Српска независност

вић , воскар Љубомир <Л Ђорђевнћ, дуванџија Тодор ЂуричиК. воскар Тома С. Навлоннћ . Фабрикант мирисапих сапуна Јован Дишггријевнћ. воскар Јован Илић, трговац Петар И. Јовановић, трговац Ј осиф Стојаиовић. Фабрпкант иапира Спасоје СтсФановић, трговац Нлија С. Рајковић. трговац Димитријо С. Марковић. трговац Риста Миленковић, грговац Петар Радосављевић. трговац Јеврем 'Б. Божановић. трговац Вељко Савић, трговац Михаил СтсФановнћ, трговац Милија Кара Стојановић. воскар ТриФун Ђорђеви)), терзија Стојаи Живковић, ћурчија Јован Анђслковић. абаџија Тодор Лазарсвнћ, абаџија Јанко Станковић. абаџнја Алекса Михаиловнћ. абаџија Милпвој Ђукнић, абаџија Јоксим Николић. абаџија Милован Јовановнћ. абаџија Јоваи Антонијевић. абаџнја Јања Сииридоновнћ; абаџнја Јован Петровић, абаџнја Никола Бошковић. терзнја Лазар ТЈорћевић, абаџија Јеремија Томашевић, трговац А. Климовић. каФеџија Танасије Сотировић. каФеџија Алекса Недељковић, терзија Мита Радичевић, трговац Танасије Арсенијевић, бакалии Манојло ПанаЈотовић, трговац А. Ђ. Кумануди. каФеџпја Арса Снмић, трговац Н. Константиновић, трговац Марко Степановић. бакалнн Нетар Милосављевић, дуванџнја Нпкола Л. Милишић, казанџија Крета Томановнћ, трговац Стеван Ивковнћ, гостионичар Милета Бојковић. гостиоиичар Тома Стошић. лебар Трајко Богојевић. мехаиџнја Алекса Андрејевић, касапин Маша Панић. велико-кунац Јово Кремановић. воскар Никола 3. Сретић. трговац Т. К. Ђурић. трговац Димнтрије Јовановић, благајнпк кредит. завода Никола Чајкановнћ. трговац Јован Иетровић. качар Лазар Јанковић, саиунџија Таса Цветковић, велико-купац Сима Р. Паранос, тргов. Макеим Томић, тргов. Стеван Карапешић, т))говац Коста Ђукић, трговац Вслимир М. Табаковић. трговац Сава Стојановнћ, трговац Лука Ђурић. трговац дрварски Тома Андрејевнћ. трговац Лазар II. ЛазаревИћ. терзија Борпсав Сандић. обућар Станко Д)талић. об}*ћар Сава Младеновић, златар Никола Стоиснљевић. кројач Макеим Протић. гостноничар Дпмптрије Петровић, д\ванџија Арееније П. Нлић. трговац Никола Миловановић, трговац Стевап Јовановић, трговац Аитоније Симнћ. трговац Светозар Каранешић. Г. Мнтроиолнт примнвши адресу из рукудепутације, захвално се овим рсчима: Госиодо ссирађани. Драш ми хришКани\ У ".ремсну кад је узвпшенн н свагда благоговјени поштованн престо Св. Саве поруган насиљем; када је независност нравославпе српеке цркве нзнграна и осрамоћена; када су вековима очуваии свештени капони безобзирно погажени; када се самовоља узвисила над законом : када је за верно чување правила вере и постојанетва цркве днвљачка оевета овладала; када се недостојно продају дарови божијс благодати и чини вапијућа нсправда верозакону: када деца свете мајке православне цркве постз'пају према њој као непрнјатељи њени; —теши Пошто је Книћанин у Београд прпспео, изађе у „Српским Новинама" ова „званична вјест* 4 . „Члан совјета и каваљер г. СтеФан П. Кннћанип повратпвши се из Војводине у отечество, поднео је на дар нашем отечеству један шестоФунтови тон, са пјелпм нрибором и 4 коња, с којим је он од обштества панчевачког, по одржаној на Томашевцу бнтки почествован, и нопечитељство је впутрени дела но внсокој заповести Његове Свјетлости, учинпло сходну наредбу, да наше регуларно војнство исти топ са прпбором и коњима по жељи г. дароватеља. прими и хранп 44 . (11. Марта 1849 г.) „Овдјс се саоиштава н инсмо г. Книћанина, које је под 3. т. м. Његовој Свјетлостн поред подарка овога поднео, и које овако гласи: Ваша Свјетлост Премилостиви Госаодару ! Жалосно стање у ком су се браћа наша у Угарској живећа, утесњена од Мађара прошлог лета находила, нобуднла је у мени чувства родољубија, и нлачевни позив св. патријарха, на мене уирављепи ирину-

ме ова ваша. достојна вас добрих Срба и хришћаиа, племенита изјава, која ћс зарадовати све родољубе, све пријатеље верс и цркве и која ће осведочити свима нравославним црквама, да љубав и одапост вери н црквн нрадедовекој, као и поштовање ирема законитом архинастиру нису у Србији угинули и ако се злогласнн културтрегсри брижљиво стар- ју да ослабе веру, да осрамоте православљс. да нонизе, узбуне и растроје народ н одано црквн, вери и народу евештснство срнско. Радујући ес овомс доказу ваше вере, љубави н племенитости, прпмам поздрав ваш на нову 18#2 годину с великом утехом. тонло молећи се Господу Богу. да свемоћна дееннца његова очува верну му Србију и да одржи н у нанред своју велику милост иад добрнм н побожним народом српскИм, на ошнту радост свију вае нобожних хрпшћана и дичннх грађана ерпске нрестонице. Хвала вам на поздраву, и хришћанском саучешћу. дописи Ниш. 27. Декембра Нре некн дан изађе у „Виделу- један под>тачак допие одавде нз Ниша, у коме се проноведа свету какоје „нанредна" странка овдс јака а лпберална слаба и како унрав не постоји, јер њу само „и словом дванаест чланова састављају" и т. д. Доиие овај како по дужинн и ширини тако и по еадржини морао је инсати какав страетан нилови — напредњак. који је и иашквилапту раван. илн је то свс изашлоиз еаме управе -нанрсдњачке" коју неколико напредњака састављају. Но ма ко да је писао, оа је о нами лнбсралима неистину казао. Кад би нам нишки „нанредњаци" гараптовалн или гаранцнју израдили, да нико од наших чланова зато, што је наш, неће бити однуштен нз службе, или да му се неће по првој забрани стсциште отворити, или да неће парнипу иа еуду, што је у противном табору, изгубити — онда би ми вама иоказали јавно ко емо и колики смо. Ви се господо хвалите како сте овде у Нишу створили „наиредии и клуб од 180. и впше грађана, то јс смешно. Дајтс ви и нама каквога иредседникасуда само да је члан клуба и нпшта више, а не Ж подиредседпик, као што је код вас то, иа за вас и ваше имс неби се ни чуло. Јер шта, — председник суда треба еамо протокол рочпшта нод мишку да мете. на да половину Ниша одвуче не у гостионицу „шумадије" већ чаА на Вињик н тамо па мнтад-пашиној табијн збор да држи. Зар није тако ? дио је мене да ирезрем Фамилију, и да потрчим страдајућој браћи у помоћ. Бог је милостиви благословио прелазак мој, н благоволио је у опасности и очајанија пупим обстојателствима у поткриљу своме одржати. и но истребљенију пепријатеља на Томашевцу одржану мепе је општина нанчевачка почаствовала са једннм шестофунтовним топом. вечитог спомена ради. Овај топ с делим прнбором и 4 коња као иодарак н одличије мени учињено, ја сам нренео у отачаство, но како сам ја то задобио са ратоборцнма и са саотачаственицима мојим, тако желим да оно служи отечеству моме за вјечитн сиомен, и тога ради усуђујем се овај топ са нјелнм прибором и к томе иринадлежећа 4 коња отечеству моме на употребљење посветити, желећи да се наши војници овим иобједоносним тоном уче непријатеља гађати. и да им он служи па одбрану рода, Србства п отачаства, а да се никад нротиву једнородне крви не унотребљава. Милост божја која јс мени овом приликом у номоћп била и овога ме одличија удостојила, да лебди над војнством нашим и да га одушевљава у свакој борби протнву нспријатеља, оио-

Но ми којима сс све сметње чнне ипак образовали смо таку лружину која бројно ваш к.1уб да.геко надмашује, па и ако с нама не беше ни еудских ни полицијских власти, и њнховс писарнје. Међутнм образовањс вашсга клуба учињено је све некаковим мариФетлуцима и плашњом. Тако зоветс свст на решавање о месту за станицу желсзничку, дакле за оно што је већ решено, и зашта вас нико и не пита. Даље нозивате све са судским нандурима, што значи да ће Нишлија морати доћи јер биће глобе ко не дође, а судски пандур зове, и како дођу на збор, ви их одма иотпншете у списак „напреднога" клуба и онда излећете те јавно говорите да сте јакинда сте нешто учиннли па јошт некога и победнли и т. д. Најзад шта да ми овде вас износимо, кад је то за све вае изнео и оценно један стари либералац, у евоја два нисма, где је и вама Нишкпм „напрсдњацима" једна порција мошуса удељена. Зато изволите јошт који нут прочитати горка за вас иисма у броју 4(5 и 47. овлх новнна па ћете знат; на чему сте. Нишки Либерали. ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА ч Срнска Независност- бр. 35 у руорици: -вести из народа" норед остале измишљо тине о скупу овдашње напредне странке, — дотакла се и мога званичног радаовим речма: „ но капетаи М. Богићевић тако се јако ангажовао у напредњачкој служби и тако је развио агитацију, да и саме Јваничне послове своје занемарује. Тако је. аре еазива конФереншЈЈе за 22. овог меееца, био раније одредио да тога дана дође у ђуниску општину ц да нзвидн неку размирицу међу сељацима, који се око нланине хоће да покрваве. У место даклс даје шказаног дана отишао у ђуниску општину која је на њега чекала, он је остао у Крушевцу да врбује људе за напредњаке- и т д. Ово је проста измишљотина из партајеких узрока, и зато је одбијам н од мене лично и од мога званичног положаја; а да би читаоци именованог чланка знали нраву истину, — ево је: Трубаревци 4 Новембра ноднесу ми жалбу против ђунишана због прекорачења хатара. 9. Новембра тражно сам од суда опиггине ђунишке извешће о правом стању: и добнјем одговор 14. Новембра. 13. Новемра Трубаревци ионове жалбу. Ја бивши намеран да собом изађем у Трубарево, тога дана — 13. Новембра напншем Преееднику ђунпшком писмо да забрапи ћунишаннма прелазити преко атара, п у том писму кажем му: да ћу или уторннк нл у сред}' идућу — 17. или 18. Новембра — доћи да извнднм ту њимнњућн га на ову побједу којом је овај тон за одличије нридобпвеп. Слава оружја јест слава отечества! Подпосећи предименоване иобједоносија знаке моме отечеству на услугу, усуђујем се вашу књажевску свјетлост нренокорно за расноложење молитн, да се овај тои са прибором п коњима војнству нашем иреда; те да тако орудије ово нослужи за сномен отечеству н Србству, н за одбрану његову, као што ћу н ја готов бити, у свако доба отечеству и Србству иослужити. Ползујући се овом ириликом, усуђујем се вашој књажевској свјетлостп поднети моју иреданост и неиоколебиву вјерност, с' којом пребнвам до гроба" влшк свјетлости ирепокорни слјгга Стефан П КниКанин с. р. Осим тога поклонио јејош стајаћој војсцн и главну златом и сребром откану маџарску заставу, која се сада налази у београдском народном музеју. Слутња н туга натничког народа срнског небеху узалудне. Тек што је Кннћанин нануотио крваво освојепу војводину, и новратн се дома,

хову размирицу. Ово ниемо нанисао еам као члан регрутне — ревидујуће комисије за мој срез, јер је комисија радила 12 и 13. Новембра у мојој канцеларији. Али како комисија нађе 46. младића, — да су неуиисани у сппсак Б., она решењем од 13. Новембра М. 4934. одреди дан 18. Новембар поповог састанка, а мени стави у дужност да за тај дан позовем свсћенике са нротоколима црквеним. и да дотле прибавим нужне податке. Комисија се састане 18. Новембра и нађе да два младића нису увршћсна у сппсак Б. па 18. Новембра Л05О56. реши : да ја лично извидим : има лн каке злоупотребе у овоме? и да прибавим њихове изводе задруга и ношљем команданту. Кад комисија овако нареди ми, ја 20. Новембра одредим чиповника из моје канцеларије те оде у Трубарево и извиди жалбу трубареваца 23 и 24 новембра, а ја отпочнем 22 извпђај но решењу комисије. Дакле нисам био одредио 22 Новембар но 17 или 18 за излазак у Трубарево, и нисам остао 22 у Крушевцу да врбујем људе за напредњаке; но радио по решењу комиенје, а све ово тврде званнчна акта, која може сваки видети кад год хоће. Л2 5347. 12 Децембра 1881 год. Крушевац Начелник среза кџугиевачксн, М. Богићевић ДОМАЋЕ ВЕС.И. У недел>у пре иодне био је у дворани гостионице „код нруне" скуп „дружпне за гимнастаку п борење" на коме се дружина конституисала пзабрав уцраву, која ће до мартовскога годншњег скупа руководити дружинске послове. После скупа конституисала се управа нзабрав ссби за председнпка г. Тихомпља Николића, за нодпредседника г. нроФ. Стевана Тодоровнћа, за деловођу г. нрОФ. Сретена Стојковића, а за благајнпка г. Николу Лнтулу. Збор је за1сл>учио да се умоли в. владалачки дом за дозволу. да се светлн наследник престола прпми заштите дружине. У унраву су нзабрани поред горе именовапнх: Др. В Ђорђевић, др. Иаја Стејић, Вукашин Ј. Петровић, Стеван Д. Поновић, Стаменковпћ, Св. Васи.Бевић, Марко Стојановић, др. Михаило Хаџи-Лазић , Кнки , др. Ф. Шамс, др. Лаза Костић. На том скупу било је много 'мање чланова него на првом. Томе је јамачно допрпнело, што су позивнице

а непријател, се осили. упадне у Банат и Бачку, те олако заузме обе ове провннцнје. У Бачкој падне прослављени Србобран, а непријатељ заузме Панчево и то без боја н крвп, те уђе чак и у шајкашки батал>он. У овој големој невољи обрати се св. патрпјарх — унравитељ опет на Книћашша и позове га у помоћ. Он се овом нозиву одмах и без нкаквог размшпљања одазове, и ево га, опет сам самцит са бритком сабљом у руци. Троугао у батаљону око Тнтела још није био у ненријатељским рукама; ту се он ушапчи нзмеђу Титела, Вилова и Мошорина. На мах му долете нека количина његових верних из кнежевине Србнје и Војводства, те са њима утврди стан Мошорински. Ту га сад почне непријатељ енергпчно н узастопце нападатн, но све узаман, Книћанин је свој стан као лав бранио, и оп оста неузет. Ово му нечувено дело створн бесмртни н сјајнн предикат — „јупак мошорипски." <ПродужиКе <-е>