Српска независност

—162 —

захтевнма полијаиа. Оиа :1ависноот општпнскнх часннка у тодикгЈ 6и осетнија бпла за народ, утолико штетнија за народне нптерссс уволико се ОШ1М прсдлогои сман .ујс б")ој овштина и нотоме 1.с нолндпјн бити лакше \ пливисати на ман.н број ошптннскпх предссдиш.а н кмстова. А да он н мипнстар што јаче могао вршнтн та ј полнцајскн уплпв тај нолицијски притнсак на онштнпс. Гарашанин се постарао својпм предлогом о „кајмакамијама" да п број својих „вернпх" нолицајаца сведе. на мањп број како би му команда" могла бптп лакша. а нослушност ситурнија. Поднесени предлози: о општпнама п о кајмакамнјп. само су чврстн и нераздвојнн деловн једног н истог гвозденог ланца. са којим Гарашашш смера да најпре прптегне а пооле н угуши садању самоуираву ошптинску и уонште слободе што у Србији стварају оно „безобразно јавно мишл>ен>е." Да лн ће нам мпнистар Унутр. послова у овом свом смеру уснети пред народвим представништвом, то ће ноказати скора будућност. Убећени да 1,е народно представништво уметн да бранн народне интересе од очевидног миинстровог напада, мн ћемо само да му по своме иозпву н дужностн олакшамо ту задаћу обратиКемо му пажн.у на поједине мане н сиремљене замке овог предлога закона о општпнама.

Устанак на српском југозападу (Допвс „Манчестарском Стражару*" • — послат преко Италцје —). Трст 9 / 21 Јануара 7882 Херцеговина је на ногама! Догађаји ево и сувише оправдаше оне честе опомене које се узастопце адресоваху аустријској влади прско ваших стубаца. Презирање с којим "аустријски намесник одби молбу противу војачинс управљсну на ћесара од стране целог православпог народа Херцеговинс преврши меру\ и. од обала Неретвс до граница Црне Горс. као и већ усталих Кривошија. све је жи-

во скочило на оружје!

лицајцс којшш је задаћа хватати новине и коресподенције. Ми у Д\'бровнику осетили смо још ннжи један степен метерничке полиције. Тако један младић из Нотора излетио се био нешто у разговору о стању ствари у каванн прсд кавеџијом који отиде тс га опадне код власти. Царска и краљевска власт, нак, у место да поступи прсма нотказачу са оним прсзрсњсм каквим сс награћује такав занату сваком образованом друштву, баш напровив. ухапси јадног младића. Доиста, министри једпе државс која сс »ештинама Ссјана служи противу штамнс п крнтикс мора имати н нешто од његова страха. Сам цар фпмски) Тиверије није 1 се ваљда вишс бојао јавпости од дапашње владе аустријскс или, боље рећн, I оие владе што стоји нза миннстарских имена. А да ја непретерујем кад ово кажем — о страху који је надлежннма задао садањн устанак — може се видити из неколико значајних речи што падоше из уста једног од првих чланова аустроугарскнх дслегација с кимс ја овде имадох прилнке разговарати се. Дакле, овај госнодин којн је још и министарски пригталица и који ће вотирати све суме које се тражиле буду за угушење устанка херцеговачког. изрази се о ситуацији овим речма: „Аустријска влада жнви у самртном страху (>тог1а1 Јеаг-) одрата с Русијом. ГроФ Калноки постављен је за министра спољних послова једиио за то што би имао утврдитн повољне односе између двеју земал»а. Али оп се вратио из Нетрограда празннх шака па што револуционарнн елеменат у Крнвошијама н комшилуку диже одма главу. Аустријској монархији грозн.онаеноет, и делегације неће нматн куд но да. вотирају милијуне којн се тражили буду. (Свршиће се)

Бадава. не

вреди затварати очи нред озбиљношћу оваког догађаја. То се потиуно схваћа и у Бечу, чак и у оним високим круговима који су се до последњег тренутка предавали самообманама. Излив гњева (ћесарева у седници), вратоломни сазив делегације, грозничава живост војног министарства у изашиљању поткрепљења јужним провинцијама — све су то знаци и докази да је најзад аустријска влада свесна озбнљности кризе коју јс изазвала соаственим владањем. Не мање карактеристичне по садању ситуацију и владу јесу мере којима ево наново оживели апсолутизам царевине прибегава да сакрије величину несреће и од соиствених му поданика и од јевропског мњења. Ја се сам с муком борим противу ових мера ма да се надам чутн да сам се довно послати вам преко Италије један телеграФски извештај о устанку, какавједва да ће бити пријатно читање у Бечу. Међутим све денеше односне на устанички нокрет узапћују се на далматинским телеграФСким станицама па чак и оне које се шаљу бечкнм новинама. Они телеграми, дакле . за које се у новинама вели да долазе неносредно из Котора, Дубровника или других којих вароши јужне Аустрије јесу или доставке званичне милости нли просте Фабрикације дотнчних уредништва. У ову последњу класу спада добар део дспеша које читамо у бечким новинама. У осталом, аустријској штампи сада грози влада тероризма. Тако један чешки лист заплењен је што је рекао да су Кривошијани јунаци. Први тршћански журнал -О 111 а (II и о~ узанћен је од полиције што је хтео донети једно писмо са Цетиња у коме се слика крајњи тешки положај у који јс Црна Гора запала усљед покрета на границама јој. Сама пошта није више сигурна. и дотични чиновннци претворени су у по* Внди „Мапсће»1ег СЈиапИап* од "/„-ог Јаиуар.~. о. г, Пр.

ИЗ ЛИСТОБА а.. ^Московске Вједомости с нишу „Устанак у Боснн и Херцеговинн . изненадно банкротство и затвор Бонтуа.довели су аустријско министарство у Србији у врло тежак положај. Министар Финанзије Мнјатовнћ одмах јс отишао у Беч а одатле у Париз, да би ш.правио срнске ствари. Али од његова пута и труда канда нема ништа. „Генер. Унија и пропала је а с њоме п 45 милиона српских. Штета је ова у најмању руку узета. Положај владе садашње у Србији врло је тежак и до крајностн поколебан. Али влада има неку особину код себе, коју још до сада не видесмо у политичком животу. Она поред све несреће коју је проузроковала својим лакомисленим ; адом, не мислн да одступа. но се лаћа најосудљнвијих средстава само да се одржи и даље на грбнни народној. На све стране угушује се глас народа и чини сс нечувено насиље над слободним српским грађаннма. само да се узбурканост у народу угуши. Али канда се у Србији нсће моћн на силу владати. Жалосна би појава била кад бн срнскн народ равнодушно глсдао. како га неколико људи немилостиво упропашћују...."

ЗВАНИЧНА ИПСРАВКА На допис из Крагујевца у броју 14. .Независности- одговарам: Пошто сам адресу скупштпне прочитао народу тражио је ноп Данило Анђелковнћ да нрочита адрссу мањине скунштинске неодобравајући да се нрочита нре говор Књажсв вели ово јс на реду држећи адресу мањине у руци. То можете реко поеле читати на нољу, а овде вам браним. Па ношто на више ои:мена да ућути. или да се удали са скуш* није хтео ово послушати, и тиме изазвао грају, имао је част бити извучсн силом из народа у конг срееке канцеларије где је стојао иза мојих леђа н ћутао док нисам прочитао шта сам имао. За овим оба попа, пропали Мнлентије Симић, и неки Мачко писар опћииски повикали : ајте браћо овамо за нама, да вам читамо нашу адресу и тако су изншли на сокак пред канцеларијом на читали и говорили шта су имали и хтели, онима који еу их хтсли слушати. А велика и иревећа гомила људн није хтела да их слуша. Дакле доннсниче тако јс било а нестоји: да народ нијс знао зашто је позиват среској канцеларији на скуп пошто јс у нозиву казато зашта сс зове.

Неетоји: да је поп Данило хтео после прочитаног одговора књажевог читати своју адресу, но пре овога. Нестоји: да је био затворен у Канцеларију. Нестоји: да сам тражио, да народ одречс поверење Владиславу Павловићу посланику што тврди акт народа послат скупштини. Нестојн: да јс народ сав задовољан адрссоммањинс што тврди акт послат скупштини. којим народ одобрава држањс всћипи скупштпнској, и Нестоји ни оно да народ идс да се ноднисује да одобрава држање мањине. но су га именована лица. и са њима нроналн дописник обмапама и нотурањем ненстине на владу. да ћс ова опасати народ у лику дацнјама, врбовали по чаршији и подпиеивали. а колико су поднисали нек изнесу на јавност па ће се вндити тај њихов сав народ." ЛЗ 31 Јануара 18К2 године Крагујевац. Начелник среаа Крагујевачког Акс. МијајлчвиГ,

Наш одговор ..Виделовачка" полиција чини све оно што је за осуду н што несме да се догађа ни у једној уставној држави. па кад се пружи на њу прст, онда одмах она полети са -званичним исправкама"унамери да ттоништи утисак онога што се о њој по јавним органнма пише. Но она вавек промашује нишан. Њене нсправке су махом такове, које стварно не доказују ништа нротивног ономе што се написало у новинама. Тешко је нстину иобити, а оној који се тога жалосног посла лаћа хрђаво п*)олази. Сав свет нотпуно је уверен да Гарашанинова полиција чини свакојаке покоре, те се само чудн кад ирочита оваковс нсправке шиицијске, и добија иравн појам о моралу оних што их пншу и новинама шаљу. Ми иотпуно верујемо да је све оно што је наш донисннк писао тек може бити десетн део од онога што се гамо, па и свуда у Србији догађа. Нас у овако жалосним прнликама теши, што видимо да је будна свест у народа нашег, те је све ујдурме ..виделовачке^ иолиције неће моћи сузбитн.

Огласи ИЗВРСНЕ ВАСПИТАЧИЦЕ (Францускиње. Енглескиње и Немице,) ^ругарице боне. препоручује савесно. 6. ЕМИУ ВЕ13МЕВ 1'>з1ег \\Чепег ОоиуегпапЈешпзШиЈ \\' 1 еп 81ок Јш Е18епр1а1?. П у "С Д и у КНЕЗ МПХА .ТП" ' * " ' I ловој улпнн број 12 нздаје се од идућег Ђурћева дапа под кирију. За услове запитати вал,а код г. Стсвапа ТодоровиКа ироФ. у добрнчиној улици број 8.

[ !♦« авк !»« а МДТОНИЈЕВ

ИНФ

5 ГИСХИБЛЕР

|на]чисти]и алколски кисељак најбоље асталсно и освемаваџ јуке пи^е у опробано прн кашљ вима. болссти■ ма гуше, стомачним н желудчаним катарима 2 ПАСТИУ1Е (колачиће за сварнвање) Ј Х31е1пх1с1з. * <:В=11.:ЗГег ЛОВАЧКО ОРУЖЈЕ ГАЛАНДА првог Фабриканта евронског; 13. гие (1' Наи1е\*Ше, Рапв, са Фабрик ма у Бирмингхаму и у Лијежу. Албум 1аланлов, велнко дело о оружју шаље се гратис и Франко. на захтев нрско нлаћеног писма. М. Оа1аи«1, (а1>псан1 Ј' аппсз 33. гие (V Нан1с\т11е,Ра пв. 8—52 ТРГОВИНА АНДРЕЈЕ Ј. ЖИ ■ вадинонића потребује јсдног шегрта и практшсанта из добре куће који могу одма стунити.

НОВ ПРОИВВОД 1Х0ВД ЕБ. РШАИО Сапув к ГХЖОНА | Есенцој« I ГХЈСОКА Мпрашмм водаца . . к Г1ХОНЛ Помаха 4 1'ХХОНА У±е & ПХОКА ГТраш &к мрпцм« . . I ГЖ2

Оцат | ПЖОКА 37. Воа1етаг(1 <1е $Шонг{, 1

РАИ18.

гт

ххжхха Т. Ларош награђен са 16.600 ^ 1ака. 8 медаља на изложбама ^ ј аризу 1878 итд. Н к сишшиви

н и и и и и и и

шасир шш снже^и. опорвду&и и против грознице: препоручује се против слабости, изнемоглости, неуредности стомака. протнв застарелих грозшша. које се нису могле излечити кинином и т д. и с т а

с гво иротив малчкрвља и бледо&е, анемије итд. Рапа, 22 е1 19. гие Бгоио! е1 Рћ-1ев.

и и и и и и и и :к

1ј V е I о и 11 п е особита параш одпиринџа нанрављен с бнсмутом. на је за то врло добар за лице, прионе за кожу и не видн се, а такође даје боју млађаног изгледа и природу нежну. Може се добити код Ш. Фаја, нроналазача у Паризу и код свих нароФимера. СитинсЕа помада која то својство има. да одржава мекост н нежност руку у руку чува од сваке повреде, која би им се утнцајем хладноћз могла нанети. СН РАУ, Рагбгаепе ш Рапз 9, гие с1е 1а РаЈх. Ставариште код свију аарфимера и фризера.

Свакоме бесплатно одправља унутство за нотпуно излечење у гајности и са мало трошка, тајних болести скорашњих и застарелжх само ваља пнсати: ЕУМ1И, УЈеппв (јзеге) Ггапсе.

Каса сигунн протнву ватре и лопова добили смо у комнснон из Фа бршч-е Н. Полцер н кумн из Беча која је на свет ској изложбн Бечкој до бнла највећу нремију диплому нрнзнателности. ВраГха КарааешиКи

циљање на леду Амернканске НаШах обичне са кајишима од сваке велнчине добили смо ових дана. БраЂа КарапешиЂи ЛАМПЕ Берлинске познате као најбо.Ђе и најленше и то асталске сеће н дуварске добили смо ових дана. БраЂа КарапешиЂи.

власник -Дв^жина за потпомагањв Српске Књижввчос-ч" штампапо ј ијт»«чапији Са. Саве" кига иихаил. ул.

одговорни урвдник Др Лаза Костић