Српска независност

6Р0Ј 65.

УТОРДК. 27 АПРИЛА 1882 ГОД

ГОДИНА II

НА ГОДПНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИНЕ 12 ДНН., НА ЧЕТБРТ ГОД. 6 ДИН. 31 сста.те зе11.се 3.1 .тлл нсасп пзлтстзн7■ НА ГОДИНГ 30 »РДНАКЛ. НА ПО ГОДННБ 15 »р. на ЧЕТВРТ год. 8 *р. за 17стрс -ГГ1РЈ37: ВА ГОДННГ 15 ФОР. V БАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 «. 31 с32 сста22 1?3132 : НА ГОДННГ 36 ОРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 «Р.. НА ЧЕГВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШИ, 1ЕТВРШ1, ШвТИ I НЕДЕЉ01 ГРБДННШТВО ЈЕ Н АДМНННСТРАЦПЈА У ЈЦГЕП Г. ТоМЕ АНДРЕЈЕВЈГКА вВВЛ^-КЕВ ПЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПГГ 12 ДИН. 11АРА ОД РЕДА, А ПОСХЕ СВАЕН ПУТ 6 ПР. ЗА ПРНПОСЛАИО 50 ПАРА ДПП. ОД РЕДА. Руиописи шалу се уредништву, а претплата адтимистрацији , Т С ? ~ С 2 2 Е23232С2ССТ2"РГКОППСП НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛА'пЕПА ПЛСКА НЕ ПРНМАЈУ СЕ.

БЕОГРАД. 26. Априла. Као човек. кад хоће да забашури траг учињеног недела и да скрене општу пажп.у па другога. тако су у последње време п полузваничнн аустрпјскп лпстовп ударилп на две европске велике силе. на Руспју н Енглеску. небп ли како ућуткалн свет п скренули му пажњу од догађаја на југу аустро-угарске Далмацпје, у Боснн и Херцеговпнн. У Руспјн се деспли на неколпко места немпрп, којима су Јевреји повода да.тп. Тп нелшри. п чко су билп па и прошли. моралп су послужпти за повод да се на сва уста пронесе но свету вест о „нечовечности" руској, о _грдној неправди, насил.у, гоњењу," које је званпчна Руспја пнсценпрала протпв _кукавнпј - Јевреја. Све што је бнло могуће да пзазове јавпо европско мпшл>ење нротив Русије а у корист неколтшне .иострадалпх" Јевреја. све је то аустро-угарска штампа учинпла. Она је п самог руског цара уплела у ту ствар п покушала је да га прпкаже свету као деспота. тнрана. црњег и грознијег од сампх полудпвл>нх и варварских султапа. шахова и емира. Разуме се да је и Игњатпјев почаствован свим погрднпм пменима и придевпма, каквпх је препун маџарско-иемачко-чпвутскн речнпк. С друте стране отворен је уппс за добровохне прилоге, да се олакша судбпна „пострада.тпх" Јевреја. Тајнп и јавнп агентн на сплу Бога хтедоше да створе јеврејско питање у Руспјп , те да н руској влади _створе" неприлнку, како бн и нехотпце морала да се забавл,а унутрашњим етварнма. Нема сумње да је план вешто скројен био. Поред нихплистпчких, сулудих и нездравих пзданака још п нешто мало јеврејеког пптања, па ће Игњатпјев, па ће Руевја п сувпше бптп оптерећена око тих домаћпх непогода. Но тај план не пође пм за руком. Зна се, да су помесним немирнма у Русији већнм делом самп Јевреји повода далп. Њпхов снекулатпван дух, њихово кајпшарско начело дошло је просто у сукоб са пнтересима сел>ачког сталежа руског којп је свасог дана све више осећао „благодат- јеврејскнх механџпја п трговаца, те је по природи саме ствари морао да тражи помоћн. Ако је до црекора и пребацпвања, нре се могло замернтн рускпм властима што су траели такву јеврејску спекулативну радњу у поједпнпм крајевима државе. То је баш доказ, да званнчна Руспја нпје ни помншљала да гонп Јевреје; шта више она

Је свом државном снагом преглада учпнп крај тпм немпрпма п — учиннла је то. Према Енглеској се, од прилике, пста пгра одпочела. Од како је велпкн евглески државнпк, Гледстон, ступио на владу, нротивнпци његовп. мећу којима се нарочито одлнковала такође аустро-угарска штамна, осули су против њега сву ватру свога беснпла и тражали су на све страве повода, не бн лп му створили неприлпке п отежалн положај. Прско питање, које постојн од како је Прска потпала нод Енглеску, морало је нослужпти за повод, да се п протпв Гледстопа пзазове јавно мишљење. Сви се сећамо, како су аустро- угарски листовн же.Ђно и злурадо доноспли вестп о убијствнма н немпрпма у Прској, како су познате агнтаторе нрске у звезде ковалн, како су Прце дражнли и изазпвалп на већп п јачн отпор протнв енглеске владе. С друге стране представ.палп су Гледстопа као нечовека, тпрана, којп навалнце радп да упропасти Прску, да поубнја п потаманн Нрце. На кад п то није помогло, да доживе пламен општег устанка у Прској, онн прибегоше још подлијем средству. Онн обележпше Гледстона н ; лпбералнп кабинет као крајње нес- ј нособан, да повратн ред и поредак у Прској, п да Енглеској осигура трајан мпр. Они ударише на Гледстона да је у опште неспособан за владавпну, да нема енергнје ; па не осврћућв се на пуне корпе спмпатпја којпма се мало пре разметаху према Прцпма, онп тада отворено без стпда п срама, на сва уста проповедаху да Прце вал.а сатрти, да пм вал>а показати моћ државну, да пх ваља научити памети. II шта би? Ирска ствар почпње да се решава п већ према првпм п одсуднпм Гледстоновим мерама сав је нчглед. да ће се брзо п пово.ђно решитн. Но баш то Гледстоновнм протнвншшма не пде у рачун, јер су се онп тог ј случаја највнше п бојалп. Па како се ауетро-угарска штампа ирема том најповијем обрту понаша"? Треба просто загледатп у ма којн несловенски лнст Аустро-Угарске, па ће се евак жпвп упрепастпти. којн води рачуна о ономе што пише н 10вори; упрепастпће се, ужаснуће се од ужаснпх погрда, од суманутнх нсмевања и пакоспог сажал>е- ; ња. од оптужаба н пзмпшл>отпна, 1 које се на Гледстона бацају. Сад им је Гледстон кукавпца, страшл.пвац, којп је морао да попустп, ко- I ји се осрамотпо, којн је Епглеску I поннзио. Онп би снлом хтели, да жнгошу овај велики поинр .шв .( /У

Гледстонов. н зато већ увелпко проносе гласове о општој узрујаностн у Енглеској и не стиде се да свет лажу и обмањују, како се први начелнп пријател,н одрпчу Гледстона, како га напуштају, оетавл>ају. Верујемо: да је по њнховој ћудп, Гледстон се не бп смео нн рачунати у жпве л>уде. Кад упоредимо. п ако не пстоветност сампх овнх сдучајева у Русијп п Енглеској, а оно бар једноликоет у понашању словенскнх непрпјатеха према тпм двема државама, морамо и нехотице помпслитп на узроке, са којих се тако нечувена мржња навалпла на њпх. Русија је од вајкада као пријател>пца Словена штитпла ннтереее свпх словенскнх племена где п како је кад могла, она је нарочито јужне Словене узимала под моћну заштпту своју: и ако данас поетоје пезавпсне словенске државе на балкану. то је највпше њено дело. Наравно. да така полптпка нпје одговарала аустро-утарским тежњама п намерама. п да су аустријски политичарн и државннци гледалп на Русију као на свог највећег противнпка. Са падом БеквсФнлдовпм н са појавом Гледстона на управн земаљској у Енглеској, а нарочпто од како је Гледстон узвпкнуо Аустрији „НапДбоИ''' н прокламовао девпзу .Псток' источвпм народпма,- Ауетро-Угарска је ставнла Енглеску у један ред са Русијом п почела је да рачуна са Јва моСма непрпјател>а. Зао удес је хтео, да Енглес Бекнсфнлд поравна Ауетријн пут за у Босну п Херпеговнну. а Енглез Гледстон дајој првп загрми натраг, кад је она већ бпла загризла у кпеелу јабуку. Бнло да је у неколико здружена руско-енглеска нсточна полнтпка утпцала на догађаје нсточне, било да је. што се свакако мора за главнп повод узетн, неправнчно схваћен и пзведен задатак од стране Аустро-Угарске у окуппранпм провинцијама. — тек се п Босна п Херцеговпна днгоше протпв управе аустро-угарске п данас пламтп устанак не само у тпм земљама, по је захватио н приморје. један део старих ауетрпјских земаља. Тај устанак, далеко страшнпји од прелазнпх немпра у Руенји због Јевреја, много јачп од прског покрета; тај устанак којн се вечно савлаћује а ннкако ве може да се савлада, због чега се крв лије, мнлионп расппају. читавн крајевн пустоше, жене п деца убпјају, па ипак не може да се постпгне „аустрпјскп" резултат, — он болп. Верујемо. Оп мора

да болп. Аустро Угарска из две ру ке дели наре: једном руком даје руским Јеврејима — да покаже своју човечвост; а другом руком проснпа новац — да сатре и потаманп Кривошије н јадан народ у Боснп и Херцеговпни. То су протпвности, које сваком падају у очи. Но н томе је наступио крај; аустро-угарекн плановп су похватани. Не занпма се данас јавао мпшл>ење са рускпм Јеврејпма, не заварава се данас впше свет са прским питањем које ће се без крви решптн, — но су сви погледи упрти на крваво бојнште. сви гледе велику сплу, како ее борп са шаком очајнпх дпвова, који радпје иду у_ смрт но под двоглави орао ћесарев; свн гледе н чуде се јунаштву „пустахнја - и „разбојника" али п немоћп аустрнјскн трупа н нечему другоме аустријских војсковођа. Ту нека гледе п аустро-угарскп полптнчари, државнпцп п новинари. ту нек на делу покажу човечност, јер је впше треба по богатим рускпм Јеврејпма; ту нека покажу споеобност своју. јер је нужнпја него Гледстону према Пр цима, ту најзад нека једаред увнде пгго цео остали свет впди : опасност по опстанак државни, п то мало друкчу од оне, какву су хтелн да представе у Руснји од Јевреја и Енглеској од Ирапа.

АУСТРИЈА И СРПСТВО ? ОЧИ ОКУПАЦИЈЕ БОСВЕ II ХЕРЦЕГОВИН1Ј (НАСТАВАК) На другом местг 1 сам ја описао један део овог нпског злочина — оппсао га не према ономе што би од кога чуо. већ пгго сам очнма својпм видео. Ту саада на ар. безстгино занемарење сраских бехунаца из Еосне који. тражеКи ск.хоништа у грани^ма хришбанства. двајестима хи-^ада дооивше само ао шест стоиа аустро-угарске зем.*>е Понављам. на другом месту сам описао и оне тајне дену-1ппјацпје. п она погрдна су}јења. п она незаконпта затварања којима главнпјп Србп те провинцпје без пкакве могућности на удовлетвореље, беху пзложснп од стране агената владе која, под егпдом лажне уставностп. скиде хрђу са ннквпзиторскпх оруђа старога Метерннка. За постпжење горње цел»п просто никаква средства не беху прљава, нпка1 квс мере самовољне: алп насплно узаапењс бегуначких гакола. које беху поднгле инглеске госпођпце А. П. Ирбн и Џанстн. узапћење тнх школа указом гувернера Хрватеко-војничке гранпце (којп је. пмајмо на уму, брат главно-командујућег пнвазијоне војске — Фплнповпћа) мора оетати за прпповест. јер на близу Јве хи.*сие Јеце беше тим актом на ао.м избанено и леба науке лишено од стране I овог католичког Хрвата. V војничког вар'шрина, само зато : што беху српска. Али ова .хрватска- политпка добп самртнн удар баш од сампх мусломана бо1 Впдп ппсма -МанчеетаргБом етражару* од Јупа 24. и 29. насловл>еиа „Доднтпчко-верозаеонско гољење у Хрватској" п .Прокламоваље преког суда у Славонвјп-. — Аугор 1 Дрггпи речма: гроб.