Српска независност

— 12 в —

Бл. БожиК моли за 20 дана одсуства - Одобрава се. Ил. ПантелијК моли за 20 дана одсуства. — Одобрава се. Ст. СганковиК моли за месец дана одсуства. — Одоброва се. Председник жцнистарскох сивета ПироКанац. Јавл>а скупштини да су свропске фжаве овим ред<»м признале краљевину: Лустро-Угарска. Немачка, Италија, Румупија, Грчка, Беллија, Франц>'ска. Русија Кнглеска и Турска. Дал>е јавља да су ови суверенн честитажи крал.у кр)-ну : Цар Аустријски, Цар Нсмачкн, Краљ Италије, Грчке, Ручуиије, Књаз Црне Горе и Бугарске. Састанак је закључен у 10*ј А сахата. Оутра је састанар у >< часова.

НОВИЈЕ „Пестер Лојл* (бр. 66) јав.1>а. да је минпстар Финанспје Чеда Мијатови!1 потнисао прелиминаран угонор са Вапцие (1' Евсошр1е у Парпзу, са угарском Ландес-банком и аустријском Лендер-банком. По том уговору нримају здружене банке не оамо пзрр.ду железнчце. коју је у своје време примила банкротпрана банка _Инион женералЛ но уједно н линнју Ниш-Пирот и огранак до Смедерева. V истом броју тога листа штампана је ова депеша из Беча: _ Винер Алгемајне Цајтунг" јавл.а, да се српски министар Финансије Чеда Мијатови?;. поводом разговора о прокламоваљу крал.евства у Србији. изразио. да Србија. за случај рата аустро-угарско-руског бити на страни Аустро-Угарске! У истом броју пронра )|а тај лист проглашење крал .евине у Србији дрским и малидиозним уводним чланком, у коме спомиње катастрофу Хановеранске кра.Ђевине н пропалу династију ВелФеку. .. Пест. Лојд" ппта: да лп за то знају у Београ ду? Нек му је на знање: да у Београду не само то да знају. но знају и за узрок са кош је криљевино Хановеранска ироиала и Аинпстијп Велфека збрисана ; тај је узрок. ако га „Пест. Лојд" нијс знао, што је Хановеранска била савезник А устрије!! читс, а доћиће време, а то није далеко. када ћете оелонивши се на своје истинеко нпан.. иоћи пристуиити к пгтварпван.\ вашнм идеала. када ћете. као прави аиостоли иетиие, моћи ширити праву науку . знањс и свеет у народу . у чијим сте благодарним недрима поникли. И тек он !а. гогподо, кад знање. каднаука, кад истинска јасна светлост оуду нг.тресали мозгове и срца свију Срба, тек онда ће народ бити и моћн у истини бити достојан онп\ слобода. које га очевују јер ћс се умети н.има разумно користити. А да то време што нре дође. то господо зависи од озбиљвог, трајашног и искреног рада вашег као и доцнијих нараштаја: а такав рад, господо, биће најмнлија жртва благодарности дичноме Неманићу и великоме Србнну светитељу Савн. "/, 18«2. Веоград. А Нешик.

По најновијпм вестима изРусије, тамо се живо и озбиљно спрема за рат. Како добро обавештени листовп руски тврде. Русија је отлучно наумила да ослободи словенскн ис! ток од тућег господарења. По тим лнстовима Русија се мора добро наоружати. па онда нзићи пред Европу н захтевати по ново конгрес, ! на коме ће се моднфиковатн берлин! ски Јтовор, п то тако да Аустрија мора напустити Босну н Херцеговину. У том погдеду рачуна се у Русији поуздано на Енглеску на и на Француску и Италлју. Велн се да су о томе с Инглеском преговори свршени п удешен план заједничке радње. Ако Аустрија не би на то нрнстала па у крајњем случају и Немачка, онда би се прибегло оружију п Аустрија би се силом истерала из окунираних земал,а. Но таково I упорство илатила бн Аустрија скупо јер пламен који би се разбуктио : ушао би н у старе њене границе, на се развпо и до Беча и Пеште. Једном речи Аустрија бн у том елучају ставила свој онстанак на коцку јер све што је незадово.Ћно устало протнв ње. а опа је и нзнутра и ] с нол>а опкол.ена таковнм иезадово.кн.пм стихпјама, који би сваки покушај с пол,а против Аустрије поздравили као свој спас. Но нитање је шга Кс после битн ј са Босном и Херцеговином? Као што руски листови веле, Боона би се дала Србији. а Херцеговина Црној-Гори. али само у том случају. 1 ако се оне покажу да схватају свој ноложај и да се могу у ваступајућим околностпма узети као чињепице, с којпма сс рачунати може. У нротивном случају ове две провинцпје добиће автономију, и то доста на широком основу. тако да 1|С се моћи нотпупо самостално разпијатн без утицаја ту!,ег. За ту автономију гарантоваКе Руснја и Енглеска. Што ее Србије тиче ту врло уместно прнмечава једап озбпл.ан руски лнст овако:„... Док су на владп Пнроћанац Гарашанпн и комп. дотле Србија не можс нн мислнти о своме спол.ном задатку. нити изнћи догаћајнма на сусрет прнправпа и онако као што би то захтевали и српски н словенски интересн. Ти су л.удн нотчинилн сву српску политику Аустрији, и данас што она хо1.е то мора да буде у Србијн. Кад се дотле дотерало на велику срамоту ('рбије и њеног угледа у Славенству. да се за л.убав и на заповест Аустрије, забрањује у срнском позоришту руска химна. и забрањују се шк н кунитти прилозн на усташку нејач у Воцн н Херцеговини. онда је јасно да су ти љу^п Србију далеко завели на страннутицу, којом ћс известно доћи до нропасти...." Заиста ужасна појава. алн у име Бога н здраве будне и наро не евести. вал,да ће п тога зла нестати. пре по што ти озбил.ни и судбоносни догађаји наступе.

ТЕЛЕШМИ Ваљево 25 Фсбр. ^ОРиГИНАЈНА ДБЦЕШД). Нредседник суда оиружног Перо Томић светкује даиашљп долазак војводин на штету државпе касе.

Љубичпћева, ТуФегџпћева н ВабиКева бурад од гаса гору на сред сокака у почаст врлом брапиоцу Вонтуова уговора. Овако се код њих разуме квалиФиковати приватпе и народне светковине. Писмом онширпије. ..Српсној Независности ' Господине Јављајући у броју 31 _Ср. Нсз.'- да је у ИараКину одиочсла да ради 1фва сриска Фабрика за вунснс израде~ вн велите, да Ксмо успети > нашој борби I „ако се сав народ својски заузме за подизање.и нотиомаган,^ гвоје индустрије.То јс лепо и красно. али како да сс заузпма." како да -подпомажс ?- Ово су главна иитања. Ми сви знамо да Аустрија иде да нас сатре: знамо да су ,виделовци- са познатом _Формулом- више урадали да нас Аустрија сатре. него ли што би урадили и највсћи наши непријатсл»и н то ! просто из глуности: Шта нам осгаје сада да радимо ? Оетајс нам само свеетан натри«>тизам н јсдино он нас и може ! спасти. Зато треба да со завсримо сви. на да стунпмо у дружину Ј ,Српгко Коло! г. Мплошсво и да гласно кажсмо : Нећемо да се одевамо у туђе Фабрикате! -Хо^емо да се одевамо чохом Фабриие Параћинске. _Наши трговци нека доносе чоху. штоФове и све остало из прве српске Фабрике параћинске. а никако и ништаиз Аустрије ако желе да нод њих пазаримо. Ја од данас нећу да купим ншита из Аусгрије. Оно . што нам немадне дати нараћинска Фабрика . купићу од ссиапа Францускнх. инглсских. пруских, руских, и нталијанеких . али из Аустрије нсћу баш ни једне чиводе. Елајте, дакле ви сви. који ете Срби и српскога рода, племена и имсна у „срнско коло ^. па ћемо брзо видети остварењс ернске жеље и српске тсжњс. Заверимо се сви правн Срби и дајмо по! штепу реч и уснећемо. Како ја иекрено вршио моју задату реч онако ми Бог помогао. 22 Фебр. 1>»Н2. Београд. (Јбрен Оби.\иК. Молим Фаориканта из Параћина. да јави преко новина, гди му је стовариште у Београду. Молнм г. Мнлоша Милојевића да похита еа објавом иуписом у т Орпсн<> Коло~. Како многи моји нрпјатељи чувши о момс стављању под нзвнђај за злоупотребс. траже одмене да им јавим: „кл1 кве су у аитање стављене злоуаотребе и I — ношто су уверенн да их у ствари ночинио нисам; то овим свима мојим иријатељпма дајем на знање. да ја још ни сам не знам које су то злоупотрсба ; етављенс у питање. Ово иека служи за управљање и онима ј који су у намерн предлагатимн овака питања. 21/П 1882 год.. Чачак Л.гекса П. МилиКевиИ секретар Начслства Чачангког

Огласи ПРОМЕСЕ КРАЉЕВСКО СРПСКЕ ЛУТРИЈСКЕ обвсзнице. које ћс се вућн 2. Марта продајем спуштеном ценом еа таксеном марком само за 2 1 /, динара комад. Лутријске обвезнице дајем на месечнс одплате; услов је врло пробитачан. Главнн згодитак 1 Г>0.00<"> динара. Београд. Риста Ммленковић трговац дућаа је у улици кнеза Михаила на еамом ћошку V кући друштва слоге. 1—3

КОМЕ ТРЕБД 1„ ку г Др. Брила има да се изда под закун два дућапа и квартир од три собе са кујпом. подрумом и шупом, п то од Ђурђева-дне. Упитати код г. доктора Врила. КНЕЗ МПХАИЈОВЛ УЛИЦЛ. Свакоме бесплатно одправља упутство за потпуно излечење у тајности и са мало трошка, тајних болести скорашњих и застарелих само вал»а писати: ЕУМ1И, УЈеппе (1веге) Ргапсе.

пхххж^ххп ^ А. Т. Ларош награђен са 16.600 Ифранака, 8 медаља на изложбама к ј у Паризу 1878 итд. М к сшппижв и

(ШСир шш

и н и и и и и и > < А Т А ^

снже*и. опорвљу^и и протмв грознице: 1фепоручује се против слабости, нзнемоглости, неуредности стомака. нротив застарелих грозница. које сс ниеу могле излечити кинином и т д. иста против ма.гокрвља и бледоКе, анемије итд. Рапз. 22 е1 19. гпе Огопо* е1 Р1»-1е8.

и и и и и и и и

и К е I о и И п е особита параш одпиринџа нанрављен с бисмутом, на је за то врло добар за лнце. прионе за кожу н не види се, а такође даје боју млаћаног изгледа и природу нежну. Може се добити код Ш. Фаја. цроналазача у Паризу и код свпх нароФимсра. Ситинска помада која то својство има, да одржава мекост и нежноет руку у руку чува од сваке повреде. која би им сс утицајем хладноћа могла ианети. СН РАУ, Раг6тег»е 1п Рагм 9, гие с!е 1а Ра^х. Ставариште хол г/ *ију парфимера и фризера,

Мо.ја пикад незаборавл.ена жеиа. односно мати. кћи п сестра. ЉУБИЦЛ у 36 гоннни живота свог, иосле дугог н тсшког 0010вања, 20 Фебруара тек. год. пресели се у всчност. Ово јавл.ам мојим н љсним сродниипма н нријате .Ђима. 22 Фебр. 1882 год. Штубик Димитрије Р Или-ђ евеШТ1Ч1ВК штубички кћи: Драга <>д 12 година еин: Милан од 3 године отап: Милош Симић мати: Видосава. Г>раћа: Алвкса Михаил Владимир. 2—3

власних -Дружина за потпомагање Српске Књижевчостц" шгампано у пггампарили „кој Св. Савв" кнез михаил. ул. вр. 4 одговорни гркдннк Др. Лаза Кости^