Српска независност

— 517 —

новић.... Онн пдстају окружни начмници и размештеии су у иеста гдс је опозиција јака. Ми изостављамо да бројнмо још остале промеие. Али смо морали да обиовимо имена, која се спомињу у свези са политичком иогибијом посланнка Павла Грковића V Гор. Милановцу Ето такве органе има нови мннкстар Милутин газда воденице у Гроцкој! Такве људи шаље он у народ — иошто је злосрећно употребио познатнх 50.000 динара на пензије и гонења честитих чиновинка ове земље. Какви ће бити избори који наступају: Бог свети зна! Нас страх хвата и кад помислимо ! Али тим пре јуначкн ваља стати овим најездницима на сусрет! Нпје ово више борба разума. борба начела или борба части — ово је борба најниже природе : борба која је дошла после банкротства. У ниска срества која су нанредњаци извели у борбу и којима се служс јесте новчано иоткуиљивање и гиканда.гозно иовлађивање и иујдање листића извесне категорије и њихово „Видело" и кад ово већ прели себе срамом „владиног органа и — онда они основаше почетком Априла 1882. нов један листић, са пола цеће и назваше га ^Садагињост" у коме су „Виделовци- почев од министара до оног носледњег, сви јђутуре, — онаки какви су сад н изнутра и споља. И то су, поред осталих помагача све нека државничка срества тога п министра и „без концепта и , Мулутина, газде од воденице у Гроцкој. Он ^влада само тако нечистим ујдурмама; вичући, како он „иовраба мора~г и ; Ено, читаоцу стоји то журналистичко /јубре на видику, а нама је гнуснода се њнме бавимо : Ту се види да каква партија. таква и журналистика: Обоје су — брука над брукама !

XI. Априла 8. оде Њ. В. Краљ на иут и посетио је места: Шабац, Обрсновац, Ваљево — обишао Ужице — Ножегу, Чачак (где је поздравио краља неки аустријски генерал Давид из Вишеграда с памером да се под овпм впдом иристојности посведочи да је Аустрија гоеподар Босне, а Виделовци рекоше да је „краљ дошао у близину њену", Аустријску) Карановац (који 19. прекрсти краљ да се зове „Краљево") Жичу, Студеницу. Крушевац. Куршумлију, Ирокупље. Лесковац. Ниш, Књажевац. Зајечар. Неготин и 9. Маја врати се Њ. В. Краљ у (5. часова по подне у своју престоницу. Беше лепо време и света бејаше изашло доста на дочек.

За то време, док Милутин газда од воденице у Гроцкој, са својим не мање црномањастим другом Стојаном — бејаху два „највећа човека ц у Београду (јер Милан Недељковић. што га зову Шугринац. поста 4. Априла аустријски т барон~ фон ПироКанац и доби некакав г високи" леополдов орден'' с црно жутом лентом „за заслуте-, он дакле и Мипистар војенн п Теша ц бејаху у пратњи владаочевој на путу — а >на прва двојица. с министром правде остали су у Београду и Прохте им се да терају мало ^комедије а са оиозициом у Београду. Како то нису никако лепше мог.ш удесити, то онда изберу ^Народно Иозориште" као удесно место за своју насладу. Познати Др. Владан Ђорђевић. члан позоришног одбора и један Јеврејин, Хајим Давичо, такође 'иан нозоришног одбора пођу овим „министрима- на руку у њиној жељи. Ваљало је дати такву једну преставу. где ће опозицпји да се ..натрља нос и а влада. у лицу присутних министара Милутина газде од воденице у Гроцкој и Стојана Новаковића. са свима у позоришту и ван овог, — да се слатко „кикоћу". Комад је један био раније нађен, и превео га је с Француског члан беогр. варашког суда, Коста Н. Хриотић, син некадашњег Николе Христи\а. мипиотра. Веле да преводилац пије даље ништа запаприо 11 . — али да је познати Др. Владан Ђорђевић поново узео превод, да „ирема нашим приликама и још боље „дотера и , пошто га је уз припомоћ оба поменута министра и ониг Јеврејчста Хајима Давича — против вољс осталих чланова, а кажу и иротив жеље Управе Позоришне — протурио да се преставља 28. Априла. То јетај знаменити г Рабагас" од Сар* дуа — који је почео као и обичне иреставе. а изметнуо се у Вартоломејску ноК 28. Априла, у сечу. у битку која је са оштрим челиком подељепа у помрчнни и у позоришту између жандарма министарских и голнм шакама скупљених гледалаца сваког рода. Министри су били дошли ту! Други виновници наравно ! Кућа позоришна би-

лаједуцке иуна. У заказано времс ночне ирестава — на бачену рсч, која се донала мшшстрима и другим скунљеним напредњацима — зачу ее једно иротествуЈуће „Фијууу".... једно, друго. треће ц стотина гласова од свиралица, чегртаљки устави ту екројену иоругу оиозицији. Црестава иастадс звиждан, тако исто. Излази једна певачица. Оиет престава. — Опет звиждање знаци одобравања и негодовања бејаху се траги-комично помешали, нацрави се једна збрка ка у лонцу, што веле — а на јсдан мах с обе стране цојавише се у овом храму уметности и архистратизи у црвеним кацама, без нумера о врату, а са тесадима. 11оче чуцање и вучење. Жандарми гњаве публику. Вичу: наиоље жандари! Чуцање— И гле: Засија црви го тесак жандари с исуканим оружЈем негују леп укус.... КраЈНостц се додирнуше: 1Јише глава жандарских седе два министра и у листовима стаЈаше да )е сам главом „мннистар- унутрашњих нослова командовао да се ваде. тесаци и да се макља Што би би I Мишитри окривише. Покор се начини. Батинање иоче. 0 цреставн нема даље ни разговора — са укрштеним несницама и тесацима у особитом бојном порекку ко нреко главе, ко нреко врата цоврве свет на ноље жене скакаху на позорницу налравн се триста чуда : Франц)'ски се комад сврши, а српска престава поче цред Народним иозориштем.... Сеча тек настаде Жаидарма биваше све више. Оружје је олистало. Пуцаху леђа публицн. На једном се иоказаше коњашши са сабљама. Тутањ поста све већи. Боршнте све биваше шире и саа.вазд) г х ближе и даље иозоришне околине „дезинФицирали су пешачки и Јахачки жандарми својим тесацнма и сабљама. Публика је се оранила алн је отишла разбијене главе. Доцкан око пола ноћи иобеже свет, а још даље цуцала је око.ша калдрма од копита жандарских коња а у то време густи редови редовне војске, коњаника, бејаху иошли из велнке касарне, да утишавају „буну-.... чакје ето дотле дотерала мудрост „министар артиљериста," који својим тоновима, као што овај лист згодно црнмети: „иуца на врапце ! и Шта би од оба министра шта од Др, Владана и осталих п замко-ноставитеља и — које је „варод- жељно нзгледао да смотри према Фењернма или у ком фијакеру — — не зпа нико да каже: они су нобегли у мишије рупе, веле да су до 1 сат били сакривенн нод даскама испод оног истог места на ком су мнслили да ће им њихов г Рабагас' пре неколико часова изадвоцирати све оне победе, које су онн давно изгубили и у народ>- и у скунштнни и у цркви и свуд и свакад. Ослободиоци тополских велеиздајника полнтички добротвори. милосрдна браћа пожаревачкога мннистра, сутра дан су иоаасили више лица. која су санћим по сведочби њиховнх рођених жаидарма внкали: л Доле с краљевином! и п Живела Ренублика ! и И — ти људи не леже више у апсу за звиждање но за тежак пре! ступ што се зове неверство отаџбине — „велеиздајаЕто н то знаду „напредњаци 1; ! тако они чувају мнр и иоредак у прсстоници кад се владалац налази на далеком путу оставив на дому светлу Краљицу и малога престолонаследника!! У место да стишавају они раздражују, онн — секу народ. Шта ће ово све тек нмати да значи шта се још имамо надати у круанијим арњгикама с којом један мнннстар има поела у нашој земљи — то ће знати само један једини Бог!! (НаставиКв се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Европсна штимпа понлоња непрекидно највећу пажњу догаНајима у Мисвру, где још једнако траје узаврелост. Турска је нослада у лицу Дервнш-паше нарочитог комесара са сјајном свитом да у име султана поврати у земљп мир и поредак. То је онај исти Дервиш паша, који је у своје време као ванредни онуномоћник отоманске порте угушио албанску лигу. Хоће ли му љегова мисцја и у Мисиру поКи тако лако за руком, то ћемо тек видети. У исто време покренута је мисао да се мисирско нитање реши путем конгреса, у коме би заседавалп иос-

ланици свих европсђих великих сила. Изгледа да су све велике силе прихватилс ову мисао, изузимајући Турске, која је у ирви мах била волша пристати на држање конФеренције ; цо како се војцичка партија у Мисиру са познатим својим вођом Араби-пашом на челу изјаснила, да би такав поступак од стране Европе само могао сметати правилном току и мирцом решељу мисирског питаља, то је Турска, по најновпјим вестима, одсудно изјавила да не иристаје на сазив конФеренције, примајући дужност и одговорност на себе, да ће у најкраћем року повратити мир и поредак у Мисиру. Међу тпм енглсски и Француски ратни бродовп крстаре пред Александријом, и не осврћућц се на протест норте и ца категррпчну изјаву Араби^паше, дајењихово дал>е борављење у мисирским језерима највећа опасност за мир у земљп. За доказ томе, Араби-паша наредио је, да се подпжу утвр1)ења и иоставе батерије против тих ту!)инских оклопница, на чему се већ у велико ради ; и ма да је сам султан заповедио Кедифу и Арабипаши да ее с места прекине сваки даљп рад око утврђења, Араби-иаша продужава енергично отпочето дело и као што јавл.ају, већ је толпко успео, да тпм ратнпм бродовима грози велнка опасност. У самој Александрији ситуацп ја је здраво критична. Пред њоме крстаре 0 бродова сцремнпх свакога часа да бомбардују варош. На обажи стоје Арабн-пашини топови најтежег калибра, такође спремни да грувају на Ф .лоту. Услед тога влада страховита узрујаност, и сви су изгледи да ће крв потећи. „ Пест. Ло/д" јавља, да је гроф РудолФ Кевенхилер досадањи посланик аустро-угарски у Београду паименован за цнвилног губернатора у Босни. Под председништеом цара Аленсандра Ш одобрпо је велики војени савет у Петрограду план за подизање утврђеља на гранпцп руској према Немачкој и Аустро-Угарској. С овим утврђењпма која ће стати преко 10 мплиона рубал.а мисли се, да ће Руспја бити обезбеђена од сваке непрнјатељске ннвазије, док се у земљп не би извршила мобилизацпја п концентра ција војске. Ове прппреме имају у толико веће важности, што је у оиште свима, и чиновницпма и новинарима, најетроже заиовеђено да ппшта не јављају што се односи на распоред војске и на подпзање утврђења. Наитеновање В. Нала/а за аустроугарског заједничког минпстра финансија изазвало је неописано одушевљење у маџарској штамни. Сви листови, а нарочито „Пестер Лојд" пуни су хвале према њему п преузносе зпање н државничку снособност његову, па с поносом спомнњу како јс Калајп стекао прве дппломатске мамузе у Београду, „ к а д је 1869 г о д. ностављен за генералног консула уСрб и ј и, у времену кад је Рпстић био министар-иредседник." У Србијп ће се слатко васмејати овим верннм историјским податцима, а што се „мамуза" господина Калајевих тнче, о томе ће он најбоље у-

мети да прича, као у оцпгге и о успесима аустријских динломата за врсме либералног кабппега. ВЕСТИ ИЗ НДРОДД Из срвза нрајинсиог јављају нам, како је капетан Миливој Остојић, познат тамошњем свету још из злогласне владавине Чумићеве, употребљавао све мариФетлуке оамо да осујети избор Анти Раичићу и Мил. Глигоријевићу, опозиционарима. Од капетанападо нандурице све је то као бесомучно ио срезу јурило и живо радило да се цељ постигне. Ко само нознаје капетана Миливоја, тога затуцаног „виделовца" тај ће знати шта је он све кадар да учини у својој партајској заслепљености. Међу осталим ујдурмама одредио је он и за изборно место Мокрању, која лежи на крају среза, само да би спречио долазак бирача. Наш извештач јавља нам да ће нас о свему подробније дописом известитн. Но поред полиције веле даје ипо нени цона агитовао уз каиетана. У том су се послу особито одликовали иопови: мокрањски, кобишњички, буковачки на и радујевачки. Чудно нам је дасеовајпоследњи и опет даје уловити у нечирте и прљаве вигове „видсловачке и . Али ко зна шта му се „лепо и обећава, иа се Нојка лакомн и за рад своје користи, која је у осталом само пусто обећање, срља по клизавој стази греха. . Али све те ујдурме познатог Миливоја не помогоше ама баш ништа. Народ победи, а од свијј вигова пгго су „виделовци нлели народу, оста само брука за њих саме. Но образ њихов подноси све. Ко изгуби стид и сра^, тај је кадар све учинити. Из Кладова пишу нам , како је неки Илија Сандер богат трговац из В. Камепице, познат као неморалан и покварен човек, убио ноћу између 14—15 свога рођеног зета, мужа своје кћери и по том га убијена одвукао на једно место, нолио га гасом, па после метнуо на јаку ватру да изгори. После су нађенн самн угарци костију несретне жртве. Ово грозно дело извршио је он са својим слугом, који га је одмах и нодказао. Сада су тамо код власти у затвору Сандер, кћи му и слуга. Ово је заиста грозно дело, које у сваком човеку изазива гнушање. За зликовца веле да му је и отац био покварен. Зликовац је стар 50 година, сувоњав н црномањаст. Он је био код неких г виших и лица пре припознат. Он се женио н по трећи пут зимус у Фебруару, а кум му је био главом Јова Михаиловић нисар срески, а стари сват капетаница. Само тако ^виделовци"* то вам и приличи. За боље и нисте. Из среза бело-паланачног, у округу пиротском пишу нам, како је итамололиција чинила насиља само да се не нзбере опознционар за посланика. Али свест и енергично заузнмање тамош. лнберала и радикала, осујетила је све те незаконе наноре полицијске, те је народ изабрао и оиет онозиционара. Вели се да је и у том срезу пред изборе било право опсадно стање. Човек није у стању нн замислити чиме се гарашка полиција служнла само да сузбије народну струју. Али све обмање, варање, претње и разна обећања осташе узалудни, све се тз разби о здраву свест народну. Ово језансталеп доказ од грађана из новоослобођених крајева , јер се види да нм лежи на срцу драга слобода и срећа и напредак отаџбине. ДОМАЋЕ ВЕСТИ „Српске Новине" доносе овај указ од 27 о. м. „Председник Народне Скунштине, нисмом од 2(» маја 1882 године број 741 известио је владу, да ниже именовани посланици ннсу хтелн на позив доћи у Скунштину, и тиме су је од законите радње уздржали, нремачемује Народна Скупштина у седници својој од истога дана, на основу члана 5 и 0, а с погледом на шести одељак члана 13 закона