Српска независност

6Р0Ј 69.

УТОРАК. 4 МАЈА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ПЕвг 31 СРЕИГ7: . годнну 24 днн-, на по годнкк 12 дј1н., на четврт год. 6 днн. 31 ССТИЕ ЗБШЉ2 51ЛКАНСЕС1: П0Л70ТСК7. годинг 30 франанл, на по годннв 16 *р. на четврт ГОД. 8 фр. 31 17СТР0-7Г1РСК7: . годнну 15 »ор. У ванк-, на по год. 8 «. на ЧЕТВРТ год. 4 ♦. 31 С8Е ССТ13Б 1РЖ1ВЕ : i годннг 36 *ран., на по годнне 18 «р., на четврт год. 10 «р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИК01, 1ЕТВРТН01, СУВ0Т01 н НЕДЕЉОИ уредннштво је н админнстрацнја у куен г. 'ГоМЕ андрејевп&а овнлнт-ев венац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈВ СВАКИ ПУТ 6 ПР. за припослано 50 пара дин. од реда. Рунописи шалу се уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ НЕ31В2СВ0СТ 2". рукописи НЕ враћају се. неплаћкна писма не примају се.

ПОЛИТИКА ПРКОСА. (Види број 00. „Српсне НвЗАВнснт-ги.") ■V Као што полптика сна;кног и смелог отпора протнв туђивске навале с поља мора па послетку, у коиачним облицима држивиог развитка, довести слободу п благостање изнутра, ма колика била стега за време оног отпора : тако политпка несмеличког и кукавичког попуштааа ирема туђинској навали с нол>а мора уродити плодом политике пркоса изнутра, мора произвестп тпранију и потиШтеност у земљн. Така последнца мора настунитн, но себи и онда кад је влада, која је спољну политику попуштања усвојила, испрва искрено хтела да се чува сваке силе, евакога гажења закона и устава у земљи. Само што ће у том случају ова носледица мало доциије наступитн. Ако пак влада начелно попустл>ива с ио.Ћа није искрено хтела н мислила да чува и развија слободне установе изнутра, него је неке од отих слобода само додавала ради друге своје цели, као уцену за неке своје корпсти, онда она последнца, онда пркос, тирацнја и потшптеност у зем.т,и, мора наступитн много брже управо засобпце, тако рећи у истом часу са напуштањем с поља. Кад упоредпмо државни живот са животом породичким. оида влада. која је према туђину пупуст.вива и несмелпчка, наличи па домаћина пропалицу и кукавицу. који се дан и ноћ потуца по крчмама, којн тамо н од крчмара и од иијаница трпи сваку грдњу, поругу н срамоту, само да би га ко почастио којом чашом плеснивог вина ил отроване ракије; иа кад једном дође кући пијан н бунован, он стане да бије жену и децу, да на њима искали сву срамоту и све бојеве, што их је морао он да поднесе у крчмп за чашу отроване ракије. Она крчма, у којој су наши „домаћини", у којој је наша влада чинила твлике услуге и крчмару и пијаницама зове се Аустрија. Па како је тај крчмар са својим пијаницама наилатио те услуге? Како је Аустрија наградила нечувено и жалосв" понижавање наших мпнистара? Чим одговара на забрану прнлога на рањене Херцеговце и и.ихову нејач? Ево како одговара: Из Босне и Херцеговине, земаља које нису њене које она само држи под закуп, она протерује српске држављане. Српским трговцима и раденицнма, који су пре неколпко година отворпли радње у Восни и у те радње уложили своје имање, опа затвара радње, а њих тера на поље, без ика-

ква узрока и новода, па не налази за вредно ни да измисли какав год узрок. Само у Вишеграду догодила су се Јва така случаја. У Вељинн су аустрпјске власти кињили српске држављане, који су тамо дошли рАди трговние, а једног од њих, српског заштићеника, некадашњег поданика аустријског, затворили су у тамнпцу под изговором, да у Аустрији није одслужио војннчке дужностн. Да у Вељини нпсу случајно још турске хапсане и зарђале браве на њима, те је сиромах успео да умакне, ко зна, докле би чамио у заборав, те би га могла и убити „мемла од камена". Српске лађе, које Савом пристају уз босанску обалу, заустављају аустрнјске властп и киње и злостављају лађаре под најништавијим изговорима. Така су се два случаја догодила само у Брч кој. — Сви су се ти људи, сви су се ти српски држављани тужили Пнроћанцу, као министру „иностраних дела", на то безобзирно поступање „моћне суседне државе," уздајући се у сројој безазлености у „пријатељске односе" наше с Аустријом, што их је извојевала „родољубива" влада виделовачка, у „пријатељске одцосе", којпма су впдљиви зваци, символн, леополдовн и други ордени и гола баронства. А не знају, јадници, да је тај леонолдов орден она чаша ракије, што их је ноћник добио од крчмара за сва понижења, што их је претрпео п | што ће пх још претрпети. Је ли се I пгго учинило на те тужбе, то још ј не знамо, ал то је јамачно, да се пеће успети, и ако се, вента ради, учипи какав бојажљив покушај. Чиме може таква влада изнудити поштовање од Аустрије, која је, од како : је, навек бпла шоркапа Аустриј1 ска? То п јесте најжалоснија носледица таке кукавичке џолнтике, да се свети баш е оне стране, ; којој ое највећма улагивала, да I је одонуд лед бије, од куд се на! дала да ће да је сунце грпје. У осталом, наша „родољубнва" 1 влада већ је одговорила на те туж бе својих држављана, одговорила је званичним телеграмом свога најшиснвјег „тајника" из Чачка, 14 априла. „Ово је први случај". прнзнаје се у том телеграму, „да моћна суседна држава поздравља влај даоца Србије, кад овај у путу своме дође у близину њену ." Тиме се јасно и разговетно прпзпаје да је Босна њена. Сасвнм природно : коме се онако осетљнво покаже, да је Босна аустријска, као што се показало Ппроћанчевој влади по оннм српским држављавима, тај мора признати да је Босна њена.

Е, на кад је домаћин-пијаница тако немилостнво избијен и понижаван у крчми, како да се не свети на жени и на деци код куће ? ! Како да пе тражи силом задевице са својим домаћима ?! Како да се не намеће Рабвгас? ! Како да се не размахују тесаци. како да се не гоне коњи на народ ? ! Како да се не измишљају и не стварају велике издаје ? ! Како да се пе затварају нцјбољн ђаци, случајно све баш они, што су у одбору за црилоге на Херцеговце ? ! Како да „напредва" влада не затвара те младе људе, н ако им кривица још није вичим доказана, и ако то још није ни затвор, но само арџтвор, саевим по турски, по азијатски, у подземне подруме, којн су, у данашаем на■иредном веку, и за тамнице нечовечни. Може ли бнтп јачег, очевндннјег доказа, да је оно света истина да је оно неумољив прнродни закон, што смо га у почетку овог закључвог чланка поставнли, да политика лопуштања споља, мора уроднтп пркосом, насиљем, гажењем закона н устава, свакојаком бедом п невол.ом изнутра ? ! Ако томе треба још јасвија сведоџба, још опппљивији, још осетнијн пример, ми смо уверени, да ће се наша .,мудра влада" пожурити, да нам га пзобиља прпнесе.

АУСТРИЈА И СРПСТВО ј (У ОЧИ ОКУИАЦЦЈЕ БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИИЕ) (паставак) II Доиста, бледо је упоређење рећи: да ј је хапсбуршка монархија противу себе подељена кућа. Јер не само да је -царство" Аустрија ограђепо царинскнм пре. градама од „краљевства- Угарске, него • скоро свака иокрајнна и За — Литаве и Ио — Литаве подобно подел>ена је и I односно себе и односно суседа својих. На неким местима Немци гњаве Словене, ј а на другима онет Словепн Талијане. У ј Угарској Маџари тиранишу беспристра| сно и над Словеннма и над Немцима и | над Румунима: а у -Плус - Лнтави( л Р1ив-1,еШ1ата-), као нгго су ново-оку ј пиране покрајине вешто назвате, свака ; и све од ових несложнпх народпости ' нашле су златну прилику да бију војне | сопственс биткг над несретним Србима Босне и Херцеговпне. Галиција бп могла бити сасвим иољска да наје Рушљака којн је праве пола руском.. Чешка и Моравска биле би чешке да им еедоеађује јака пемачка мањпна: и Трст припида по некии а -Италији Иреденти" а под I другима неослобођеној С.гавонији (С.гавијч). ..Централизам,- ч дуализам ц г три јализам" „Федерализам", распад — свака од овпх система има своје адвокате, последња можда највише! На једном крају монархије народ внди своје политичке идеале ван гранпца земл>е у уједињеној Немачкој на нр. а на другом у васкрслој Пољској. И Велика Србпја и Велика гумунија имају сво}е присталицс. Једни би се радо придружилп Италији. другн опст Русији. Нолитички односи тако су заплетепн да и сами до-

тични пехвале се да их разуму. Како се цоодавна бавим у Далмацији ја још не могу да пронађем да ли на моју (становничку) лојалност има веће право „војвода Дубровачки" од »краља далматинског и , или „цар Аустријски" од „Апоетолског владара Угарске" : и ако купим поштанску марку у Трсту па хоћу да предам иисмо у Ријеци, поштар неће да прими јер на марци стоји царева глава уместо краљеве круне светог^ Стевана. Кад упитамо : где ћемо да нађемо нрави живаљ везе у овој читавој куди вавидонској од народцости, обично пам се одговара да је проета оданост ових разпих живаља владајућем дому довољна да моиар.хију одрдкава. Но кад нм ми кажемо да читаве покрајине Аустро-Угарске виде своју политичку 'будућнбст ван граница ћесаревине; да је истинска уставнорт и слрбода немогућност у земљи кој.а је из основа вештачка: и кад најзад споменемо оне силне покретаче коЈп су вазда срцима народа владади — шу.а нам се он^а одговара ? О^гонара нам с^ да бацимо поглед' на \сре6рпу свалбу* Њихових Величан^тава, и да прочитамо дуксуздо издање описа пута ћераревог круз ДалмациЈу. Ми их потсећамо на истори)ске спомеиике чешке краљевине. а они нам одма износе пред очи пар^дне слиде из последње бечке светковине. На просто од нас се тражи да бацимо на страну етнограФску карту источне јевропе, а сву пажњу поклонимо једно.м од Мак.артових живописа. Мора се прпзнати да штогод странац дуже гледа иза зазесе у Аустрији ?ве ће мање заџињати о фашту патријотизма. У Тиролу, у старијим вајкадашњим покрајинама пемачким. може се доиста сусрести човек са искредом лојалношћу према дому хапсбур|џком лојалношћу која се још једнако и успешно бори са иривлачном сџлом немачког јединства; адџ јужно и северно од овјдх земаља брзо ће се пронаћи да лојалност, и ако има исти демонстративан карактер, јесте са свим другог калибра. Пронаћн ће, на пр. да, и ако ца зидовима вире по нола туцета слика Његовог Апостолског Величанства онамо где би се у Инглеској нашао можда по један лџк краљцце Зикторије ; да ,то високо приоуство нпје никакво јемство противу најопаснијпх разговора. Па ако је ту још и мало жице циннзма то џашће му иа ум да у овој з емљр нскреног-г у лојалностн опада тачно у сразмери демонстративности.' и да он има пред собом једну монархију где I свака народност налази \\ека привремена рачуна да убеди дннастију како јој је ј _ока баги аријатељ^. За познавача историје још лако ће бити опоменути се да онај сељак из историје, ЦЈТР давас хоће да промукне вичући т живио~ ћесару аустријском, исто је тако викао дужду од | Млетака пре два иојаса, и да ће сутра тако исто викатп краљу Хумберту ако та покрајина пређе у талијацеке руке. | У самој ствари, нак, ова лојалност про' ста п пука света. која се вечито креће I између удворства и сујеверства, јесте доста јефгип јесиан. Патријотнзам се 1 не саетоји пз барјака и ракетала, и о ннма који из ближе нроучавају Аустрију познато је да лојалност црема бечком двору постоји у објратној сразмери према дубљиин политичких уб.ћења на страпи поданика. Људ м , којп су изрезоновали своју политичку веру, који се труде да погледају напред — у будуђнорт — срц^ племена. и који најзад баш зато шјо мисле и оесћају и јесу они што држе у својим рукама судбпну ових земаља, такви људи. хтео сам рећи. виде у најслађим предањима дома хапсбуршког само једну нрспреку коју ваља с пута уклонити. (Наставиће се)

ПОЛИТИЧНИ ПРЕГ/1ЕД 'уеров предлог за решење дунавског пвтац>а нанлази на све јл-