Српска независност

БРОЈ II.

СУБОТА. 23. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

гггг 31 с?гг.т: ИА ГОДННЈ 24 ДКН., НЖ НО ГОДИНК 12 ДНН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДНН. 31 ::т!ле збкље ел З1лк1аск:к а:л7:токг. ЧА ГОДНН} - 30 »РАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 15 фр. Н.Ч ЧКТВРТ год. * *р. 31 1ТСТ?:-7Г1?ЛГ ВА ГОДННГ 15 »ОГ. >• ВАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 :зе :стие С?ЖДВЕ НА ГОДПНГ 36 »РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ♦?., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 #Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ЧТОРНИИОУ, 4ЕТВРТК0М, СУ60ТО* * ИЕДШУ К-А. ЦЕДОМ УРВДННШТВО ЈЕ И АДМННПСТРАЦИЈА У КУТ.И Г. ТоХЈЕ ЛНДРКЈКВИЋА ОВИЛВЋЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ. ПРВИ ПУТ 20 ДНН. ПАРА ОД РВДА, А ЦОСЈЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 60 ПАРА ДНН. ОД РКДА. Руиописи шалу се уредништву. а претплата адтинистра^. •,,С?ССКЕ аЕзхвасвзстаРУКОПИСН НК ВРАЋАЈУ СЕ. НЕНИАТ.КНА ЈШСМА НЕ ЛРНМАЈГ С2.

ТЕЈ1ЕГРАМИ Бем, нреднт 2 Фенр. :21 Ланунра у 4 часа ио подне стигао у •> часн у вепс) Телеграм из Париза: Цр едседник Генералне Уније, Бонту и дирертор иотог завода госп. Фердер ухашпени сујуче у вече за време ссднице управног , одбора. Уверавају да је и про тив више чланова унраве судска истрага поведена. Париз, 2 Фебруара 21 јануара 4 часа 40 мин. стигао 8 час 2Г> ипн. • ОРНТННАЛНА ДЕПЕША •. Бонту ухапшен. Лознкца. 20. Јан. ( орнгннална депеша . Дадос начелннк Нешић добошем по;;вао »бор. Није се знало за што. На збору начелник вели због ирочнтања адресе скупштинске. Цвегко Јездић питао начелника ко је звао збор. Начелник одговорио кмет Ђерман. На питање Јездићево кмет казао јав но да ннје он звао збор него начелннк. Дакле ненстинити говор пачелников на збору се обелоданио. Јездић говорио да је збор незаконо сазват. протестује противу чиквог рада.јер иико му није туторисао за време његове самосталне радње од 19 год. иа је са збора отпшао н са њнм лнатан број граћана. Начелник нрочнтао је осталим гра!»анима и свнмачиновницима адресу скунштинску. Прн сиомену руског дара збор се одазва са живио и по прочитању адресе збор уавикнуо живио књаз а поједнни живила и скупштинска опозиција. Ради смо да знамо како је начелннк смео да сам сазива збор иа јошт добошем кад је полицнјн то законо.м $абрањенс». ВЕОГРАД 8. Јануара Народна скупштипа написала је увод у свој дневник за нрошлу годину. Имамо од ње програм рада њеног у виду адресе. али нмамо јога и један нред*бг за адресу. тодико озбиљан н ис својој садржини и по броју нотннспика. дн се може сматратн као друга адреса. Странке су се измериле, мишлења су се озмењала; пред нама се оиружила тавни слика, какву однвна нисмо видели. Гнага је подељена : б ројно она стоји на страпн владиној. а у ствари влада стоји у онасностн коначнс поразе. Ово је призор одавиа невиђсн у нашој скуиштинн. ( амо је владама негдашњнх конссрвативаца а садашњих назови-напредњака су!,ено, да пред собом гледају оволнку компактну н тешку опозииију. г Ја виднм пред собом војску

неиријател.а !** говорнше 1*74 год. консервативни мннистар иредседннк. То би исто могао данас рећи н Ниро^анац, гледајући пред собом квалитативну нрегежност својнх нротивннка. а нко би својој негдашњој доктрини хтео вераи остати. он би морао канитулисатн и нред бројном колнкоћом њиховом: јер није давно бнло кнд је он ирошлој либералној влади доказивао, да је она V ман.инн за то, што је нристала да у адресу екушптннску уђу жел.е народне. а није се обзнрао на то што је та влада имала већину н без владиних носланнка. на и без нослнника из новоослобођенпх предела. У овим одношајима снаге и значаја. обележиле су обе стране своја гледншта. Формалио. адреса већине скупштннске предстнвл>а јединствени иојав сервилности нрема влади. одобравајући јој и оно што је учинила, и оно што може учнннтн. докле је нанротив адреса мањнне пуна л»уте али нристојне н уздрж.ЋИве критике из које, у свакој врстн. јаено се огледа неиоверсње. Мањина скунштннска која се састоји из људи, који су заузели самосталан и незавнснн ноложај, осућује владу немнлостиво за прошлост, а не верује јој за будућност. Није могуће у једном чланку оценнги сва многобројна и тешка иитања изложена у једној и у дру^ој адреси. За садн ћемо се ограннчити, да бацимо ноглед у онште на унутрашње и енол.ашње гледиште вли де н њене већнне. Једва јс ирошла годниа даиа од како је влада нзашла са својим иравим званичним програмом. на каква разлика измеНу онда и сад! Лане се ваљаху пред нама планнне од слобода. а сад нам влада ве!» говорио „ јемствима реда" н ноетавља промеии уетава услове, који једва да се могу извршити. Узмимо само да скупштина не нрнмн пред- ; лог о иародној банцн. на онда, ио услову владином, једва ди може битн н сномени о иромени устава, а данас само влада може веровгпи, да скупштина можс примити онакав иредлог о банци, какав јој је влада прошле годнне ноднела. Нредлог такав. ако бн се усвојио, нретворио би Србе у голо .робл.с, па шта бн нам онда и вредпо устав са најширнм слободама светскнм? Не треба јаеније сведоџбе од ове да је влада наишла потиуно на пут реакцнје: она јс тај иравац осведочнла и својим делима ван скунштнне н својим речима у скунштини. У Лозннни осућује се на затвор опознцнонн кандидат за народног послаиика — у очи избора. а

Гроцкој бнва то исто са другим опозиционим кандидатом. И Гара шаннн се усуђује да каже нред лицем целе скуиштнне и целе Србије. да он не може да ноправи чиновнике, којн су дванаест година кваренн.! А ко ноетави онога начелннка у* Лозници, ко нађе онога капетана у Гроцкој, ко ли нзабра из редова адвокатских онога у Темнићу, ко ли иађе онога који у рачунима својим показује 30 и 31. ФебруарУ Ко нсноставља толике чиновннке који су иреће судом осуНивани били У Ко други него он! Нс рече ли и сама опозиција владн V очи, да је боље чиновнпке нозбацивала, а горе ноставила? ^Да је влада на путу нотиуне реакцнје сведочи и она нретњн коју је у скунштинн нзговорио министар МијатовиК, застрашујући носланике да се могу н нзгубити ностојеће слободе. Таје претња значајна као знак расиоложења, које живи у душама нашнх мнппстнрн, ј р Мијатовић. као најбезазленији н најлакомнсленијн, говорн само оно што они сви мнсле н осећају. Но не треба се бојати. Трајне оаасности за слободу нема; могу бити иокушаји протпв ње. али они ће бнтн кобнији за оне који их нзврше. но за оне, којима буду намењени. Нема данас никога, којп би на своју одговорност смео прнмити, да буде убица слободне Србије. Но зато онет морамо саветоватн крајњим елементнма да ие уђу у ексцесе којима би се реакција извнњавала. Као што је реакцнја друга, гако је неискреиост ирва карактерна црта наше владе. Председннк нрошле либералпе владе говорио је скупштини: _,ја // садашљим ири.шкама несмем више на своју одговорност да иримим, а ви ако хоћете више. тражите другог." То је било искрено. Но Нироћанац н Гарашаинн на свс иристајј /, алн нрнстају да све ^фалсификцју . као што нм је с друге једне страие са осковом нребачеио. Докле је закон о штампи. својом одредбом о застарелости, добар еамо за оне. којн нмају судове у рукама. закон (» удружењима може бнтн добар за оиозицнју само толнко, колнко јс влада трнн. А најновији мојав пројекта о губернијама тако јс речита спедоџба в.1адниог назадњаш гва, да не треба даљег доказа. И ма да је Гарашанин одрекао аутентичност томе нројекту, мн смо тврдо убеђеии да он. бар у својим тлавним цртама. иостојн. Ми нскрено нсноведамо, да се ннсмо надалн да н данас може нред скуптииу изнћи оиакав бнрократско

апсолутистичкн аиарат, онаква окорела и крута централизација. која бн на челу евоме нмала старешнне, снабдевене већом влаш^у но што је н сама власт министарска. Ми нисмо. као рддикалци. за самоунраву ио свима гранама народног жнвота, али мнслнмо да се ни већи број губернатора не би могао прнмити а да му се не придружи савет од 6—12 народом нзабраних представннка са којима би он био обвезан да извесне послове своје губерније заједничкн решава. Ми то наномнњемо. колико да нокажемо, како се Гарашанин није ни мало старао, да овај бирократски апарат бар колико толико изборним елементима ублажи. Но кад се једном ногом коракне у реакцију. друга се сама собом креће. Питање економно -Финансијско једва да је н додпрпула адрсса већине. па и колико је то учиннла, тешко да јој иогледи могу издржаги и пајновршнију крнтпку. Ми морамо сажаљеватн већину, према којој су вођи толико равнодупши. да јој у адресу стављају изразе. који се тако понреко сукобл.авају са правнм стањем стварн. У трснутку кач се у развалнне распада један кредитнн завод. са којим Србија има да раснрав!»а рачун на мнлијоне, влада н њена већина кличу. како су кредиг земл.и повратиле. а углед јој на страни поднгле. Лко странка, која је на влади, хоће сама себе д» завара. нека јој је просто. али сва ки други. ван њеннх кругова. распнтује само за гласове ј : з Парнза. И да ннје то стан>е тако тавно и оиасно . н да је стање нашпх фннанспја повољно. онет се неби моглп оирардатн они наговештаји, којнма влада даје разумегн, да хоће да иристуиа повоме зајму. те да исплати иегдашње госнодаре и чифлуксајбијс наших новоослобоћсних крајева. Изгледа. да сс вла-а ве!> једном зал.убнла у .'.ајмове. на би била вол.на н онде да нх прави, где им нпкаквс иотребе није. Ако наши грађани у новоослобоћсним преде: лима, којпма су нринале турске земл.е, нису у стању да нснлатс и>ихове старе нмаоцс. како ^е они битк у сгању да иовратс држави зајам г а ако су у стању да га држави вратс, зар ни?е проетије, да свој дуг непосредно одужују Турцнма. а државпс властн само да настојавају да то одуживан>е иде тачно н нраннлно? П такво урећењс аграрног иитан.а значило бн. но мпшлењу већине скупштинске. толико, колико да се оша наши бра1|а ослободе ио друш иут коначно н славно *•! Так-