Српска независност

- 138 —

ник га опомпње да бира изразе. Жагор) Не вреди ништа и ипје истина што је казао мипистар да смо у добитку. Уговор је последпца уговора са Аустро-Угарском. и у томе се огледа мудрост владе. Пик. ПашиК. Најбоље би се доказало званнчном иреппском нзмеђу Енглескс и наше владе шта је дало повода овој декларацији. Кад влада ту преписку не износн. имамо права да сумњамо. Главна је ствар у овоме : влада тумачи скупштини да по првом уговору нема спомена о трошариии. Но тумачење припада скупштинн. Међутим влада. кад се нашла у рђавом ноложају. тумачи сама уговор како је њој угодно. Она је требала скуппггини поднети да кажс како скуппггина мисли односно трошарине. Нлада је осудила енглееки уговор као штетан. Допније закључује са Аустро-Угарском много штетнији уговор, и сад нам износи последнце тога. Ми нисмо морално дл-жни да га примимо, јер је закључсн на основу прстпоетавке која не постоји. Минисгар иредседних ПироКанац. Колко он видп, не замера се толико декларацији, всћ је опозиција рада да представи да је пређашња влада боље уговоре закључпвала а ми да штетимо пнтересе земаљске. То не стојн. Наиротив кад би овај енглески уговор остао, онда би било штетно. Одговара да ова влада нитп је одобравала нити је осуђивала енглески уговор, јср онда није ни била влада. Полемнше с Катићсм и другпма и брани данашњу иолитику. Ав. Озеровиб говори на приметбе посланнка из оиозиције. Риста ПоаовиК такођс исправља свој говор. Тр. ЈеремиК (Гласови: да се реши. Жагор. Опозиција протестује. Већнна хоће крај дебате). Потаредседник: Јелп скупштина вољна да се решн V — ВеКина јесте. Претрес је закључен. Посде краћег говора известиоца и председника министарства Пироћанца који је између осталог рекао, да ћс еви уговори са странпм државама доћиупнтање ако се овај уговор одбаци. скупштинска веКина ирима лекларацију. Настаје */« часа одмора. На јучерањем састанку изјавио је Ннк. Пашић у име мањине скупштинске: ако влада за 24 сахата не одговори на интерпелације о Бонтуву. мањина ће чинитн своју дужност ирема земл,и и владаоцу. У истој седници усвојена је већином гласова коввенција о иловидби на Дунаву закључена између Аустро-Угарске п Орбнје. г о в о Попа Павла Гадиволквпка, народног посланика за сгкз моравски у округу ножаi'квачком. приликом дебате 0 конвенци.ш о пловидки закљученол изметау Србије и Аустро-Угарскк. 2 Мар. о. г. Госиодо, Конвенцнја коју је наша влада закључила са Аустро-Угарском о пловидби. врло је важна ствар она дубоко засеца у културнс и политичке интересе наше земље. Ја сам ову конвенцију проучио и видео сам. да је влада наша при закључ^њу исте изгубила из впда паше више интересе. Познато је да је Аустро-Угарека гшонерка германског илемена и да она све ради како би исток потчинила Германском племену. Јасно је чакле зашто Немачка Ауетрију потпомаже у њеном раду на истоку. Немачко је племе међу осталим путовима којнма мисли нонлавити исток узело себи у задатак да освоји н лаво Дунаво, ту славенску реку од вајкада. Прс 40 и вншс година пропутовао је Немачки војсковођа Молткс Дунавом . и он је V својим белешкама рекаодаНемци морају постати господарем Дунава. јер ко има Дунав томе је у всликоосигуран пут на Исток. Оно што је тај чувепи Немац онда уочио Нсмачка данас извршује помоћу Аустрије.

Господо ! Треба се узвисити на глеI диште виших српских и словенских ннтереса, па ногледати на далеко н шпро1 ко, и тада ћемо увидсти да нам јс овакова конвенција какову је влада закључила са Аустро-Угарском по све онаспа, и ми ако је усвојимо показаћемо да нисмо дозрели за наш вишн задатак. Нашн виши иптереси налажу нам да ми на Дунаву потнуно себи оеигурамо одрсшеие руке, и да станемо у коло оиих народа с којнма су наша судбина и наши интереси скончани. Са њима ми треба да бранимо Дунаво, ту важну ар, терију културног живота, против Немаца. против иионерке Немачке АустроМаџарске. У томе погледу може нам у неколико олужити за пример Румурска па и Бугарска. Наша јс влада учинила грдну 1 погрешку што није потпомагала Румуниј ЈУ У дунавском питању и што се пије одмах са Румунијом и Бугарском одупрла тежњама Аустро-Угарским. Али влада се ту није показала свесна свога нозива, она је попуштала у свачему Аустро Угарској. па јој је и овде попустила и жртвовала један велики народни инI терес грамзљивости наше еуеедке. Господо! Ми живимо у добу значајном у добу ирепорођаја словенског п настодоба : не сме затећи у служби туђој, но нотпуно слободне и самоеталне н политичкн и економно , јер само тако можемо ми рачунати на нашу лепшу будућиост. само тако ми можемо ући у коло осталнх Словенских илемена, и бити ту угледна чињсница. Положај је наш врло удесан. само ми треба да смо кадри да га употребимо на своју корист и своју славу. Ко зна шта значи то имати слободне и одрешене руке у трговини тај ће зиати од какве је великс важности ио нас ако ми сачувамо наше интересе на Дунаву. Дунав је артерија која нам може донетн н благослова и отрова који ћецео наш народнн н државни организам отровати самртннјем отровом. Благослов донеће нам онда ако се узвнснмо на више наше историјско гледиште, и очувамо наш интерес мушки и јуначкн, а отров ! ће нам донетн ако ми допустимо да Дунав постане река која ће Немнггини служити. Незавиена млада ерпска краљсвнна имаће само онда трајна нолета у скономном па и у политичком погледу. ако ее ми евојски одупремо оној навали на неI ток којој Ауетрија крчн пута. Српски Дубровник пронеојена евојнм лађама са српским заставама на далеко I ернско име, и српску славу и зар ми данас у обновљеној краљевинн срнској да сс | одречемо онога што беше у елавној нроI шлоетн нашој ! Нс то мн несмемо нити | можемо. Гоеподо ! Ми ћемо се сачувати од опасности ако сасвнм оборнмо овај уговор, који је и по нас а и по ^во православпо иеточно хришћанство штсган. II само ако одбацимо таЈ уговор моћи ће екорим н нашп ерпски бродовн са ерпским тробојкама пловити по нлавом словенском Дунаву и сдружени са осталим бродовима источннх парода стати на пут, начннити гвоздену канију оној навалн која хоћс да поплавн све што је наше. Само ако одбацимо тај уговор нружиће нам сс једна сгодна прилика да изиграмо и онаено по нас закључени уговор трговачки. те ћемо нашем економном развитку оеигурати опстанак. Господо! Узвнсимо се на више гледиште народно н угледајмо евс опасности што нам тај уговор доноеи. а нослушајмо глас доброг нашсг народног генија н очувајмо наше интересе , очувајмо јелан од главннјпх услова за нашу лепшу будућноет. Из тих разлога ја еам у начелу нротив овог уговора.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У Брусу, тој малој но угдедној варошшш пашој, образована је подружпна за нотпомагање Српске Књижевности, под предеедништвом честитога свештеника тамошњег Милоја С. ПоповпКа. Одмах је као што депеша јавл,а упнсано 40 чланова п унис једнако траје. Жпвели иатрпоти! — Међу страним листовима. који пронратише нроглашење срнске крал.евипе, одликовао се полузванични лист маџарске владе и бечког спол,ног министарства , Пестер Лојд, и најраспрострањенији бечки лист Хепе* \У г 1епег Т а»|Ј1аП, уводнпм члапцима пуним погрда на Србију и

I увреда Његовог Величанства Кра! ља. Особито се последњи лист у том погледу најбесрамнијнм безобразлуком истакао. Поред свег тога је на( ша дотична власт великодупгао донустила, да се ти листови разнесу но Београду и да но кафанама. које нх држе. раснаљују оправдану огорченост сваког правог Орбина. Тек после три дана, тек нрекјуче, кад из се сав Београд могао сит . начитати, заишла је иолидија по кућама и каФапама те нокала те листове натраг. — Што су те бљувотине пропуштене, то још нећемо ј замерпти неносредио г. министру нолиадје, извиниЈхемо га незнањем у заносу радосног догађаја и обилатих ручкова. Али што је после три дана наредио да се те грдобе покупе, то је поруга, иронија, која 1 се неда опростити н за коју је министар и Формалво и стварно од; говоран. То значи, нрво допустити да се најсветије чуство срнскога грађанина у најсвечанијем часу блатом каља, оставнти то блато трн дана на лицу, па тек носле скидати то блато, како би га и онај смотрпо, који га можда у први мах нпје тако осетно. 'Гако чува министар : цолшшје млади углед краљевске круне у најосет .ЂИвијем часу.

ИСПРАВКА У ;(4. броју нашега листа полкрала се једна погрсшка штампарска, н го у члавку: Рачуп г. „Чеде Мнјатовића" на страви 124 па четвртом етупцу стоји: 8-ће. додајмо још и кауцију ако је где има у 2.000.000, а треба да стоји у 4,000.000. Иска ово читаоци цри читашу исправе.

Огласи

П 0 3 и в. Због недовољног броја чланова. којн су дошди на гдавш скун чланова београдеке читаоппце 27 Феб. ове године, — није се могла држати скунштина тога дана, с тога се позивају чланови на скун. којп Не се држатн у суботу (> марта овс год. : у 6 часова по подне. 27. Фсбруара 1882 год. у Београду Управа београд. чнтаоннце. I 1—2

ноаи^Е Као што се по добро обавештеним страшш вестима дознаје, Фраи' цуека ће скорнм изи1>и пред велике силе с нредлогом о сазиву Конгреса, који би се имао састати иоловином Маја ов. г. •Јасно је да је Француска црпступила савезу Русије и Енгдеске, те 1>е овај корак Француске бити по 1 свој прилицц резудтат тога сноразума. Нема ннкакве еумње да 1>е 1'уеија и Енглеска прнхватнти оберучке тај предлог Француске. Мисао о конгрсеу ноникда је у Русији и њу је одмах нрихватила Енглеска па нослс и Франнуека. На конгрес 1>е се нозватн и Ауетрнја п Немачка. но у едучају ако оне небн пристале на конгрес, остале !>е силе решавати без њнх а носле ће и њих нозвати да закључак конгрееа признају, а у случају ако I ее опи томе успротиве, онда !>е ове три велике еиле којима ће се без 1 сумње н Италпја придружити, латнти оружја да изврше закл.учке конгреса. 1>ан еваке је сумње да ће конгрес захтевати од Аустрије да нзаI ђе из Босне н Херцеговнне. Неки чак веле и то да ће се Бокешка ствар узети у претрес, и у крајњем случају предаће се Бока Црној — Гори.

ОТКАЗУ.ЈКМ КВАРТИР МОМЕ кпрајџијн г. Шренку лекару вој. од Ћур1)св-дна о. г. У Београду 3 Марта 1882 год. 1—3 Милица С. Јовано8ић

ППЛМ У УЛИ1Џ1 НОЧШГ•'-""■Ч шег г. Гавриловнћа на ћошку пспод чукур чесме продајем из слободне руке. Гаврил Поповић 1—3 пжовиик. УЛОБНУ Г вклику ку ■» гч 5» ™ ћу у жед >езничкоЈ улиш! број 15. пздајем од Ђурћев дана под кирију. Гаврил Поповип 1—3 иуковник.

у АТАРУ НАРАТННСКОМ: ЊИ•» ву звану -бостаннште" н другу њнву обоје у малом бапнну. ливаду у .Ј,анкову, ливаду у Знојцу п ливаду на Крнвини продајем за готово а и на ночек. Купап нек се рад погодбе јавн мени у Ужицу. Таппје од еваког парчета засебно пмам 1—4 Љуба Ђукнићка

ТЕЛЕГРАМИ Рача. 2 марта. иРИГННАДНА ДЕПЕП1А.) Внделовци изгубнше једну званичну жнлу нз свог тела. На јучерањем збору збацише < 'нппћанн с кмететва нрпшпнетљу впделовачког Јевту и једноглаено по нредлогу Апте 11антића изабраше за кмста честитог суграћаннна Мплована Милојковића. Наддравље гоенодо виделовци'.!! Крушевац 3 мар. хјгиигнаана дкпвша). Крзчпевачкп срез носла данас дснутацнју да поздрави краља, денутати : Пон Аврам Јовановић. ноп Ивап Иеснћ. Иавле Тутулић. Неша Лазаревић и .Ђубиеив 1\атић. еви либералн. Ј\апетан Богнћевнћ, ношто нису нанредњаш! изабратн. учинно је кога треба обазрнвим да се на њи прнпазв. како с.е неби где изгубилн. Наш нигда незаборам.ени енн КОСТА после 25 дневног ал тешког боловања преселп се 20 Феб. у вечност, у 23 год. а у најлешием цвету младости своје. Ову тужну вест јавл»амо свнма сродншшма и његовим нријател>нма на страни. моле^н их па тихо саучешће. У исто време особито благодарпмо г. г. евештеницнма. чиновнтшма. пвачкој дружини и многобројном грађанству који нри погребу ирисуствоваше и тнме у нсколнко нашу тугу ублажише, особито г. Ранку Петровпћу супленту који кратким говором одаде цошту покојнику. Шабац 28 Фсбр. 1882 год. оаилоигкЕНН: отац Спасоје Петакови* грг.. мати Савка БРАт.ч Драгутин. Иван. сегтгк : Перса и Катарина ткткк: Станица. Вујана. Анка. 19 и остала породицл. 1 — 3

вллсник „Дружина за потпомагање Српске Књижевнос^и" пјтампано у штампарији Св. Саве" кикз михаил. ул. вр. 4 одговорни уркдник Др. Лаза Кости^