Српска независност

— т—

јоШ лане. да је Бонту баступник тс бпнке, нсоолидан. да јс та Оанка непоштена н несифрна и да тај Бонту и сва банка стоји иод уплпвом католичкнх попова в Аустрнје, а|п влада Је о свему томе нротивио уверавала н уговор закд»учида. Но ево не прође ни годива дана, а стввр се обистини да |е то друштво непоштено н рђаво и по нас крајње опасно, Бонту — Генерална Унија банкротира, и ми смо изгубпли од нашег рођеног новца у најмању руку 3.'),000.000 динара. Чим се иоуздано дознидо за ту несрећу, опозицнја је затрпжила од владе да цоднесе народним иосланицима извеиггај о стању ствари, и да каже колико је штете за нае. Но влада нијехтсдато да учпнн, већ је околишила изговарајући се. да је поелала евога члана у лнцу Чеде Мијатозића миннстра ♦инаисије. да се на лицу места о стању ствари обавести. и он је заиста отишо у Беч и Париз. тамо је неко време пробавио и натраг се вратио. Међутнм док се све тако догађало, влада је преко своје штампе и својих органа распростирала по народу гдасове, да нема штете и да су наши интереси потиуно очувани. Народни посланици из опозиције били су у незгодном подожају, јер им влада на толика њихова питања не одговораше ништа а овамо њихови бирачи питају не* престаио, шта је и како је у ствари. јер као што говораху, власти уверавају да нема никаке штете. Очевндна је ствар била. да је било штеТе . и то велике и огромне. и влада је знала за То, па је није смела да изнесе пред народву скупштину, но је хтела околишењем да забашури ствар. Шта впше говорило се да јс влада уговорила да пренесе тај железнпчки уговор на неке друге опет тако исто несигурне банке. које стоје под покровител>ством Аустрије. Ми би морали у том случају штету која је банкротством Бонтуовим проузрокована сносити. а поред тога дали би грађење наше железнице друштву које би и опет за кратко време балкротирало и нас грдно оштетило. Аустрија идс на то, да нас упропасти. па удешава за иас све неприлике. а наша влада чинн све оно. што је од грдне штете по нас. Опозиција увидев ову опасну шру владе поискала је од ње одлучНог оДговора за 24 сахата. Влада ицје хтела ни у том року одговорити. и опозиција да би очувада земл,у од хрђави последица, које би могде ироизтећи. ако би се и дал,е рад скупштински продужио , одлучи се да изиђе из екупштине. Овај се корак мора оиравдати са гледишта народних интереса. и опозицију не може ннко за то кривити. шта више. тај јој се ворак мора признати као дело патриотско. Ја сам био намеран да радим, да је скупштина још потрајала, да се закони о разним таксама укину. дал>е. да радим против владине намере. коју је имала да порезу двоструко повећа. јер знам , да народ нема од куда да подмнрује толике намете и терете. Ја знам . да влади треба новаца да испдаћује Бонтува, да плаћа штету коју је његово банкротство проузроковало, иа зато је н измислида војекакве таксе и друге намете, а поред овпх била је намерна да и порезу двоструко повећа. Ово је у кратко мој правац и рад на овој скупштнни од како сам поверењем вашим сео на посланичку клупу. Најзад да споменем и један сјајан чин који се је обавио за време ове скупштинске сесије. Проглашена је Србија за краљевину. а наш омихени владалац за Крал»а Милана I. Ово је дедо производ трудова свију нараштаја наших, а круна ;е наших ратова и проливене крви. и мудре и патриотске политике оних, који су са витешким владаоцем нашнм водили ратове наше и добили држави нашој независност и ироширење гравица. Још бивша вдада обзнанила је свима великнм силама, да се Сраија хоће да орогдаси за краљевииу, и Русија прва, а посде и све остале силе осим Аустрије, узеди су то ка повољном знању, и изјавише своју готовост да признају Србију за краљевину. Аустрија се сигурно устезала. јер је хтела по скупу цену да нам призна краљевину. Но како му било сваки Србин у сваком тренутку радосно прихвата остварење својих вековних жеља, и ми се као Срби радујемо, што сеСрбији и нашем владаоцу повратио историјвки углед. Дај боже да се скорим под скиитром новнх Неманића — Обреновића уједини сво српство. н да се поврати стара слава силног цара Стевана Душана. Ево вам врсни Морављани мог рада и мог иравца, њега ћу се увек држати док будем жив. а ви браћо бирачи моји судите и пресудите, дал сам овим и оваким радом оправдао ваше поверење. Ја мислим да сам га заиста подпуно оправдао и народне интересе у подпуном смислу заштићавао и бранио, — онако

I како се то с пржвом од једнога све1 стног, иоштеног и достојног народног посланика ишчекнвати м«мке. Хвила вам на л.убави, што сте сс потрудили назбор дошли и мој рад сасдушали. Врсме и правда показаће на чијој је страни правда и поштење, а на чијој непоштење.Живили, здрави и весели биди. иОСДАНИК сркза моравског Поп Павде Радивојеви*

лржина књигс: Краљевина Србија и описани су сви окрузи по реду. Даље : Банат, Бачка, Срем, Сдавонија, Хрватска. Дадмцција , Босна . Херцеговина. Даље: Турека, Србија, Црна Гора. И из исто-

| рије: Немања, цар Д>шан, «ар Ву. кашин, Кнез Лазар Карађорђе , Милош Обреновић. Кнез Мијаидо. Вук Караџић, Сима Мидутиновић. Петар НстроВИћ ЊеI гуш и Бранко Радичевић.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ

КРАЉ1БШК

егшл

Питање На I. Ђорђа НешиКа, аредседнина ишвнох трговачко-аанатлијског одбора. Чујемо с поуздане стране, да ће АуI стро-> гарска од Јуна ове године одпочети наидаћивати увозиу ђумручину и на ' жито, и то 50 крајцара од метарскс I центе. Како сте поред осталих, и ви као дедегат сриске владе подиисани на трговачком уговору између Србије и АустроУгарске, то вас модимо, да би били до бри одговорити нам овим аутем : да ли ће се овом ђумручии« м арела иоменутом уговору , моћн оитеретити и наше жито, које данас не пдаћа ништа. Неколихо житар. гриЈваца.

ТЕЛЕГРДШИ * Крушевац 15 маја (оригввдлнл дкпкша.) ^ срезу Крушевачком изабрати стари иоеланици акламацијом; каиетае Богичевић покуша да учинн неред. Народ скочи, па га веза и одјури. 13о том са збора због овога цеда иовереничка скупштина подиже гужбу министру полнције. Писмом обширније.

Објашњење. мусдоманска уркђења Судство — Нолиција — Финанцијско уређење

ВРЕМБ ПРВВ БДАДК КНЕЗА ШИЛЗША ОБРЕНОБИЋА приркдилн В/нашин Ј. Петрови* Др. Нин. Ј. Петрови* КЊИГА ПРВА од 1015 до 1521 ГОдгнв САДРЖИНА: СРБИЈА ПОСЛЕ ПРОПАСТИ >плив турских гркђења у 1 рвнји Хаџи-Проданова буна — Насиља турска Спремање за устанак — Сабор код таковске цркве — Борба с Турцнма Преговори о миру

РАД ЗА НАРОДНА ПРАВА

дкцутацнје

Нрва деиутација — Друга деиутација — Трећа децутацнја — Четврта депутаццја — Пета депутација — Документа

додазак првога царскога комксара. мехМЕД САДЕВвГА, ХОЦА -т >АНА У СРБИЈУ Норта нађе комесара — Сиремање за дочек Пут од Ћуприје до Београда — Народни збор — Догађаји поеде 20 августа 1820 — Покрет међу Турцдма — Документа.

ДРШАВНА УПРАВА

Ћуприја 16 маја орнгннајнл дкпкшд.,. Доби Цветковић 176 гласова Ђулић 18. Кмет напусти са два одборника седннцу, дал>и рад нреста. Писмом обширније. Пирот. 16 маја 'оригннајнд дкпкшд/. Еклг ^нтним начином , узорним, патри л '" кимашџсвесниЈ11м радом савдадапЈЗ^ све и поново избраше опозицнјоног посланика Рашу грађани Пиротскн са 436 гласова противу 125 које доби виделовачкц кандидат. Достојанствено искреао весеље. И оба друга опозицијона нзабраше се. * Ове су депеше послате на време али су тек у недељу у подне стлгле, зна се гди е узрок. Вбог сутрашњег празни* ка излази идући број у Недељу на табаку и ио. КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ Нова књига СРПСКИ СВЕТ /7. М. НинетиАа. Веоград 1882 г. Са нзванреЈно добром мапом српских земаља. Цена 2 динара. Ведичина — 10штампаних табака. Од свега срца и душе иоздрављамо ! иојав ове књиге и преиоручујемо свима србима да је набаве и прочнтају. Писац 1 иравично вели у предЈовору (стр. IV): „Доста се поарчило артије и мастида говорећи „о српском уједињењу." Говори| ти о уједињењу Орба, а не знаги и« живе Срби — вначи трошити речи у аалуд" и т. д. о свакој покрајини, где асиве Срби, писац говори са највећом топлотом душе и описује како орограФију и хидрограФију, па и сами народ. Он право вели : I „Колико је велика мудрост позцати «само1а себе -, Толико исто вреди и за иа* род у свету „јер је сваки народ засебнц јелинка међу јединкама — нароДннм. Ово је још нравије и за то, што историја једнога народа н ни|е ништа друго него развиће сам!>сталностн осебикаоу једној целини, као о једиом организму. Ми не можемо ноређати добре стране оне књиге, него саветујемо свакоме Србину, да је прибави и прочита . он ће толико себи прнбавити знања о своме народу, колнко не би лрибавио да прочи-га неколико томова великих књижурина. Ову мапу требало би свака српска кућа да има; 1 она је тако добра и лепо израђена. Са-

Управна подела српске власти Милош Обреновић, врховнн шваз Србије — Народна скупшина — Народна канце.1ари)а — Главни киезови — Кнежински кнезови. турске власти Марашди Ади иаша, везнр београдскога пашалука — Чиновници везирови Војводе (Муселими; — Документа судство Судске установе — Надлежност и уређење судова — Грађански правни одношајн — Суђење кривица — Документа.

♦ инанциј« ка управа Харач царски — Харач цнганскн — Главница — Новчане тари*в — Рударски приход (Мадем) — Димница Чибук —- Скеларина — Ђумруци — Трговина — Дације у земаљским производима — Дација у народној снази (кудук) — Аграрни одношаји — Спахи)с^и одношаји — Друштвеви и привреднн оДношаји — Документа. црквена управа Врховна црквена управа — Свештенство — Ново стање — ДокуменТа.

ВУНА ПОШАРЕВАЧНИХ ННЕЗОВА

буне — Учешћв Турака у буни Одјек буне у нахији ваљевско) Док\-мента. доврњца и авдуле Узроци буне — Почетак буне — Покушај за примирење — Потера — ПоСМРТ МАРЛШЛИ ЛЛИ ПАШЕ ВЕЗИРА БЕОГРАДСКОГА ПАШАЛУКА Опште стање — док\*мента. Ц Е Н А Ј Е: За арета.шгнике 3 динара. У кн,ижарама А. Пури&а Вел. у Бе01ралу и Душана ВаложиКа у Нишу и коа аисца у улици _Ава бе.ш \о*губа и бро / 9 ародаје се ао 4 дичара. Леао увезано за арета*гатнике 5 а иначе 6 динара.

Огласи

СВЕЖИНА, ЛЕПОТА И ЗДРАВЉ1 Баи ае ТоПеПеГгОРОРОИДХ ЕБ. РШАТЈБ Ова мврнш*ава и освежаиајуиа ис дица нарочмто ј« м уЋ9ТЏФј по ЖЈ вамељена Оаа ш неоцеанву вредност по здрамм. 37, В0и1ЕУАКП ПЕ ЗТ1А5ВОака, РЛК18

Прилепчиве болести

Болести коже. чирев«. крвне болести и г. д. лече се Депуршвнии двопеиинг Др-а Омивијвра одобреннм медецк.нском академијом у Паризу и владом и четиригодшињим искуством публике засведочени као изврсни, употребљују се у болницама. Изврсно лечење овнм моћним денуративом од улцера, екудмана. а«*екцнја скорашњих и застарелих, случаја консекутивиих у устима и гуши итд. а^ООО *ракааса. каграде да ннкаква друга метода нема ових изврсннх својстава. Лечење пријатно. брзо. невино и иоуздано. 62 гие с1е К јуо Н Рапв. Конзултације од нодне до «3 сати и иреко писама. Марне за писма куиује мења и иродаје. 6, 2есћтеуег НЦглђегд. 2—20

1.1 МоиНве особита параш од пиринца Наирављен о бисмутом. иа је за то врло добар за лице, нрионе за кожу и не види се, а такође даје боју мдађаног изгдеда н црироду нежну. Може се добити код Ш. Фаја, I ј проНалазача у Паризу и код свих У иарфимера. Ситинска помада која то својство нма. да одржава п мекост н нежност руку и руке чува од сваке повреде, која би им ее утицајем хладноће могла нанети. СН ГАУ, Рагвгаепе нј Рапч 9, гие де 1а РаЈх. Оговариште код свију иарфитвјрх и фризера.

ТДМДН 1ШЕИ плод <а чишћ-5ње ОКПХОЛ освежаваЈ/ћк Про* тив затвора и шуљева најпријатннје ^рество чишћења за децу. ' СггШоп, рћагш. 27. Кие КапкШеаие Рапо,