрани народ. потврди трговац.

— Ако суизабранп,— речепроФесор — онда не могу бити бнрачи. На протнв, — поречем ја зато треба да нм је глас иретежннји. Него бојнм се да неће гласати на Снаспћа, што то име наномнње на Спаситеља. - То не смета ништа, — одговори ироФесор, и они чекају Снаснтеља. Месију, па можда га мисле наћн у Спасићу. Само да не буде 1исш> а нон 1исен<1о, Спаснћ а нон спасендо. — Ти бнрачн нодносе највећу жртву, — нриметим ја. — Зашто? Излажу своје нос ове највећој онасности. — Како то? — Ето тако: МеНу њима су, као што видите, понајзамашније носпне. те нрнмају у себи н највећу количину овога задаха. — Само кад примају, — рече трговац. — онн ће н ту робу знатп продатн. Ухааа! Затутња онет од некуд. Дадосмо своје гласове н нрогурасмо се без веће штете кроз густс гомнле цигана, којн као да ннсу понелн са собом све мномире своје постојбпне Инђије.

— Је лн го увек тако бнвало Заннтам ја проФесора, — јер треба да знате да је то моје прво гласање. — Та оио, знате, бивало је и пређе да су гласали стражари и њихово друштво. Ал' нпак је велика разлика. Свакн је долазно чист и одевен. на је увек у очи нзбора захвално на служби. Сутра дап је, нстина. опет бивао примљен, ал' се бар вндело. да влада има и зазора од јавнога мнења. Ова влада, као што виднте, радп отвореније. искреније, — наиредније. Зато њенн неки бнрачн зазиру од сануна. Разложи ироФесор своје мисли о одпосу измеНу натриотнзма н сапуна. Довелп сте менаједну мнсао, рече нрОФесор, која бн могла корнстити и нашој домаћој нронзводњи н државпој касн. Нека нареди влада да сваки гласач ио заповестн на њенога кандидата у Београду има пре пзбора да пде у купатило, а трошкове да има сноснтн кандидат, могла бн се ударитн такса па кунање н на сануне. » То бп бнло опасно по успех нзбора. — Зашто?

I