Српска независност

— 193 —

је „Видедо" орган владин, то ћемо ииак на по где коју од ових обичних наказа „виделових" пружити прст, те да се свет зна и према осталим управљати. У то име отварамо рубрику под горњим именом и бележимо одмат лаж, коју је оно донело у свомс 55-том броју. По свој прилици из оног истог нера. које пређе тражаше неких 25°/ 0 1 потекла је лаж да је министар Фннансије платио г. Ристићу „мимо реда и закопа два коња што их је позајмио држави за време рата. и то трогубо више но што су вредили. 4 * Г. Ристић дао је држави четири коња а не два, н министар Финансије не само није их трогубо. но није му их никако исплатио. Осим што је за други пар коња прнмио г. Ристпћ од Оаштине беогрсиске неку багателу по гуреми. по којој се и другпма нешто враћало. није он од мннистра Фпнансије у то имс примио ни једне пребпјене паре. Ако доставл»ач „виделов^- мислп да може доказати противно, нека изнесе решењс мнннстрово, којпм је то учпњено или бар одостоверен нзвод из акта. Ми не мислпмо да -Вндело" ради у интересу својих патрона кад са својим познатим лажљивпм сурадником удара у ову жицу. јер се већ показало да му је сав труд око тога посла остао безуспешан. -Вндело" нас само изазива да изнесемо све прљавштпне и непатриотско понашање његових првака за време рата. а зна се да мн не износимо никад оно, што не бпсмо могли доказати. И поред најбоље вол>е да се н не приближимо овој прљавој страни _виделовачкој и , мн већ нећемо више њиховог безобразлука трпетп, но ћемо првом прнликом пзнети оно што су они сами тражили . а њиховн прваци нека се за то рачунају са својим присталицама. који им за скупе новце државне овако несретне услуге чине. (Један само од њих прима из диспозпциоеог Фонда 25дуката. а другн поред своје државне плате , још и 25. дуката месечно, што Фабрпкује своје лажи за ^Видело" п за бечку >Пресу) и . ДОМАЋЕ ВЕСТИ Краљевнм указом од 24 о. м. премешта се штаб шумадпјског кора пз Београда у Крагујевац, а пггаб тимочког кора из Неготине у Зајечар. Штаб моравске дивизије, који је до сад био у Прокупљу, долази у Ниш. — Указом од истога дана стављен је командант тимочког кора. ђенерал К. Протић у стање расположеЈБа. — Београдска оппггина је решила да ое сваког понедеоника држи марвени пазарнн дан на тркалпшту , и учинила је нужпе кораке код власти да се овај закл»учак извршн. — У Београду је образована добровол>на пожарна чета. Томе је . занста, било крајње време. Као што дознајемо

| обећали су браћа Крсмановнћи да иома- | жу друштво годишњим нрилогом од 120 ! динара. Пример за угледање. — Уз данашњи лист нрилажемо оглас ! за нретплату Српске слике: Косовкаде- | војка од Ф. Кикереца. Господине Уредниче, Ради читалачког света вашег пошто, ваног листа, а не ради ноправке у гресима окорелих нанредњака шошто нмам увсрења да су сви до један еасвим тврдога образа) молнм вас нрибележитс као истину ово: Нрс неколико дана збор оиштинскнх представника у срезу коз^шчком изабрао је неколико лицадалнчно поздраве крал»а; између ових изабрат је био намесннк жунски Никола В. Павловић и Милија Поповић свешт. из Бруса. Иону Богдановићу (вајном за интерес нанредњаку) овај избор небуде но волл«. , с тога денешом јави министру Гарашанину да је избор учињен унливом там. канетана и минисгар Оуде толико увиђаван да депешом задржи денутацију н ! потра;ки нзвештај (Сиром ;4х страхује неће имати. у депутацији за јсдан прост поздрав. већине) начелство крушевачко под руководством скунл»ача -Внделовог" Мутавџића из претеране ревности ноништи изОор ове депутацијс и нареди нов. Видитс како сви нанредњаци оће по логнци Митс Ракића {којн у скупштинн пребац)'је ма^Бнни да није устала кад је проглашена крал>епина) да начине од свеопштег краља Србије само њпховог краља нанредњачког г Вндите који дели народ на партије. Нечудим се попа Марку, али се чудим сину Илије Гарашанина, како га не мрзи да ову ошпту отвар народну присваја себи и својој партији кад }" овоме он и цела његова партија нема ама ниједие : заслуте. Бадава се китнти туђим перјама. није никаква заслута окречити готову зграду! Јошт нешто! Поп Марко је пре неког времена депешом задржао премсштај једне учитељке у Кожетину која је актом министра просвете премештена била у Бруе. Знате ли зашто је поп Марко молио министра депешом да задржи премештај те учител>ка? Зато: Што је иста седила у његовој кућн па да неби изгубио кириЈУ • Знате ли зашто је миннстар депешом опозвао акт? Зато да нма већнну у скупштини! Тако ми мислнмо а званична исправка ће најбоље показати шта је у ствари. 21 марта 1882 год. у Пепељевцу. Ваш поштозаоц Ив С. Весић свећ. пепељевачки.

ДН ЕВ Н И К Страии Један иријатељ из Нариза јавља иам ово: Ире неки дан била је страховита бура у Француској а највећа олуја владала је дуж атланског океана. Новине Француске пуне су новостима о изгубљеним наробродима и лађама са једрилама. У Хавр-у десио се један изванредни случај. У тој вароши као и у свима пристаништима постоји једно друштво за „снасавање". За време олује пред вече јавља са обсерваторије (кула једна одакле се догледима ирати све што се далеко у мору збива) да са ужаеном брзином море носи једну лађу која је већ изгубила и једра и катарке — унраво на стење које се налази близу утока Сене у море. Одма — (и ако је сигурно било да ће сви који се усуде са чамцом изићи у нучину морску — пропасти), једанаест морнара (трговци , думенчије доОри морнари) скоче у њнхов чамац и отисну се на море. Преко десет хиљада душа гледало је са иристаништа ужасну борбу коју су ти 11 људи имали да одрже. Веслајући очајнички противу тока који их је одОацивао ка обали једва приспу до лађе на којој је било још С> живн морнара, који су се привезали кононцима за греде, без тога би их таласи однели у море. 'Гри човека већ сиђу у њихов чамац кад један огроман вихор све поклопи — и кад се после неколико секуида море утиша, на томе месту ни знака од никога! — Можете мислити какву је узрујаност то произвело у Хавру. Два пароброда су сутра дан шпли дуж обале са чамцима те скупљали избачене морнаре. Свечани погреб накомејебило преко 50.000 душа, с-вију народности учињен је о трошку државе. Председник ; Републике, сви министри и све чувене личности дали су новаца за осигурање породица погинулнх морнара а држава ће датн свакој Фамилији нензнју од 1500 —1000 динара. НОВЊШ Из Петрограда јавл>а се званично, да је за миниетра спољних послова, место одстуиилог Кнеза Горчакова, напменован Н. Гирс. ТЕЛЕГРАМИ Зајичар 31 мар. (0РНГИ11ЛЛНА ДКПЕША.) Злочпнац којп је ушпио покушај над ВелнчковиКем осуђен је данас. Саучасник, кога злочинац именова, као п друти још непознатп осташе без казне.

Сваки верује: да покушаии злочин није дело саио осућеног кривца. ПРНПОСЛАНО* Г. Драгутав II»,101.ала,т адвокат овд. у иовш каиа ..Самоуиравн" број 42 од 5. т. и. у своме отвореном пвсиу дотако се пепристојно п пако сно н мога ниена, спом1ш.уКн, како је навесно решен.е донешено ио масв пок. Петра Иитро внка бивнЈег трговца овдаш. нчвршсно у иоју корист. Ово Ј е нроста Ја;к, лад. је да је пгго по истој иаси, иа кад и иа шта, у иоју корист од стран<* власти учип.епо. Г. Ннроћанац ијн невнајуки шта пише , ији очевидно изоначаи;уу}|Н судске ствари, сигурно У каквој грешиој наиери и иене инје хтео оставити на миру. веК сс накосно труди да у свету иоје добро име обезуважи. Да Г. ИироКанац адвокат овако ради као што реко, видсће се кад ианесеи у кратко сам пр«дист који алонаиерио изоначава, «во да се чује н видн; иој таст и ортак Нетар Мнтровнћ бивши трговац овдашн>н, оставио је тестаиенат по истом тесгаиенту нокојннк је поред осталога раеиоређеша са своим ниаљем оставио и иене аа стараоца његове децо н ииања. Тцј тестаиент кад је у суду ирочитан и саоб штеи иадЈежиииа некако и Г. Пнроћанац се упЈео те је еа најстаријпи иаследннком уложио нротест против тестаиента Мптровнћевог, код су!Га старатељског, буде рсшено да иривремено остане онако како је у тестаиенту казано; онда се госнодин адвокат Иироканац жнво иочео труднтн, да се иариичсн.е отпочне и гестамеиаг иоинштн, како би из тога иарипчеша не којн други но он г. ИироКанаи корнстн иобрао. Но међуткм стараоца најстаријег наследника нзјавише па суду да су са тестаментои задовохнн н кад суд поступн по закону, и г. Драгјтин НироКапац стане се тоие иротивитн да је у тоие н повукао лепу иорцију од насЈедника који га од еебе отискиваше с грдњаиа, те сиешио н чудно да се адвокат сијои коие за пуночоћника наиеће, и да му се мора пуноиоћцје да одузниа судои и преко новина, али господнна Ннроканца се то нншта не тиче, он хоке да је пуномокник и сплои н то вал>да из л>убави а не иј корнсти. Ио тестаиенту иога таста Пегра Митровнћа ја саи само стараоц и ншпта вцше. неђутни нити је што иени нн иојој жени а својој кКери покојиик завештао, па у чеиу се огледа та корнст за иене? у пичеиу но г. адвокат ПироКанац суди но себи, он бп иожда уисо н као стараоц да се користн, али пгга ћу иу кад га покојник није хгео да одреди за стараоца иа сада да буде задово.кан. Ја сам трговац, није ии до писања по иови нама особито да се са оваквнм адвокатииа као што је г. Нироканац прешфем, и мени као трговцу недостаје времена за препнрку, па и ово наканно сам се да напншеи радц обавештаја свста и да очтвам иие свсје од чападача. 24 иарта 1882 год. Јагоднна. Петар С. ТаушановлК трговац пз Јагодине. И ја као стараоц наследника покојнот Петра Мнтровића овд. аииено Проке пзјав.вујеи да за Проку нема никакве штете какву г. Драгутин Пироћанац адвокат проноси ио новннама, н нитн може какве штете битп за Проку кад му је његов отац пок. Нетар Митровпћ знатно пчање по тестаменту завештао. Сва је пггета за Нроку ова, о којем следујућа призпаннца гласи, без вредности. НРИЗНА1ШЦА Нримло сам од Проке Мнтровнћа награду за све пгго сам њеиу и стараоцима радио по маси његовој н његова оца као п за плаћање таксе коиирзња и прпбнрања доказа. с' тнм да од њега п стараоца ништа впше неиам тражптн. 4. оебруара 1882 год. Јзгодпна. Драгутин Пироћанац с. р. адвокдт. Нека свакц ценн састаа ове прпзнанице н ја бп старател.ства прокнног избегла, али кад видим да се с помоћнп старатдх снлом намеће Проки а старателл спомоћног из који узрокато се види * За стварн нод овом рубрнкон уредннштво не одтовара.

раз његовога лица. говор. д])л«1ње, све то пристаје уз његово кратко име. Димеји. Познат је бпо као јак човен, зато се није бојао никакве напасти. Био је задар убити човека једним ударцем несниде, па је то једном и учинио, кад се код Будишина нашао без оружја пза своје чете са једним Сасом. У овај пар одважно а меко лице овога човека постигло је узвшиеност трагичности; његове бледе усне, као и боја на лицу му, показиваше узбуђеност, коју је бретонска енерђија зауздавала; чело му дође влажно од лака зноја, који је свак видео и држао га да је хладан. И заиста што се тиче каенра. његов одношај сирам Модесте Мињон оио је такав, да је ту у послу била част, верност и чуство далеко важније од друштвених свеза, које је ноникло из уговора, коме је судија само на небу у случају несреће. Већина драмата почива у нашем схватању ствари. Догађаји. који нам се чине драматски. само су подлози, које наша душа, према карактеру нашем, преокреће у трагедију или у комедију. Госиођа Латурнеловица и госпођаДимејовица, које су имале да мотре наМодесту. имале су нешто туђе у свом држању. а глас им је дрктао, но окривљеница није то ни узимала на ум, тако се чињаше да се дала у вез. Модеста је

сваки свој конац тако промаљала, да би спрам те савршености најбоља везиља ; пала у очајање. У њеном лицу изражај ваше се сваколика наслада, што је она имала у стаблу, којим се завршивао један започети цвет. Кепец се посадио међу својом госпођом и Гобепхајмом, иа уздржаваше своје сузе; премишљаше. како би да дође до Модесте, те да јој опомене ради пришапне ове речи. Посадивши се испред Мињоновнце, госпођа Латурнеловица је усамила Модесту с ооном својом онггоумношћу богомољачком. Госпођа Мињоновица, мучаљива у сле1оћи својој, блеђа но иначе, довољно казиваше, да зна за пробу, којој се њена кћи сада подвргава. Можда је у последњем часу осуђивала овај стратађемат. ако га је и држала за потребна. Затојећутала. У себи је нлакала, Ексипер, перо на замци, одједаред није знао у каквом ! му је комаду судбина дала један улог. Гобенхајм. пгема свом карактеру, остаде немаран као пгго се и Модеста покази' вала за гледаоца. који би о ствари био ; извештен, овај контраст међу савршеним незнањем код једних и дрхтавом пажњом ; код других, био би узвишен. Романописци ј данас већма но икада унотребљавају ове еФекте и имају право: јер у свако доба | нрнрода је себи донуштала да буде јача од | њих. Као што ће те видети; овде је друш-

твена природа, која је прнрода у прпроди. уживала у томе, да од историје начини ненгго запимљивије него што је роман. као што бујица хоће да учини што је ј сликарима забрањено, тс намешта или ! излоче камење, да се вајари и неимар ј убезекну. Било је осам часова. У то доба сутон баца своје иоследње зраке. Ово вече на | небу није било никаква облачка, топал зрак миловаше земљу, цвеће пушташе мирисе, чуло се како песак шкрипи под ногама некојих људи. који су се враћалн I са шетње. Море се блистало као оглеI дало. Најпосле, тако је било тихо време, I да су свеће на картаћем столу сасвнм ; мирно гореле, ма да су прозори били отшкринути. Овај салон, оно вече, тај стан — какав оквир за слику ове младе девојке, коју у тај пар ови људи посматраше с дубоком пажњом, као оно сликар, који је живописао Маргериту Дону, једну од украса у дворцу Пити. Да ли је ЗЈодеста, затворен цвст као оно Катулов, вредила још сву ову онрезност?. Познајете клетку, ево вам сада нтице. Имајући тада двадесет година, витка, такка као каква од оних сирена, нгго су их енглески цртачи изумели за своје књиге од леиоте , Модеста даје, као некад и њена мати, каћинеран израз оне милине, коју у Француској тако мало знају

и пазивају је претераном осетљивошћу. али коју Немци зову песништвом срца. које је знала шта јој је опредељење а пуна је чистоте душевне, била је ире шпањолска богодева. него ли РаФајилова мадона. Она подиже главу, кад чу. како Димеји рече Ексиперу: — Ходнте овамо! А кад их виде. да се разговарају у једном куту од салона. она помисли, да му даје какву норуку за Париз. Она погледа у своје пријатеље око себе, као да се зачудила. што сви ћуте, на викну I посве природним гласом: — А зар се нећете картати'? Па пружи прст на зелени сто, који је велика госпођа Латурнеловица звала ' олтар. — Ајдемо да се картамо! нато ће Димеји, иослати наиоље младога Ексипера. (Наставиће ее)