Српска независност
БРШ 6.
ЧЕТРВТАК,14. ЈАНУАРА 1882 ГОД.
ГОДИНА II.
и срввјт: ва годину 24 дан., на ио годиик 12 дии., »и чктвгт год. б дли. 31 сст1ле зе25>е нл бп51еск:2 п:173тск7ча годину 30 фганака. на по годпнв 15 *р. ил чктвгт Г »д. 8 фр. 31 17стр:-7г1?сег v на годпну 15 *0г. У банк.. на по год. 8 ♦. на чбгвгт год. 4 ♦. 3! СЗЕ ССТ1Л1 ГРКАЗЕ НА годниу 36 ФГАи., на по годинк 18 »г., на чктврт год . 10 фг.
ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ шршои. че1вртн01, сувотон и недеш целом ЈТКДНИП1ТВО ЈВ И АДМННИСТГАЦИЈА У КЈТ.И Г. ТОМВ ЛНДРКЈКВПГ.А ОВИЈИТкЕВ ВЕНАЦ.
ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПГВП ПУТ 20 ДПН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДЕ СВАКИ ПГТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРЛ ДИН. <ЈД РЕДА. Рунописи шалу св уредништву, а претплата адтинистра^ју „српске 2еза32снсст 2*'РУКОПНСИ ЕЕ ВРАТ.АЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМЛ НЕ ПРИМАЈУ СЕ-
Народна банка с погледом на Бонтуов предлог. ш Првн је едеек члана 45 неемисао, при овде етављеном покрпвању; члан 44. гола Фраза без најмаљег значаја , а еве то иемевање свију искустава при банкама, која су народи тако скупо платпли, па још и сад непрестано плаћају. Ваљада нико од нас не може желети, да се п ми придружпмо тим несрећнпм народима, п то само са своје лахоумности без пкакве невоље илп потребе. По одсеку б) члана 45 могу служити за покрпвањс бавкнних записа п еФектп т. ј. удеонпце обвезнпце, и свакојаке хартпје разннх п])едЈ'зећа; и то без икаквог ограничеља у статутима. Да бпсмо моглп оценити значај тога покривања. морамо овде опет споменути. да покрпвање банкпнпх записа тек онда добпва свој прави значај, кад се каква крнза појави. и то пли полптична илп трговачка. У државама са велпком пропзводњом, великим обртом. велнкпм каппталнма, трговачке крпзе нрпродна су последпца народно-екопомног жпвота; оне су у том животу оно исто, што је у природп дан и ноћ, лето и зима, те се по томе морају и понављатп у известнпм временпма. Тада сваки тражп ковани новац на место својега банкиног записа; и у такпм времешша вал.а банка да цокаже свој здрав живот. Ако не може да одговорп својој дужноети, онда обично пропада. Само првп већи банкрот (пропалица), па као олуја иде банкротетво од куће до куће, те захвати и најсолидније куће, па п банку саму. За то је прво правнло, да народва банка несме мздатн своје записе на потраживања, која се не би вратила у најкраћем времену — обпчно за 3 меееца у ковапом новцу, или у својим банкишш заипснма. Да у то не могу ићи нн еФектн. ни обвезнпце државнпх или општинских зајмова, свакп мора увидети. А ако неке народне банке и могу уложити обвезннце општинских зајмова за покривање својпх заниса; то бнва само са одобрењем владе, или већ у нанред за таке цели огранпченој сумн, која се после сматра као неки особени одсек за хипотекарнн кредит у обште. Они могу кад кад и еФекте у евоје касе уложити — алн то највпше као залогу за друге обвсзе или за тако званп ренорт. т. ј. за зајмове на врло кратко врема неколико дана — и то обпчно само * \
еФекте домаће. Све то треба тачно да »-уће у статуте. Ако у нортФељу неке народне бапке пма државпих обвезница у већој множннп онда су опе ушле тамо другнм путем, а пе оннм, којп нам ее предлаже. Може бити да је држава сама за свој зајам банку оснивала; плп банка за добивену повластицу дала државп такав зајам без камете илн са малом каметом. Тако дугује Енглеска држава својој народној банцп сад округло 14'|, милиона стерлинга; а почетак тога дуговања бегае и но| четак банке саме (1694)- За ту суму може бапка • издатп бапкпних заппса без дал.ег покрпвања; алп | сваку ноту, коју /преко те суме изда. мора потпуно покрптп драпш металом. Ово наређење регулпсапо је тако званом Пнловом актом, и то на основи искустава, да се тих 14' » милиона, и прп највећпм крпзама. нису никад ради размене у банку се враћалп, тако да се по рачуну вероватностп може узети, да ће и у напрсдак банка бнтп увек у стању: своје зашсе у ковапи новац да разменп. А у пстинн. енглеска банка ужпва управо у сличним крпзама тако поверење; да је баш у таква времена Пил' ова акта више пута од стране државе обустављана, и банка у таким временима пздавала впше банкинпх заппса, него што је пмала покривено па је при свем том опет сваки запис у кавани новац мењала кад који то затражи. Аустро-Угарска бапка потражује од државе 80 мплиона Форпната, коју је суму државп за повластипу без камате позајмила; тај дуг је и узрок, што не може променутн евојпх заппса у ковани новац, поред свега тога што је по свом осталом стању ме1 )у најбољпм банкама. У Енглеској, у Француској и у Немачкој нпко није законнто дужан примити. банкиног заипса кад од своје воље неће. а при онштем поверсњу у те домородне установе нико их п пе намеће; те банкноте | имају кад кад и ажио за злато. 'Гакав срећан положај бпо је п у Аустро-Угарској нре год. 1>>48. Овако несретно наређење. као што се нама у члану 46. предлаже, постоји само у Аустро-Угарској, Италпји н Русијн. Све те државе I дошле су до тога парећења у новI чаној нуждп, пама се без пкакве цотребе предлаже само за љубав I оснивача. Ми п верујемо да за њега тај члан велпког значаја пма. У члану 45 означепа ујемчење банкиних занпса добија још већег
значаја. кад узмемо у обзир грдну множииу заипса, н кад посматрамо оне онерацпје које се банцп по чла. 4 допуштају. У овом члану набројани су свп нословп, које у опште банке сваке врсте врганти могу; и мп не можемо наћи ни једног банкиног посла, који ту не би био споменут. Могло се простпје казатп у члану 4. да су банци допуштене све радње, које банке ма кога ради врше; ^ Такву пашу банку пајбоље би бпло пазвати „српском васељеном од банака" да бар и у Фнрмп нешто ново пмамо. Тај члан обећава банци већ у напред све операцпје. ако бп држава до нужде дошла тражи зајам а даје јој се још и то нечувено нраво. да може те оцерацнје па другога нрепети. Држава се лишава тим својевољно сваке могуће копкуренцнје. ако би кадгод зајам тражити морала. Предлагачи тих штатута, чинп нам се, рачуналп су на то да ће скоро опет време доћи. да ћемо мн тражпти државнп зајам јер отпочелп смо већ и по примеру другнх држава те се можемо надатп да ћемо п даље тако. Чека нас још нримљенп део државвог турског дуга ц још један крак железнице. Јамачно се побојао г. Бонту, да ћемо се ваљда опет нечему научитн, и да бп могли лако безобразнп бити одрећи се његовога ауторптета. Да бп нас од такве неблагодарноетп сачувао, ескомтшпе већ за себе у напред све корпсти. Пео је члан 4 нешто нечувено у статутпма једне народне банке п српска народна банка постала би тпме једпна банка на свету таквог рода и потпуно би оправдала ону Фпрму. којом је мало час назвасмо. Кад погледамо нагае најновпје финансијске законе, онда нас ни то не може много изнепадпти, јер готово сви ти закони имају подобну особину. Не обзпремо се прп склапању тих закона млого нпти на науку. нити на пскуство. и дајемо тиме целоме свету доказ нагаега оскудног н сиромаганог знап.а, илн нате лакомнслепости. Чланом 4 долазн нагаа народна бапка у ред бапака креднт-мобилнјс; она постаје банка — која еа записима, — са најјеФтинијнм капиталом, и са народнпм поверењем сиекулацпје тератп може. које увек носе собом рнзик. У том 4 члану допуштају се банцп све банкарске операцпје „дакле н нгра на бсрзн!!! (Настав|Ље се)
Од неко доба учестале су но бечким особито но пештанскпм листовима неке потворе, као да је одавде покренут устанак у Херцеговпнн и | у Крпвошијама. Сви су ти гласови од прве до носледње речи тако очевидне лажп, да нам није потребе, наше чцтаоце о томе даље уЕераватп. Да се те лажи хотимице и у извесном смеру распростпру, н то је очевпдно. Мп се само морамо чудпти, како наше владе лист још није покушао да уверп аустријске нријатеље своје о неоснованости тих пзмшпљотнна, јер то би бнло и у владпном интересу, а влада зна врло добро да је то све пусто подметање. Мп смо испрва мпс.тпа ! да се те лажи зато причају, да се покрије срамота. што ауетро-угарска влада 1а четпрп годпне ппје могла да се омпли у Босни и Херцеговпнн, на нротив показало се да је све горе него што јс било. Све су те бечконештанске новпне. од почетка БоI кеско-Херцеговачког устанка пепрестапо запиткивале и ниташе уводнпм ! чланппма, да ли је то масло какве год велике силе? Оне би радо једну окривнле; ал' којп ће одотих мишева даобеси мачку звонце о врат? Зато, наравно. морајубнти крпвемале српске кнежевпне. А оно што је најблпже памети. то ни једном ни на крај памети, ни један да се сетп да запита, да ли је томе највише и једино крива зловољна незналачка аустријска управа? <!и енм^ туеке зс1пуе]Геп? .Чјећ! с1а* — ВОзе Ие{*( ао иаћ" — казао бп пм Гете. Та зар ннје ено иризнао један ауетријски дпнломата. да је евему еама Аустрија крива што не држи уговора. Па зар сад ми крпви. што вц. као што самп признајете, ломите задату веру? Тиме нећете оирати своје срамоте што је облажете лажама и клевегама! — Но то би се још могло ра.чуметн и ноднетн, од оне госводе свет се томс изодавна навикао. Но сад већ и еамн. без нкаквог стнда и срама. нзлазс са правпм узроком, са нравом побудом тнх несмпслених ј потвора: Пестер Лојд у јучерашњем уводном чланку, који је но свој нрилицп задахнут е впшег места прети Србији и српсној снупштинп, „ано не рашчисти Ристикеву чету нао гиеву да Ае Аусшрија сама имати да размисли, да ли ке у Србпји она да уведе ред гвозденом песницом. Тако лн ,је? Опаеиост је од Србије, но не у Боснп и Херцеговпни, ве п — у Србнјп теновинама аустријсним. За то треба гвозден ред ! ! Разумемо се! — II. Лојду јављају пз ЈЈапиља да тамо очекују за недељу прошлу)
\