Српска независност

БР01 52.

СУБОТА, 3 АПРИЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

\г

КЕНЕ 31 С ?22:г: НА ГОДИН7 24 ДИН., НА ПО ГОДИНВ 12 ДНН., НЖ ЧЕТВРТ год. 6 дин. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕ22ЉЕ Н1 ЕАЛКДНСКОИ П0Л7СТ0Н7. НА ГОДННУ 30 •РАНАЈСА, НА по годннв 1б <р. на ЧЕТВРТ год. 8 фр. 31 17СТР0-7Г1РСН7: НА ГОДИНУ 15 #ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 «. НА ЧВГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ 0СТ1ЛЕ 1РЖ13Е : НА ГОДННУ 36 •РАН. ј НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИК01, ЧЕТ0РТК01, СШТ01 8 НЕДЕШ

гтл 1

ГРВДНИШТВО ЈВ И АДМННИОТРАДНЈА У ЕУТ.П Г. ТОНВ АНДРВЈЕВИЂА 6ВПЛИТ.ВВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСХВ СВАКИ ПУТ 0 ПР, ЗА ПРИПОСЛАПО 50 ПАРА ДИН. ОД РЈЕДА. Руиописи шалу св уредништву, а претпдата адтинистраци/и „СРПСКЕ НЕ21В2СН0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НКПЛЛЋКНА ПНСМА НЕ ПРНМАЈУ СЕ,

Београд, 2 Априла. Опај Ускрс допео је Словенству два чудна јајета ускршњака; једно је дао крајњем југу, друго крајњем северу словенском; једно српском, друго руском племену ; једно умочено у крв, на жалост и српску и словенску, ие само туђинску, а друго у црвеној, златом везеној, дипломатској свити; на једном пише: Побвда сраског устанк * над Кесаровом војском , а на другом: Н. К. Гирс, ц. рускн министар саољних иослова. Ннје нп северни н јужни пол тако противан један другом , као пгго се та два ускршњака словенског света чине противна — на први погдед. Ал кад се нзближе погледа и испита, види се, да та два догађаја имају још једну особину противпих полова магнетскпх, а та је да један другог привлаче, да могу имати једнаке , или бар сличне последице. Но пре него што погледамо на ближи значај и могуће последице та два догађаја, дужни смо испитатн саме чињенице. О једној, о поставл,ању Н. Гирса за минпстра спољних послова у Петрограду, нема никакве сумње, то се јавља званично и никога није изненаднло, јер Гирс је и до сад радио тај посао. У толико више мора изненадити и српсг.и и страни свет ускршња вест нашег дописника од Скадра на Бојанн : ,, Јуче Кривошијани од.дучно побједише Аустријанце после тродневног, најкрвавијег боја, очисгаше већи део Кривошија. Губитци аустријски надмашују све досадање. — Између Гацка и Невесиња Форта и Тунгус одржали су сјајну побједу". Многн тој вести нису моглн, многи нису хтелн, а неки н нису смели всровати. У исто време јавља званично „нобедоноспи војвода 1- ћесарев, барон Стева Јовановић, да је збиља била тродневна битка, да су устаници разбијенн, да је очистио од устаника — Дра<а*> п Луиоглав, места, која су устаници још при првом великом нападају аустријском билп напустилн. Исго је тако могао јавити, да ,је освојно Котор. Даље јавља. како је отерао устанике са Мачије Нлашше носде жестоког боја од 4К часова. ,Отпор је", вели, „бпо незнатан, а наши губитци скоро никакви". — Зар има тако „бесконачпо" глупог света ма у ћесаревнни, који таком нзвештају верује ? Може ли бити жесток бој, који траје 48 часова, или г 1ва дама и двс ноИи, а да је био незнатан отаор ? ! М очј -IV у таком и

толиком боју губици нападачеви бити скоро никакви ? Врло је занимљиво, како дописннк „II. Лојда" нз Рисња —■ нотврђује вест нашег извештача. Тај пештански прослављач аустрнјског јунаштва прича сасвим безазлено, како су устаницн тако безобразни, да се појаве одмах на ономе месту кога је аустријска војска напустила. Како то изгледа '? Ту не мора човек иматн бог зна какву „уобразиљу", да ту појаву себн живо представн. То значн преведено „на прост српски дијалект": једни су бегали, други су гонилн. „Ал, за бога, зар се и данас догађају чуда?" Запитаће мождамноги који никако не могу да верују, „зар једна гаака једва оружаннх људн да може одолети десет и двадесет пута већој војсци оружаној до зуба свнм оружем што га је најновија војна наука измнслила? Зар једна четица голих, слободннх, већином неписмених српских синова да пркоси силној ћесаревој војсци, богато снабдевеној милионима н милионима редовног и ванредног буџета једне велике сиде јевропске? Је ли то могуће ?" Као да сваки У скрс мора имати, као и првн што је имао, своје неверне Томе, те не верују, да је Христос ускрсао, док му не метну прст у рану. Зар је то збнља тако чудо што је ћесарева војска страдала од устаника у Кривошијама и у Херпеговинн? Од како свет војује важила је навек она велика необорива истнна, што је нсказана у старој римској пословици : аш1асен Гогћша јцга*. Срби кажу: _Бог и среКа јуначки" јер срећа само јунаку иде на сусрет. а несмелицн, кукавнци окреће леђа. Толнко онима који још не могу да верују. Но имају и који небе да верују. Г. аустро-угарскипосланик у Београду изволео је после нашег скадарског телеграма вратитн наш лист, неће више да га прима. Нама је жао, што смо га нехотипе ожалостили те тим изгубилн тако отменог претнлатника; ал' морамо призпати да је поступак г. посланика сасвим у свом реду, јер оп има право ие хтсти пам вероватн. На послетку нмају и који и не смеју да верују. Заједно са г. послаником аустроугарским вратили су нам лист и гг. „краљевско-српски" министри унутрашњих послова и просвете, г. Милутин Гарашанин н г. Стојан Новаковнћ. Питање је, какве аоследице може иматн победа српског устанка над ћесаревом војском? Хоће ли та војска напустити Кривошије и бар јужну Херцеговину, илн ће, на протнв, ћесаревпна кренути сву своју силу, да по што по то угуши устанак? Ми мислимо да неће бити ни једног нп другог случаја, -— ако се иико ие умеша. Нрвог случаја пе може за сад бити , јер то би значило признање од стране АустроУгарске — у осталом само признање истине — да она не само да ме уме, него н да ме може да влада онпм крајевима; а то јој не подноси: „Срамота је такоме јунаку, „Џилитнут се, не погодит циља" н т. д. А како ће да крене сву снлу на неколико „голамФера" херцеговачкнх ? Колико бн ту требало мнлиона потрошити ? Ено га „П. Лојд већ кука, да се то већ досадило држављаннма, ноји плаћају порезу. А Аустро-Угарска је уставна држава, она нема трошка, ако то не одобре саборн и делегације, а ови онет не могу одобравати у бесконачност без обзира на народ н његову п онако претерећену порезну снагу. И занста П. Лојд гони делегације — после страстн страсне недеље у Кривошнјама у Херцеговнни — нлн да обрате окупацију у анекснју, нли да просто напусте те .проклете" земље. г Ил ме љуби, ил' ме се окани." Но како се за љубљење иште н прнстанак објекта, а овде и других врло сумњивих чнпилаца, то ће се по свој прилипи страсна недеља аустријског војевања завршити та пре та после као и она српска песма: — окани ! О значају постављања Н. Гирса за мннистра спољних послова у Петрограду и о могућим последицама тога догађаја по положај Аустрије на истоку, — други пут.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Сви су изгледи да ће се Дунавско питање скорим регаити — на штету аустро - угарских интереса. Први морални нораз претрнела је аустро-угарска динломација поли тичким пзасланством гроФа Волкенгатајпа, којн је недавно обиграо неке европске дворове, и, као што се показало, панптао на пајјачи отпор у Паризу, где су му на познати аустро-угарски Ауап{ ргоје1 одговорили са протпв предлЈГом са пропозици јама Бареровна. Во.ткенштајн је услед тога иапрасно

позван у Беч. Као што се дознаје Бареров предлог потпунце обара аустр о-угарски „ Ауап4-ргоје1". По „Ауап1-ргоје4"-у образовале ои дунавску мешовнту коми сију четири прибрежне државе : Аустро-Угарска, Србвја, Бугарска и Румунија. На тој претпоставци основала је Аустро-Угарска као најмоћнија држава свој захтев, да јој се стално повери председннштво у комисији са два гласа. Бареров предлог напротив увлачи и једног представника међународне дунавске комиснје у мешовнту комнснју као петог члана. Тиме веК но себи отпада потреба ствараља привилегисаног положаја у комиснјн, који је Аустрија тражила,јерзаслучај спора решаваће просто већина. Но како су у међународној дунавској комисији и Аустро-Угарска н Румунија, то ће лако моћи наступнти случај да се један од заступника тнх двеју држава изабере у мешовнту комнснју. Тада би изабрани -— ако је Аустро-Угарска њезин, а ако је Румуннја румунски представник — са сталннм чланом мешовите комисије Фактично својој држави освгурао два гласа. АустроУгарска се може тешити овом великодушношћу Француског државника, само нам се чини да ће јој и сама та утеха загорчнтн, што она, силна и моћна, мора да делн ту повластицу са младом краљевнпом Румувнјом. Аустро-Угарска бн, до душе, лако могла изиграти Бареров предлог, кад би са интересованнм нрнбрежпим државама склопила засебне конвенцпје као ону недавно са Србијом закључену, па да нм у напред веже руке. Но у том случају морао би н у Бугсурешту н у Софијп прво ее наћи и посаЛити на министарску столицу какав — Пироћанац, а то ће Аустро-Угарској мучно поћи за руком. — Аустро-Угарске власти у Босни нздале су педавно врло занимљиву наредбу у погледу аграриог питања. Та једипствена наредба која потпуно карактернше јединствено становигате босанске владе у овом најтугаљнвијевим питању, гласи овако : „Погато су ове зпме многе кметске породице нли њнховн чланови, који су способни за рад, оставпли самовољно своје чифлуке, те пошто су уелед тога ти чнФлуцп остали необрађени, одређује земаљска влада у намери, да би се аоседнтци чифлука очували од штете која би за аих настала због необрађнвања. такових чиФлука :