Српска независност

БРОЈ 75.

СУБОТА. 15 МАЈА 1882 ГОД

ГОДИНА II

СЕ2Н 31 срга:г: ВА ГОДИНТ 24 ДИН., НА ПО ГОДННК 12 ДИН., НД ЧКТВРТ ГОД. 6 ДНН. 31 ССТИ2 ЗЕИЗ.Е 2А Е1ЛКАНСХСЕ П327СТСК7. НА ГОДИНГ 30 •РАНА*А, НА по годинк 15 *р. на ЧВТВРТ год. 8 *р. 31 1ГСТРС-ГГ1РСК7: НА ГОДИНТ 15 *ОР. Г ВАНК-. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВГВРТ год. 4 ♦. 31 свг ССТИ2 1РЖАВЕ : ИА ГОДИНУ 36 #РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 #Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ КТВРНИНО«, ЧЕТВРТК01, СУВОТОН и НЕДЕЉОН гх-л. ХЈ;елозјл: ТГ-А^-А-КГЗ7РВДНИПГГВ0 ЈВ И АДИННИСТРАЦИЈА У К7Х .И Г. ТОМК АНДРЕЈКВИКА вВИЈИ"КВВ ВВНАЦ.

ЗД ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПГГ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСДВ СВАКИ ПТТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 60 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредништшу. а претплата адтимистраци/и „СРПСХБ НБ3132СНССТ 2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋ.АЈУ СЕ. НЕ1Г.1 АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СХ.

Проиграно народно благо и пропаличиа маштанија. ш Вдада претпостав.Ђа, да ће се пггета Србије зауставити на мери у којој је до сад падои Генерадне Унпје нанета. Али, каква јемства може она датн. да и њена нова погодба неће нресести народу, као што му је п Бонтуова конвешшја пресела ? Заман она уверава о „јачинн. солидности п велнкој смотрености" друштва с којим је нову погодбу закључила. Зар ннје та иста влада тако нсто, на још и ватреније, уверавала и о „озбил>ности, солидности н моћности" Генералне Унвгје ? Па како брзо п.ено уверавање најцрњим банкротством уроди! Посде тако несретног пскуства, нскуства које Србију толико милијуна динара стаје, ко више да се ослони ва памет п реч л.уди кои су једном тако непромиш.гено и сдепо заложили интересе и кредит отаџбине ? ! Заиста, што се дубље и ладније нснитују Факта која су _падом Генералне Унијеу Парпзу нзнесена", све се жалоснија истина за државне и народне интересе Србије открива! Одкуд, н. п., да се и усред тако тешких удара, какви су банкротским заплетом жељезннчкпх рачуна задани јавном кредиту младе краљевине, нађе друштво које нуди „и б о л. у цену" за наше жел>езничке обвезнице, него што је с Бонтуом углавл.ена, цену која се пење „и д о 372 динара у место (БонтуовихЈ 357"? Одкуд, да ново друштво „не тражн од срп. владе њоме одобрену накнаду од 1,200.000 дпн. за смањење нагиба од 15 на 12 милијуна у околини раљског тунела," него хоће да се та сума упише „у рачун одужења Генералне Упије" ? Одкуд, најпосле, да то друштво пристаје још и да дели са Србпјом штету коју јој је Генерадна Унија направила, допуштајући. да му, на рачун накнаде те штете, „српска влада задржп 12.000 000 Франака од сума што има да му платп за конструкцију линије Београд-Ниш-Врања," — па да оно после ту с-уму наплаћује из масе Генералне Уније, и то тек пошто влада цело потраживање своје пзмнрп ? (види чдан 4 и 5 уговора о нреносу жел.езничке копвенције на новодруш29 харта - , ' тво, поднисаног 10 апр , иа 1882.) Нису ли ово све јасни доказп, да је Бонтуовом удицом песретна Србија закачена тако, да је свет-

ске изелице по во.ђи гулити и цедити могу ?! Та то без резерве исказује н сам Бонту. Тако у оном пнсму, које је „Самоуправа" (број 71 од 9 маја, 1882) јавности предала, г. Чеда Мијатовнћ прича : „Г. Бонту казао ми је од како се (у Паризу) бавим, да би његова добит самонаградњн износила 18 мплнјуна динара: а од зајма измећу 7 и 10 м нл и ј у н а, и то без добнти од обрта, који ће такође знатну суму прет стављати. „Ми смо се обвезали, да платимо Генералној Унији 198,000 дин. за један километ., а г. Виталис прпмио је од њега ту градњу за 160.000 дин. од километра. Жехезничке обвезнице дади смо г. Бонту-у за 357 дпн. а он је псте продао у Француској и Белгпјп по цену од 427 — 444 дин., па и сада имају оне на Бриселској берзи вредност од 400 динара. „Г. Бонту је продао тих обвезница 80.000 ком. п тако је нама заостало 120.000 ком. које нам сада стоје на расположењу, и кад би се исте продале по цену од само 422 динара, то би износило већ једну добит од 7,000.000 дннара." Државници од части и поштења моралп би да свисну пред Фактпма која би доказивала, да се толики милпјуни народног блага њпховом лакоумном и грешном радњом бездушним спекулантпма из света незаслужно издају. А Пнроћанац п колеге му ето су у стању не само да они од Бонтуа слушају, него још да нсамн другима причају о небројеним товар и ма з л а т а, што ће неколико нараштаја српскнх морати да у крвавом зноју свог лица зарађују за берзанске протуве, које су им онп на грбачу упртилп! И мало то, него имају још и дрскостп, да уговор коим су државни кредит и главне Фивапциске изворе Србије под тако штетно „туторство" ставили, самовољно, без народа преносе на г ново друштво",п то друштво којега устварп још п нема, но које тек има да се роди пз банкротског пепела Генералпе Уније ! Као да стоје на глави, а не на погама, тако из заплета у заплет ускачу. Кад их јавно мњење у скупштипп н на по.гу штамне опомнњаше, да су Бонтуови предлози штетнн и опаспи за Србију, н да иепренагл>ују са узакоњнвањем пстих, они се не дадоше уразумити. А данас већ и званичним актима сами посведочавају, да су Бонтуове канџе захватпле изворе народног блага

тако дубоко, да се сад „без икаквих пових обвеза од стране државе и сасвим нотпуно у границама закона о општој жед., конвенцији." (види Срп. Новине од 6 маја број 100) еветскс нзелице једно за другим на народној грбачи мењати могу. Њихова звавична акта то очито потврђују, и они опет у гдас вичу, да „никакве штете нема"! Да се „18 милијуна дннара на самој градњи, 7-—10 милијуна на зајму" и небројени мнлијуни н а пе де сетог о д иш њ о ј е к с п д оа т а ц и ј и преко „стварне протнвредности," дакле без накнаде, потребитом народу од уста закидају, и светским готованима мимо праве зараде у крило снпају, па да ту никакве штете нема" ! Па онда. да се 80.000 же-гезничких и 110.000 лутријских обвезннца српскнх несигурно п без контролно издаду, и да се њнма Србија задужи са 50. милијуна д п н а р а у з л а т у, са обвезом да на ову главннну за 50 година по 5% пнтереса сваке годпне, опет у злату, плаћа ; а међутим, да се тп мплијунп за неколико месеца банкротскп проиграју т , п Србији да остане насл.едство бавкротских парница, артија, прња и развала, у место уговорене жел>езпнчке грађевине, па п ту да „нпкакве штете пема !" Минпстар Финанције налазп се пред масом Ген. Уннје у Наризу, и сазнаје на месту да дуг те масе према Србији нзносп укупно 42. мплијуна, а на чисто 34'/ј мнлијуна дпнара. За пренос жел.езничке конвенцнје још ништа озбил.но утврђено није, и опет мннистарскн президијали лете по Србијп и тврде, да „штете никакве нема" ! Не, проналичка уверавања и маштанија неће ни једног разуиног и озбиљног патриоту обманути и онсенити. Огромност штете која је Бонтуовим уговором Србијн учнњена, постала је јаена евакоме ко уме да мислп и суди. А у ндућем броју овог диста потрудићемо се, да испитамо, каква вевоља нагони Пироћанца и његове другове, да ствар друкчије нретстављају, него што она у истпнп јесте. ВИДО.ОВАЧКИ ПАМЕТАР i део „ШДШНА КШЕРВШВНО-НЕДГ од св. Јоваза Риљсзсог до ов. цара Константлша (19 октобра 1880 до 21 маја 1882 г.). (НАСТАВАК) IX. „Прецуни се мешина гријеха ! ц .... И са том мешнном евојнх грехова бејаху

„Напрсдњаци" изгурали до иа врх брда. Умории и еетии, почеше да хладие стграм дужиости евојих и овда онда биваше их све мање иа екупу да скупштина чешће бејаше неспособна за решавање због недовољног броја посланика. Норед занима* ња о свештеиичнчм капама и антеријама (14. Марта) и укинућа шабачке епархије и других г важних и послова — почеше се јављати посљеднмцн Бонтуовог уго* вора као пријава закона о таксама, 30. МартаЈ; пријава заиона о такси на дуван. на дућан и крчмарину (1 априла)... а да би народ могао све да своси. то су се наше Цариградлије по примеру , својих имењака на БосФору, — постарали да даду народу пара и I. Априла 1881 године би закдучвн још један уговор с Бонтуом и Генералном унијом о зајму од 30. мидиона за .одужење- државнога дуга Што, по обичају и усвојено, као и поменути горе закон о таксама и после решења државног буџета 25,936.012,37 према — 25.597.565,66 са сјајним сувишком .Ј38.516,71.... 4. Априла 1881. ова знаменита Народна Скупштина за 1880. сазвата у 1881. би одложена. да се после месец дана: 4. Маја, 1881. опет скупи у Београду да реши резултате г Формуле а и преговара са Аустријом.

4. Мај, 1881. Скупштина је опет на окупу. У еали код „Црвеног крста" чешће се осврћу неки и питају: иде ли још који ? Посланика нема да се може решавати Прва еедница. друга, трећа, четврта, пета, шеста (4, 5, 6, 7, 8 и 9. Маја) пролазе тек онако. Посланпка нема. Не може да ее регаава. Једва једном 16. маја иде посао као што треба. Пред скупштином је "важан акт : Уговори с Аустријом: трговачки. ветеринарски. о издавању криваца. о извршењу судских пресуда. о наслеђима и ако „ђутуре- би о тој крупној ситници говорен,. непуна три дана : 16, 17 и 18. би гласање где 111 гласаху „за" а 22 >против а тих уговора. А опетнеки 6 ннсу имали куражи да превале на ову или ону страну: они су се уздржали Пријатељ Пнроћанчев, неки Пинтер чиновник аустријски весело је отрчао да јави радосну вест. попгго је једном чак ц пљескао газди Милутину из Гроцке, честитајући му говор. XI. Велика се брига свали са срца „Напредњачка". А „пријатељству од стране аустријске не бн краја. Јадан _Сврака и и дружана платили су час. Минисгар правде допунио је ову добит својим расписом, којим уступа суверенство над Босном и Херцеговином : а војнички бебегунци почеше да се ватају по Србији. Браћн није више дозвољено пребегавање у заштиту у Србију. Оно мало заштићеника н досељеника који се по разним верама и нацијама бејаху затекли овде похита влада да приведе у поданство и сад је томе принављању становншптва независне Србије — крај. Ђумручина би обаљена испод енглеског уговора <као што ће после и енглески уговор да се изравна са аустријским!) и удари се вштрицом мача у корен наше домаЂе производње и индустрије. за 10 год. Ето. то је оно што је 17(5) октобра 1880. тражио и од наиредњака добио барон Хајмерле. XII Да не сметемо с ума нешто. Требаће. Ово што ћемо сад изложнти надазн се у стеногр. белешкама стр 7. и 8. II. део састанак 1/ХХХП. 7. мај 1881 У Београду. Тамо етоји: Председник (разуме се Алекеа названи Протов) вели : „Ја мислим да ће најбоље бнти да се сад прозовемо да видимо да ли Ђе бити