Српска независност

жалост. глас наш биоједо сад глас V нустнљи, бар сад, господо министри. нослушајте глас ошпти: /»*'<дајтс цговор са Вонтцом закључени. иа поаратите .к-.мљц у стање саокојства и лајтс јој вЈчмена. .\а се може ирибрати и " својој лч *>ој сцдбини мирно иромислити. Нс сме сс нн номислити, да сс уговор ованав какав јс можс на другог преноситн, јер да је ои био добар. не би носледнце Бонтуовог банкротства на Србију ш1 нале: али Србија нма сад да страда поглавито ла то. што је уговорено (у члану 15. конвенције са Бонтуом аакључене . ла суме лобивене од остварења железничко? уајма мои/ остати кол .,Генералне Уније. и Ту је ппвни извор зла, а ми можемо доказати, да је оиозиција 'још ирошле године на тај члаи нрст нружала. но шта јс тада вредпло говорнтп мннистрнма. који су жнвели у заносу н охолости ! ! Зч то н онет велнмо: заустављајте се но кобној н кли-лавој ста-т. којом землу водите. кидајте у/овор са. Бонтуом! Шта мисле судови напш? ....пегшш рагеоШ г! ix. Од худих личности као судија врло јс тешко а иесто и немохуКно бранити се. Равбојник нам одузима имање или вршп злобтаву по правплу зарад задокол>сња својих ооећаја и аа свој рачун а судија худн можс нам то чиннти и за свој рачун и зарад задовол.сња туђих н нартиских жел>а. па даклс и че'шћс. II није еа свим без основа онај страх н она зебња. која сналазн увнћавног грађаннна сриског кад чуједаје тај и тај судија постао скупштинар нлн тај н тај екушптинар иоетао судијом. Ј»ад нам ее толики тсрети немилицс и нс заслужно товарс. под којима иосрћемо и клецам<». а пе саелушавамо ес ондс гдс треба да ес чујсмо. на јс једаи позамашан део од отих тврета зарад судства, онда бар да нае пе убија и морално н физичкн онај. који је нозван да нас кренн да нас брани: јср но сиазн нрнтиека но енази тсрета мора битн у таквом случају. ноертања на на поелетку и пада. Не будемо ли ималн у судовима оиаквнх личвости које ћс н моћн и сметн да у нримсни савесно самостално п разумно изводе законе наше и благотворна начела науке, онјо нам нч наука не моок* ништа ла чомоше. Она нсћс кадра бити ни да заштити личност од не заслужног нападаја, нн нмовину нашу од нљачкашке деспотске грабежн и еамовол»е да обезбедн. Нека паука ма какво начело но друштво корисно. нружа. ми се њим нсћемо моћн корнетитн. јер ће доћи у руке оиим личтстнма. које ће га или онаказнти, те нам као н с-вака наказа еамо од штете бнтн. или 1»е га евојимненатриотскимн несавееиим радом умртвити, поништнти. Иека нам н. нр. наука каже. да )е у елучају кад ко на Павла пуца па нромашн но Петра убијс нехотично убијство за Петра а хотимичан покушај убијетва за Павла - нека дакле наука тако званн елучај а1»еггаГ»о јип8 прнзнаје и одређује зањ правнла. нама ништа <»д свега тога кад ми нмамо еудијс такве које то или незнају нли нећс да знају. Или нека нам наука казу>е начсло ово: у колико јс у којим доказима и појавама мање вероватн оће за обнстину чега, у толико треба више доказа илн нојава н. нр. кад закон тражи при грађсњу еудског теетамснта двојицу судија и једног писара на случај ак<> тсстант не зна или не може да нише — дакле тројца кад му суд тсстамснат пнше онда у том случају. ако му који <>д приватннх лица нише. пеће моћи довол,но бнти свега двојнца или тројица мањ ако би то закон изречно казао: —нека нам дакде наука то начело казује, мн ее њему не ћемо моћн радоватијер оно у нае живетн неће — ми ћемо као и да нема те основе у доказима предани бити на милост и нсмилост оннм личноетима које могу да не заостају нимало иза разЛојника! Или нска наука иа но њој и законодавац нризнајс начело, да олакшавне прилике имају евоју снагу и примсну свуда на био тако звани засе'"•аи или онштн максимум казне на дело о феђен, — шта помаже кад у суд\- у

пае има нравннка, који огу н смеју да тако иераде!? Или нска наука износи начело да се ннкакво дело кривично закл.учцима стварати не може. — шта номаже ако будсмо имали судије које ће друкчије радити! — н т. д. Ни наука даклс ннје кадра да друштву ком донесе ма и најмање КОристи ако су худе оне личности. којс су поаване да друштвени живот по правилима науке и законнма природе људске руководе. Па може ли битн већег зла н нсереће. н всћег душманина и тиранина од отих личноети, које сваки зрачак науке ниште и законс људске прнроде вређају те тако п с.ваки напредак који би се на основу паукс и тнх закона поднзао рушс! Таке личности нн мало нсби изостале у нае у погледу на ерећу народа нашег иза Воитуа злоглаеног и старог душманина нашег Аустрије — а кад ес још не заборавн да ге таке личностн за њихов рад доста добро плаћамо онда у неку руку још и надмашују Бонтуа и Аустрију у злу! Милиопе н мнлионе трошимо зарад подизања науке и одржања установа' које одговарају законима природс људеке. а с другс етране оиет дајемо хиљадама хиљада оним лнчноетнма. које нам руше и газе оно што тнм мнлнонима тежимо да нодигнемо. Сме ли једна така лнчност казати даје рада добру евоје отаџбине!? Кад не можемо да иостигнемо оно за чи.м тежимо кад нам је узалудно давање н илаћање а све са худих личиостн овнх или оннх оида нс оетаје ништа друго но сс или од таких лнчноети ношто но то ослободнти нли усвојити друге оенове и друга начела која ће нае јевтиннјс стати. Нн у нола не би бнло у нас ових нокора што еад са слободом н лпчношћу грађана наншх бива, кад не би те худе личноети биле ноеледња узданпца оннма. којн те нокоре стварају н изазивају кад би све н свуда у судству нашем личности светла образа бпле! СРПСКИ ПСКРЕТ У АУСТРИЈИ ((»творено писмо уред. Мамчесгарсмог Огражара\. i наста11ак • Повод садањсм устаничком нокрет\ у далматинским окрузима Кривошија иБоке Котореке јеете. као што ес добро зна. покушај аустрнјске владе да уведе војачину у те крајеве. Они <»д ваших чнталаца који еу нратпли интересантиа писма вашег дубровачког дописника о овом иредмету морали су се унознати са политнчком снтуацијом дотичних нокрајина: али за оне којн нису ту ерећу имали нека ми јс дозвољено нзнети нсколико главнијих догађаја из модерне исторнје Далмацијс. Ова је нокрајина била нод владом млстачкс републике од 1о-тог до 19-тог века — кад с нропашћу те државе, (171*7), иређс у руке Хансбурга нротивно жсљама Срба од Боке. V години 1Ч)Г> Ианолеон ирпнудн Ауетрнју да уетупи ону земљу његовој кратковечној краљевини талнјанској. а 14)7 саевим је нрисаједини својој царевини. Алн сад треба знати да је стара веза нзмеђу Воке и .Млетака ностојала по,/ сиоразумом: да. ако Млеци неби кадгод кадрп билн браннтн Котор споља. да се онда дотичиом пароду има нризна^и његова стара независиост. Пад млетачке републике њима је дао законита нрава да слободно располажу својом судбином, и онн су то и учинили саетавивши се 181.'» године иод владику Црне Горе. коме јс иеиало било за руком да . иомоћу британске флотс под Сер Виљемом Хостом. истера Французе из Воке. Али1*14год. Бока Которска буде новраћепа Аустрији. но навалн цара руског, који. у осталом гарантова Бокезима стара нм нрава и новластице. Од евоје стране Аустрија се одма поче нравитн невешта према истим нравима н ускоро почс ударати тако тешкс намсте на народ да се овај најзад. ма и безуспешно побунн у год. 1841».У годннн 181)1» она нокуша да уведе и војачину у Вокн. али се из тога изроди она крвава борба у којој је предводничку улогу нграо овај иетн Стојан Ковачеви!» јунак и патриота српскн — а нз којс Аустрија нзађс с разб .јеном главом и закључи мир нод условима нобедничких устаника. Мир је на месту закључио ђенерал Роднћ у Јануару 1870 год. н питање о војачинн остане недирнуто све док сс окупацијом Восне 1878 год. Аустрнјанци пе осете у етратегијеком ноложају одакле могу с бока н за леђа заићи храбрим Србима Боке Которске, Према томс наново се покуша увођење војачнне. Под нритиеком н.ч Беча ђенсрал Роднћ позове дотичие главаре на збор и договор — ио само да буде најодсудније одбијен. Онда ее ирибегне полнтици околишења јер се нокушај учнии да ее лаидвер уведе у оно неколико округр где отиор био најслабији. Али ее тве то свршн одст^пањсм вештог и

искусног ђснерала Родића и поетављањем иа његово меето мање помирљивог ђенерала Јовановића. Бечка је влада заузела овај иретећи ноложај према Г»окезпма зато, да неби дала повода њиховој српској браћи у . окуиираним ировинци- | јама " да иетакну нсто право нротив војачнне: а ово ее опет има чннити зато, што се хоће од Восне да направи регрутациони извор за аустријску војену снагу. Један корак. измећу оеталих које је аустријска влада нредузимала била да сузбијс устанички нокрст ерпских ( п 8ег> 1Иаи ц ) јој иоданика. био је и тај: да гарантујући некакав зај<1м од милијон форината Црној Рорн обвеже кпеза те земље да откажс сваку потпору нанорима браће му Вокеза за ослобођењем испод ига којн у ствари грозе народном опстанку обојих. Осим тога нолитика однарођавања тера сс једнако у Боени и Херцеговини којима такође предстоји војачина за идуће пролеће. Али ерпски («8ег1пап-) народни д\х који јс у модерној Далмацији нробудно родољуб Вожидар Иетрановић а у Херцеговнни одржавали горскн б0))ци налик на чувеног Стојана Ковачееића чије нмс иалази- I мо н на адреси г. Гледстону — тај дух велим још живи. — Једно писмо нз Рисња (V Г»оци1 које доноен -бечкн Тагблатод "ЈО-ог Новембра да је чак и детаљни извештај <» организацији устаника нод Ковачсвићем који је. као што се тамо каже, у договору са оСталнм вођама из Херцеговине Црне Горе и Далмације. изабрао бококоторско земљнште као основу заједничког рада. Далматннски устаници. дакле, добијају помоћ из самих .окунираиих нровинција-. паи Црногорци пм прискачу у номоћ — при свим ирокламацнјама неутралности владе црногорске. Један опшнраи чланак о овоме изашао јс у бриселеком _ХогЈ-у- од 1?2 -ог пр. мес. у коме ее примећује , да становници горње провинције далматинске немају никакве антинатије нрема оружју коме ее они од детнњства веџбају - али да просто неће да едуже као рсгулаши. Л-е Хоп1" велијошдаље и ово о извртању травог карактера дотичних устаника . којс неки аустрнјски листови лажно предетављају као .лоновс" н _ајд\'кс". -Кад се месеца Октомбра ове <18 ч 1) годнне њнма хтедне натурити познати војнички закон они се одеудно уепротнве п органнзују чете заодбрануу случају нанада. Аустријским вла»-тнма. међутнм. иснадне за руком да ее д?коиају иекоднко закону иодложннх регрута — бегунаца н Г»аце нх у тавницу у Риењу: али једна чета људн сиђе са планина. нападне на тавннцу и ослободи затворсне. Сад, ако је овај Факт нетинит а више аустријских лнстова доетавилн су га — онда т<> показује да је устанак већ у велик • махаотео. -Полнтичка Корссподенцнја" ирнзнајс да има чета. алн вели _да су <»не махом ајдучке * и еаетављене поглавито пз Херцеговаца. Случај еа рисањскомтавницом обара ову тврдну: јер. ако сами •.атворепнцн нису лопови. то каквог је ннтереса могла нматн једна чета ајдука да их ослобађа? Осим тога истн зваинчпн извештај јавља. да је н которски владика ишао у горе Крнвошије. ади да < у га чете ајдука среле н вратнле натраг. - збнља — неучнннв му никаква зла ! А како то да ајдуци нспуете таку маену нрилику? (>чевидно ства другмјачнје стоји. н т<» већ прн.шаје н већина бечкнх лиетова нраво нменује те четнике уетаннцима (_инеургентима-) а не доповнма-. Нсго. збпља ова званично изопачсна Фа1гта нашла су <> >јска у пашим шнглескнм! лнбералним кадгод и консервативннм лиетовима који су прештампавали дотичне веети из Аустрије — доносећн _како стање стварн иостаје озбпљно у Далмацији јер ајдуцн иљачкају и иале куће. Па онда. _како ајдуцн једнако задају поеда у Далмацпјн. и како је влада забрннута усљсд озбнљннх догађаја . што ее збише одкад се ови нееретници тамо нојавнше. и После овога . да богме. лако је разумети одговор представника аустријске владе (г. Сдавнја) но коме тројица или четворица потпнсннка на босанекој адреси г. Гледстоиу. нрнпадају -некој четн ајдука - . Просто ту је требало одузетн народиом нокрету н устанку Срба у Аустрији сваку могућу нолнтнчку важноет у очнма Јсвропе - маневра која се потпуно слаже са оном нолит.1ком владе аустријске која неда да тако ненријатнс иетинс избију на јавноет — узапћујући урођеннчке листове, те јединс органе јавног мнења у срнеким покрајннама царевнне. Ннти је горња адреса г. Гледстону први докуменат овог рода којн ее шаље глави британске владе. У октобру 1877 године уетанички чланови ^наролно босанске иривремене вла4е~ управнли су билн аиел на Јевропу тражећн уједињење са осталпм земљама српекнм или бар аутономију за себе. Одговор Јевроис на овај аиел би: Мандат оној Аустрији чнја јс уирава Д>ошњацима тућа и мрска колнко год и

турска. — Од повратка свог на владу г. Гледстон је добио још једну босанско херцеговачку адресу у октобру прошле (1880) године, у којој се иетнче нраво народа обојих покрајипа на аутономну уираву: а сам текст те адресе донео је талијански лиет -КПогша- нгго у Риму излази. Истог месеца н године послат је н руској вдади нодобан апел. на коме је потписано неких 26п Вошњака. и у којој се они горко туже на аустријску управу и тешке намете који су на народ ударени: затим на гоњење ћирилице и патурање немачког језика: и. најзад на католичку пропаганду која се. вели. у нзвесним случајевима огледада и у томе што је нравоедавни народ теран да зида цркве за вршење туђе лнтурђије и обреде. Сва њихова нада, вели се даље у адреси управљена је на Русију. и они верују: да би њена интервенција довољна била да им издејствује слободу и уштедн даље проливање крви. Поедедња ш горња) петпција г. Гдедетону показује још: да Бошњаци ненрестају изгледати од наше Инглеске. каогод и од сродне им Русије, оне симпатијс којс * су тако потребнс ствари њихове потлачене народноети. Наш дубровачки доиисник. на пример. у писму од 12-ог <»в. мсс. где он онако живо слнка личну посету храбрим Вокезпма (но који он. узгред буди речено. доста чудно упоређује са њихово.м браћом са борцима јупачким Србима Херцсговине — п ћ е ћ е г о 1 с 8 е гћ в о!' Нег/.е{го>"1на- - а иа штету овнх носледњих као н њнховог вође Ковачевнћа. организатора народног им устанка) хоћу рећи. ваш дописник сведочи нам још ио ојушевлену с каквим ови ерпскн поданици Ауетрије гдедају на нашег највећег државника кога они н зову -јунак Гледстон!- Аустријска вдада као да се још устеже (нсустеже се више. — Пр.) да сидом 01'ужја уводећи свој _. шнлверизазове крваве сукобе : Адв њена политика може још запалнти све југословенске покрајинс њене. Налати је се само ла се у новом аолитичком расаорелу. који неизбежно с.*еловати мора. г,адс Инигесме чује у обрану арава сеију Срба Аустрије на нарол^у пч самоуараву и независност. Ј< » Декембра 18*1 год. у Лондону. Јесам, Господине уредннче. Ала>ред Л. Харди. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА. Из Лознице пишу нам. како јс там. начелник Нешић употребио ева могућа средства само да оеујетн избор народном кандидату Кундовнћу.а да нротури _внделовачког" кандидата пона Ивка. Сем оеталнх ујдурмн и недозвољених средстава начелннк се Нешнћ т-мнко заборавно. да је умешао н неприкосновену лнчност владаочеву у агитацију. Свугде на свету ма у којој државн уставној бно би оној најетрожије кажњен. који бн ее уеудно да таково шт<> чини. А шта ће бпти код нае са Нешчћем - Ниигга: пеће му ее нн влакно са гдаве номернти. јер је он то све чннно н<> наредби свога миннстра. Но ннје он ту еам: евима поднцијским чиновницима сс дао миг датако чине. И још -впделовцчсмеју да говоре о некој лојалноети. и да друге сумњнче као да ираве неред у земљ-. Смепши су _вндедовцн- кад говоре о својој некој лојалности. н кад се размећу као да су онн слеменат који чува ред н законнтост у земљи: Прошдост ваша, традиције ваше. шме су се уживеле у к]>в вашу. у живот ваш. н које су гдавни покр -тач сваком вашем раду не могу ннком допуетнти да о вама добро мисли. Зна сваки ха ви еамо говорпте да сак|)ијете својс намере и мисли: Речн су ваше једно а деда са евим друго нешто. Дела вае изобдичавају н Падава што нросннљете шупље фразе сваки вас добро иознаје. Да би се наш евет уверио да је занета ово овако као што рекоемо ево износимо од речи до речи пдакат, кога је _впделовачки- начелпик Нешић издао на адресу граћанства лозничког: Адреса скупштинске већине — Народна нрочитана је на збору и одгово]) Његова Внсочанства Књаза на ту народну Адресу прочитан је такоће на збору. Народ стоји \*з књаза а књаз је са народом и за народ.- нико нека неверује емуТљнвцима и онима који чнне нзмишљотнне да сметају дед^ која припадају законодавноме телу и Књазу : свакн нека верује у истину јер само истина може донеги свако добро. Данас је дан за избор посланцка за варош Лознпцч*.-