Српска независност

6Р9Ј 60.

СУБОТА. 17 АПРИЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

агаг 31 оргп: на годпнг 'ј4 дин., на по годпив 12 дин., на четврт год. 6 дин. 31 :СТДЛЕ ЗЕКЛ2 21 Е1ДЕДНСК:2 ЛСЛ70ТСК7на годинг 30 франака, на по годпнв 1б фр. на четврт год. 8 »р. 31 17СТ?С-7Т1?СК7: ■ а годину 15 *ор. у банк.. на по год. 8 ♦. на четврт год. 4 ♦. 31 СЗЗ ССТ1ЛЕ 1РЖ1ВЕ : на годину 36 фран., на по годпне 18 «р., на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ П0РНИНВ8, ЧЕТ1РТК01, СУ&ОТОН а НЕДЕЉОИ

УРЕДННШТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАЦИЈА У ЕУЋИ Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВПКА ОБИЛИКЕВ ВЕНАЦ.

за огласе рачуна се: ПРВП ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИП. ОД РЕДА. Румописи шал>у се уредништву, а претплата адтимистрацији „СРПСКЕ НЕ3132СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕИА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Неки од г. г. предплат« нпка, којима шаљемо лиет под адрееом, вратили су нам уједанпут по 10 — '20 оројева, дакле, пошто еу месец дана, а неки и дуже примали лист, са натписом да им се више не гаиље под адресом. пошто су се код меетне поште претнла* тили, и од ове лиет при* мају. Ово на.м даје повода да замолимо ону господу, која еу се код поште претила« тила и од ове лист при* мају, да нам одма врате оне оројеве које и од нас под адресом добијају. јер је штетно за нас да им по 2. броја за једну иету цену пшљемо. Уједно напомињемо с-вима који нам шта дугу.ју било од претплате било од штамнаних огласа, да изволе што пре пречистити рачуне и понова се пред* нлатити за ову II. четврт. АДМИИИ СТРА ЦИЈА Српске -Независности Политика пркоса. 1т7Остало се другатво огледа у председнику владе, М. С. Ппроћанцу. Он је тип. калуп. за ту политичку врсту људн. То су по природи прави правцатп консервативци — бпли, по пмену, а у ствари реакционарн. У старнјим. развијенијим, сретнпјим државама консервативци. па и сами реакцпонари, могу нмати у начелу у извесном времену исто толико разлога за опстанак. за владу. као што у друтом времену пмају либерали или прогресисте (нацредн>ацп. ал правп, не наши), па п радикали. Консервативци у тим државама чине ону полптичку партију, која мисли. да је државни живот достигао до вршка свога развнтка п да је задатак мудре и родољубиве полптпке, да га што дуже одржи, консервира , на тој висини. Та нартија може постатн реакцнонарном, ако налази, да су државна кола пошла доле, па их вал.а враћатн, да је државни живот низбрдпце, па га вал.а навити натраг. Све то сто-

ји до пооуда н разло1а. из којих се која политика води. У Србпји никад није могло бнтп прплике за опстанак.таке страпке, јер јамачно нема човека, којн би нри чистој свестп могао помнслпти, } да је Србнја достигла вршак свог државног развитка. Па инак су се | увек налазили људи, којн су покушавалп да се као такова странка сложе. па пм је кад кад нолазило ; за руком и да дођу на владу. И ако то нису консерватори у правом смислу, у велнком стнлу, ипак би н така странка имала неког разлога опстанка, у колико бн себи ставпла у задатак. да чува државни живот од препагљепог напретка. н у том случају не би толико бшш I консерватори. колико модератори, утишиоци. Но така странка у Србијп, бар .<оса,1. нпје никад била ! права потреба, то ће нам допусти' ти сваки зналац новије псторије ! српске, ма којој политичкој партији прппадао. Зато тога није ни бива1 ло : али је би&ало, да су се наши копсерватори ноказивали готови да буду реакционари, али не у оном ј здравом, донекле оправданом смисј лу. не као људи, којп су уверепи, 1 да је државни развитак превршио свој цвет. да се силазп са свога \ вршка, па га ваља враћатн, —- неј го што су мислилн. да је за Срби| ју .још рано да се развија. да на; иредује, да се вежба у слободп. ! Зато се М. С. Пироћанац у време оно нудио владаоцу. да уништи устав . за који еад на сва уста разглашује, да ни онда није био довољан. да није ујемчавао довољно слободе. Мп бар хоћемо да претпоставимо да је зато, јер то је по њега најбољи разлог : мећутнм. не јемчимо да је зато , и сва је прилика, као што ће се видети, да је права побуда морала бнти много ниже врсте. од прилике онака. каква је била при најновијем ступању на владу. Права је побуда био прт:ос, управо лакомост. грамжење за владом. а због тога пакост и злоба на свакога. ко му стојн на путу, ма му тај пут заступали најсветији интереси народа и државе. Зато су се људи те врсте удруживали и са нознатим и признатим непријатељима, са крвницима свога народа, да постпгну пгго желе, некада са Турцима, а сад са Аустрнјом. То је оно — Асћегоп4а гао\е1)о, покренућу и пакао. У златпо доба кајмакамије довољна ,је била така дружба за успех. Но од како се развила уставна свест у народа треба тражити друтнтва и у самом народу.

; Са старом се ФИрмом не може. Њу ј је народ осудио на вечита времена. Њу је владалац одбио са родољу} бивим огорчењем. Не остаје ништа I друго, него променити Фирму. И нроменнше Фирму, вук обуче овчију кожу, створи се г нова" странка, и иостаде „Впдело". Том „Виделу" ) тој „новој" странци, написа програм „нов" човек у друштву кога сад „Впдело" на сва уста грди и клевета. И свп се заклеше на тај програм, сви се дигоше листом на парастос иок. Адаму. креиуше и ћаке, п децу, тако беху одушевљенн за покој радикалне душе Адамове. И преварише се радикалци, и удружише се \ са покајним, прерушенимнегдашњпм консерваторима. У том друштву иза1)Оше пред владаоца, п владалац поверова покајниинма и даде нм владу. II народ им поверова п даде пм већину, помоћу радпкалаца. И раднкалци видеше, с кпм су се здружпли. Дружба је бпла тако прпродна. као што бп бпла дружба птнца са свиљама за заједничко летење. Онако је морала и проћи. Чнм су птице подигле свог ортака на министарску етолицу, управо на. скупштпнску ве; ћину, он одмах поче показивати своју стару ћуд; одмах поче политика ј нркоса изнутра и с поља. Изнутра | поче давање. управо иродавање, уцењпвање некпх слобода. што нх иреходпици тобож не хтедоше датп, унраво не хтедоше иродати. Тимје посејано плодно семе пркоса и за будућа времена. Видп се већ. да су те слободе. као штамне. збора п договора, само зато продате, да се опет могу узети натраг. а неке. као што је збор и договор. узете су већ прплпчно. Изгубљено дакле нпје коначно ништа од назадњачког програма. на протпв добитак је у толико, што ће се после моћи те слободе укратити на скоро вечка времена с позпвом на злоупотребу, а за злоупотребу постараће се већ назадњаци и сами; мећутим остаје оно, пошто смо све то нродали, као чист, овејан ћар : оетају разни кредитп. остаје — да простиш—Бонтуов траг, остаје стара пркосница, остаје покровитељка сваког српског зла. остаје моћна ирпјатељица Аустрија. АУСТРИЈА И СРПСТВО (У ОЧИ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИПЕ) (НАСТАВАК) Али таква могућност сада може се рећи искл>учепа је крајњом неаолитиком аустро-угарских дрлгавиика. којн :*а иуие две године прибегаваше наснлннм мерама противу Срба што живе у монархији, а вазда давнсис легитнмпе тсжње самнх киежевина. Она „аустријека" по-

литика која достиже пајппжн ступањ ентничарства у нокушајима да одбије Црну Гору од морске обале, до које је* она с. мачем у руцц допрла као и из руку истог ослободиоца шпчупа нристаниште Спич, та политнка хтео сам рећи : већ је понела своје природне плодове. Јер премда политички обзирп. односећи се поглавито на заузети положај Арбанаса иатераше Србију, Црну Гору као и већину православног становништва Босне на пеутралност. мањина босанских Срба ипак се иридружила беговима $! с њнма заједнички борила противу аустријске војске. Какве ће резултате та борба ма и у најскоријој будућности собом донети било би зар и неупутно прорицати Да ће аустро-угарска најзад успети у отпочетом предузећу доста је вероватно али по коју цену у крви и зноју?! Са каким ли дубоким последицама на њено унутрашње устројство а остављајући за собом колнко наследотво у мржњи'? Већ видимо како се борба шири из Босне у Арбанпју: а ко зна какав насртај маџарског анимоавтета. или тријумФ талијанске или руске интриге. може још иретворити привремену н врло нолитичну неутралност православног живља у отворено непријатељство. И ако чудно изгледа опет баш еам отпор на који аусгријске трупе наилазе код босанских Фанатика. може се зар узетп као најбол>е оправдање за овако решење босанског питања. Јер. пре него би се икакав ред и поредак у Босни повратити могао нужно је било сломити снагу бесне и грешне касте беговске чија тиранија пре три године п пропзведе сам „почетак зала- — аграрни усганак хришћанских Срба. Баш сама очајност. с којом се беговн и други мусломански им друтови опиру -швапекој" навали. најбоље и доказује њихову пеодољиву одлуку против сваке погодбе. Они су на сваки начин добро појмили у чему је ствар. као и уколико се она њи непосрсдно тиче. Они јасно впде пред собом: уништење властелскнх нм иривнлсгија. господарство вазда мрског ђаура и пзједначење с рајом коју презиру — па су наумили да | скупо продаду својеглаве. „Јати вед»у и ! — рече ми у једној прилици један од знатнпјих бегова босанских _,с рајом ће бити горе но досад.- _Ми ћемо се прије и рече ми један други бег, говорећи о Митадовом уставу — „»ш ће мо се прије затгоритн у куће наше са женом и ђецом нашом н рођеном руком исјећи п жене и ђецу нашу, па ћемо најпосле ханџаром самима себи грла повадитн, него ли се таком чему покоритп*. ц И доиста. тешко је видети коме би се ван Аустрије. могло поверити покорење ових _интрансигената- (непомирљивих). Јевроиа би једва могла тражпти од Порте ј да води рат против „правоверних^ Бошњака а у корнет -бунтовничке раје. Истина православна већина босанског становништва ПЈЈетиоставила би иптервенцнју Србије: али је ли Србија дорасла таком задатку? Аустрија, н као суседна ;фжава које се хропнчно дотичу немири у Боснц н Херцеговини. а и као званичнп чувар оне стотине и неколико хиљада хришћанских бегмгаца пз тих , провннција пмала је извесно, неко право да се умеша. док је њена војничка сиага једпно да '.ала гаранције за успех таквог корака. Само, та сретна мера и сувише је дуго одгађана, а ннје нзведе| на на начин који би дао босанскнм му! сломанима осетитн иаралишућу руку „кизмета." И најзад, Аустрија је прешла на дело после четворогодишњег неиријатељског посгупања и према хришћанском и ирема турском становннштву Бо1 сне. Но узмпмо вероватан ис.ход целе ствари имено да је Аустрија сломила : * Ја сам нрибслежно овај разговор у мојпм „плпрскнм пнсмпма" н „допиовма нп пднрскнх 1 нровипццЈа Боспо управ.љенпм на „Манчестарског ! Стражара- („Мапсћез1ег СЈцагШап") страна 102 | год. 1878 Лонгманова ки.ижара. Аутор.