Српска независност

БРОЈ 29.

ЧЕТВРТАК, 18 ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ИЕНЕ 2Л СРБ2Ј7: ВА ГОДННУ 24 ДНН., НА НО ГОДННЕ 13 ДИН., НА ЧКТВГТ ГОД. 6 ДНН. 81 :СТ1ЛЕ ЗЕ2Љ2 21 Б1ЛЕ1н:к:1: пглтотскг. НА ГОДННТ 30 ♦РАНАКА, НА ПО ГОДПНЕ 15 *р. НД ЧЕТВРТ ГОД. 8 *р. 31 17СТ?:-ГГ1?С27: НА ГОДИНГ 16 ФОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВГВРТ год. 4 ♦. 31 СВЕ :СТ1ЈЕ 1РЗК18Е : ВА ГОДННУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОИ, ЧЕТВРТН01, СУБОТОН » НЕДЕЉОУ ЦЕЛОИ

УРЕДНИШТВО ЈВ

I АДМИНИГТРАЦИЈА У КУЂП Г. ТОМВ АНДРЕЈЕВИЂА еВНЛНЂЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПГГ 12 ДПН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЛЕ СВАКИ П>Т 0 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДПН. ОД РЕДА. Руиописи шалу се уредништву, а претплата адтимистрацији мСРПСНЕ 2Е3182С23СТ 2". РУКОПИСИ ПЕ ВРАЋАЈУ СЕ. ПЕП.1АЋЕПА ПИСМА ПЕ ПНПМАЈУ СЕ.

ФИНАНЦИЈСКО ПИТАЊЕ ■V Већ у питању о изравнењу деФицита које смо напред споменули, влада је спремала предлоге о повеАању старих и уЈарању мовглг намета на народ. У даиашњем привредном и политичном стању Србије тешко је веровати у арактичну вредност ти.г аредлога. Ево из којих разлога : 1-о Производне н нрнвредне снаге Србије још су у првом развитку, као што смо и напред напоменули, па уопште не дају мпого могућности за повећање старих и удграње новпх намета на народ2-0, Трговачким уговором који је „напредљачка" влада закључила са Аустро-Ј 7 гарском, наша производна п прнвредна радиност народна. тако млада и нејака као што је, изложепа је без заштите и накнаде конкуренцији тоЈвко и толнко моћније стране иидустрије, п тиме осућена. као слабија. да служп јачим странвм интересима. У служби етранпх пнтереса она губи право. да се на народној основп слободно развпје, па п на пол>у народног напреша пе може да чпни иолета, каква бн иначе могла да чини, и каква бп требало да чини, на да може да створи обилатије Финанцијске изворе. 3-е Повећање старих н уводење нових намета отешчапо је још п непропзводним расипањем трудно стеченпх народних новаца. Народ може да сматра порезе и друге јавне терете као свети дуг, па да их во.ђно сноси, само кад види, да се његови новци троше на праве државне потребе, и да му се у општој користи и општем добру накнађује, што се од њега у порезу и наметима узме. Троше ли се државни новци и на што не треба, без накнаде за народ и на штету његову, онда се губи вера у светост пореза и намета; ови се почињу сматрати као глоба, и терет њихов осећа се све тежи и песноснијн, што је слабије развита производна и прпвредна снага, на наравно и мања имућност парода. Међутим, назови-напредњацп као да о свему томе никаква рачуна не воде. ЈБпхово изје.шчко грабљење масних звања и плата, обплатих „класа" и „дијурана", с једне стране: а с друге, осветничко, па често и закоиу противно иензионовање, или „чистење" и.» државне службе нротивинка, саио су одметање од државних потреба и оппгге користи, одметање, којим су народна бла-

гајна и народни пнтереси двојако оштећени. Прво, што су увећани државнп издатци без праве потребе и на општу штету; а друго, што су државна звања, у пркос начелима нааретка, попуњена понајвише особама које немају стручног знања, или које су у онште мање спремне и мање способие за државне послове, па наравно н мање производне и привредне на пољу државних интереса, него што беху л.уди на место којих су постављене. Као што је „напредњачка" клика у томе своје ниске, личне и котеријске интересе о државном трошку намиривала, тако је она и у другоме осведочила у себи отсуство сваког поштовања и пажње према онима којипорезнлаћају. По својој необузданој лакомости, она је раснпала народне новце не само непронзводно, негојош п иреко оне мере. која је законом за државне трошкове одређена, тако да ће сад народна скупштина имати нуне шаке предлога за накнадно одобравање арекорачених буџетских кредпта! Појединцн кад троше више пего 1 што треба и без накнаде, они арче своје новце, и греше протнву себе. Али, кад једна влада непронзводно, иреко мере и без праве потребе расипа пародне новпе, она чнни неправду и штету свнма којн порез плаћају, и целом народу; њено расипање прелази у проневерење општег интереса, и постаје арестуа. На такве владе народ увек са неповерењем гледа, па тепгко сноси под њима и оне намете п терете који већ постоје, а камо ли да бп лако цристајао и на нове. 4-0 Но што је најгоре, банкротским проиграњем толикнх милијуна на рачун п штету Србпје, и опасним заплетом државних рачунауслед тога, побпјена је у народу свака вера у памет н иолитику назови-напредњака , па изпграна п мисао о новећању старих и увођењу нових намета. Финанцијски извори којн би у другом стању још и били могућни, сад постају немогућни. Ако је чдравој Финанцијској политици задатак, да добије максимум прихода за државу са минимум тегобе и незадовол.ства у народу, .напредњачка" полнтика дотерала је до стаља, у коме минимум повећања старнх или паметања нових терета може да распали максимум везадовољства и огорчења у народу. Артија је безмерпо трпљпва, иа и „напредњачкој" влади, подупртој на овакву већпну на какру се она

у данашњој скупштини наслања, све је на артији могућно. Али, Фннапцијска питања не расправљају се г мртвнм словима на артији," него живнм изворима и снагама , као што смо напред казали. Са тог погледа има се, дакле, оценити и иитање о иовећавању старих и наметању нових терета на народ. Као што данас ствари стоје, здрави разум не може саветовати, да се то питање нстиче. Но све говори, да је сад најпрече, да се свом енергијом нрегне, па да се уведе строга и најстрожа штелњ а у свима гранама државних трошкова. Штедња је прва основа за буџетску рагнотежу и добро Финанцнјско стање. Али, у Србнји, нритиснутој толнким дуговима и теретима, збуњеној заилетима и пггетама што јој је донела самовол»на. непромишл>ена, расипачка и банкротска политика лажних напредњака. и стегнутој оковнма аустро-угарског економног господарства, штедња је и неодол>иви услов за излаз из опасног положаја. С тога п треба пре свега и впше свега на штедњу рачунати за ноправку нашег Фпнапцијског стања, на и за прпвреднп и државнп опстанак наш. Штедња је дужност за владу. Државнн трошкови треба да се ограниче на праве потребе и пропзводне цели; а влада је дужна да штеди колико се, без штете за државне послове, највише може. Она не ~сме да ароизеољно ирекорачује меру која је финаниџјским законом одређена за државне трошкове; не сме да троши народне новце на друге цели , него само на оне , које су законом означене, и остаје одговорна за сваки издатак из државне благајне. Штедњи ;е дужност и за народно аретставништво . У уставнмм земл.ама битни задатак народном представнпштву и јесте: да умерава државне трошкове, и уздржава владу од пренагл,еног н неразложног гомилања јавнпх терета; да буди у њој чуство дужности и одговорностн према оннма који порез плаћају; да је иотсећа на нужност непрекндне штедње; а по иотреби да се и одупре непронзводном и неонравданом трошењу народннх новаца. Садашња скупштинска већина као да сасвим протпвно иојнма задатак пародпих носланпка. Искуство сведочи, да сс начела разумне штедње у државним грошковима, ио праннлу, све снажније застунају, што сс дубл.с н свестраније нретресају у

народном претставништву државна питања уопште, а Фпнанцијска посебице. Међутим, већипа 'данашње скунштине не нрестаје изненађпватн светбујпим „аминовањем" владинпх предлога у новчанпм, као и у другим државним питањима! Виделисмо напред, с каквом се иренагл»еношћу гласало за теретне уговоре са Бонтуом, који су тако штетнн и несретнп по Србију и њен државпи кредит иснали. Законски предлозн о новим наметима п буџет за 1881. решенп су такође да се може наглије бити. Одлук- о њима ницале су као печуркс, тако да органи јавностп иису ималн кад ни да изнесу пред свет садржину законскнх предлога. а камо ли да је још и свестрано иретресу. Далеко од тога, да уздржрва владу од неразложног н грешног увећавања н множења државних пздатака п терета, и да је на штедњу упућује, већина је п сама нрппомагала, да се државнн трошковп неонравдано и неироизводно гомилају. Тако је она издашно одредила креднт за иензионовање у иолицијској струци. На жалост, у иитању о ^ванредном кредиту и за аензионовање у судској струци чак су се и некн из мањине толико заборавили, да су, противпо разлозима штедње п државног иптереса, владнн нредлог „ аминовали и ! Застуиати штедњу 1и а1)б*гас*о (у опште), а даватп гласа за раснпање народних новаца ш сопсге*о (у одређепом случају), или, одунпратн се и по неком нужном издатку из државне благајне, а одобраватп други и непуждан, па н оиштем иптересу противан, то може да гове нартијским страстима, алн тиме се не чинн услуга, него само штета народу.који иорез плаћа. У доказ да ннје „ништа ново паучила и нпшта старо заборавила а већпна је овпх дана почела да онако исто нагло „аминује" владине предлоге за „накнадно одобрење" арекорачених буџетских кредита, као што је ирошле зиме и пролетос „аминовала" предлоге о новим наметима н теретпма и буџет за 1881! Па шта вреди ираво народног нредставништва, да одобрава и контролише државни буџет, кад влала тако лако може да прекорачава ону меру, која јој је Финанцијскпм закопом за трошење народних но ваца одре!)ена?' У нравим уставнпм н представиичким лржавама влада не сме да б« зодобрсња народиог иредста вништва ирскорачп креднте којн су законом утврћенп. Ако ли би се