Српска независност

— 74 —

не би могли ни јестп ни продаватп него бп живи по^>ед толикога „богатствапропадалн н скапавалн. < >•10. од чега смо пре неки дан са гшш родољубљем ономнљалн. то г.и тада у јон1 горнм околностн||п и с грМш моследццама нагтуиило. Лли шта иц то марнло — ако бп п га страшна нссрсКа иастуиила кад би се покалало : да инсмо због Бонтуа „иншта штетовалн и ; да је н п нанредна" влада и извесна „већина 1: чнтава отншла ку!»и јер је нознатн ,,ФИнанснста и Чедица учннио нову корисну „Финансијску операцију и А после? Па изаћи ће дело на вндело, рећн ће неки од читалана: не може то тако ићи. Нек буде сваки онај снокојан, којн тако мпслн: нска се само на такав један акт. који би г. мнннстар фннанеије донео из Нарнза. ударн државнп нечат као што беше н са блаженс у,сномене несрећном Бонтуовом конвенцијом н ствар је свј)

средно у 11аризу са њима ишекулираји где су и знатне губиткс поднели. Међу овима налазисс иуредник „Та^ЛаМ-а" и једна кћи барона Синс. Овд. министар Финансије расгрубиоје био по свету. да он хокс да сс ослобој дн од ФинаисијсЈ.е свемо^и Ротншлдовс, а Вонту да је тај човек којн ће углед и монопол Ротишлдов сломитп, и Нопту се ианста н разметао тако као да би он био тај човек. којк бн са Ротшилдом ступио у борбу. Ио овај је врсбао трспутак. кад 1де Вонтуа о земљу лупити. За то љему није ни требало много труда. јер је он за сахатн вар .Ђиву и трошну зграду Бонтуову у неиео разорио. Бонту се та: да налазио у Бечу. где је ирикупљао отличија и снремао велике пројекте. Цару је он рекао: -81ге. је гоив соп^иМ ! 8а1отсћ ц (Господару. ја ћу вас одвести ! у Солуи). Вртоглавички иоеао осниваља био је тако узео мах да је једно друштвоу комс је било много Маџара од великог утицаја добило било концесију за једну номорску банку, којој је банка .Тионска нмала дати новаца. Нреговори су већ оили свршени и 20,000.000 депоновано. Директори су се већ би.ти вратилиу Лион и обзнанили ову концссију на што су им акцијс знатно скочиле; но Бонту. комс се ова конкуренција нијс допала. иослужн сс високим утнцајем те ову конкуренцнју осујети. Кад глас дође у Лиои

да Је концесија од^узета, подигнс се вешена... Носле тога, рећн ће г. Пн- лнко неиоверење иротиву Лионскс банке и свет нотрчи да евојс новцс од њс иовуче. Но пошто у Бечу депонованих

роћанац. Мијатовић. Гарашаннн. Гу довић и Новаковић, и дружнпа нек буде н потоп. Мн се сиасосмо читави мн н нашп: сад нек влада ко хоће: Онда бн они. при свој њиховој г арнстократској и грамзивости за влашћу, — дали врло нристојно молбе да, због здравл.а. не могу више да сносе бреме државних брнга — бремс. које су они већ ево навалилн. А ми би зкелели да не буде гако но да буде јевтиније, срећннје п бол>е. Мн нсказасмо према податцнма и могућностп. Од владе очекујемо истииу и — веселу вест. Ми ће мо се с њом заједно истиннто радоватн. Али, бојимо се !

Ко мисли васпитати нодмладак срнски беа вере. тај убија у њему најјачу чињеницу. Жалосна ће бити будућност нашс државе. ако нам подмладак охладни према светом амапету нашем. Јадна јс она држава која нема моралних есиоеа. А ти морални основи добијају се само вером.- и најнапредннји иародн евронски обраћају велику пажњу на р елшиозно васпитање своје младежи, јер знају да чоиек без верс н морала није ништа друго, но развалина. у којој ие може битн никаквих врлина. Жалостна је нојава. што еадашња влада показује опито багателнсањс наше свете нрадедовске вере-, она би хтела да по некаквнм западним надрицивилизатореким калупима преобрази нашу државу, цркву и школу: отуда долази и то':даје ова у овом законеком пројекту узела веронауку као с.твар узгредну: Ја сам :што : да се веронаука у овом заводу узме као обавезан иредмет, н с тога предлажсм и.чмену тачке ж. одс.гка другог, овако: Учење верошчЈке предаваће се као редован предмет са по 2 часа нсдељно. Недељним и иразничним данима . тумачиће се ђацпма св. нисмо, и походиће службу божију. 44Х4Ф ДОМАЋЕ ВЕСТИ У Неде.т,у, 7. ов. мес. у 10 часова пре иодне држаке се у Гра-

20,000.000 »ранака. не Оејаху још повраћени, банка немогне плаћатн и падне. Страх се расирострс и до Париза. гдс је већ од неког времена неноверење захватило маха против _Генерал.-Унпјекоје је Ротшилд снажно нодрањивало. Сваки стане њене папире продавати. То ђанској каспни другц редодвни скуп је било 3, 4 и 5 јануара кад је Бонту био у Бечу. Извештен по телеграФу о дога^ају, он одговорп: ^купујте", што буде извршено, те се банка стропошта. У Паризу н Лиону иринпсује се цела катастроФа Аустријској влади нротив ко-

Бонтуова пропаст 0 узроцима и могућим носледицама Бонтуовог нада добили смо из Бсча једно пиемо које заслужује сваку нажњу наших читалаца. Оно гласн : Бем 27. Јануара Бонтуов пад порааио је наше унравне кругове, код којих јс овај човек био не само]омиљена лнчноет. но се још сматрао и као неки геније . кога им јс сам нромисао с неба поелао био. Прошле године оп је соби нрокрчио иут тнме, што је глади ставно био 300.000 Форината на расиоложење за тајни фонд. који јој народно предетавннштво није хтело одобрити, и што је поисплаћивао дугове неким високоноложеним личностима. Он се нашој влади даље обећао да ће јој за експедицију у Солун, кад затреба ставити на расположење 100,000.000 ♦ранака и без одобрења делегација. Пештанско-Земунска железница. затим железшше ерпска н скоп .Ђанско -солунска. коју је он од отоманскс владе мислио закупити, билс су први увод за пројект у Солун. Ова велика нруга имала би се допунити куиовиноА! од стране државс „Вестбана - (Беч- Линц- Паеау -Салцбург) гако, да би све то чинило једну уједињену иругу од Егејског мо]»а иа до Немачке границе. Да до те цељи дође он је оснивао све нове заводе, а тај ноеао евагда много доносн и ако сс он због свога црераног иада нпјс много њиме користио. Он се нри томе држао старе ирактнке да људе од утнцаја нли велнке нротекцијс у свој носао увуче н да пм пође на руку да до добрнх добитака дођу. Његове везе са евеште.нством еастојале су сс у томе што се он служио нростим срсдством, којс је пређс са успехом употребљавао проиалнца Лангран. т. ј. он је интересовао селекс свештенике, коЈи су новац од својих нарохијана скупљали, на њему сваке недел.е или на крају сваког мессцр доносилн . а он њима давао своје акције за нарохијане а поиовима известан добитак. Овде у Бечу нису Бонтуови паннри на берзи много тражени, већ су некн непо-

ИСПРАВКА У јучерањем броју у рубрици „са на1 родне скупштпне и штамиарском ногрешком испало је, да еу Арса Дрсновац и Тодор Туцаковић говорили за уговор са Холанднјом а требало је да стоји да су иротив уговора соворили што се овнм иеиравља. бн он доцниЈе дошао. то би п иоеледицс за Србију бнле оеетљивије.

г о в о г попа Павла Радивојевића при.ишо.ч иретреса иредлога о устројству Аемлоделских гико.га. 29 Јапуара. Не елажем се у чл. »> са тачком ж. одељком другим јер се овдн узима веронаука као нешто епоредно. и ограничава сс само на недељне данс. Бад сс у овој школи хоће да нродужи допуна основне наставс . онда за цело спада и веронаука у главнс предмете основне наставе. Но и пг.ч тош ми трсба да и у нашим средњим школама обратимо врло озбиљну пажи.у на наставу у веронауци. Јавна је истина да ее код нас губи оно евсто осепање, што је нашс претке красило. и што је било у срцу и души њпховој жива снага која им је номогла да све беде и невоље сносе; всра наша је била сила која нас је подстнцала да се латимо светог дела ослобођења.

друштва за помагање и каснитање снротне н наиуштене деце у Београду. Свн прнјател>и спротне деце нмају приступа на овом скуну. Очекивати је да ће се тога дана пскуиитп вншс чланова и ирнјател.а сиротиње. но што нх беше нрошле недеље-

је је еада завладало грозно расположење којс може нмати злих поелсдица . ако Француски канитали нехтену учествовати у иотребама. које аустријска влада има да покрцје деФицит и ненрорачуњиве издатке за Босну. Данас новратио се наш један великн Финансијер из Париза. Он кажедаупословима „Ген. Уније" влада етрашна забуна и да се њено ираво стање не може оценити докле сс год не расирави хаос овај , што ће потребоватп доста времена. Каже г. Мијатовић учинио је у Паризу многе погрешне кораке и да покушава да још сад нађе какву нову банку за зндањс сриске железнице. Но у овим околностима није могуће наћи солидан завод за таков пред\-зетак, докле се год Бонтуови послови не разбистре и док се не видн хоће ли на владу ерпску доћи људи који би уживали већег новерења по што га има садашња влада. Најгоре су прошли иомоћницн Бонтуови, јер њима није иеилаћен цео део 1би ховог добнтка . но су нримили нешто а копто. што би се ио мсјш развитка 110слова допринело. Тако исто нрошлн су и новинари. којима је од три до три меееца плаћано. Што ее Србијс тичс тешко да ће она без велнкнх губнтака нроћи : но кад је неерећа већ имала доћи. можете сматра- г* • • <ти да сте још -рс1,пп. што јс над.Гсн. Ј е листом била "Р« гив Уиије~ још сада настунио, јер што год предлога. прво што нн министар ни

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ / Фсбруари 1882 Давас је скупшпша решавала о нредлогу мииистра пностранпх носаова, Пироћанца, да се накнадно одобри нздатак од >Г> динара (ј!> пр. утрошен на шт.ан>е новаца н пакета посланствпма у нноетранству.

известилац нису довол.но обавестп411 потребу овог цздатка н друго што опозиција сматра буџет као закон. па према томе н свако нрекорачење буџета као новреду закона. Сем тога нашла је опозиција, да у данашњнм тешкнм фнн . нрпликама зсмл.е не може се ннкако одобритн трошак преко буџета, јер је то расипање, а био би и опасан нут. Влада н посланпнн пз вс1нше одобравали су овај издатак као околностнма н државннм нотребама иправдан. Мн Немо у идућем броју донети целу дебату, која ,је доста жестоко во1>ена и у којој се онозиција одликовала својнм жнвим заузимањем. да се у газдннству народном заведе нттедња п да се министрима стане озбил,но на нут, да у будуће не прекорапавају буџета. По свршепом нретресу одобрнла је ве1|Ина скушнтинска овај накна-

дни нздатак. Опозиција је тражнла гласање иоименце но већина вије нн на то хтела пристати. Други предмет беше нредлог миннстра иностраних нослова да се накнадно одобрн нздатак од 25.888 дннара н 21 нару утрошен на разна лица за разне мнснјс у иностранству н у земљи. Овај прстрсс настави ће се сутра. У данашњој седннци упуКена су нзборпа акта новог лозничког ццсланнка. Кундовнћа, дотичном одбору. Иретрес је трајао од 8 н но до једног часа по иодне.

()гласи

НОВ ПР0ИВ10Д Гаг[ишепе 1Х0ВД ЕБ. РШАЦБ

Свпун

1 Г1ЖОПА

Есевцвј®

. 1 ПЖОНА

Мвршмм .

1 ГХХОКА

Покш

1 ПЖОЖА

Уље ПрашАк днршт .

1 ГХЖОКА

Оцат

1 ГХЖОКА

37, Веи1ечп1№ик1Г{, РШЈ.

Проспекте разашиљс наплаћеном пиему гратис: ВијГО т Нигпћего (Оеи1вс111аиЈ). Кореспонденције се примају на немачком. Француском и талијаиском језику.

♦ од наЈоољег квалитета ♦ и то из прве Фабрике иродајем по најиово.Б> нијој ценн на ве.шко и мало. Веоград: КЊАЗ МИХА.ТЛОВА УЛИЦА БРОЈ Александер Антонови*

.•УПАРИЗУ

б1Г0рј

2ес1

* СИРУП Д-РА ЗЕДА * са Кодеином и Толу: унг»требљује ее против грудннх болести нли Плућних, застарелих кашл.ева. бронхигиса . катара и т. д.

Тражи се

Ледна солидно :шдана куЈ»а са 5—Н соба. кујном н осталим принадлежностцма у — улицама сниже главне иолицнјс и око нозоришта да куни на отнлату. Којп бп такову нмао н на от плату :»а неколико година иродатн је хтео. нека нзволи јавнти се уредииштву овог листа. ТРЛЖП ГЕ ЈБДАН СТДН СА ' двс до три собс без намештаја за самца у околнии терааије. Упитагн у штамнаријн код „Свегог Савс." ТАМАП ПШ1ЕИ плод <а чишћење СКИХОХ «>свежава)ући иротив затвора и шул>ева најнрнјатније ».•реетвп чишћеља за дсц\ г . СггШоц, рНагш. 27. 1{ис Иапн1и(еаие. Раг1в

нја ( ннк ..Дружина за потпомагање Српске Књижевно^тч" штАМ1ин<» > штамцлри.ш

л ЛО! Св. С авк " клкз МИХАИЛ УЛ. ВР. -» ОДГОВОРНИ УРКДНИК Др. Лаза Кости