Српска независност

- 85 —

актнву иреноси и нека иасиеа, т.ј. .(|/1 којн је у рату учињен. оиет она/ ириновак, који.« јератнн. нараштајобо1атио активу сриског народа, иотире ааснву и још иретеже над •!,ом. тако I« Лс аотожтво и Срчство са-чо у добитку бити. Такво стање ствари затекла је у Србији промена владе у Октобру 1880. Устанак на српском југозападу Цетиње 31 Јануара о. г. <Пр»н нзвештзј нарочнтог доанснпка -Српске Незавпсностп.") О судбоноспим дога!)ајнма но народ ерпски, који ее збивају у Босни Херцеговини п Боки могло бн вам се млого ппсати и ја ћу вам од сада јавл.атн све знатније што се на овом крају догоди. Ових дана било је боја из међу Отојана Ковачевп1|а и аустријски војника на Дрини измећу Фоче н Коњнца. Побиједу је о«ржао Отојан н заробио једпу ла1)у са ц)>ужијем и муницнјом. Сва утврНења око фочс уеташе еу заузели, и по гоме очекује се пад Фоче. Перо Тунгуз и Салко Форта на Враткови1|Нма у Гацко , уништили < у четири комнаније Аустријски со.тдата тако. да нн један умакао ннје. Ових дана очекују ее двнје одеудпе бнтке н то у Херцеговнин и Кривошнјама. Ауетриеке труне уништују у евом пролазу грозним начином све што нх срета. Палење кућа. гоњење и убпјање жена и ћеце обнчне еу .нојаве нза њиховог иролазка. Пзмећу БилеКа и Корита спалпли су нреко четир стотипе кућа у којима еу жене и ћецу убпјчли. И једну ћевојку која ее у својој кући затворнла солдати еу провалилн кућу и масакрнрали је варварекп. У Ораовнцу Боци џандармерија похватала је жене и ћецу н везане их у Котор одвела У опште таква звијерства збнвају се каквих ппђе до сад не беше. Ето каковп су јупаш! Аустрнјан1Ш! Онн крнве устаннкс и називају пх свакојаким нменима а мећу гим они су нравп варвари и кука впчке пржпбабе). У сл>ед тога варварства аустријског устанак се тако брзо развија да ће до који дан бројнти 10.000 бораца. Ја ћу вам о њиховој снази и поједпнпм главарнма писати у идућем донису. Уснијеху ауст]>иске војске, заузеће Леденица нротнву Кривошнја немојте вијеровати. Они еу принуђени били да тб напусте без боја због тога. што је па домашају тоиовскнх метака са н.ихових ^■регата које су нод Рисањ дошле. Врло ће значајна бити одсудна битка која ће се ових дапа у Криношпјама дееитн. Испаднели ова срећно по усташе онда нећс бнти краја страху и онако развијепом у духу Аустрнских војника н онда ће ее усташн у својим позицпјама са успијехом моћи бранити. Усннју лн Аустријанци да за узму Кривошије то ће се Кривошнјани повући у Херцеговнну од куда ће бити опасни ауетријској војсци, јер ће се нридружити јакој маси тамошњнх усташа који имају добре позиције и познају земљиште. Биће те дознали да је влада црногорска дала ал знање влади аустријској. да ће породице усташа Херцеговачких и Бокељских примити у Црну-Гору. 'Гај догађај у двостручиће снагу усташа. <Дош1с „Манчестарском Стражару" — послат преко Нталнје —). Трст %! Јануара ./882 (Свршетак). „Али ви сте" рекох му ја, иријатељ једног уставног миниетарства које има Фсдералистичке тевденције. Сад, Херцеговци не траже ништа што би се коси.-го

еа оедералиетиким суставом земље. При том ваш вслики државник чешки, Др. Ригср, казао јс: да је еваки народ зрео за I самоуправу. Дагеле лајте то Херцемвцима. Преишите једанпут за свагда еа тим нссретним централизиран>ем. германизирањем н милитаризирањем. Оиростите ону зем .Ђу ту!,инске бирокраццје и чуда ЈБених. Свакако . новуците вашу војску северно од Неретве на се онда небојте ни Херцеговинс ни Русије. Та ви сам<> имате да учнните у Херцеговинн оно што смо ми учинЛли у Трансвалу а то : Аа отстуиите*. ^Све је тако и , одговори он, -идоиста ништа није Инглсску тако уздигло у очима народа као она два поклопа правди и слободи које учини г. Гледстон отступањсм из Јонских острова и Трансвала. Али нема те владе у Аустријп која би се смела на њ угледагн. Сама ^војниика част " довољна бн била да то сиречи. Притом не говорте ми молим вас о уставности у Аустрији. Она данас зна саМО за двоје : аисолутизам и милитаризам. и г Алп да ли ви потнуно увиђатс огромност онасности којима на сусрет идсте - нротивно раде^и. Видите ли ви колике еу симиатије Словена и аустријске и угарске половине ирема Хсрцсговцима н Вокезима'? На да лн се смете потпуно ослонити и на нашу војску V И зар незнате да се Херцеговина данас бори за ослобођење јужног словенсгва од т\'ђинског централизма Беча-'? г Све то ми знамо и , одговори он, да неможс бол.е бити. а~ги се нема нуд. 1 Ј атовати се мора па макар како испало. и ма да Финанцијска проиаст већ у очи гледа. Господине. сТвар је^у томе: ту се не нита ни иарламенат ни делегација. Војено и спољно мпнистарство нмају вазда последњу реч, а обоје су непријател>и Федералнст чких тежања.- -Другим речма, додадох ја, -ћесар остајс централиста но проФссији.- У осталом озбиљност садањег иокрета, и огромност заплета који се могу изродитн. побудилн су аустријску владу да развије тако велику војену снагу да може устанак смсстћ угушити. Прн свем том, у нитању је да ли је икаква војена сила с којом Беч располаже довољна да ствар тако брзо реши : јер ево и сама нрирода бије се на странн Херцеговаца. Прво н прво нланина се неможе оиколити као какав град, на онда јошје зима за озбиљне операције. Динарски Ални сад су снегом покривсни а оне страшне кошаве — доиста најстраишији вегровп у Јевропи — бришу низ косу са снегом која је не само довољна да обори војничке шаторе него и да преврне и кола п коње н онамо где, рекао би. нма нског нута. У колнко се за сад може да иредвпди усташи имају могућности да се одрже нротиву Аустрије , као оно противу Турске, читаве месеце иа и године управо све док, неодољивом силок околности. неувуку суседне кнежевине (Србију и Црну Гору) па с њима и Русију у борбу. Притом. садањи устанак раснолаже и већим снагама но последњи. Јер, кад је херцеговачка раја устала иротиву султана Турци Херцсговци борили су се нротиву њс : а сад се и Т^рци и Срби збратимили у сложно) мржњи нрема швапском туђину. Једно је свакако сигурно, а то: да у Херцеговини нема мира ни задовољства докле год се елеменат немира оданде не иетисне; а кад то буде онда колико ли ће Аустријанаца остатиУ — Једино оиравдање Аустрпје нред Јевроном за окупацију Херцеговине, и от• кидање ослобођеннх горштака из наручја црногорске им браће бнло је то што ће се тамо ~ред- од|>жавати. Иа камо сад тога ^реда^ Душа ваља влада и мир и задовољство у једном маленом од старине бунтовничком крају Херцеговине и само у то.м крају — у ономе што ирииада Црној Гори ! „Окунација", пак, остале ировинције од стране оне „велике консервативне силе и * пошто је донела трогодишњу несрећу ево свршава се анархијом. 12 /х4" ог Јануара ГТе.шЈшм „Манчестерском Стражару"). Односно борбе у кланцу између Гацка и БилеКа аустријски официри у Дубровнику признају: да су им усташи сатрли једно оделење као и отели један транспорт с храном! Еванс Пр. Н. С. Јовановић.

дописи Врања. 2. Јан. 1882. Дан ове године, дочекали смо и провели толико свечано и вссело да је мнло „Ведлком консерватпвпом снлом" назвао је злогЈаснн Б нконсфнјд Аустрнју — од лане ј нашу „мнлу сусетку - п „прнјатељнцу. Ир. А. Џ. Аванс.

1 било погледати и да ће нам остати у лепој успомени. Као неким новим, силнијим нолетом. кретаху се редови ста: новпипггва овдашњег. Многобројно се искупишс у цикву на свечану службу божнју, која је донста у пуној свечаности одслужена и пронраћена громким иуцањсм из прангија, што је величанствено одјекивало по вароши. Наш угледни иро| тојереј окружни, госнодин Илија Петровић. на служби је у цркви говорио и беседу. да расветли значај овога дана, и да нокаже. да наде, које свакад нова годнна будн, зависе од нас самих да се остваре, јер „треба раднти па се надатн*. и јер „човек је сам ковач своје с.реће. и Из цркве кренуло се чиновништво и грађанство у великим групама на честитањс старешинама овдашњих надлежател.ства, на онда и знатним грађанама овдашњим, н ово се међусобно нријатељска носећивања и честитања продужило вас дан. У овакој једнодушности представници чиновннштва и општнне нохиташс да нашем љубљсном господару кнезу честитају овај свечани дан телеграмом ове садржине: „Нашем витешком владаоцу — ослободиоцу. нашем узвишеном и љубљеном господару кнезу у безграничној поданнчкој оданости честитамо нову годину, са живом жељом, да би се новим успесима донринела и још већа ! срећа отаџбини. и још сјајнија не увела слава славних Обреновића. Жнвео кнез Милан М. Обреновић 171 Жнвела племенита и узорита наша кнегиња Нагалија! Живела узданица српска, љубљени наш престолонаследник Александар! Ма да бн ова честитка, са потписима иретставника чиновништва и онштине, могла бити израз свнју грађана, свега становннштва овдашње, опет, у безграничној оданости једна група одличних граћана, којима не дође до руке да иету честитку потиишу, послала је са својнм иотгшснма телеглаФом честитку ове садржине : Благоволн, наш премилостиви н општељубљени господару, примити најГ оданије честитање нове године, од верно оданих грађана ослобоћсне српске Врање, којн у срцама својим носе. и потомству ће своје оставитн у аманет најчистије и најживље осећање оданости и верности, за нашега витешкога ослободиоца тебе. премилостиви господару, и за твој славни дом Обреновића.Но овим честитим патриотима још више је закуцало срце осећањем захвалности за њино ослобођење. Знајући да нословима државннм у уставним земљамауправља министарство владаљчево; и знајући да је господин Јован Ристић, садашњи мшшстар — председних на расноложењу, био душа кпежевога министарства кад се решавало питање срнскога рата коме је. хвала Богу, био резултат и ослоб ђење Врање, — они нослаше и господину Ристићу телеграФом оваку честитку: -Свечани дан нове године честитамо вама. високоуваженн господнне, као међу првнма родољубу н државнику српском. Пова година пробуђује у нама нове наде за срећу и наиредак наше милс отаџбине. А за овс наде. нама је моћна узданица просвећени патриота државник. које га је највиђенија улога на раду за добивенс градове у Србији. уставност, независност и нрошнрење отаџбннс. Тај рад донео је нама. и знатноме делу потнштене браће наше ослобођење, са које смо ми пред Богом н иред људма на свагда захвални. У овој новој години Бог вам дао нове снаге. да моћно наставите тако узвушен, тако илодан н срећан рад за отаџбину, нашега узвишеног и онштељубљеног госнодара кнеза. и његов светли владалачки дом.Светковање овога дана завршено је беседом са игранком. која је приређена у корист овдашњс читаонице, Ирограм беседс лепо је одабран и још лепше извршен. Беседио је г. Драгутин Ј. Илнјић. писар овд. окр. суда. „о оиадању народне појезије." Младоме и врсном песнику, који је уз то још и песников син, таман ј је и нристајала ова тема. Ми смо са великим ингересовањем слушали ову беседу и она нас је најпотпуније задовољнла. Казао је, у главном, да постоји Факат, да народна нојезија код нас сад '.пада, Што је ње код нас било а сада опада, иото се не може узети да је нојезија нсраз доба детиљства. јер баш зрслост треба да тежи ономе идеалномс савршенству које нојезија износи. Појезију : условљава; развијен домаћн живот и најнотпуније остварен морал народа. За ово су примери. кад се у доба наших славних задруга, уз јеку од гусала подигоше впловити јунаци: Синђелијић, Бирчанин, Ајдук Вељко и њима иодобни. У томе се добу пева Његошев „горски вјенац^, и Милутиновића „Србијанка." У томе добу. наш народ дадс такс умотворе своје, који да су нешто код Енглеза, данас би ! стојали на ненадмашном Врхунцу светске , иојсзијс. и Надање задруга повлачи екоI номске борбе, а ту нема ослонца за ио- |

језију народну. — Пе вачка дружиназатим је лено одпевала српску химну. За овим је Ковачевић ђак овд. гимназије дкламовао: Груда земље од Љ. П. Н, Декламовао је са таквим одушевљењем, као да је он сам тај спсв спевао или као да је сам учествовао у борби која је предмет спсва. Такво одушевљсње од њега малена беше никантно, те нас је најнријатније задовол,ило. Мв му срдачио желимо, да такав нолет нокреће његов млађани дух н у главноме његовом задатку школовања, те да му осигура срећпу будућност. После ове декламације опет је иевачко друштво отнев ло једну лспу песму. Сад је беседа зачињена једном новнном: нрви нут се овде појавише гусле јаворове. Г. Рака Врачарић. предавач овд. гимиазије, одиевао намје уз гусле народну песму: „Зашто Новак оде у хајдуке." За овим је певачка дружииа отпевала још једну песму, итим јс свршен први део беседе. После је одпочето играњекојеје лено и весело трајало до пола ноћи. Дан ове нове године дакле беше огледало благотворне слоге, јединства и братства нашег. Као овај леп почетак тако желимо да буде и сав низ дана ове године. ПСЗДРАВИ љеговом високопреосвештенству МИТРОПОЛИТУ СРПСКОМ МИХАИЛУ Ваше Високопреосвештенство. М.101оноштовани наш Архиаасгиру ! Струја и љубав наоодпа оснажена законодавним чиниоццма ионела вас је на висину Архијеиископа Београдског и митрополита српског. Та народна љубав и захвалност за достојно му очуване интересе цркве н вере, била је увек уз вас и верујтс узвшпени Архинастиру, оне вас неђе никад оставнти. Ресавци знају: да је вера један од моћннх и значајних чинплаца за стабил"ост државе и народности да и удржавама које се развијају на темсљу демокрације она има главну »адаћу; да је то постојано доказано и у развијању наше државе. Ресавци знају и уверени су: дајецео ваш дојакошњи рад био управљен на заштиту и развијање православља и народности српске н да на целом балканском нолу-осгрову ви бестс најузоритији преставпик вере, она алка која интерес растуреног и плтлаченог православља тако чврсто везиваше. У томе уверењу њих неможе никад и нншта да ноколеба, па нн најновији атак здружених снољних и унутрашњих наших непрнјатеља. па зато свесрдно прнмајући учашћа у злој судбини. која је снашла православну веру и вас нскреног заштитника и непоколебивог браниоца њеног: најнокорније молимо ваше високо преосвештенство да непрекидате своје нрвосвештеничке молнтве за народ н веру српску. за презрено свештенство. за нас. децу, домове и слободе наше. Целујући вашу свету десницу остајемо вашег високопреосвештенетва. 2* Децембра 1881 год. у Свилајенцу Најнокорнији: Радован Стојчевић, нротојереј, Мплосав Богојевић, свештепик. Никола Поновић. свештеннк. Алекса Радовановић, свештеник. Риста Димитријевпћ. Дина Цанковић. нредседник оиштине Свилајначке. Милован Иетковић, Живко Т. Седларац, Јеврсм Тодоровић. Стојадин Рајковић, Милан Радивојевић. свештеник куншљевачки 'Бока К. Терзибашић, трговац, Пента Стојановнћ. трговац, Стојан М. Стаменковић. Димитрије Вујичић, Петар Станковић. Јован Здравковић, Тод. П. Станковић. Хаџија Танасије Радисављевић, Јанко Костадиновић. трговац. из Медвеђе. Риста Ђорић механџија Петар Навловић. кројач, Најдан М. Петровић. трговац. Никодцје Ђорђевић, Антоније Боров»ћ, Мтосав Гачић, Алекса П. Ђуричић. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Гроцке иишу нам, да је онд. канетан „виделовац-, осудио Жнвоту Јовановића члана онштинског суда на двадесет дана затвора што је читао из новина, прсд л.уднма у механи Анте Нешића, да је Бонту банкротирао и да је Чеда отшиао нреко Вишњицеу Париз. Ето како „виделовци- тумаче елободу штампе и г »вора. Зар се још можс н за то човек затваратјИшто чита оно што је написано у јавшг' органима. Оваковс нојаве