Српска независност

— 15 —

Доклс је београдски Сула ову игру одигравао у Лозницн, инсао је један нодидајни чнновник пиемо, којс је доцније пало у руке скупштини, да је учињено све што треба, да се у Гор. Миллновцу осујети избор Павла ГрковиЋа, који је такође био међу онима, што с} г 1873 предусрелн с неповерењем владу Мариновић — Чумићеву. Но Грковић би ипак изабран, али на сами дан избора (24 октобра 1874) увече у сво)ој куби мучки убијен. Треба лн вам, г. уредниче, коментара за овај трагични догађај ? Ја молим још за један тренутак стрпљења, јер је ово врло интересантна епизода у историји нашс „чисте уставности и . Не заборавнте да смо још све у години 1874. Таласи већ ночињу да расту, скоро ће и сам кров ночети да запљускују, на ће најпосле и иреко крова да прејуре. Већ су се нокренулс п веће вароши. У Пожаревцу се комеша. Тамо је народни кандндат Александар Н шолајевић. страшан противннк Мариновић-Чумићеве владе, човек одлучан, неустрашл>ив. Али — и он би бачен у мрачну кулу Пожаревачку, у којој је само по цвркутању птица могао разлнковати дан од ноћи. Шта се догодило ? Какву је кривицу могао учиннтн овај први грађанин својс вароши? Чумнћ јс објавио својим вериима, да је Николајевић похарао касу народну. У залуд су Пожаревљанн протестовали и јемчили за њега; он је остао у својој тамницн тридесет и један дан, а кад је истрага његову невиност на светлост изнела, избори су веК свршени били! V Јагодини се вршилм апшење у великои размеру. Тамо је наш Сула предузео сумарну процедуру. На неколико дана пре једног накнадног избора тамо је бнло поапшсно около 20 грађана под разним изговорима но — без опасностн за живот, јер како се избор свршио, онн су одмах иуштени у слободу. Као што је данашња влада узела на себе име владе г чгссте уставности и } тако је она од 1873 године била себи поставила задатак да г аодигне јаван морал а . Обадве су оне вршнле евој задатак с равним успехом и равним средствима. Какво је онда вршљање било по чиновншптву, то задржавам себи да побележнм други нут колико да се види. да ли је курјак с длаком и ћуд променио или није. За сад ћу вам показати како је влада „подизала јаван морал". Било је раније забрањено да се по механама и каФанама држе женске за послугу гостију, а пред изборе 1874 год. управник варошки у Београду заповедн члановима полиције да пусте у уши механџијама и каФеџијама, да ће се ова забрана укинутн ако буду гласали за владиног кандидата. Министарство унутрашњнх послова давало је необично многе дозволе за отварање механа и каФана. У Београду сваког ју-

тра могла се по која нова механа илн каФана видети. Ми старији побожни људи бејаемо се већ иоплашилн да једног јутра и саборна црква не осванс као механа прве класе, но Богу хвала овај страх прође без опасности, јер — митронолит не пде на гласањс. У једној малој печатаној историји нашега доба, која је мало примећена, нашао сам један веома занимљив податак о томе, како су консерватнвне владе наше „подизале јаван морал. ц Рекохвам, г. уредниче, да су изборн извршени 24. Октобра 1874 године. а у тој историји налазнм забележено, да је мнннстар унутрашњих дела Чумић од 3. Октобра до 3. Декембра те исте године дигао из тајнога фондз 2.910 дуката ћесарскпх, дакле за два месеца 3.000 мање 90 дуката — у време кад се извршио ивбор иосланпра и састала народна скуиштина.' Мора бити да је наш морални лекар био од оне врсте лекара, што зло злим лече, јаван морал корупцијом подижу! И изборе овако извршене брањаше онда ватрено садањи потпредседник виделовачког клуба, иотпредседник внделовачке скупштине, обарајући сву кривицу на „снтну полицију." Још онда се вндело да ће се ти сродни духови једног дана у једноме колу наћи. Знате како је, у пркос свнма своји^ напорима, прошла влада са овом скупштином. Министарства су се котрљала једно за другнм. У општој забуни Чумић је подметнуо ногу Мариновићу, а Пироћананац иокушавао је да је подметне Чумићу, но ни један од њнх није могао места згрејати. Најпосле лопта се докотрља и до чича Данила. Он распусти скупштину и нареди нове нзборе, а овн се нзврше на стару арију. Изабрани носланик у Драгачеву Ранко Тајсић буде затворен и у Чачак одведен, а у Темни-: ћу три бирача Милије Миловановића. који су се мало више нзложнли, морали су се крити од села до села, јер капетан беше нздао заповест кметовима да их или аохватају или иобију. Било је суђено либералној влади да и њима и Ранку Тајсићу поврати слободу. Ето како су били руковођени избори за време владе старих и младих консервативаца, који су сад на еебе огрнули ћурак „Напредњака 1 -. Не треба да заборавим споменути, да су у овим владама и онда као и сад играли важну улогу Стојан Новаковић и Чед. Мпјатовић. будите снремнн на сваку реакцију. Према оваквим појавама консервативне управе,ја са задовољством гледам на прошлост либералне странке. Нијемипознато да је за њене управе при и&борима ико затворен, а још мање да је ко хватан „било жнв било мртав" или да је већ погинуо Мени се чини да су изборн најсигурније мернло за уставно расположење сваке владе. Ту се

иоказујс њена права природа, њена ћуд, њена намет, као оно нрн картању што се показује нрави карактер играча. Ви ћете, г. уредничс. бити опазили, да се при тој непроизводној, али за психологе веома поучној радњн, јављају врло интересантни призори: каваљер игра с достојанством, џимрија дрхће, убојица хоће да се бије, џандрљив се свађа а прљав крадс или подмсће карте. Као год и играчи, тако и владе се све труде да добију игру, алн свака на свој начин. Лако је оценити у коју категорију играча спадају прошле консервативне владе, а избор од 13 Декембра у Београду извршен је, без сваке сумње, са подметнутим картама. Будите на опрезу шта ће бити у Лозници. Тамо нема карата за подметање, па изгледа као да се спрема игра од 1874 године. Начелник је великн брзоплет; ако му се да и најмањи миг из Београда, он је кадар да буде играч сваке врсте.

дописи Врања 29. Децемб. 1881. „Видело" је међер дошло у велико и страшно огорчење на овдашње чиновнике. Колико год је пута донело одавде некакове белешке, дописе н телеграме, свагда је то све иаперило на овд. чиновнике. Они су му трн у оку: они су му на сметњите не може да види овамо све како би желело. То га млого мути. С тога оно сад учестава и повећава своје нападаје. Од пре ихзадеваше по којом нотицом, по којом белешком својом ; а сад грме чак дописи и читаве ноте телеграФске. Па још по два Фишека истура једннм бројем! Бе аФерим од Обоја М3-Ј0! Свој 152 број „Видело" је највшне поеветило за нададање на овд. чиновнике. У томе броју оно пзноси допис, којим се прави као нека штатистнка, колпко којих чнновника којој партијп припада; представља се да чиновннци агитују за противну странку која данас ннје навладн; н, што је најкрупније, представља се да чиновннци уносс растројство међ грађане, За овнм донисом у истом броју износи и телеграм, у коме се изрнчно каже : „ Слоге нема, јединство нестало а за братство се и не геига"! Ове монументалне речи ми исинсујемо под наводним знацима и још подвлачнмо их, нека би се што боље вндело да је то све нотнуно својина „Впделова-. Али ми смо се насмејали томе бесмисленмм допису и телеграму. Та страшна пуцњава само су ћорфншецн. У звикују: растројство , неслога — а не наводе ни једног случаја, ниједног Факта за то. Међутим, тај број „Вндела ц

добилн смо овде на други ј дан Божића, ирскјуче: а тада баш највише ее бејасмо искунили у леној предусретљивости и разговору ; тада смо у највећим грунама ишли у ноходе домовДма и чиновиичким и грађанским, као што до- # носи осећање слоге и иријатељства. Овај на све стране веома виђен Факат у нсти мах утеривао је у лаж тај беемислени допис и тслеграм.* Испред општег подсмеха за толики лажовлук губљаху се они који га писаше и телеграФисаше. Овај Факат доста беше да иокаже свету на видику: ко уноси растројство међу грађанс, ко напада на слогу јединство и братство. А ми и задахнути осећањем слоге, јединства и братства, пријатно се забављасмо раиговором о томе. Донис, на прииер, ређајући колико чиновника из којих струки припадају којој партнји, вели да у пошти један чиновник"принада либералној партији. V пошти нак свега н има један чиновник. Шаљивчине на то рекоше: кад у иоштн једанједнни чиновннк ирипада партији либералној, онда дописниковој партији прииадају поштански коњи! У телеграму се опет хтело да представи да овдс има некакав стран слеменат Г по језику и . па ређају се разна имена за поједине из тога „страног елемента, н поред осталнх ставља се име Сотирадес. Но тога имена овде нема ни у томе „страном- ни у свима другим „елементима" овде. Ми онда додадосмо то име ономе који га је и изд днуо. Нека вам је сретно и дуговечно .о ваше сопствено име наш новп Сотирадесу\ Ето дакле да ви уносите растројство међу грађане, да ви нападате на слогу, јединство и братство, тим нстим вашим дописима и телеграмима. Ми то не чинимо никад н ннчим. Ето ни ви, кад се напрежете да измншљате ваше дописе и телеграме, неможете данаведете ниједан случај, ни један Факат, да смо кад год допринели раздор н повредилн слогу и јединетво. Шта внше, ми за љубав слоге и јединства прећутимо и оно што ви чнните, а што донста може наудити слози и једннству. На пример, кад вас три четирп у дивној разуданости у каванама вичете : аоцркали ти и ти ; кад поред оканице узвикујете: „ми смо народ а чиновницп су наше слуге," — на то све ми смо са сажаљењем оћутали. Зар овака недела ваша не вређају осећање слоге н једннства? Па још вама је и ово мало, него пишете лажљиве доннсе и телеграме да ми уносимо растројство међу грађане. Као кукавнца јаје нодмећете нама вашанедела! Но ваша разузданост иде још даље, прелази све границе. Вама није доста што подривате слогу и јединетво међу овдашњим грађанством н чиновништвом, него продрзљиво и бесомучно нападате

телом леие царевне. Тај жарки, страсни по.т»убац, као да беше животворна сила, те открави смрзле нзвориће млађаног живота њеног. Алеру је на своју велику радост осетпо како се полагано надимају њене груди. Зачу се тихи уздисај, и очаранн младић осетиЈна себи ватру њезнних очију — она га је нежно погледала. По бледом леном лицу њеном осу се руменило, црте њене изражавале су радост, а са њежних малих усница једва је могла да прошаиће: — Зар сн ти драги мој овде, са мном? 0 хвала ти што си дошо! ја сам те видела и сада могу сиокојно да умрем. Пољубн ме животе мој; један тренутак у твом загрљају вредп колико и цео живот мој. Он је пољуби и рекне: — Ти нећеш умрети, драга моја ја ћу да те спасем, ти ћеш још живети! Он ухвати бону руку њену и иоднесе је уснама својим. — Шта раднш ти? Заиита га она. — Хоћу да те снасем! одгож>ри он. Она је прозрела намеру његову и тргла своју руку.

— Не. не, викну она, за мене није никаква срећа ако се ја снасем твојим животом. Али јеј он сплом ухвати руку и притпсне је на усне своје. Са највећом радошћу усисавао је у себе отровну крв; она му се чипила као слатки нектар. Међутим је ушао у собу и цар, окружеп својим дворским лекарима и осталом свитом госпоштином. Он се зачуди, на и разљути, када виде мушкињу у соби ћери своје. Лекар је марл,иво иснитивао руку царевне, и рекао, да је она снашена, благодарећи брзој помоћи младог рибара. И цар се ублажи те запита: — Ко си ти младићу? — Ја се зовем Алеру, а син сам јерменског кнеза. И Алеру исприча цару сву своју историју. А кад свршн то, рече му цар: — Тиси снасао моју ћер, а ја ћу ти за то обвезан бнти всчито,

кажи шта желпш! дајем ти реч царску, да ћу сваку жељу твоју испунити. — 0, царе господиие, ја теједно само молим, да опростиш мени н твојој ћери, што се ватрено загрлисмо и иољубисмо. Ја морам да умрем од отрова, од кога спасох ћер твоју. Тада Тодора поче кроз плач и јецање горко да говори: — Ја не могу жнвети без тебе! Живот мој без тебе не вреди ништа. Младић се спусти пред њим на колена; слушкпње су хтеле да га прихвате, но цар узбуђено рече: Немојте га задржавати. То је њему последња, награда ја му је не могу одрећи. Алеру нред лицем цара и целог двора загрли ватрено Тодору и пол,уби је. Тада рече лекар, који је непрестано држао Алеру за руку: — Госиодару, ти се вараш! вн се свн варате! Младић неће умрети. Ово зло само онда ироузрокује смрт, кад уђе кроз рану у крв.

И цар је стајао укочен, нем, као ван себе. Он се надао да уда своју ћер за бољу нрилнку, равну и достојну његове ћери, а не за изгнаног без земље кнежевића. Алн заљубљенн, на очиглед цару и целој иратњи његовој, загрле се и иољубе, цар већ не беше у стању да пзмени ствар. Кнез-рибар клекну пред царем и рече: — Царе господине, ја је љубим, више но сав живот мој. То исто учини и лена Тодора. На суморном лпцу царевом сијну умиљати осмех. — Она је твоја Алеру! казао је цар. Ти сн је избавио од смрти, па зато и живот њен припада тебп. Заљубљенн силно се загрле. Цар нолагано, свечано рече: — Пророштво се збило, Змија је претила девојци, алн је и пачипила стретном женом. *